Šta je lekovito u psihoterapiji

Neki ljudi poistovećuju psihoterapiju sa ortodoksnom psihoanalizom. To je slika koju mnogi imaju u glavi kada čuju reč psihoterapija a koja je kreirana i dolazi iz holivudskih filmova. U tim filmskim scenama pacijent leži na kauču, slobodno asocira, analizira se njegovo detinjstvo, snovi itd. Sve to ima neki nadrealni prizvuk i ezoteričan karakter. Imajući ovu vrstu predstave o psihoterapiji, neobavešteni pojedinci ocenjuju psihoterapiju kao jedan beskorisan, misteriozan i nerazumljiv proces koji se svodi na analiziranje ponašanja, iskustva iz ranog detinjstva i snova. Kada bih ovako gledao na psihoterapiju i sam ne bih imao baš neko zavidno mišljenje o njoj.

Dobra vest je u tome što stereotip i slike koje nam šalju filmovi i tradicionalni mediji, ne odgovaraju realnom stanju stvari u svetu psihoterapije. Savremena psihoterapija se toliko udaljila od opisanog stereotipa da više uopšte ni ne liči na njega. Ortodoskna psihoanaliza gotovo da ni ne postoji više nigde na svetu a savremeni psihoterapijski pravci ne liče na nju uopšte.

Cilj ovog teksta biće da pruži realniju sliku psihoterapije i onoga što ona klijentu može stvarno da ponudi. S obzirom da je psihoterapija jedna od vrsta psihološke pomoći, prvo se možemo zapitati šta je to lekovito u psihoterapiji? U tekstu koji sledi ukratko ću navesti elemente njene lekovitosti i učinkovitosti.

Terapijski odnos – podrazumeva specifičan odnos između klijenta (korisnika psihoterapije) i psihoterapeuta. Bez pozitivnog terapijskog odnosa nema ni psihoterapije. Terapijski odnos je nužan ali ne i dovoljan uslov za psihoterapijski proces. Terapijski odnos može biti pozitivan, negativan a može imati i oba elementa. Demistifikovano gledano, pozitivan terapijski odnos sastoji se u tome da klijent veruje terapeutu, doživljava kao kao osobu koja je u stanju da mu/njoj pomogne, sasluša, razume, pruži objašnjenje, podršku itd. Jednom rečju osoba veruje da je terapeut ta osoba koja može podstaći pozitivan ishod terapije. Negativan terapijski odnos može podrazumevati suprotnost pozitivnom (klijent ne veruje terapeutu) ili klijent ima neku manje ili više skrivenu ljutnju, neprijateljstvo (otpor) prema terapeutu. U prvom slučaju klijenti obično napuštaju terapiju, odustaju uopšte ili tragaju za drugim terapeutom za kojeg procenjuju da im više odgovara. Većina klijenata ima vrlo dobre procene terapeuta. Mnogi klijenti veoma ispravno i brzo procenjuju ko je u stanju da im pomogne a ko ne (zato se mnogi ne zadržavaju dugo kod terapeuta kojeg ne preferiraju od prve seanse). U drugom slučaju, klijent i terapeut zajadeno rade na prevazilaženju otpora, otkrivanje izvora ljutnje itd. Kada u tome uspeju to dodatno pojačava pozitivan terapijski odnos. Dakle, terapijski odnos je pre svega odnos poverenja klijenta i poštovanja stručnog autoriteta terapeuta.

Korektivno iskustvo – psihoterapijski proces omogućava klijentu da reparira, koriguje svoja negativna iskustva koja je imao/la sa drugim važnim ljudima u njegovom/njenom iskustvu tokom razvoja. Odnosi sa važnim figurama ostavili su traga na klijenta i on/ona je mnoge od tih obrazaca i odnosa zadržao/la i u sadašnjem funkcionisanju. Neka od tih iskustava i obrazaca mišljenja i reagovanja su za klijenta štetni. Tokom psihoterapije klijent ih prerađuje i menja kako na psihoterapijskim seansama tako i svom životnom okruženju .

