Zdrave i nezdrave emocije

Život se sastoji od niza pozitivnih i negativnih događaja, koji se međusobno smenjuju. Negativni događaji su oni događaji koje pojedinac procenjuje kao ometajuće u odnosu na sopstvene ciljeve i vrednosti, dok su pozitivni događaji oni koji su u skladu sa odabranim ciljevima, željama i vrednostima. Ljudska bića su u potpunosti pristrasna, mi stalno nešto procenjujemo i shodno tome i emocionalno reagujemo. Svakodenvno procenjujemo okolnosti u okolini u kojima živimo, ljude sa kojima radimo i provodimo vreme, procenujemo kako se osećamo i sl.

U psihologiji tradicionalno važi podela na pozitivne i negativne emocije. Pozitivne emocije su radost, zadovoljstvo, osećanje sigurnosti itd., dok su negativne emocije ljutnja, tuga, razočaranje, strah, kajanje, nezadovoljstvo itd. Ono što treba istaći je da emocije same po sebi nisu ni negativne ni pozitivne već da one predstavlljaju naše reakcije na događaje u svetu (ili u nama) koje procenjujemo kao dobre (pozitivne) ili loše (negativne) po nas.

U REBT (Racionalno emocionalno bihejvioralnoj terapiji) teoriji uvodena je podela na tzv. zdrave (funkcionalne, samopomažuće) i nezdrave (disfunkcionalne, samoporažavajuće) emocije. Zdrave emocije su one koje nam pomažu da ostvarimo svoje ciljeve dok nezdrave emocije su po definiciji samoporažavajuće jer nas ometaju u dostizanju željenih ciljeva. Nezdrave emocije su: anksioznost, panika, bes, depresivnost, osećanje krivice, stid, mržnja, osećanje manje vrednosti, manija itd. Kada osoba nauči da vlada svojim emocijama ona stiče trajno samopouzdanje.

Po čemu se nezdrave emocije razlikuju od zdravih?

Nezdrave emocije se u odnosu na zdrave razlikuju po intenzitetu afekta (nezdrave su intenzivnije, na primer bes i mržnja), trajanju (nezdrave emocije duže traju dok su zdrave prolazne) kognitivnoj komponenti (u osnovi nezdravih emocija je iracionalan način razmišljanja a u osnovi zdravih racionalan) i bihejvioralnim odgovorima (nezdrave emocije vode disfunkcionalnim ponašanjima).

Svaka od nezdravih emocija ima svoj parnjak, negativnu ali zdravu emociju. Dakle i negativne emocije (kao što su tuga, strah , ljutnja itd.) su zdrave emocije i one predstavljaju naš odgovor na okolnosti koje procenjujemo kao negativne. Bilo bi sasvim iracionalno kada bi smo na okolnosti koje procenjujemo kao pozitivne reagovali negativnim emocija ili kada bi smo bili u potpunosti ravnodušni.

U zavisnosti od toga kako razmišljamo o događajima koje smo procenili kao negativne, možemo reagovati na dva načina: na zdrav način (negativne emocije) i na nezdrav način (nezdrave emocije). Cilj psihoterapije jeste da pomogne klijentima da nauče da reaguju negativnim emocijama na negativne događaje umesto nezdravim. Na primer mnogo je korisnije za osobu da bude tužna i razočarana posle raskida nego depresivna i besna. U tabeli ispod prikazane su zdrave negativne emocije koje predstavljaj alternativu nezdravim, samoporažavajućim emocijama.

Domen

Nezdrava emocija

Zdrava emocija

OpasnostAnksioznost, panikaZabrinutost, strah
FrustracijaBes, mržnjaNezadovoljstvo, razočaranje
GubitakDepresija, očajTuga
Moralno praviloOsećanje krivice, stidKajanje, žaljenje

Pročitajte kako ljudi održavaju i pojačavaju nezdrave emocije.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email:onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

 

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

3 komentara na: “Zdrave i nezdrave emocije

  1. Pingback: „Lažiranje“ emocija ili zašto prikrivamo negativna osećanja? | Vaš psiholog

  2. Lilli says:

    Ja sam mislila da je tuga simptom depresije gde je tu razlika? Ili se ta tuga drugacije intepretira nego napr osecanje tuge na zdrav nacim napr. Nakon stresnog dogodjals ili anksioznost..

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *