Program upravljanja sobom u borbi protiv depresije (I deo)

Program upravljanja sobom je strukturiran, kognitivno-bihejvioralni psihoterapijski program koji se koristi u tretmanu depesije. U okviru ovog programa prvo se otkrivaju specifične kognitivne i ponašajne poteškoće kod osoba koje pate od depresije, a zatim se prelazi na učenje veština samokontrole. Odvija se u jedanaest zasebnih etapa odnosno koraka. Danas ću vam prikazati prvih pet koraka u okviru ovog programa.

Korak 1. Depresija i njeni simptomi

U prvom koraku psihoterapeut daje opis prirode depresije. On govori o simptomima depresije koji se javljaju na emotivnom, fizičkom, kognitivnom i ponašajnom planu.Takođe, on objašnjava da postoje različite forme i tokovi depresije. Nakon ovog izlaganja, klijent dobija zadatak da prati svoje raspoloženje u toku dana, u periodu od nekoliko dana, i da na skali od 1 do 10 rangira svaki dan po naosob tako što će 1 predstavljati najdepresivniji mogući dan, a 10 najpozitivniji mogući dan.

Korak 2. Praćenje pozitivnih aktivnosti i pozitivnih misli

Psihoterapeut prvo pregleda domaći zadatak koji je klijent imao da obavi, i tako počinje svaki naredni korak nakon prvog. Klijent se ohrabruje da govori o svim poteškoćama koje je imao u toku obavljanja zadatka. Obično su klijenti iznenađeni promenljivošću svog raspoloženja od dana do dana, što je protivno njihovom uverenju da svaki dan izgleda isto. Osnovni fokus u ovoj fazi je na ideji da na raspoloženje utiču klijentova razmišljanja i ponašanja. Pozitivna i potkrepljujuća ponašanja su povezana sa pozitivnim raspoloženjem a negativna i kažnjavajuća ponašanja sa negativnim raspoloženjem. Misli koje predstavljaju pozitivne evaluacije i interpretacije događaja vode pozitivnom raspoloženju i suprotno, misli koje na pesimističan opisuju  događaje vode negativnom raspoloženju. Osobe, dakle, mogu uticati na svoja osećanja svojim aktivnostima i mislima koje imaju u vezi sa tim osećanjima. Na raspoloženje se ne može uticati direktno, već indirektno menjanjem ponašanja i misli. Takođe, biološki procesi mogu biti uzročnici raspoloženja, pa se na njih utiče antidepresivnim medikamentima. Ipak, pokazuje se da depresija ne potiče samo od bioloških procesa i da psihoterapija dosta doprinosi njenom pozitivnom ishodu.  Sa druge strane, raspoloženje može uticati na mišljenje i aktivnosti osobe, pa depresivnost vodi neaktivnosti i negativnim mislima. Ono što se takođe javlja kod depresivnih osoba je selektivna pažanja za negativne događaje. Lako se fokusiraju na negativne događaje dok  se na pozitivne događaje na obraća pažnja. Rezultat ovoga je dominacija negativnih misli. Na kraju ove etape klijent dobija zadatak da tokom dana prati i beleži svoje pozitivne misli i ponašanja (npr. to su misli odnosno rečenice koje klijenta obisuju u pozitivnom svetlu) i svoja raspoloženja koja se istovremeno javljaju. Klijentu se daje lista potencijalnih pozitivnih misli i ponašanja kako bi on lakše shvatio šta treba tretirati kao pozitivno.

Korak 3. Raspoloženje i događaji

I na početku ove faze dolazi do provere domaćeg zadatka koji je klijent imao, odnosno proveraba se da je klijent uspeo da uspostavi vezu između raspoloženja, sa jedne strane, i misli i ponašanja sa druge strane. Klijentu se upućuju konkretna pitanja o tome da li je pronašao ovu vezu, koje aktivnosti su najviše uticale na njegovo raspoloženje, i da li je zabeležio neke pozitivne misli. Glavni deo ove etape sadrži vežbu u kojoj klijent na grafikonu predstavlja vezu između pozitivnih aktivnosti i misli i svojih raspoloženja u toku nedelje. Dakle, na jednoj osi je broj pozitivnih misli i aktivnosti a na drugoj stepen pozitivnog raspoloženja. Na ovaj način klijent dobija još bolji uvud u povezanost ovih komponenti. Na kraju trećeg koraka ispitanik dobija zadatak da nastavi sa praćenjem svojih pozitivnih misli, pozitivih aktivnosti i raspoloženja.

Korak 4. Kratkoročni nasuprot dugoročnih ishoda

Nakon standardne provere domaćeg zadatka psihoterapeut uvodi novu tezu da sve aktivnosti koje su se odigravale tokom protekle nedelje mogu imati i pozitivne i negativne ishode, koji su kratkoročni ili dugoročni. Kada se oni rezimiraju mogu dovesti do pozitivnih osećanja, ali i do osećanja ukočenosti i bolkiranja aktivnosti. Iako može biti teško i neprijatno obavljati neke aktivnosti na početku, dogoročno će te aktivnosti dovesti do pozitivnih ishoda odnosno boljeg zdravlja. Klijent, u okviru ove faze, beleži pozitivne i negativne, kratkoročne i dugoročne ishode svojih odluka i pozitivne i negativne misli koje mogu biti proizvod ovih ishoda. Kada su osobe depresivne postoji teškoća da obljaju aktivnosti koje dugoročno imaju pozitivne posledice, jer su one trenutno dosadne ili teške. Na kraju ove faze, klijentu se zadaje novi zadatak koji se sada sastoji u identifikovanju i beleženju najmanje jedne aktivnosti svakog dana čije mu obavljanje trenutno predstvalja teškoću, ali je visoko isplativa i donosi dobrobit na duži period. Kada se ovakve aktivnosti pojave, klijent treba zabeležiti pozitivne misli vezane za dugoročne posledice ( npr. ,, Uspeo sam da smanjim kilažu, zato što sam svakog dana išao u kratke šetnje.“ ).

Korak 5. Pripisivanje atributa pozitivnim događajima

Kada je proverio kako je klijent obavio domaći zadatak iz prethodne etape, psihoterapeut predstavlja novu tezu o takozvanom depresivnom atribucionom stilu. Ovaj stil podrazumeva da depresivna osoba teži da pozitivnim događajima pripiše da su spoljašnji, nestabilni i specifični pre nego unutrašnji, stabilni i opšti. Pa tako, depresivna osoba će svoj uspeh pripisati spoljašnjim slučajnim okolnostima vezanim za specifičnu situaciju umesto da ga pripiše svojim (unutrašnjim) osobinama ličnosti koje su stabilne i predstavljaju njegove opšte karakteristike koje se manifestuju na isti način u različitim sitacijama. Ove ideje psiholog prikazuje kroz ilustrativne konkretne primere. Domaći zadatak za klijenta je da prati pozitivne događaje i svoja raspoloženja, i da pokuša da napiše najmanje jednu rečenicu u kojoj je pozitivni događaj pripisan unutrašnjim, stabilnim i opštim karakteristikama.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog

 

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *