Uzroci anksioznosti i napada panike

anksioznost

Napad panike je intenzivni i neočekivani talas anksioznosti koji izgleda kao da se javlja van vaše kontrole i uključuje sledeće simptome: ubrzani rad srca, probadanje u grudima i otežano disanje, vrtoglavicu, nesvesticu, pojačano znojenje, drhtanje ruku, nogi ili celog tela, osećaj da se gubi kontakt sa realnošću (depersonalizacija) i strah od nadolazeće opasnosti kao što je umiranje, strah od ludila, strah od potpunog gubitka kontrole.

Nelagodnost koja je posledica anksioznosti/paničnih napada može uzrokovati strah od ponovnog ulaženja u situaciju u kojoj ste prvobitno doživeli anksioznost/panični napad. To je naročito slučaj ako je u pitanju situacija iz koje ne možete odmah izaći, kao što je na primer vožnja u kolima na autoputu, vožnja liftom, stajanje u redu u prodavnici i sl. Pošto želite da izbegnete buduće napade panike, vi počinjete da izbegavate te situacije za koje se plašite da biste u njima ponovo mogli da doživete panični napad ili intenzivnu anksioznost. Ono čega se vi stvarno plašite nije specifična situacija, kao što je na primer prodavnica, lift ili autoput, već mogućnost da ponovo doživite panični napad u toj situaciji.

Anksioznost ili panični napadi mogu biti slabi, umereni ili intenzivni u zavisnosti od broja situacija koje izbegavate i stepena restrikcije koju sebi namećete u tim situacijama. U nejgorem slučaju vi možete postati potpuno zatvoreni u kući (agorafobija). Agorafobičarima je potrebna „sigurna osoba“ i „sigurno mesto“ gde se oni mogu osećati oslobođeno od straha ili panike. U najekstremnijem slučaju, agorafobičar ne može napustiti to sigurno mesto bez paničnog straha. U najvećem broju slučajeva anksioznosti/napada panike postoji veliki broj situacija i mesta van kuće u kojima se osoba ne oseća anksiozno i postoji samo nekoliko specifičnih fobogenih situacija.

Drugi sekundarni problem (pored izbegavajućeg ponašanja) koji razvijaju osobe koje imaju problem sa anksioznošću/paničnim napadima je zavisnost i depresija. Biti sa nekim kome verujete (vaša „sigurna osoba“) sprečava vas da učestvujete u aktivnostima ili budete na mestima u kojima biste želeli da budete sami. Možete postati zavisni od te osobe, preko mere koju biste želeli. Depresija se razvija zbog osećanja bespomoćnosti u vezi sa nemogućnošću da kontrolišete vaše panične reakcije a naročito zbog nemogućnosti da budete na mestima ili radite stvari koje drugi ljudi rade sa lakoćom. Tokom vašeg oporavka od anksioznosti/paničnih napada razvićete veći stepen samo-dovoljnosti i optimističniji i vedriji pogled na život.

Najčešći uzroci i okidači napada panike, agorafobije i anksioznosti

Sada ću navesti neke od najčešćih uzroka javljanja naksioznosti ili napada panike. Neke vrste stresnih događaja često pretstavljaju okidač za prvi panični napad. Takav događaj može biti zadnja kap u čaši, jer u većini slučajeva postoji dugogodišnje akumulirani stres. Među najčešćim precipitirajućim događajima (okidačima) su:

Značajan lični gubitak – gubitak značajne osobe usled smrti ili razvoda, gubitak posla, gubitak finansijskih sredstava ili gubitak zdravlja.

Značajna životna promena – bilo koja kvalitativno značajna promena u životu kao što je ženidba/udaja, dolazak dece na svet, završetak fakulteta, promena posla, preseljenje itd.

Upotreba supstanci i droga – nije neuobičajeno da se prvi panični napad dogodi nakon preteranog unosa kofeina u organizam. Isto tako panični napad može biti iniciran upotrebom kokaina, amfetamina, LSD-a, visokih doza marihuane kao i usled skidanja sa sedativa i trakvilizera.

Glavni uzroci operišu, deluju sada i ovde i oni održavaju anksioznost i napade panike. Ti primarni uzroci su:

Fobično izbegavanje – nastavljanje izbegavanja součavanja sa vašom fobijom je glavni način njenog održavanja. Očigledno je da je to izbegavanje veoma nagrađujuće, nagrada je pošteđivanje sebe osećanja anksioznosti. Mišljenje o bekstvu iz fobijske situacije vam neće pomoći sve dok nastavite da izbegavate direktno suočavanje.

Anksiozni unutrašnji govor – unutrašnji govor je ono što govorite sami sebi unutar svog uma. Taj govor može biti do te mere automatizovan i suptilan da ga uopšte ne primećujete sve dok ne obratite pažnju na njega. Izjave koje govorite sebi počinju sa rečima: Šta ako? Kao na primer: Šta ako doživim panični napad ponovo? Ovakve izjave stvaraju još veću anksioznost. Šta ako izgubim kontrolu nad sobom dok vozim? Šta će ljudi misliti o meni ako postanem anksiozan dok stojim u redu u prodavnici? Ovakva vrsta unutrašnjeg govora anticipira pogoršanje. Zajednički naziv za ovu vrstu govora je briga. Možete naučiti da prepoznate vaš unutrašnji govor koji provocira anksioznost, zaustaviti ga i zameniti ga podržavajućim i smirujućim izjavama o sebi.

Obuzdavanje osećanja – supresovanje osećanja ljutnje, frustracije, tuge ili uzbuđenja može doprinositi javljanju stanja slobodno-lebdeće anksioznosti. Slobodno-lebdeća anksioznost je slučaj kada se osećate neodređenu anksioznost i ne znate zašto se tako osećate. Možda ste primetili da kada izrazite osećanja ljutnje ili se dobro isplačete, osećate se smireno i spokojno. Izražavanje osećanja ima jasan fiziološki efekat koji dovodi do redukovanja nivoa stresa i anksioznosti.

Nedostatak asertivnosti – da biste izražavali osećanja pred drugim ljudima važno je da razvijete asertivni stil komunikacije. Asertivnost, najprostije rečeno je izražavanje sebe na direktan, otvoren (iskren) način. To podrazumeva zdrav balans između submisivnosti (kada se plašite da tražite ono što želite) i agresivnosti (kada zahtevate i pretite drugima). Osobe koje su sklone anksioznosti i fobijama često se ponašaju submisivno. One izbegavaju da direktno traže ono što žele i plaše se da izraze jaka osećanja, naročito ljutnju. Često oni se plaše izlaganja pred drugima zbog toga što se plaše da li će odražati pred drugima sliku prijatne i dobre osobe. Oni mogu biti uplašeni da će asertivna komunikacija udaljiti njihovu sigurnu osobu, od koje zavisi njihovo bazično osećanje sigurnosti. Naučiti da se bude asertivan i da se direktno komuniciraju potrebe i osećanja je krucijalno za prevladavanje anksioznosti ili napada panike.

Nedostatak veština za brigu o sebi – ono što je slično za većinu osoba koje pate od nekog anksioznog poremećaja je jako osećanje nesigurnosti. Ovo je posebno slučaj u agorafobiji, gde potreba da se bude blizu sigurnog mesta ili sigurne osobe može biti veoma jaka. Ovakva vrsta nesigurnosti nastaje u zavisnosti od različitih uticaja iz detinjstva kao što su: zanemarivanje od strane roditelja, odbacivanje, zlostavljanje, prezaštićivanje, perfekcionizam, alkhololizam ili zavisnost od droga u porodici. Pošto ove osobe nikada nisu dobile konzistentnu i pouzdanu negu kao deca, one kao odrasle osobe imaju manjak kapaciteta da adekvatno vode računa o svojim potrebama. Ove osobe ne znaju kako da vole sebe i da brinu o sebi, one pate od niskog samopoštovanja i mogu se osećati anksiozno i preplavljeno kada se suočavaju sa zahtevima i dužnostima odraslih. Ovaj nedostatak veština za brigu o sebi podupire anksioznost. Najbolji način da izađete na kraj sa posledicama zloupotrebe od strane roditelja i deprivacije jeste da postanete dobar roditelj samom sebi.

Visoko stresan život – upravljanje stresom smanjuje vulnerabilnost za panične napade i anksioznost uopšte. Usvajanje koncepata i veština relaksacije, vežbanja, ishrane, unutrašnjeg govora, otkrivanja disfunkcionalnih uverenja i osećanja, i asertivnosti doprineće da smanjite stres u vašem životu.

Nedostatak smisla i osećanja svrhe – imao sam česta iskustva da su ljudi osetili oslobođenje od anksioznosti i fobija kada je njihov život dobio svrhu, smisao i direkciju. Sve dok ne pronađete nešto što je veće od ličnog samozadovoljenja – nešto što vašem životu daje smisao i svrhu – možete biti podložni osećanjima dosade, nedostatka smisla, ograničenosti, zato što ne shvatate šta bi ste sve mogli biti. To osećanje ograničenosti može biti potencijalna hrana (osnova) za anksioznost, fobije, čak i panične napade.

Kako da sami prevaziđete napade panike?

Radeći sa stotinama klijenata kojima sa pomogao da prevaziđu napade panike napravio sam sjajan i delotovran program za prevazilaženje napada panike. Program se naziva Kako da sami, lako i zauvek prevaziđete napade panike. U ovom programu naučiću vas kako da prevaziđete napde panike korak po korak. Program se pokazao kao veoma uspešan u praksi i do sada je pomogao mnogima da sami prevaziđu napade panike.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

 

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

368 komentara na: “Uzroci anksioznosti i napada panike

  1. danijela milosevic says:

    POSTOVANI,PROCITALA SAM SVE STO STE NAPISALI,JA SAM DEO OVE PRICE VEC 10 GOD.IMAM JAKE VRTOGLAVICE,MALAKSALOST,STRAH,RAZMISLJAM O RAZNIM BOLESTIMA,AGROFOBIJA,UTEGNUTOST U RAMENIMA I VRATU.CESTO SAM MALAKSALA I BEZVOLJNA.SVAKI DAN MI JE ISTI I NAJBOLJE SE OSECAM U KUCI.KOD LEKARA ODLAZIM CESTO,ALI REZULTATI SU DOBRI SVI.KAO U ZACARANOM KRUGU SE VRTIM,NEZNAM OD CEGA DA SE LECIM I DALI TREBA JOS NEKE ANALIZE DA IZVRSIM.PIJEM BROMAZEPAM 2 PUTA PO JEDNU OD 1.5 MG.STALNO SAM KO OSAMUCENA,ZBUNJENA I MUTNO MI JE U GLAVU.AKO ZNATE IZLAZ IZ OVE SITUACIJE POMOGNITEMI.INACE IMAM 39 GOD,A 10 GOD VEC IMAM SVE SIMPTOME KOJI ME JAKO KOCE U ZIVOTU.POZDRAV IZ NISA,DANIJELA.

    • pedja medak3 says:

      postovani imam vec tri godine problem sa otezanim gutanjem cvrste hrane kao da imam strah da cu se zagrcnuti,uz to imam i preskakanja srca i povremen ubrzan puls,mantanje u glavi i osecaj da cu se onesvestiti pogotovo u trznim centrima,kardio analize uredne i rtg jednjaka i zeludca uradjen dijagnostikovana nervoza zeludca molim za savet

        • snezana says:

          molim za savet osecam se jako lose retko kad izlazim imam strah dace dami se ponovi napad panike cim krenem negde van kuce samama imam osecaj dacu da padnem vrti mi se u glavi bez vode nikud malaksala sam probudime nekada aritmija ili lupanje srca i osecam neku tegobu nesigurnost noge mi klecaju nekad se cela tresem iz cista mira mise povraca kada imam te probleme gubim apetit strah da jedem jer cu da povracam strah da izadjem jednostavno u narod nezainteresovana sam za druzenje nekad svimi smetaju mnogo sam volela da putujem a sada me strah od putovanja dami se nesto ne desi vozim kola i najmi sigurnije kad sedim imam 51 godinu ali nisam vise za nista svi rezultati mi dobri samo meni nije dobro kad se menja vreme nedaj boze nervoza ucmalost moglabi da lezim i cutim ceo dan veliki pozdrav molim za vas odgovor

        • Mare says:

          imam 19 godina , sve je pocelo udarcem u predelu brade , kod zgloba koji drzi vilicu , kod uveta , mozda necu moci lepo da se izjasnim , ali da zna neko da ima takodje neko kome je zaista tesko , i kome se ceo svet rusi pred ocima , taj bol je trajao 15 dana i jesao sam sto sitnije zalogajcice i supu , takodje sam radio prosle godine u avgustu u jednoj firmi, sada me pokusajte razumeti primim udarac , posle par dana radim ceo dan zestoko kutije neke nesto , i odem na zurku , progutam jebeni extazi , od tada ceoooooooo moj zivot ako mogu tako da ga nazovem se promenio , poceli su strahovi od svega , isao sam kod doktora za vilicu kaze covek sve okej , isao sam za vrat kaze sve okej , za kukove kaze sve okej , kao sto vecina kaze kao da nesto sam sebi stvaram , sve mi smeta , ne mogu sedeti opusteno , noge , ruke trnu , vise mi ruke nisu tako jake kao pre , kao da ne postoje misici koji idu iz vrata u ramena , tako se osecam , cak ga svaki dan napipavam da je jedan veci a drugog nema , odem kod doktora on kaze jedan ti je manji jedan veci , oprostite ako ne mogu bas lepo da se izjasnim , sve sam zivo pokusao , trenutno radim na meditaciji , i opustanju da maksimuma , ali ne ide, ne mogu sedeti mirno , nemogu gristi lepo , mada da ne brbljam previse , sve se radi oko misica koji su u gornjem predelu glave , ja sam mislio da mogu sam nekako da ih vratim , i pokusavao mnogo puta , dok sam budan meni se sve vrti oko vilice , dakle , sama mi pada , misici oko grla mogu da ih stezem nekako cudno , nemogu lepo da udahnem i izdahnem , prestao sam raditi stvari lose koje sam radio pre, mislio sam da mi je to bozja kazna , nisam nesto puno lose radio ali razumete me , sve je otislo predaleko , da mi misli lete same po glavi kao da stoji neko sastrane i ubacuje ih , paranoja , imao sam odlicno drustvo , sve je funkcionisalo perfektnoo , bio sam recit , inteligentan , da ne bude da se hvalim da me ne shvatite pogresno , ali sam u neku ruku odskakao od drugih i sve se vrtelo oko mene , i onda odjednom bum i cela promena , ako neko postoji ko moze da mi pomogne neka se javi ovde neka napise nesto bilo sta, mnogo sam se puta jezio dok sam citao vase probleme , znam kako vam je , i znam da ne postoji izlaz , ali negde u dubini sebe verujem da postoji , i da je kljuc svega smirenje , pokusavam sa meditacijom , da se koncentrisem na svako peckanje koje nastaje ali slabo ide , pre mi je vilica bila uvucena pozati stegnuta misicima iznad uveta ne razumem se u te misice ,ali iz iskustva jel sam opippavao i analizirao da sam mogao ajfelovu kulu da smislim da sam necemu drugom posvetio te misli , i znam takodje da je sve iz moje glave , ali kako ja da vratim vilicu da se ona ne pomera kako ?
          ona je povezana sa misicima u rukama i ramenima , ali nema resenja , izvinite ako sam dosadan jednostavno nemam gde i kako i kome da se obratim , cak i roditelji pomisljaju da sam lud , a i ja krecem , razmisljao sam i ida cu da umrem , i da odem u manastir , i da nejedem nista i da tako umrem jel je greh ubiti se , i jos mnogo simptoma i svakakvih cudesa u glavi ovo je vrlo ukratko napisano , pa pa paranoja ! ;////////////
          sada ako bi mogao psiholog neki da mi kaze kako da vratim vilicu pozati da se krece zavisno od mene a ne sama , i jos nesto i jezik mi se sam pomera , isao sam za zlezdu na zlatibor tamo su mi takodje rekli da je sve okej , izvinite ja sam sada u napadu , i zbog toga je sve ne pregledno i ne sazeto ! POMOC LJUDI MOLIM VAS

          • Bruno Andrijic says:

            Ja sam imao saobracajku, trzajnu povredu vrata, nakon dve god. imao slicne simptome, preskaknje i zaustavljanje srca, trnci u rukama, vrtoglavice, nesigurnost u hodu, mislio sam da cu umrijet ako zaspim jer mi je srce toliko usporavalo da nism znao sta bi. Onda sam otisao kod covjeka u Jasku koji mi je jednom delikatnom metodom ( s palcem ) 10 min vracao zilu na vratu za koju je rekao da se pomaknula i presavinula i da zato nije bila prohodna sto je bilo uzrok svemu. Potom mi je poslozio kicmu ist palcem bez ikakvih trzaja u sjedecem polozaja, otisao sam doma ali sve tegoge su bile rijesene. Srednji dio kicme izmedju lopatica takodjer je bio odgovoran za to.

          • Aleksandra Utvic says:

            Pitanje za Bruna. Na koji Jazak mislite? Da li Jazak na Fruskoj gori? Ako mislite na taj Jazak, molim vas da mi kazete ko je ta osoba kojoj se mogu obratiti. Unapred hvala.

          • marija says:

            Od svoje 27.godine borim se sa tim.Bilo je uzasno.Sad mi je 41.i jos uvek je prisutno ali slabije.Mogu da vam kazem jedno..ne bojte se..necete ni umreti ni onesvestiti se mada to osecate…ni ugusiti se.Tesko je znam ali slabi sa vremenom.Preporucujem caj od limun trave..meni je pomogao plus bromazepam a pila sam i protiv depresije i za stitnu zlezdu lekove 3 godine.Sad ne pijem nista.Nekad bolje nekad gore ali ne UZAS kao pre.Drzite se hrabro jer proci ce i to

          • Tash says:

            Mene je okinulo isto nakon ex-a…život mi se preokrenuo naglavačke…sve što navodiš.Ja sam tvoja ženska verzija.
            Imala sam i fazu agorafobije :/
            Uglavnom,godinama već trošim terapiju,trebalo je doduše vremena da mi pogode lijekove,ali ipak živim neki normalan život :)
            Trebalo mi je dosta da se suočim sa strahom,ali može se!
            Treba se suprotstaviti. ..ionako ništa ne možemo izgubiti 😉
            Sretno svima!

        • alma says:

          postovani u 10 godini zbog stresa ustanovljena mi je dijagnoza napad panike i ankciozni poremecaj u djetinjstvu sam to potisnula ali prije 3 godine mi se ponovo pojavio ukljucili su mi seroxat 20 jednu na dan i lexaurin 3 sedmice sam se navikavala na njega i prolazila sam kroz teske periode stanje se popravilo zatim prije 6 mjeseci ponovo dozivim stres i opet se stanje pogorsa ponovo mi povecaju seroxat a umedju vremenu su mi ga smanjili na pola tablete ponovo mi je trebalo jedno tri sedmice da se naviknem i to je proslo da sad prije dvije sedmice ponovo padnem u to stanje i opet mi povecaju terapiju sa kombinacijom misara 0.25 sad sam u jako teskoj situaciji ujutro se budim rano i placem pa bi htjela da pitam dali je to normalno da nakon 3 sedmice pocne djelovat seroxat

    • nemanja says:

      Postovani,sve je pocelo kada sam na novogodisnjoj zurci prepio ,a skoro da nisam jeo.Odtad skoro svako jutro kada se probudim kao da sam zabrinut,raste mi puls mrzovoljan sam samo bih leskario,slabo jedem osecam mucninu, ali najvise me muci osecaj osamucenosti.Sve ovo sto sam nabrojao prolazi kako dan izmice,ali osamucenost ne.Nemam problema sa snom,ali kada se probudim tad je najgore,uvece mi bude bolje ali sam po ceo da kao osamucen,kao da sam pijan.Znacilo bi mi ako mi mozete reci nesto vise o ovome.Unapred zahvalan i srdacan pozdrav.

      • Profile photo of Vaš Psiholog
        Vaš Psiholog says:

        Postovani, to moze biti samo problem sa poremecajem bioritma usled nedovoljne ispavanosti, bilo bi dobro da se konsultujete sa lekarom opste prakse ukoliko Vam se to i dalje desava. Pozdrav.

    • jelena1995 says:

      Kupite knjigu od Rudolfa Brojsa,mislim da se zove ,,Izlecenje od raka„ ili sl.U toj knjizi je kratko napisano nesto o agorafobiji.On preporucuje da se konzumiraju namirnice bogate fosforom:jagode i celer.Po njemu celer ima najvise fosfora.Sad ne znam koliko vremena treba da se konzumiraju…Informišite se 😀 Inače,i ja imam problem sa strahovima 😀

    • jelena1995 says:

      Kupite knjigu od Rudolfa Brojsa,mislim da se zove ,,Izlecenje od raka“ ili sl.U toj knjizi je kratko napisano nesto o agorafobiji.On preporucuje da se konzumiraju namirnice bogate fosforom:jagode i celer.Po njemu celer ima najvise fosfora.Sad ne znam koliko vremena treba da se konzumiraju…Informišite se 😀 Inače,i ja imam problem sa strahovima 😀

    • Ema says:

      Danijela iste sam simptome imala od kada sam pocela da svaki dan dva puta dnevno vozim Biciklo i uzimam svako jutro jednu kasiku napravljene smjese od 1kg Meda, 200gr lesnika, 200gr oraha 200gr Badema 200gr Suvog grozdja sve smesati zajedno i sdvako jutro na gladan Zeludac jednu Kasiku uzeti. To i vozi Biciklo bices druga osoba.Topli pozdrav iz Njemacke i brz oporavak vam zelim….

  2. Marko says:

    i ja patim od anksioznosti evo vec dobrih 8 godina.Zivot mi je u haosu.Ne znam do kada cu ovo da trpim.Isao sam i kod psihijatra,imao i terapiju ali posle nekog vremena opet isto…Ne znam da li uopste ima leka za ovo!Unistilo mi je zivot,stopirao sam i fakultet,inace sam student medicine.Marko

      • katarina says:

        i ja se zlopatim sa napadima panike već desetak godina. Nekad potpuno nestanu kao da ih nikad nisam ni imala a onda se brže bolje vrate u još goroj meri i potpuno me parališu. Pročitala sam svu meni dostupnu literaturu o ovom poremećaju i mislim da sam sve dobro razumela ali u praksi jednostavno nisam uvek sposobna da to sprovedem. Išla sam u DNEVNU BOLNICU u Palmotićevoj u Beogradu i dok sam tamo odlazila bilo mi je super, susreti sa ljudima koji su u sličnom ili čak većem problemu od mene dali su mi neku energiju da se borim i izborim,da je to jednostavno moguće ali…. tako sam umorna od svega, često se pitam zašto ja nemam obične, realne strahove kao sav normalan svet već ovako“ paničarim“ oko običnih dnevnih aktivnosti. Pitam se da li će ikad doći dan kada sebi neću prvo postaviti pitanje da li će me opet uhvatiti panika u šetnji, vožnji, sastanku…. Nekad sam bila vesela, društvena, zabavna, hrabra, sposobna … a sada … postala sam zarobljenik sopstvenih strahova. Kako da se izborim????

        • katarina says:

          Vladane, vraćala sam se u prošlost tražeći okidač i nažalost nije bilo velike pomoći, jedino što sam uspela da iskopam je da mi se prvi napad panike dogodio malo pre svadbe. Analizirala sam i to, rekli su mi da je to možda bio strah od odgovornost, odrastanja, osamostaljivanja, sve to razumem i prihvatam ALI od tada prošlo je puno vremena, i pored napada panike bila sam i odgovorna i samostalna, uspevala sam da se borim i izborim uspešno sa realnim- ozbiljnim-životnim problemima ali ono što je ostalo i što me totalno iscrpljuje je moj ( mislim nesvesni) način razmišljanja: kada problem nastane ja se ne bojim da ga neću rešiti ( naravno uspešno) već me potpuno parališe strah od napada panike koji me mogu zadesiti dok racionalno rešavam realne probleme. Navešću najskoriji primer, danas bi trebalo da idem kod zubara, do prethodnog odlaska išla sam bez ikakvog problema, anesteziju ne uzimam jer bol savršeno podnosim čak mi je i zubarka rekla da u svojoj dugogodišnjoj praksi nije imala toliko opuštenog i bezbrižnog pacijenta koji joj maltene zaspi na stolici medjutim prethodni put kada sam bila uhvatio me je iznenada užsan panični napad sa svim mogućim simptomima. Nekako sam to izdržala, niko nije primetio jer sam vešto odglumila da je sve u najboljem redu i sada sam prestravljena jer danas treba da idem i bojim se ne zubara, ne bola, ne komplikacija već glupe panike. Strah je ogroman tako da se možda neću ni usuditi da odem, noćas nisam spavala zbog svega. Znam da ako ne odem samo ću nahraniti svoju paniku ali ja više zaista nemam snage da kroz sve ovo ponovo prolazim, ne mogu da se ne bojim kada srce počne da mi lupa hiljadu u minuti jer to je zaista zastrašujući osećaj. Sada, dok sve ovo pišem već nemam dovoljno vazduha i sva sam u grču kako onda da se smirim i suočim sa onim što me plaši kad sam već pred panikom. Jako, jako sam umorna od svega i potpuno gubim optimizam i veru da ću ikad izaći iz ovog začaranog kruga. KAKO DALJE?

        • Stanke says:

          ja imam 15 godina, imam poremecaj anksioznosti,,,sve dalje znas, ali hteo sam da ti kazem da okidac ne mora biti kada ti se pojavio prvi znak, tj panika koja bi trajala mozda 1h za jedan dan i tako po mesec dana pa 2 – 3 meseca pauze i kao da zaboravis da si imao probleme…(tako ja vec 2 godine…mislio sam da je u pitanju depresija pa sam mislio da ide sve gore i gore i da cu poludeti a u stvari je to glupa anksioznost)…OKIDAC je ono sto ti se desavalo godinama pre tog prvog napada panike tj strahovi stres napetosti neizvesnost i sl. sve ti se to nakupilo i sada je to to gomil zacaranih krugova (strah – adrenalin-strah / / / razmisljanje sta ti se desava – glavobolja-zasto mi se to desava – svi simptomi na okupu – strah od ludila – i opet razmisljanje sta mi se desava…itd. ) pokusaj da prekines taj zacarani krug koji ti uzima skoru svu pozitivnu energiju…ja ne proveravam Gmail cesto pa me kontaktiraj na
          064 / 960 – 87 – 90 ako te nesto interesuje ili imas potrebu da se izjadas, ti samo poslaji SMS

  3. vladan says:

    takodje sam imao panicne napade,ali polako oni nestaju,redji su,i polako slabe.u poremecaju sam 6 meseci i sto je interesantno prepoznajem i stanja i napade ali izlazak iz svega trazi vreme i strplenje.najinteresantnije da prilikom mog prvog,drugog itd puta odlaska kod doktora oni nisu prepoznali moje stanje vec mi odredjivali terapije koje su me jos vise rasturale.onda sam poceo da uz pomoc jednog prijatelja prevazilazim stanje koje mogu da opisem kao sunovrat i psihickog i fizickog zivota.
    posto sam takodje iz nisa zainteresovalo me je stanje danijele koja se javila tako da bi podelio iskustva s njom i pomogao ako mogu i za pocetak da joj kazem da je pocetak mog oporavka poceo kada sam bacio sve lekove koje su mi davali a izmedju ostalih i bromezapan koji sam koristio 10 nedelja svakodnevno od 2.5 mg a koji sme da se koristi samo do 8 nedelja bez prekida.na moju zalost jedan od lekara kod kojih sam odlazio PREVIDEO je taj deo uputstva i dao mi je jos par nedelja lorezapam koji me je dotukao i naterao da ih sve bacim.
    ako je to bio prvi korak sledeci je bio suocavanje sa senzacijom koju sam dozivljavao a to je introspekcijarada srca i pulsa koja je bila toliko jaka da je u odredjenim trenucima samo ona bubnjila u usima i ubrzavala se tako jako i brzo da sam mislio da je mozdani ili srcani udar neminovnost i da je pitanje trenutka kada ce se desiti.
    bio sam spreman i resio sam da ne pijem lek za spustanje pritiska koji je na osnovu psihosomatske senzacije rastao i pojacavao moje strahove.na to su se lepili nedostatak vazduha,gusenje nesvestice -omamljenost-vrtoglavice.pozadina svega je bila moja introspekcija koja je nesvesno trajala i trajala…pa hiperventilacija kao najgori stadijum.razloge sam tada trazio u tome sto sam ostavio u tom periodu cigarete i poceo da se bavim laganim vezbama…tako da sve to lagano prolazi i ako se ponekada sve to javi sve su cesci periodi kada se osecam normalno i to strasno prija.naravno podelicu jos iskustva sa drugima iako je jedan od saveta da se tom poremecaju ne pridaje nimalo paznje,da se ne razmislja o tome ali jasno mi je da svako zeli da sto pre izadje iz zacaranog kruga adrenalina.ja prvi .pozzz.vladan nis 40.

    • vladan says:

      katarina ,da li znas koji je okidac za napade.nege mora da postoji konfrontacija sa kojom ne mozes da se izboris i to je okidac,… vrati se u proslost iako je tesko i nadji okidac.
      kada resis okidac panike resices i napade poremecaja. pozzz vlada nis 40

    • katarina says:

      Vladane, hvala na objašnjenju za zdravo srce ( malo sam se i nasmejala), ne muči mene to već luda glava……….Što se lekova tiče ne pijem ništa, Bogu hvala mislim da sam zdrava, u poslednje vreme pušim kao smuk ali nisam uspela da pronadjem vezu toga i napada jer su bili odprilike iste jačine i učestalosti i kada nisam pušila. Moram da priznam STRAH me je pobedio i nisam otišla kod zubara, bila sam užasno uznemirena i znala sam da ako odem samo ću napraviti još jednu jako neprijatnu situaciju koja će mi ostati u glavi pa sam odlučila da odem ove nedelje ali neplanirano tj. samo da banem bez prethodnog vremenskog zakazivanja jer mislim da me iščekivanje dodatno iscrpljuje. Znam da nije trebalo da odustanem i da je trebalo da odem i ne dozvolim strahu da pobedi ali … to je ono što govorim – ranije ( ja sam dugogodišnji paničar) nikada nisam odustajala, nisam izbegavala situacije koje me plaše i gurala sam dalje kako moram ali sada sam već jako umorna od toga i definitivno posustajem, gubim i snagu i volju jer koliko se god izlagala situacijama sa ciljem da strah prevazidjem on je ostajao prisutan, pronalazio nove situacije i imam utisak pobedjivao. Analizirala sam sebe, život, prošlost sve što mi je palo na pamet, kopala sam i kopala duboko i iskreno koliko god sam mogla i DA naravno da sam pronalazila situacije koje bi možda mogle da se nazovu okidačima ali te iste stvari se dešavaju i drugim ljudima pa ne paničare. Znam moja glava je moja a njihova njihova ali ja sa mojom više ne mogu i rado bih je menjala za drugu! Možeš li da shvatiš je NEMAM ni jedan normalan strah ( osim možda od zmije), da ne postoji panika sve bih mogla i smela ( tako je pre i bilo), znam reći ćeš to je možda to, neka prikrivena nesigurnost, sve sam pokušala da analiziram ali bezuspešno. Povezivala sam i vrste simptoma koje imam sa situacijama koje u životu prolazim, uspevala sam da pronadjem vezu, to valda svako može ako krene da analizira na taj način i veruj temeljno i iskreno koliko god sam mogla kopala sam i tražila uzrok ali pravog boljitka ili trajnog nije bilo.
      Grozno se osećam ja samo kukam, pravdam se, kao da tražim izgovore a ti pokušavaš da mi ukažeš na uzrok ali zaista ne znam više šta da pokušam, ideje sam potrošila a sa tim i snagu i volju da se borim! NIKAD NISAM BILA OVAKVA! Pitam se gde ode moj optimizam!

    • marina says:

      Ja isto imam problema sa strahom i vrtoglavicama,isla sam kod psihijatra,pijem bromazepam i jos nesto protiv panike,mogu da kazem da sam dobro,ali privremeno imam neki strah koji traje kratko a i sama ne znam od cega je,volela bih da se to zauvek izgubi ali ne znam kako… da li neko ima neki savet.

      • Profile photo of Vaš Psiholog
        Vaš Psiholog says:

        Postovana, strah koji se javlja na kratko i niotkuda je napad panike. Za prevazilazenje problema sa anksioznoscu i napadima panike postoji skup koraka koji se primenjuju u okviru psiholoskog savetovanja. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje povodom Vaseg problema kako bismo Vam adekvatno pomogli.Srdacan pozdrav.

        • katarina says:

          mene interesuje kome da se obratim po pitanju anksioznosti vec dugo guram sama al vise neide ovako volela bih strucnu pomoc??? pozzz

          • Profile photo of Vaš Psiholog
            Vaš Psiholog says:

            Postovana Katarina, mozete se nama obratiti jer se uspesno bavimo psiholoskim tretmanom anksioznih poremecaja vec nekoliko godina. Ukoliko ste zainteresovani, imate nase kontakte na pocetnoj strani sajta sa desne strane. Srdacan pozdrav.

        • Maja says:

          ja moram da razgovaram sa vama mislim da imam jako velikih problema…..kako mogu da dodjem dovas?S Postovanjem, Maja

          • Profile photo of Vaš Psiholog
            Vaš Psiholog says:

            Postovana, nase Savetovaliste se nalazi u Beogradu (istaknuta je adresa sa desne strane sajta), takodje imate mogucnost psiholoskog savetovanja putem skajpa (ukoliko to zelite mozete nas kontaktirati kako bismo se dogovorili oko procedure). Dodatno, psiholoska sluzba postoji u svakom domu zdravlja pa se mozete i tamo obratiti za pomoc. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  4. Aleksandra says:

    Postovani, koliko sam razumela iz raznoraznih tekstova na temu poremecaja anksioznosti i panicnih napada, glavna caka za njihovo prevazilazenje je postizanje samopouzdanja u tolikoj meri da se osoba pocne osecati dovoljno snazno da je u stanju da prihvata okolnosti bez potrebe da ih kontrolise. prosto da se prepusti zivotnoj energiji i stekne ili povrati pozitivne navike.
    A opet iz licnog iskustva, i svesti o situaciji u kojoj se nalazim , nikako da se usudim da se do kraja sa tim problem suocim bihevioralnom tehnikom (kad te uhvati panika nemoj da bezis nego kazi sebi da zelis tako da se osecas i ako osecas da ces umreti od infarkta reci sebi da bas to i hoces) koje mi je pre par godina psiholog dala kao magicni recept, nakon jednog razgovora. Tvrdila je ona strah ce biti kao rukom odnesen. :)Na zalost ja stvano mislim da cu umreti pa mi u tom trenutku ne pada na pamet da rizikujem da te osecaje povecavam. Takodje sam primetila na raznoraznim forumima da se ljudi zale da i posle terapija lekovima, psihijatriskog lecenja i trenutnog poboljsanja se to stanje vrati. Pitam se koja je poenta voznje po liftovima i umaranja uceci kako da disem dok mi to ne postane navika kad je problem verovatno tamo negde sakriven. Jer sve je meni jasno zasto i kako treba, ali ne smem :)

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Aleksandra, anksiozni i panični napadi su uporni i treba ostati dosledan i duže vreme ,,raditi“ na tome uz pomoć adekvatnih psihoterapijskih uputstava i konutinuiranog tretmana. S druge strane, dok budete govorili sebi ,,ne smem“ nećete ni smeti, niti će biti poboljšanja. Obično se ne ulazi odmah u lift a posebno ne sam, sve treba raditi postepeno i pomerati granicu shodno Vašem stanju. Što se tiče medikamenata, oni stišavaju simptome ali problem je ,,u glavi“ odnosno u načinu razmišljanja koji predstavlja uzrok i ponovo pokreće simptome.
      Sanja Marjanović
      dipl. psiholog

    • Stanke says:

      ako imas problema sa srcem onda je to realan strah, a ne irealan tako da ti jedva bolujes od anksioznosti, nadam se da sam olaksao malo 😀

  5. vladan says:

    KATARINA,KAO PRVO BUDI SRECNA STO IMAS JAKO I ZDRAVO SRCE PA MOZE TOLIKO PUTA DA OTKUCA.TO JE BITNO DA ZNAS ZNACI DA NJEMU NISTA NE FALI.
    KAO DRUGO BOL TRPIS KOD ZUBARA ZATO STO TI SKRENE MISLI IZ ANKSIOZNOG OSECAJA,TAKO JE BILO DO DANAS ALI STA SE TO IZMENILO?PA NAPAD SE IZMENIO ,MENJA OBLIK TRAZI TE GDE SI JAKA ODNOSNO SLABA.TO JE FIKCIJA MOZGA ODNOSNO OCEKIVANJA DA SE NESTO DOGODI.SASVIM TE RAZUMEM JER SE I MENI TO DESAVA,SKORO IDENTICNO,A POSTO ZNAM DA JE TO TO ,TADA SE UMIJEM LEDENOM VODOM I TO ME MALO OSVESTI,PA SE OPET UMIJEM LEDENOM VODOM ,PA STAVIM SLUSALICE NA USI I PUSTIM PINK FLOYD PA TO PRODJE.A DISANJE ,TO JE POSEBNA PRICA,NE POKUSAVAJ DA UZIMAS VISE VAZDUHA NEGO STO JE NORMALNO,I DISI STOMAKOM NE DIJAFRAGMOM GORE PLITKO VEC STOMAKOM LAGANO 1-2 PUTA.TOG TRENUTKA STEGNI DESNOM SAKOM LEVU STO JACE MOZES JEDNO PAR PUTA.SKRETANJE MISLI ALI JAKO STEGNI.
    STO SE TICE PROBLEMA KADA BOLJE POGLEDAS PO PROSLOSTI NACI CES GA ALI BUDI ISKRENA PREMA SEBI DA BI GA PRIZNALA JER CESTO SAMI SEBI NE PRIZNAJEMO KONFRONTACIJU KOJU SMO DOZUVELI.
    DA LI PUSIS I DA LI KORISTIS NESTO OD LEKOVA?

  6. vladan says:

    katarina,glava ti nije luda jer komuniciras sasvim normalno samnom.smanji cigarete jer one podizu i puls i broj otkucaja koji tebe plasi,i koji osecas vise nego drugi ljudi jer si okrenuta introspekciji i umesto da zapazas sve ono lepo oko tebe ti posmatras ono u tebi.
    verovatno0 negde postoji neki problem od koga bezis smo jos nisi ukapirala koji je to’moj savet smanji broj cigareta nemoj naglo da ih ostavljas kao ja pa da imas i dodatne senzacije,nema posustajanja,ovaj poremecaj je dosadan i dugotrajan pa budi i ti takva.dugotrajna u borbi,a borba je da se prepustis svim strahovima i da uplivas u njih slobodno jer to su samo umisljaji iz kojih ces izaci,umij se hladnom vodom i stegni levu desnom rukom,udahni duboko i izdahni jos dublje i duze,i ne razmisljaj kako ti je vec nalazi stvari koje te opustaju kojima mozes da se predas i koje ce ti okupirati paznju vise nego lupanje ili dijafragmalno disanje koje moze da ti izazove hiperventilaciju a ona telesnu promenu a ona strah a strah adrenalin a adrenalin jos vecu telesnu promenu a ona strah jos veci i tako u krug u nedogled u iscrpljivanje.
    i uvek kede mozes zaspi,makar i 15 min i lagano ustani ne razmisljajuci kako se osecas da li ti je dobro ili lose vec kreni u dan ili u obavezu razmisljajuci o tome a ne o tome kako ti je.tako ces produzavati trnutke u kojima ti je ok i to ce ti biti normalno stanje a ne ovo koje te icrpljuje.sve metode su dozvoljene koje ti okupljaju paznju vise nego introspekcija.pozzz vladan

  7. marija says:

    Dugo koristim neuropsihijatrijsku pomoc pri lecenju panicne depresije ali u zadnje vreme mi se simptomi vracaju u blagim oblicim da li je to znak da ponovo moram kod psihijatra posto je moj otisao u penziju a ja se plasim da mi ne promene terapiju ili da sacekam jos malo posto mi dete polazi u prvi osnovne moze li to biti podsvesni uzrok mog trenutnog stanja iako ne pokazujem ni malo straha od toga sto se desava pritom normalno idem na posao i radim ve po kuci ko i do sad ili ipak treba da posetim novog nps-a???? naravno puls i tresenje ruku su prolazna stvar na koju sam se odavno navikla :-(

  8. katarina says:

    Postovani, ljubzno vas molim za objasnjenje naime pre nekoliko meseci prijateljica koja se godinama leci od teske depresije rekla mi je da je cula za trepiju THETA HEALING i da je sebi zakazala termin. Rekla sam joj ok. bez velikog interesovanja o cemu se radi jer u alternativnu medicinu, bioenergiju, magiju, proricanja, hipnoze i slicne stvari ne verujem. Ubrzo zatim primetila sam na njoj velike, pozitivne promene: pocela je da se smeje i raduje zivotu, da se sminka, promenila je frizuru, obnovila garderobu, jako je vesela i optimisticna nekako potpuno drugacija od onog kakva je bila. Bilo mi je jako drago zbog nje ali u racionalne rezultate te terapije ( mozete videti o cemu se radi na netu) nisam verovala. Godinama ( skoro 20) se zlopatim sa uzasnim napadima panike o cemu sam vam vec i pisala, izgubila sam nadu da ce ikada proci i jednostavno zivotarila sam a ne zivela ovaj zivot, zarobljena u kuci od straha, sa bar desetak napada dnevno. Pre nekih mesec dana prijateljica, tuzna zbog stanja u kome se nalazim, savetovala mi je ( bolje reci insistirala) da i ja zakazem tu terapiju. Naravno odbila sam jer u to ne verujem bas ni malo ali na kraju sam, sto bi se reklo njoj za ljubav, pristala. Gospodja koja to radi dosla je kod mene u zakazano vreme. Jedino sto me je zamolila je da iznesem macku iz sobe jer po njenim recima zivotinje osecaju TU energiju koju ona radi i znaju da se uznemire. Napominjem ona je dosla kod mene kuci, nije mi davala nista ni da pijem ni da jedem niti me je na bilo koji nacin fizicki dodirivala. Objasnila mi je da svi nasi psihicki problemi dolaze od nasih pogresnih uverenja, sto mi je sasvim logicno, a da su ta uverenja duboko usadjena u nasu podsvest, da smo se sa njima saziveli i srodili i da koliko god su neracionalna ta razmisljanja ona nas rukovode dalje u zivotu. Dobro, rekla sam sve ja to znam ali sta sad? THETA HEALING terapeuti ( u ovom slucaju ona) ulaze u posvest pacijenta i jednostavno kao kad kompijuter poludi restartuju ga i ta ubedjenja nestanu. Lepo zamisljeno ali NEMOGUCE rekla sam i misli ALI sela je nasuprot mene zatvorila oci i pocela da prica o mojim strahovima stvari za mene nerazumljive, jedino sto je trebalo je da se opustim i da kada ona postavi pitanje da li pristajem da odredjeno uverenje promenim ja kazem DA. Nista me ne kosta i rekoh dobro, odjednom osetila sam izuzetno opustanje, ne secam se svega sto je pricala smo znam da mi je bilo jako lepo i da kad god me je pitala da li pristajem kao hipnotisana sam odgovarala: Da, znam samo da se u jednom trenutku moja macka koja je bila zatvorena u kuhinji jako razmjaukala i grebala na vrata da udje u sobu! Zaboravila sam da kazem da vec nekih godinu dana nocu jako skrgucem zubima do te mere da sam dva okrnjila a zvuk skrgutanja budio je mog supruga koji je bio ubedjen da cu vilicu polomiti. To sam joj takodje rekla i ona je rekla da je skrgutanje na nervnoj bazi i da ce nestati. Kada je tretman zavrsen osecala sam se jako smireno, jako dobro, nekako bez straha i panike. Otisla sam u setnju po gradu, setala sam i setala, gledala izloge, ljude, potpuno sama ( to nisam uradila vise od 10 godina) a od straha i panike ni traga ni glasa. Smejala sam se, gledala u nebo i uzivala, bilo je kao u dobra stara vremena za koja sam mislila da se nikad nece vratit. Nocno skrgutanje je potpuno nestalo ( tako mi bar kaze suprug), ni jedan napad panike nisam imala od tada, samo se povremeno javi pomisao sta ako ga opet dobijem ali to brzo prevazidjem. Pocela sam da odlazim na pijacu, buvljak, prelazim mostove ( TO MI JE BILA NOCNA MORA), putujem, radim stvari koje pre nisam nikako ili sam jako tesko radila. Osecam se fantasticno! Kao skolovani ljudi za psihicke probleme da li ste culi za ovu metodu i sta o tome mislite? Unapred hvala na odgovoru.

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Postovana Katarina, nisam cuo za metodu o kojoj govorite dok nam vi niste napisali ovaj komentar. Ali posto sam bio radoznao otisao sam na Internet da vidim o cemu se radi, danas imate sve na Internetu sto predstavljazaista olaksanje u traganju za novim informacijama. Metoda o koj je rec je kombinacija nekih bazicnih tehnika iz hipnoze (indukcija transa, relaksacija i davanje sugestija) i primenjene kineziologije (misicni test uz pomoc kojeg se navodno ispituje verodostojnost necijih uvrenja ili izjava, ja u to ne verujem). Naziva se theta jer autorka zeli da njenu metodu dovede u vezu sa theta talasima u mozgu koji se dovode u vezu sa nesvesnim delom uma. Lepo zvuci ali ja tu vezu ne vidim u ovom metodu. Hipnoza nije alternativna medicina i moze biti veoma uspesna u tretmanu nekih poremecaja ali ja ovde ne vidim nista novo. Danas je biznisa radi jako popularno da se stare metode nazivaju novim imenom kako bi edukatori tih metoda zaradili novac. Uverenja se obicno ne menjaju tako brzo i tako instant. Licno ne verujem u instant promene. Napadi panike se vrlo uspesno tretiraju u okviru CBT pristupa koji se takodje bavi menjanjem uverenja ali to podrazumeva klijentovo aktivno ucesce, osporavanje tih uverenja i izlaganje situacijama u kojima klijent dozivljava strah, dakle nije ni malo instant kao theta healing, ali daje dugorocne rezultate. Ako je vama data metoda pomogla to je super, ja vam zelim sve najbolje. Srdacan pozdrav

      • nikola says:

        postovani admine da vam se pridruzim i potvrdim vase izjave i sve ste upravu jer tvrdim odolje mozes pomociogovorno zato sto sam osetio na svojoj sopstvenoj kozi koliko su mi samo uzeli novaca i gatare i vracare i bioenergeticari poznati prevarant janjetovic i slicni njemu i hodze i ko sve nije pa i doktori koliko god im dadnes nebili ti bilo bolje oni jos vise hoce para a meni kako bude i moj ti je savet mani se corava posla samo dobar ali dobar doktor i psiholog i naravno adekvatna terapija mocices kako tako ziveti druge ti nema a ispred svih ti sam sebi najbolje mozes pomoci to tvrdim zato sto imam dugogodisnje iskustvo ako vas bas zanima mogu van opisati desetogodisnju borbu sa strahom u detalje pa dragi moji da nije tragicno bilo bi komicno sta sve covek dozivi od srca vam zelim da se sto pre upoznate sa ovim opasnim zacaranim krugom inace depresija strah uopste nije bezazlena ako se ne izborite

    • Kristina says:

      Katarina, jako bih volela da mi kazes da li ta terapija THETA HEALING i dalje ima efekta? Da li su ti napadi panike zaista nestali? Imam isti problem vec 4 godine i mnogo mi znaci da mi odgovoris. Ja sam iz Beograda i nasla sam gde ima u Beogradu ta terapija samo mi je vazno da znam ima li to efekta zaista.Molim te odgovori mi.hvala unapred

      • frka says:

        Kristina, zamolio bih te da ako si dobila informaciju za THETA HEALING tretman da mi je proslijedish. Da li si pokushala i ako jesi ima li rezultata? Molim te za odgovor, hitno je. Hvala ti unapred.

        • Vule says:

          Posto imam isti problem, ja vas molim da li sre probali ovu metodu i kakvi su vasi utisci.
          Molim odgovor
          Srdacan pozdrav

    • frka says:

      Katarina, molio bih te za informaciju kako se mozhe stupiti u kontakt sa gospodjom sa kojom si imala THETA HEALING tretman. Hvala unapred.

  9. Valentina says:

    Postovani,imam 28 godina,do pre dve tri godine nisam imala ovaj problem,ne znam sta je ali cini mi se da imam neku vrstu socijalne fobije,pre dve godine sam se preselila,novi posao,novi ljudi,novo okruzenje,od tad su pocele muke u vidu panike,trsenja ruku,ubrzanog pulsa…i tako reagujem na normalne situacije,tipa,trebam se sresti sa prijateljem,prvih tri do pet min sam bukvalno izgublen slucaj,uke mi se tresu,jedva progovaram,uzas…inace sam mnogo komunikativna osoba,volim da se druzim,izlazim i sve je to normalno funkcionisalo,i sada izlazim i druzim se ali ta panika se redovno javlja…prodje za tri do pet minuta ali jako je neprijatna…nisam se obratila strucnom licu jos uvek,jer sam i sama u toj bransi,pa sve nesto mislim proci ce…ali ne verujem,samo vidim da se privikavam na sve to ,a da panika ne prolazi….pomoc…please….