Otkrivanje i menjanje štetnih obrazaca mišljenja i ponašanja – da bi klijent mogao nešto da promeni neophodno je da nauči koji su to obrazci mišljenja i ponašanja kojima on/ona stvara i održava svoje/a disfunkcionalna osećanja i ponašanja. Terapeut vodi klijenta kroz taj proces, uči ga/je da na sistematski način otkriva i promeni svoje štetne obrazce mišljenja. Znanje koje klijent stekne na psihoterapiji postaje klijentov alat koji on/ona zadržava i kada napusti terapiju. U svakom slučaju cilj svake dobre psihoterapije jeste da klijent sam nauči da bude sopstveni terapeut kako se ne bi vraćao na terapiju kada ponovo ima neki sličan problem.

Učenje i uvežbavanje novih veština – tokom psihoterapije ponekad je neophodno za rešavanje nekog problema da klijent nauči i uvežba neke veštine koje nema u svom repertoaru. Kao na primer: socijalne veštine, veštine prevaladanja stresa, stida, upravljanja sobom, upravljanja vremenom, asertivne veštine komunikacije itd. Nekada prosto nije dovoljno samo da klijent stekne uvide kako stvara i održava svoje probleme već je neophodno i da nauči neko novo ponašanje i veštine kojima će zameniti stara disfunkcionalna ponašanja.

Izražavanje osećanja – psihoterapija je sigurno mesto za izražavanje svih onih osećanja kojih se klijent plaši ili koje njegova okolina ili on/ona sam/a ne prihvata. Psihoterapeut ponekad pospešuje i ohrabruje  klijenta da izrazi svoja osećanja, da ne bi morao/la više da ih se plaši ili da ih potiskuje. Izražavanje osećanja ne samo da vodi trenutnom olakšanju, već može dovesti i do promene načina razmišljanja o nekom problemu, redukovati telesne napetosti i blokade i generalno dovesti do pozitivnog stava prema prihvatanju i izražavanju osećanja.

Motivisanje klijenata – jedan od zadataka psihoterapeuta je i da motiviše klijenta tokom celog psihoterapijskog procesa. Svakom klijentu je to potrebno do izvesne mere a nekim klijentima je to zaista neophodno da bi istrajali u procesu otkrivanja, menjanja i učenja. Upravo je to jedan od razloga zašto je psihoterapija mnogo superiornija nego bilo koja vrsta psihološke samopomoći.

Socijalna podrška – psihoterapija predstavlja jednu vrstu socijalne podrške. Većini ljudi mnogo znači socijalna podrška koju dobijaju od svoje okoline (pre svega porodice, prijatelja itd.). Neki ljudi jednostavno nemaju da od koga da je dobiju. Neki su ostali bez porodice, a neki su ostali bez podrške u svojoj porodici. U porodici nailaze na nerazumevanje, odbacivanje ili kritiku što im otežava rešavanje problema i samoprihvatanje. U današnje vreme surovog kapitalizma i otuđenosti, mnogi ljudi širom planete su prepušteni sami sebi, mnogi su usamljeni, ostavljeni ili zaboravljeni. Jednom rečju bez oni su ostali bez socijalne podrške. Brojna psihološka i sociološka istraživanja su pokazala koliko je veliki značaj socijalne podrške za mentalno zdravlje i socijalno funkcionisanje ljudi. Pre svega u kriznim situacijama, kao što su ekonomske krize, gubitak posla, preseljenje, promena posla, odlazak u penziju itd.

Uzimajući u obzir sve navedeno, možemo zaključiti da je psihoterapija jedan složen i sveobuhvatan, holistički proces pružanja pomoći ljudima. Psihoterapija je mnogo više od analize, psihoterapija je pre svega ljudski odnos, proces edukacije i reedukacije, pružanja motivacije i podrške.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

2 komentara na: “Šta je lekovito u psihoterapiji

  1. Tanja says:

    Postovani, do skora sam bila na terapiji seroxata, od marta ove god do pre 3 nedelje, i ugojila se 15 kg. Imam 50 god i rado bih presla na fluxilan, fluoxetin ili sl, jer sam jos uvek u periodu zivota kada mi je potrrbna ta vrsta pomoci. Molim vas posavetujte me na koji nacin i kada da predjem na fluxilan, jer sam sa seroxatom zavrsila pre 3 nedelje po pravilu ukidanja leka…polako.
    Hvala
    Spostovanjem
    Tanja

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *