Pasivno-agresivno ponašanje

Obično kada pomislimo na agresiju imamo u svesti i neku vrstu nasilja fizičkog i/ili psihičkog koju vrši agresivna osoba prema nekoj drugoj koja sve to trpi i koja je pasivna. Akt nasilja je po svojoj prirodi praćen aktivnom rušilačkom energijom. Sintagma pasivno-agresivno ponašanje je sama po sebi kontradiktorana.  Kako može neko ko je pasivan da bude ujedno i agresivan?

Šta je pasivno-agresivno ponašanje?

Pasivno-agresivno ponašanje generalno karakteriše pasivno suprotstavljanje zahtevima radnog i socijalnog okruženja, praćeno je odugovlačenjem, tvrdoglavošću, mrzovoljnošću i neefikasnošću. Ovakvo ponašanje potiče od nesposobnosti da se ljutnja i frustracija  izraze na zdrav način. Osećanja osobe, koja manifestuje ovakvo ponašanje,  su toliko suzbijena i ugušena da ona ne može da uvidi da je ljuta i ozlojeđenja. Zbog toga što ovakve osobe nemaju uvid u svoja osećanja one obično misle da ih drugi ne razumeju i da se ophode loše prema njima a kada ih konfrontiraju sa njihovim ponašanjem smatraju to krajnje uvredljivim i bezobzirnim.

Da li pasivno-agresivno ponašanje može biti ugrožavajuće?

Pasivno-agresivno ponašanje je prikriveno ,, ugrožavanje“ . Kada neko viče na vas ili vas udari znate da vas direktvo ugrožava.  Agresivno ponašanje je očigledno i lako ga je identifikovati. Pasivno-agresivno ponašanje je suptilno, prikriveno, to je agresija ,,u rukavicama“. Spolja sve izgleda normalno, ali unutra je tempirana bomba nezadovoljstva koja nikako da eksplodira.  Sa osobama kod kojih postoji ovakvo ponašanje nikada ne možete biti sigurni na čemu ste i šta zaista misle i osećaju prema vama.

Kako otkriti da neko manifestuje pasivno-agresivno ponašanje?

Kako je ovakvo ponašanje maskirano, vrlo ga je teško otkriti.  Ali postoje izvesni postupci koji nam pomažu da ga otkrijemo:

Zaboravljanje – Osobe koje manifestuju pasivno-agresivno ponašanje izbegavaju svoje obaveze tako što ih zaboravljaju.  Zaborave na važne datume (rodjendane, godišnjice)  ili na važne sastanke.

Okrivljavanje – Osobe koje manifestuju pasivno-agresivno ponašanje nikada nisu odgovorne za svoje postupke. Uvek je neko u njihovoj okolini kriv za ono što se događa i taj neko mora da snosi krivicu za svoja (ne)dela.

Neizražavanje ljutnje – Osobe koje manifestuju pasivno-agresivno ponašanje nikada ne izražavaju ljutnju otvoreno. U komunikaciji će biti fine ali to je samo na površini.

Strah od bliskosti Osobe koje manifestuju pasivno-agresivno ponašanje običnu nemaju poverenje ni u koga. Zbog toga, one teže da se ne vezuju emotivno.  Inače su jako zavisne osobe i kada se za nekog vežu one deluju nezavisno ali to u suštini nisu.

Obstrukcija – Kada od osoba koje manifestuju pasivno-agresivno ponašanje nešto zatražite obično ćete na to dugo čekati ili ga nećete ni dobiti. Ovakve osobe će obično govoriti da je to što tražite njima nešto jako značajno i nateraće vas da se osetite neprijatno što ste to uopšte tražili.

Izigravanje žrtve – Osobe koje manifestuju pasivno-agresivno ponašanje stalno osećaju da se drugi prema njima nisu poneli fer.  Ukoliko zamerite ovakvoj osobi što konstantno kasni ona će se uvrediti jer u njenoj glavi uvek je neko drugi kriv što je ona zakasnila.  Ona je uvek nevina žrtva vaših ,, nerazumnih “ očekivanja.

Odugovlačenje – Osobe koje manifestuju pasivno-agresivno ponašanje veruju da rokovi postoje za sve osim za njih.  Oni rade stvari po spstvenom rasporedu i nepravedan je onaj ko od njih očekuje da rade drugačije.

Da li je moguće menjati pasivno-agresivno ponašanje?

Smatra se da su osobe kod kojih se javlja pasivno-agresivno ponašanje verovatno kao male bile učene da je ljutnja neprihvatljivo osećanje. Zbog toga su one naučile da suzbijaju svoju ljutnju i frustraciju pokazujući se spolja kao fine i predusretljive.  Menjanje ovakvog ponašanja se odvija na taj način što psiholog pokušava da otkrije ljutnju i frustraciju koja se nalazi u njegovoj osnovi. Tretman obuhvata prepoznavanje obrazaca ponašanja koje ove osobe ponavljaju  i otkrivanje odakle oni potiču i zašto se održavaju u određenim situacijama. Zatim se uče novi načini ponašanja koji su adekvatni za razne socijalne situacije.

Sanja Marjanović

dipl. psiholog