Psihološki faktori koji mogu dovesti do odsustva erekcije kod muškaraca

Odustsvo erekcije (erektivna disfunkcija) može biti uzrokovano raznim faktorima. U ovom tekstu ja ću govoriti isključivo o najčešćim i najrasprostranjenijim uzrocima odsustva erekcije kod muškaraca. Govoriću o psihološkim uzrocima. Generalno gledano, psihološki faktori (anksioznost, preterana stidljivost, depresija, konflikti u vezi, bes i miržnja itd.) su najčešći uzročnici ovog problema. Dobra vest je da se ovi problemi mogu veoma uspešno rešiti ako za to postoji volja i motivacija klijenata.

Na početku korisno je istaći da erekcija kao i odsustvo erekcije nije fenomen sve ili ništa. Do odustva erekcije može doći na samom početku (pre same predigre ili pokušaja seksualnog odnosa), tokom predigre ili tokom seksualnog odnosa. To se može događati samo ponekad a može postati i hronično. Samo u ovom drugom slučaju možemo konstatovati da se radi o problemu erektivne disfunkcije. Psihološki faktori (anksioznost, depresija, ljutnja itd.) mogu dovesti do odsustva erekcije kod sasvim zdravog, normalnog muškarca. Problemi sa erekcijom ne znače da je osoba impotenta. U ovom tekstu razmotrićemo kako svaka od ovih emocija negativno utiče na seksualnu pobuđenost i erekciju kod muškarca.

Kako anksioznost dovodi do erektivne disfunkcije

Anksioznost je neprijatelj erekcije broj jedan. Zašto? Anksioznost je pre svega intenzivan afekat a svaka preintenzivna pobuđenost bilo pozitivna (kao na primer: euforičnost) bilo negativna (na primer: anksioznost, bes i sl.) može privremeno poremetiti erekciju i onemogućiti seksualno uzbuđenje i kod muškaraca i kod žena. Kada smo anksiozni (ili doživljamo neki drugi intenzivni afekat) dolazi do kontracije mišića i krvnih sudova kao i povlačenja krvi sa periferije organizma (odande gde nam je ona baš potrebna kada želimo da se seksualno uzbudimo). Bez krvi na periferiji nema erekcije. Krvni sudovi će se raširiti, mišići opustiti jedno kada se mi sami opustimo. Dakle, problem je u centrali (u našem umu) a ne u telu. Tek kada se opustimo možemo doživeti zadovoljstvo, koje postepeno raste i uvodi nas u stanje prijatne seksualne uzbuđenosti, koja je naravno praćena erekcijom. Znači, opuštenost (odsustvo brige, anksioznosti i strepnje) je preduslov za postizanje i održanje erekcije i seksualnog uživanja.

Kao što znamo anksioznost predstavlja strašljivo iščekivanje, strepnju da bi se nešto loše moglo dogoditi. Šta je to oko čega muškarci ponekad brinu, oko čega strepe? Šta je to što muškarci ponekad očekuju da bi se moglo loše dogiti? Odgovor je jednostavan. Brinu da li će postići erekciju. Pošto se već osećaju napeto (iz nekih razloga o kojima ćemo diskutovati kasnije) predosećaju da se erekcija neće možda pojavati odmah i spontano onako kako se inače javlja i onda počinju da brinu. Počinju da strepe. Da li će mi se dići? Šta ako mi se ne digne? To je užasno, obrukaću se. Devojka će misliti da sam impotentan i sl. Kada počnu da razmišljaju na ovaj ili sličan način, ovim strašnim mislima oni mimo svoje volje (i želje) pojačavu početnu napetost dok ona ne preraste u anksioznost. Tada nastupaju fizološke promene u telu koje sam gore opisao i samim tim dolazi do onemogućavanja erekcije. Drugi razlog zašto anksioznost dovodi do narušavanja erekcije jeste to što osoba dok brine i strepi preusmerava svoju pažnju na brigu i strašne misli, umesto da se fokusira na prijatne senzacije i draži koje stimulišu seksualno uživanje i prijatno uzbuđenje.

Neki od najčešćih razloga zbog kojih muškarci mogu postati anksiozni i napeti kada je u pitanju seksualni odnos

    Nelagodnost, stidljivost i anksioznost tokom prvog seksualnog odnosa sa novom partnerkom – samo upoznavanje, uspostavljanje kontakta, samootkrivanje i uspostavljanje bliskosti na početku veze je praćeno izvesnim stepenom nelagodnosti, napetosti i anksioznosti. To je sasvim normalna stvar oko koje se ne treba posebno brinuti. Mi se ne otvaramo pred svima niti želimo sa svima da delimo našu intimnost. Prvi seksualni čin, pokazivanje i razotkrivanje svog tela, osećanja i seksualne žudnje, upoznavanje sa telom, senzibilitetom i emocijama druge osobe najintimniji je čin. Sasvim je prirodno da se na poečtku osećate pomalo nelagodno. Može se desiti da osećate neki blagi stid i blagu napetost (anksioznost), ali je to prolazno. Samo konstatujte te senzacije u vašem telu i nemojte o njima više razmišljati. Usresredite se na čulne doživljaje i nastojte da upoznate vašeg partnera i njeno/njegovo telo. Neka vaša pažnja bude usmerena u tom pravcu i napetost i nelaogdnost će vrlo brzo proći.
    Nedovoljno seksualnog iskustva – je samo po sebi dovoljno da se neko oseća napeto. Može se desiti da se zaglavite u razmišljanjima: Šta sad da uradim? Kako moja devojka reaguje na ovo što radim? Da li je ovo što radim dobro? Ovakve misli vas uvode u brigu i anksioznost. Ako ih uočite prestanite da tako razmišljate. Fokusirajte se na telesne, taktilne (senzacije izazvane dodirivanjem) i vizuelne senzacije i draži i vaše uzbuđenje će porasti. Nemojte žuriti. To što nemate dovoljno iskustva nije nešto što nužno mora da vas omete u dostizanju seksualnog zadovoljstva. Ako nešto želite da naučite morate se baviti time. Mnogi muškarci misle da imaju, a zapravo nemaju ili imaju vrlo malo seksualnog iskustva. Ali to samo po sebi nije problem. Problem je kada nemate iskustva, prosto ne znate neke stvari a mislite da sve znate. Iskustvo nije samo kvantitet već i kvalitet. Nije važno koliko ste puta imali seks sa nekom osobom ili sa koliko ste osoba bili do sada (mnogi muškarci misle da je upravo to presudna stvar). Važan je kvalitet i znanje. Važno je šta ste naučili zahvaljujući vašem prethodnom seksualnom iskustvu. Da li ste naučili da se opustite? Da li ste dobri u predigri? Da li volite da istražujete i uvodite novine ili ste skloni rutini? Da li ste seksualno radoznali? Da li umete da zadovoljite partnerku? Kako znate da u tome uspevate? Šta je to što vašoj partnerki pričinjava najviše zadovoljstva? Šta joj prija a šta ne? Da li ste strpljivi? Da li se vaša partnerka prepušta seksualnom zadovoljstvu u potpunosti ili se steže i kontroliše? Da li i vi to radite? Mnogo je takvih pitanja. Ako ne znate odgovore na ova i slična pitanja znači da još uvek nemate dovoljno iskustva. Ali ne brinite oko toga, naučićete ako budete imali adekvatan stav prema vašoj seksualnosti. Predispozicija da uživamo u seksu je urođena ali uživanje u seksu je nešto što se uči. Kao što se rađamo sa predispozicijom da hodamo, prohodamo tek posle dugog procesa učenje i padanja. Najgora stvar koju možete da uradite sebi je da mislite da sve znate i na taj način onemogućite sebe da napredujete. Zato budite spremni da učite i da se menjate. Svako novo iskustvo može obogatiti vaš seksualni život ako vi to želite.
    Preskakanje predigre i žurba – mnogi muškarci često preskaču ili skraćuju predigru. To je isto jedan od pokazatelja nedovoljnog seksualnog iskustva. Predigra je veoma važna. Ona služi da se partneri opuste i pojačaju seksualnu uzbuđenost kako bi seksualni odnos bio dobar. Žurba i preskakanje predigre najviše će smetati vašoj partnerki, ona to može doživeti kao nevođenje računa o njenim potrebama. Nepotrebno žureći možete i sebe učiniti anksioznim. Čemu žurba? Seks je uživanje, zašto bi ste žurili, zar ne želite da uživate više i duže?
    Nenaviknutost na korišćenje kondoma – momci (ili starija gospoda) koji iz nekog razloga nisu dugo (ili nikada) koristili kondom mogu imati poteškoća sa erekcijom. Neke statistike pokazuju da čak 60% muškaraca može izgubiti erekciju u momentu kada stavljaju kondom. Jedan od problema može biti mehaničke prirode, prosto kondom može biti mali ili veliki za vas. Pronađite veličinu kondoma koja vam odgovara (da ne bude ni premali ni preveliki). Ipak najveći problem je psihološke a ne mehaničke prirode. Da bi ste stavili kondom prvo je neophodno da zaustivite predigru, neophodno je da vam je kondom pri ruci, treba da ga otvorite, stavite itd. Neki muškarci su skloni da se brinu, da li će održati erekciju tokom te nemile pauze jer već osećaju da su napeti ili irititani činjenicom da moraju da prekinu kontakt sa pertnerkom, potraže kondom i stave ga. Kako rešiti ovaj problem? Prvo sredite tehničku stvar, pre nego što bilo šta počnete sa partnerkom, pripremite kondom, otvorite ambalažu i stavite ga što bliže vama, kako bi ste mogli da ga uzmete što lakše i brže. Drugo, počnite da stavljate kondom tek kada nakon nekog vremena provedenog u predigri osetite da ste dovoljno snažno uzbuđeni. Tokom predigre nemojte razmišljati o kondomu, jer ste ga već pripremili, on čeka na vas. Dakle, opet naglašavam nemojte žuriti i nemojte previše misliti. Razmišljanje je korisno ako želite da odložite vrhunac, ali je neprijatelj broj jedan u procesu seskualnog uzbuđivanja.
    Prethodna negativna iskustva (prethodno doživljeni problemi sa erekcijom) – ovo je najčešći i tipičan primer kako anksioznost može da vas dovode do odsustva erekcije, do još veće zabrinutosti a u nekim slučajevima i do depresije. Detaljaniji opis ovog problema možete pročitati na ovom sajtu u tekstu: Preterana briga kao uzrok erektivne disfunkcije kod muškaraca.
    Težnja da se kroz seks fascinira partnerka – neki muškarci koji se ne osećaju sigurno u svojoj muškoj ulozi, nastoje da kompenzuje neke svoje lične nedostatke ili  jednostavno nemaju dovoljno seksualnog iskustva pa teže da se samodokazuju kroz seks. Ovo je jedna od najlošijih strategija. Prvo seks nije polje za samodokazivanje i kompenzaciju već polje za uživanje, ljubav, produbljivanje intimnosti i radosti zajedničkog života. Nikakav seks ne može da kompenzuje vaše lične nedostatke. Zapamtite to. Lične probleme treba identifikovati i rešavati. Pored kompenzacije, dodatni problem sa težnjom da nekoga fascinirate je u tome što znate da u tome ne možete uvek uspeti a pogotovo ne sa svim osobama. Zbog toga težnja da se neko fascinira u krevetu može biti praćena strepnjom, strahom (anksioznošću) od nesupeha. Kao što znamo svaka strepnja vas udaljava od seksulanog uživanja i negativno utiče na erekciju.
    Napetost partnerke – je još jedan od razloga koji može uticati da se muškarac oseća napeto i anksiozno tokom seksulnog čina. I devojke mogu biti napete i anksiozne, obično zbog stida, nedovoljnog iskustva, neznanja, predrasuda u vezi seksa itd. Ako je muškarac napet i u isto vreme primećuje da je i njegova partnerka napeta to može pojačati njegovu napetost. To se najčešće javlja kod neiskusnih muškaraca koji su i sami napeti i ne znaju kako da se opuste i kako da opuste partnerku. Kako da opustite nekog ako ste vi sami napeti? Takođe, neke devojke nisu dovoljno iskusne i potreban im je neko ko će ih naučiti kako da se opuste i uživaju. Naučite prvo da se vi opustite i na taj način ćete biti dobar model (uzor) vašoj partnerki.
    Forsiranje sebe ili partnerke da se ima seksualni odnos – seks se ne može forsirati. Kao što ne možete sebe naterati da se opustite, isto tako ne možete sebe naterati da uživate u seksu. Čemu forsiranje? Neki muškarci forsiraju seks zato što im seks predstavlja način da isprazne stres i telesnu napetost. Njima nije uvek do seksa već do pražnjenja napetosti. To nije dobra strategija jer forsiranje i žurba može postati deo vašeg seksualnog stila i ponašanja u krevetu. Pronađite druge načine da se oslobodite stresa umesto da koristite seks za to. Idite u teretanu, trčite, vežbajte jogu i meditaciju, naučite neku od tehnika relaksacije, vozite bicikl ili prosto nađite neku fizičku aktivnost koja vam pruža zadovoljstvo. Seks ostavite isključivo za uživanje. Ako forisirate sebe da imate seks kada niste dovoljno uzbuđeni ili ste umorni, rizikujete da smanjite vaše uživanje u seksu ili da nemate erekciju. Ako forsirate partnerku, rizikujete da se posvađate i međusobno odaljite što takođe može loše uticati na vaš zajednički seksualni život. Ne zaboravite, seks je odnos, intimni čin između dvoje ljudi, gde obe strane treba da uživaju i utiču jedna na drugu.
    Stupanje u seksualne odnose bez ikakvih emocija – seks ne mora biti praćen ljubavlju i emocijama ali je takav seks prilično isprazano iskustvo. Razdvajanje emocija i seksualnosti je moguće, ali nije korisno. Ako stupate u seksualne odnose bez ikakvih emocija to znači da vas stimuliše jedino fizička atraktivnost osobe ili samo promena. Ova vrsta stimulacije nije baš mnogo snažna, naročito gledano na duge staze. Ako sebe naviknete na ovakvu vrstu seksa može se desiti da vam svaka partnerka brzo dosadi, da se lako ohladite, izgubite erektivnu moć kada nema ničeg novog i postanete anksiozni povodom toga. Seks sa emocijama je seks sa osobom, a ne seks sa nečijim telom. Emocije koje imate prema nekoj osobi mogu dodatno da stimulišu vaše seksualno uzbuđenje i učine vaš seksualni život značajno bogatijim. 

    Strah od mogućnosti da partnerka ostane u drugom stanju i stah od polno prenosivih bolesti – ako stalno brinete da li će vaša partnerka ostati u drugom stanju ili da li možete zakačiti neku polno prenosivu bolest, nećete biti opušteni. Kao što sam već naglasio strah, briga i anksioznost su vaši najveći neprijatelji kada je u pitanju seks i erekcija. Zato se potrudite da nabavite odgovarajuću zaštitu. Međutim, neki ljudi (i muškarci i žene) su skloni da iako savesno koriste sredstva zaštite da i dalje preterano brinu o neželjenoj trudnoći. U tom slučaju bilo bi dobro da razotkrijete vaše strahove, da prepoznate koje su to misli kojima ih stvarate i održavate. Zatim nastojte da ih promenite. Ako koristite adekvatna sredstva zaštite preterana briga vam nije neophodna niti vam je od koristi. Naučite da prepoznate rečenice koje govorite sebi i kojima se samozastrašujete i zatim prestanite to da radite. Fokusirajte se na uživanje i na vašu partnerku/partnera.

    Depresivnost kao uzrok erektivne disfunkcije

    Postoje dva načina na koji depresija može dovesti do erektivne disfunkcije. U prvom slučaju primarni problem je depresija. Depresija dovodi do sniženja voljno-motivaciono-nagonskih težnji, što za posledicu može imati i smanjenu seksualnu želju ili potpuno odsustvo seksualne želje (kod težih oblika depresije). Osoba koje je depresivna gubi interesovanje za seks, i u tom smislu erektivna disfunckija je posledica a ne uzrok problema. Rešenje problema sastoji se u tretiranju depresije. Kod nekih osoba depresivne epizode se mogu smenjivati za epizodama povišenog raspoloženja (hipomanije) kada osoba može osećati povišenu želju za seksom. I jedna i druga vrsta depresije se mora tretirati (ponekad samo psihoterapijski, nekada kombinovano sa lekovima a u težim slučajevima samo lekovima).

    Drugi način na koji depresivnost može uticati na erektivnu disfunkciju i seksualnu želju je slučaj kada osoba reaguje depresivno povodom seksualnih problema. Ako osoba duže vremena ima problem erektivne disfunkcije i problem ne rešava, već pribegava izbegavajućim ponašanjima (kao što su: izbegavanje seksualnog odnosa, uzimanje alkohola ili droge i sl.) to može osobu uvesti u depresiju. U tom slučaju potrebno je prvo tretirati depresiju pa tek onda seksualne probleme koji su prethodili depresiji.

    Konflikti u vezi i ljutnja kao uzročnici erektivne disfunkcije

    Česte svađe, odsusutvo komunikacije, nerešeni konflikti i problemi, prećutno nezadovoljstvo i posesivnost su pokazatelji disfunkcionalnog partnerskog odnosa koji za posledicu ima međusobno odaljavanje partnera, skrivenu ili otvorenu ljutnju i pad interesovanja za seks. Pad interesovanja za seks može biti prisutan kod jednog ili oba partnera. Čest slučaj kada se kod muškarca javlja problem erektivne disfunkcije je kada je njegova partnerka izrazito ljuta na njega, sklona pretnjama ostavljanjem, kritikovanjem i vređenjem. Ova vrsta muškaraca je sklona pasivnosti i lakoj povredivosti. Pretnje i kontrola kod njih izaziva strah i osećanje manje vrednosti zbog čega se oni povlače u sebe, mogu biti pasivno agresivni i često pate od erektivne disfunkcije ili gubitka seksualne želje.

    U slučajevima kad je glavni uzročnik seksualnih problema, disfunkcionalan odnos među partnerima, preporučuje se partnerska terapija. Iako samo pojedinac može manifestovati određene simptome (kao što je na primer erektivna disfunkcija, odsustvo seksualne želje, nemogućnost da se postigne orgazam i sl.) uzrok problema je uvek u odnosu a ne u pojedincu. Problemi u vezi se mogu rešavati samo otvorenom komunikacijom i spremnošću na promene. Glavni neprijatelj konstruktivne komunikacije među partnerima je bes, pa čak i mržnja koju partneri mogu imati između sebe.  Bes je nastajao, ključao i gomilao se jer partneri nisu reševali nagomilane probleme. Kada dođe do toga moguću su dva ishoda. Jedan je prekid veze a drugi pokušaj da se kroz razgovor sa psihologom (stručnom i neutralnom osobom) da šansa vezi, pokrene zaustavljena komunikacija, odmrznu i razreše konflikti i prevaziđe nastala kriza.

    Vladimir Mišić

    dipl. psiholog

Povezani članci