  10. Jagoda says:

    Pozz! ovako ja kad bih opisivala svoje fobije bio bi to poširok spisak nabrajalica:) ugl…Uvijek sam bila normalna, komunikativna, nisam imala problema niti u društvu, niti u bilo kom drugom pogledu. Onda je počelo sve mojim upisom na fax, počela sam se bojati bizarnih situacija kao što su kako se potpisat na papir dok netko stoji i gleda u mene, kako izlagati seminare pred grupom ljudi,kako ispit položiti i tako je sve počelo. Onda me počelo biti strah i u banci kad čekam red pa guzva iza mene, trebam se potpisat, uzet kusur( a strah me da neću moć jer će mi se ruke trest) isto tako i na kasi u prodavnici kad sam ali onoj velikoj. strah me radit jer vecinom se svugdje ljudi kusuraju, ja mislim da cu se od straha ukočit( pritisak mi bude u glavi) ruke mi se podu trest i onda mi se ni ne radi. al to nije uvijek tako, nekad to sve obavim normalno. a onda je zavrsilo ovo sve ustajanje i budenje sa strahom. sad me malo strah prosao nije kao prije, ali ga i dalje osjetim u dubini sebe. sad je najgore sto sam se vani pocela osjećati preplašeno( nez čega se bojim ,ljudi, gužve, ili je to onaj široki prostor).. jer mi se svaki dan manta kad trebam vani , imam osjecaj da cu kontrolu izgubit na ulici i hvata me neka panika, osjecam se usred setnje nestabilno, osjetim odjednom neki strah, a pogotovo kad trebam proc pored nekog kafica ili grupe ljudi a ja mislim da ce me to uhvatit da cu zamantat da cu izgubit kontrolu nad sobom, kao da me neko ludilo ufati. pa sam pomislila da imam neki oblik socijalne fobije i agorafobije. samo me strah da nisam prolupala :(

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Postovana, bez brige Vas problem je lako resiv uz psihoterapijski tretman. Kako ste i sami primetili ovde se najverovatnije radi o socijalnoj fobiji. Mozete se javiti za savetovanje i resiti ovaj problem. Pozdrav.
      Vaš psiholog

  11. Vlado says:

    imao sam trovanje alkoholom nakon cega su uslijedili napadi panike i anksioznost….prepisana mi je terapija prije nedelju dana da svako jutro pijem zajedno pola tablete seroxata i jednu tablet xanaxa…. imam simptome koji obicno traju pola sata….osjecaj gusenja…trnjenje nogu …ukocenost misica …. kao da me svaki misic boli…. malaksalost….da li su sve ovo simptomi karakteristicni za ovu pojavu…..hvala

  12. Vlado says:

    imao sam ovih dana jake grceve u desnoj butini i povremeno me zabole kukovi ponekad imam otezano gutanje da li i ovo moze da bude posledica anksioznosti….

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Poštovani, kliknite sa desne strane sajta označene sa „tagovi“ pojam PANIKA ili PANIČNI NAPAD i tu ćete naći veliki broj tekstova o simptomima i načinu tretiranja paničnih poremećaja. Pozdrav.
      Vaš psiholog

    • Marija says:

      ja verujem da tvoj psihijatar zna odlicno sta govori i da ako si vec obavio raznorazne analize i nisu ti nashli nikakvu „boljku“ vrlo je moguce da ti svoje psihicke probleme somatizujes sto i ja konstantno radim:/ mada se trudim da racionalizujem to i kazem sebi da sam opet samo umislila neku bolest:) nekad uspe nekad ne.. ljudi na nervnoj bazi mogu da „oslepe. ogluve“ a kamo li da ih bole misici i slicno:)..pozz

  13. marko says:

    .Odakle da pocnem pocelo je prvi put usumi sam radio celi dan nista nisam jeo niti pio vodu i ivece na zadnje drvo mi se zavrtelo u glavi i poceo sam da gubim vazduh i sam sam se preplasio na smrt misliosam srce gotovo bio je bkao da mi nesto stislo srce i onda hitna smako vece sedam dan a lupanje srca strah od smrti svaki ekg -e je super i samo na taj dan mioslim 0smi dan isto u hitnoj broj otkucaja 135. ali doktor kaze u hitnoj narna baza ali nazalost ja neverujem i majka zatrazi uput za interno…i ostave me bio sam tri dana na ispitivanje..kao sve super za svaki slucaj ostani jer nisam imao knjizicu overenu..rezultati sledeci..temperatura 37 ,4 ta 160/80Ekg sion. ritam fr 110 u minuti rSu v1,v2 STi t bo.terikard cist.dopler;trag mr. terapija controlok 2 puta po 20 mil. i bromazepam3 mil.pre spavanje. sedimentacija 4 stitna zlezda super nema znakova za plucno obojlenje.sve srcane supjline uredne.Kontraktailnost Lk odlicna.ef oko 70 posto rad srca nesto brzi.kardionalno kampenzovan i bez srcanih tegoba..to je iz bolnice …e posle je sve krenulo overiosam knjizicu i od doktora do doktora oradio sam sto ekg a…kao da hocu da nadjem bolest na prijemno interno sam bio do sad jos deset puta a od tog vremena proslo je godinu dana od interniste sam dobio uput kod psihijatra sad vec mesec dana pijem zoloft i bromazepan …da kazem jos da sam imao hledne ruke u sred leta bockanje po telu koa napad panike da cu svakog casa da umrem ma strasno ipak neverujem da je to na nernoj bazi ..i piovremeno sam imao preskakanje srca ..i da kazem jedina diagnoza od gastroenterologa GERB GASTRITIS I REFLUKS ZELUDACNOG SADRZAJA.IMAM BOL BAS U PREDELU SRCA ZIGANJE U PREDELU SRCA ALI SVAKI EKG POSLE BOLNICE JE BIO DOBAR OSIM NARAVNO BRZI RAD SRCA DOBIJEM PRESOLOL U VENU I BESNEDIN I KAZU KUCU DOBRO JE..PRE OVOG ZOLOFTA SAM PIO SEDAM DANA ASTAPAX ALI MI JE BILO MNOGO MUKA I IMAO SAM NAGON ZA POVRACANJE MNOGO….MOLIM VAS ZA NIKI SAVET,..UOPSTE SE NE OSECAM KAO PRE I SAMO RAZMISLJAM O TOME STA BI BILO DA NISAM OTISO U SUMU ILI DA SAM PIO VUDU MOZDA NEBIH DEHIDRIRAO MADA JA TAD NISAM NI ZNAO STA JE TO DEHIDRITACIJA. e onda je krenuo haos merim puls non stop na vratu strahovi od malo jaceg zvuka stresovi stlni odlazak u hitnu molim za pomoc………

    • anksiozna87 says:

      Marko, to sto se tebi desava su cisti napadi panike, vjeruj, sve sam to prosla jos sa 20 godina. Sada imam 24 i dalje kuburim sa tim. Kada jednom dozivis sve to onda nastavljas da zivis u strahu da ce se ponoviti. ruku sa pulsa nisam micala, i onda mi je dr objasnio da tahikardije koje ukazuju na oboljenje srca ne pojavljuju se tako. Rekla sam sebi sta mogu i zivjela sa pulsom od 120 u stanju mirovanja, a onda kada sam malo zaboravila na to on se sam spustio na 60 :D. I sada mi se desava da dozivim panicni napad i zavrsim u hitnoj, ali od sada trazim pomoc psihijatra jer je to jedino resenje za nase probleme.

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Postovani, najverovatnije se radi o panicnom poremecaju. Da biste se malo bolje informisali o tome procitajte nase tekstove koje mozete naci klikom na pojmove PANIKA i PANICNI NAPAD u desnom delu sajta u kategoriji Tagovi. Pored ovoga mozete nam se i obratiti za psiholosko savetovanje, panicni poremecaji se uspesno resavaju adekvatnim psiholoskim tretmanom. Pozdrav.

      Vaš psiholog

  14. marko says:

    za anksiozna 87.hvala ti puno na odgovoru ja imam 25..ma sve mi ukazuje na bolest srca..slbost malaksalost ..dal da pijem neki lek..phihijatar mi dao da pijem neku ELICEU..SA BROMAZEPANOM….BROMAZEPAN. sam batalio na svoju ruku odjednom.vec dva meseca….sta ti mislis da opet da odem kod interniste al decu vise jojjjjjjjj..sad cak srce bije ko cekic da bije po grudima…al samo mislim na bolest non stop…dal imam to ili ovo ..pod stresom sad stalno..bol u vratu trne mi leva noga..pulsiraju mi dlanovi ..cini mi se da mogu da izmirim puls a da ne pipam uopste..to zbog straha verovatno…u vojske sam bio 2009…i tamo sam sve proveren cak sam bio i na VMA..ZGOG UPALE UVA …MA SVE UREDU..KAKA LI JE OVO MUKA ZNACI HAOS…KAO DA OCU DA NADJEM NESTO SAM SIBI…

  15. Vlado says:

    marko i meni je sve isto tako….sve sam mislio da imam neku bolest…isao na svakakve preglede….i sve u redu…sve je to od nekakvog straha i od stresa…

  16. b1g1 says:

    poz,imam jedan problem,snimao sam pluca,radio testove za stitnu,isao na ekg srca i sve je ok,ali desava mi se cesto nocu,da ne mogu da udahnem dovoljno,stomak mi se jako stegne,neki put me lupi nesto u predelu grudnog kosa,ne boli me nista,ali kad hocu da kazem nesto i kad me lupi,prekine me,a isto mi se desi da me stegne u vratu..Da nije do zeludca nesto?zamolio bih za odg,unapred zahvalan..

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Postovani, ovo je malo informacija da bismo Vam mogli bilo sta reci tj. dijagnostikovati. Moguce je da se radi o nekoj vrsti anksioznosti ali opet to treba dodatno ispitati. Mozete za pocetak razmisliti u kojim situacijama se javljaju takvi prekidi, da li u tom trenutku imate strah ili brigu oko necega. Pozdrav.
      Vas psiholog

    • b1g1 says:

      e pa ja ne znam sta to moze biti,jednostavno,lose utice na moj zivot,juce mi se bukvalno toliko uvukla creva nazad,da nisam mogao pomerati stomak dok disem,imam osecaj da mi je dijafragma skroz stegnuta,jedino kad legnem na stomak,lakse mi,a od predela grudi do vrata,imam neki bzvz osecaj stezanja,podrigujem cesto,nemam bolove,ali me to prosto ubija psihicki…par putna kad pipnem grudni kos prstima,imam osecaj kao da me je neko pritisnuo ,strasno..

  17. Nikola 33 says:

    cao ja imam napade panike vec tri godine i probao sam sve i svasta eksperimentisao sam sa svim mogucim stvarima kako da se pobedi i mogu da kazem da sam uspeo do nekle nesto da uradim mislim nije nesto puno al pokusavam sve da drzim pod kontrolom.Dosao sam ovde da kazem posto sam procitao sve kometare seroxat nemojte da pijete kao ni rivotril jako stete ja sam pio godinu dana jednostavno su prestali ti lekovi da mi pomazu al sam zato naso vitamin b12 a moze i neuro b12 pa ko hoce sliku tih vitamina nek se javi na nikola.car29@hotmail.com

  18. stefan89 says:

    veliki pozdrav admine plasim se da nemam anksioznost osecam sa psihicke strane paniku,nervozu i bezvoljnost a sa fizicke drhtanje celog tela,lupanje srca,znojenje,gusenje i vrtoglavicu.al nece da ostavi neke velike posledice posto sam uznemiren??hvala unapred!!!

  19. six says:

    Imam napade panike vec duze vreme.
    1.Hitna pomoc ima moju sliku na zidu.
    2.Posedujem 100 snimaka EKG-a
    3.Umirao sam u nekoliko navrata
    4.Izlecio se od napada
    5.Ponovo panika-Lesi se vraca kuci
    6.Depresija-radost-depresija-neverica
    7.Mrsavljenje-sigurno je rak ili secer
    8.Hipohondrija-Jeremija
    9.Prevelika fizicka aktivnost samo da bih se
    uverio da je sve u redu.
    10.Srce i dalje sljaka JUPIII
    11.Vec sam sutradan imao palpitacije!
    12.Desavalo se da placem kao malo dete
    13.Desavalo se da smejem kao lud
    14.Vise puta sam bezao sa nekih mesta, tako
    da bih mi pozavideo svaki robijas.
    15.Psihijatar-moj najbolji drug
    16.Osecao sam se smozdeno kao da su me tukli
    17.Bezvoljno, ocajno
    18.Radosno-kada vidim da nisam sam
    19.Radovao sam se tabletama
    20.Iste su me ponekad razocarale
    21.Procitao svu literaturu na ovu temu
    Zakljucak:
    Ako ste sve ovo procitali i pronasli sebe znajte da niste jedini ima nas mnogo!
    Stisnite zube i pokazite bes, ma koliko puta
    napadi panike dolazili ne mogu vam nista!!!
    U jednom filmu carobnjak Merlin se borio protiv vestice.Sat i po vremenu su pokusavali da joj doskoce ali nisu uspevali bila je sve jaca.Onda su se setili!!
    Zaboravicemo je-svi su okrenuli ledja i ona je prestala da postoji.
    Okrenimo ledja napadima panike ZAUVEK!!!

    • Panicar dok sam ziv says:

      bravo care isti sam, samo ja sam se utripovo da ne smijem kod firzera da u napola reci da prestane i da pobjegnem, pa sam se sisao kod kuce a sad ne smije ni kod kuce :O boze sacuvaj. Fora da se bojim sta ce pomisliti , vise se ne bojim nicega samo , toga da cu pobjeci i da ce drugi misliti dal sam lud. evo veeceras sam sve ispricao kolegici , ma nek misli sta hoce nije me birga. reko sam sebi. Neka bude kako bude ovako vise ne ide .pozz za sve

  20. panta says:

    Pozz svima. Poslednjih 7,8 dana mi se desi da mi nekada srce kao da preskoci ili lupi
    jace,u tom momentu osetim u dusniku kao malu
    Knedlu,da kazem. To mi se desi par puta dnevno po nekih 2,3 sekunde.Imam 25 god i nemam velikih briga kao ni ostale simptome
    koje bi ukazivali na anksioznost. Jel moguce da
    Ovo moze biti mala anksioznostiako nemam vecih tegoba?kada mi srce lupi osecam se potpuno smireno i ne mislim puno o tome dok ne naidje.ne plasim se puno toga jer znam da mi ne moze nista biti od toga.
    Da li treba uopste da se brinem zbog toga i sta savetujete?
    Unapred hvala.
    Svako dobro. Pozzzzz

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Postovani, najbolje bi bilo kao što ste i sami primetili da ne mislite o tome ili da jednostavno pustite da prodje. Ukoliko se tako nesto cesto deseva, za svaki slucaj, obratite se lekaru i ako se ustanovi da je fizioloski sve u redu onda zaista nemate razloga ni za kakvu brigu. Pozdrav.
      Vaš psiholog

  21. panta says:

    Postovani, hvala na odgovoru,imam samo jos neka pitanja.
    pritisak sam merio pre par dana i bio je 117 sa 71 a puls 65,
    Pre god dana sam kobtrolisao kompl krvnu sliku i stitnu zlezdu i sve je bilo ok.
    Zanima me da li,da lupanje i jeste posledica anksioznosti,da li bi mi se to lupanje desavalo svaki
    dan i da li bi bilo jos simptoma anks u tom momentu lupanja?
    Hvala puno.
    Pozdrav.

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Pokusajte da ne merite pritisak uopste i da ne obracate paznju na lupanje srca vec da sacekate da prodje. Anksioznost povodom necega moze da se javi ukoliko npr. anticipirate da ce se nesto lose desiti i sl. a jedna od fizioloskih manifestacija je ubrzano lupanje srca. Pozdrav.
      Vas psiholog

  22. panta says:

    Postovani,hvala na svemu. Samo jos nesto,ja nemam
    ubrzano lupanje srca nego mi srce kao da lupi jace a ne da ubrza. Napomenuo bih da sa
    Sam malo prehladjen i da kasljem pa mi je mozda to lupanje od prehlade,molim Boga
    Da nije anksioznost. Hvala jos jednom.
    Pozdrav.

  23. Mery says:

    Ja patim od anksioznosti vec pola godine.. na pocetku sam imala uzasne strahove, a sad su vec pocele kosti da me bole, aritmije da imam, nocne more… Ali me najvise brine to sto malaksam i imam osjecaj da noge i ruke ne osjecam. Jel moze i to da se desi od anksioznosti?

  24. Bubica says:

    Ja patim od ovog groznog osecaja straha, panike oko 15 godina i za to niko ne zna osim mene same. Strah mi se javlja u autobusu najvise, na mostu. Za mene je nocna mora da odem na posao i da se vratim. Koliko sam samo puta pozelela da se vratim kuci, ali nisam. U tim situacijama obicno pozovem nekog telefonom da bi skrenula misli, pustim neku omiljenu pesmu i jedva cekam da se autobus priblizi mestu stanovanja. Kod lekara nisam isla, jer me je strah da pricam o tome, pa mislim da cu i tada imati panicni napad. Moram da priznam da nekad i opusteno mogu da putujem autobusom, a da mi se panika i ne dogodi. Cak i duzi period nisam imala ove napade. Nekada nisam spavala godinama kako treba, nisam imala problem da zaspim, vec budjenje nocu sa lupanjem srca i znojenjem, kada prodje postane mi hladno i onda mogu ponovo da zaspim. Sada su se napadi vratili i pravi uzas za mene Dali ce ovo ikada proci. Nekada sam ljubomorna na ljude koji vode normalan i miran zivot, jer bi ja sve dala za takvu spokojnost. Ako imate savet ili preporuku, bila bih zahvalna.

  25. biljana says:

    ja ne izadjem na ulicu po 2 nedelje zbog ogromnog straha da ce mi se nesto dogoditi,cesto sam pospana,osamucena,puna straha svaki dan,imam osecaj da ludim!odjednom mi se slosi,to jos vise poplasi!sta da radim,pomagajte!

  26. пандора says:

    Некад пожелим да сам малчице глупљи, јер сам убеђења да је ова бољка „привилегија“ креативних,информисаних и зашто не рећи,паметнијих…

  27. Marina says:

    Kako osoba, koja ima 33 godine, moze da laze u vezi da bi izbjegla odgovornost, raspravu, da ne bi razocarala drugu osobu…Kako neko sa toliko godina moze da bude nezrela licnost koja ne moze da se suoci sa istinom? Da li su to geni, model porodicnog vaspitanja (jer je i majka doticne osobe sklona laganju), ili potreba da ugode drugom, pa se koriste lazima?

  28. marko says:

    ja imam slicne simptome ubrzano disanje,nesvesticu i kao da mi se muti pred ocima cujem prigusen zvuk u tom trenutku pomalo gubim ravnotezu,a sve to mi se desilo pre nego sto mi je je jedna rodjaka umrla od tumora pa sam pomislio sta ako se to i meni desi nekad.to je pocelo odmah sutradan.nisam siguran da li je napad panike ici cu na kontrolu ali nema potrebe strahovati unapred.

  29. nbg says:

    Desilo mi se to da sam uzeo linijuj kokaina i da mi je pritisak skocio ,i srce mi je lupalo nisam mogao da disem hitna pomoc je dosla i par sati su mi obarali pritisak i od tad mi se desavaju situacije da u momentu kad se uzbudim ili mi se desi nesto stresno ,ne mogu da disem kao d ami se pluca skupe,srce kuca 300 na sat,vrucina me obliva,znojemi se dlanovi,da u jednom trenutku pomisilm da je to kraj,a isao sam na sve moguce preglede rekli su da je sve u redu

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Panicni napadi mogu biti uslovljeni prekomernim koriscenjem psihoaktivnih supstanci (kokaina, LSD-a, marihuane, alkohola, kao i kofeina). Dakle, konzumiranje ovih supstanci moze prouzrokovati prvi panicni napad. Prema ovome, ne bi bilo adekvatno uopste tretirati panicni napad dok se ne prestane sa konzumiranjem gore navedenih supstanci. Pozdrav.

  30. Marina says:

    Ja imam 16god..A od anksioznosti se vec lecim 5god.neuspesno..Bila sam kod raznih psihijatra..pila dosta lekova i nista ne pomaze..sto se tice simptoma imala sam skoro sve:malaksalost,derealizaciju,trnjenje ruku,nogu,jezika..knedlu u grlu,poteskoce sa disanjem.a sto je najgore uvek sam pomisljala da sam fizicki ugrozena i da bolujem od teske bolesti..ii to je trajalo dugo dok svoje misli nisam usmerila ka necim drugim..imala sam agorafobiju i to najcesce na casovima..kad sam imala jak napad panike pa sam morala da izletim iz ucionice..!! itd…Sad mi je bas strah kako cu se ponasati na fakultetu ..i da li ce anksioznost ponovo uciniti „svoje.“ ?? I pitam se kad ce vec jednom prestatii..:///

  31. jovana says:

    Citam ovdje postove i nasla sam sebe u dosta njih.Mada mislim kao i svaki pesimista da su moji strahovi najveci.Vidim pise se ovdje o par godina koje je neko proveo u strahu ,panici,opsesivnim mislima,pa bojim se reci koliko dugo traje moj strah i moji problemi.Uvjek sam jos od djetinjstva imala neke strahove,od smrti od svega,bojala se kad kazu da je neko umro,nisam smjela da gledam filmove u kojima je bilo losih stvari.Kad razmislim,nekako sam uvjek bila prepadnuta necim.Medjutim prvi napad panike sam imala prije 17 godina,odjednom pred kucom a znam da je tome prethodio neki slucaj smrti nekog mladjeg covjeka,koga doduse nisam ni poznavala ali cula sam umro od srca i kako se pricalo o tome tako sam osjetila strah probadanje neke kao simptome srcanog udara.Bilo je uzasno,Taj momenat me toliko uplasio i pocela sam strahovati od narednog.Od tada mi se zivot promjenio,sve veci strahovi,umisljanje,panika.Isla sam i kod psihijatra ali nikakvu terapiju nisam imala osim popij bensedin itd.S vremenom pocela sam da imam strah od ludila,tipa .ovo nije normalno sta mi se desava.jesam li ja vec luda cim ovko mislim…uvjek sam bila svjesna tih strahova,nisam nista nikad ni rekla ni uradila nesvjesno ali toga da cu to uraditi bojim se,da cu vrisnuti,da ce mi doci da trcim vristim itdJedan period je toga straha nestalo ili bar potisnuto negdje uglavnom rodila sam cerku i nekako zivot je isao bez takvim strahova.Naisli bi neki krizni periodi ali prolzili su bez velikih panika.Milion knjiga sam procitala o tome da ako mislis lose bice ti lose,odgledala film tajna i sve to ja znam i nacin i sve ali na sebi primjeniti tesko.Pomislim kako sama sebi vise ne dosadim sa istim strahovima,koliko puta sam u hitnoj zavrsila “ijamuci infarkt”misleci gubim razum itd.Opterecujem porodicu i bliznje sa tim.Ima godinu i vise dana strahovi su jaci,idem do te mjere,da strahujem kad neko negdje ode,za muza ,majku,cerku,totalni panicar,ako neko kaze nesto ga boli ja gotovo odmah najgore mislim,i u sali nesto kad cujem ,ma i u vicu ja klonem.imala sam i razgovor sa psihijatrom ima godinu dana.otisla zbog nalaza kicme posto imam problema sa tim i doplerom krvnih sudova vrata i neznam nije me pitala o tome ali meni doslo i rasplacem se i ispricam svoj problem,ona me slusa i kaze:slusam te sve vrijeme i tebi ne treba psihijatar psiholog il bilo ko,ti si sama sebi psihijatar,ti viis problem i gdje je i znas kako pomoci sebi ali ne pomazes.Sve ti znas samo je stvar u tome da je to tebi preslo u naviku i tebi nemoze niko pomoci osim sebe same.Sve su to tebi misli iz tvoje glave.Da,ja to i znam ali zasto nemogu sebi pomoci?Zasto sebi i svojiima opterecujem zivot?Da li sam onda normalna?Milion pitanja uvjek nadovezujem na nesto.Moj problem je i sto se poistovjecujem sa bilo cim sto cujem,vidim i u okolini cak i na tv.Neki dan bila sam na sahrani jednog decka koji je umro uslijed tromba nekog koji je otisao na srce.Od tada sam uzasna,nemogu izbiti iz glave taj prizor sahrane,plakanja.Do te mjere da sam se tada stavila u poziciju majke njegove i pocela da mislim sta ako mom djetetu se nesto tako ne daj Boze desi kako cu ovo ,kako ono,izmisljam najgore moguce scenarije uvjek,gledam cerki u dlan dal je duga linija zivota a o tim stvarima pojma nemam,zakljucim da i nije nesto duga i gotovo,ja sve crno zamislila.Muz maloprije dobio temperaturu ja aj hitno kod ljekara pregled pluca cista obicna prehlada kao iz vruceg na hladno( sto mu i jeste tako na poslu= i ja odmah nikakva.Procitam neki dan prijete nam neki razorni zemljotresi u bliskoj buducnosti bas ovaj dio gdje sam ja i odmah na internet sve moguce clanke nadjem i zovem cerku da dodje od majke da bude ovdje.Da li sam luda? Sta mi se desava? Pomislim kako te nije strah tako misliti,onda se bojim cim ja nemogu na sebe primjeniti sve sto znam to ja slutim nesto lose.Uzasna sam,dosadila sam i samoj sebi i ostalima.I pomislim da mi je zaista preslo u naviku jer i kad ne panicim ja se pitam…uuu sto ovo ne panicim i ne bojim se ..i dovoljno je to pomisliti i gotovo.Znam da sam vas udavila sa postom ali nekako lakse bude kad vidis da nisi sam i kad mozes razmjeniti s nekim neka razmisljanja.Oprostite na ovako dugackoj ispovjesti

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, najverovatnije se radi o generalizovanom anksioznom poremecaju. Ukoliko zelite da Vam pomognemo i ukoliko ste u mogucnosti, javite se za psiholosko savetovanje uzivo ili putem skajpa (imate kontakte sa desne strane pocetne stranice sajta). Srdacan pozdrav.

    • rade says:

      procitao sam tvoj problem i kao da si pisala o meni!
      kao dete sam udisao nekako vazduh pun straha…mnogo slicnosti.jos nista slicnije meni nisam procitao…sahrane koje sam kao dete gledao do dan danas(38god.) pamtim u detalje jer sam ih se kroz zivot redovno podsecao..jesi li nasla „neko“ resenje?ja sam samo probavao zadnj9ih 2 god.sa tabletama ali nista…sad je dogorelo i evo gde trazim spas a procitao sam sve sto postoji po netu…nebih da te podsecam vise na muke…ozenjen sam imam dvoje dece ,….zivim u nemackoj…pozdrav…i nisi luda jer ako si ti onda sam i ja…

  32. Marija says:

    ej cao,ja imam probleme iste vrste…u decembru prosle godine pocela sam da zivim sa jednom devojkom,koja me je konstantno ucenjivala,maltretirala,plasila itd…od tada su poceli moji problemi… recimo sedim sa prijateljima i pocinjem da ne osecam telo,slusam ih ali kao da sam oduzeta kao da umirem,pokusavam nesto da kazem ne mogu borim se sa tim nekim osecajem i na kraju kada sam dosla sebi srce kao da je htelo da mi iskoci iz grudnog kosa…zatim legnem da spavam imam osecaj kao da cu umreti,krenem do prodavnice isti taj osecaj uz pracenje mojih misli da sve ovo sto se desava oko mene nije stvarno… zasto ja zivim…itd. uspanicim se i pocnem da trcim kao luda…kao da cu tako pobeci od svog tog ludila ili od smrti ili sta vec…Kao da sam bez emocija,imam decka sa kojim sam godinu dana u vezi gledam ga kao da gledam drvo.Naravno ne zivim vise sa tom devojkom koja je ja mislim uzrok svega ovoga….Najgore u celoj ovoj prici je to sto me niko ne podrzava svi mi kazu ma ti si luda.Niko ali me niko ne razume.. :( i ne znam kome da se obratim za pomoc :((

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, problemi sa anksioznoscu i napadima panike se uspesno resavaju psiholoskim tretmanom. Nemojte se bojati od tzv. ludila jer ovakvi problemi spadaju u lakse psihicke probleme i resivi su adekvatnim tretmanom. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholoski tretman kako bismo Vam pomogli. Pozdrav.

  33. Zeljko Nikolic says:

    obrati te se vladimiru misicu marija nerazumem zasto cekas i zasto gubis vreme ja sam panicni bolesnik oko 11 god a 5 god nisam izlazio iz kuce ali strasno i stvarno a muzicar sam i doktor vladimir me je izlecio za mesec dana putemskajpa halo ljudi bio sam mnogo tezak slucaj nisam verovao da cu ikada smeti napolje da izadjem i sada sam 90 posto izlecen jos par terapije i to je to hvala mu od srca i marija zato ti kazem poslusaj me pozzz sretno

  34. Ivanica says:

    E ovako, ne znam odakle da pocnem :) Naime vec duugo vremena(oko 4god), a u poslednje vreme je sve gore imam mucnine i nagon na povracanje! Radila sam sve zive analize koje su mogle utvrditi da li je problem fizicki-i nije pronadjno nista!Cak ni gastritis! Moram istaci da mi je zivot zaista „komplikovan“, prvo psihicka zlostavljanja od strane majke, potom buran razvod roditelja koji je da kazes za sobom porusio sve lepo u porodici, izmedju ostalog i mentalno zdravlje moga brata,kogi je hvala bogu posle 4god pristao na lecenje i za 3dana ga vodimo na hospitalizaciju-nadam se najboljem! Nego da neduzim,taj moj problem-mucnina i nagon na povracanje ponekad su jaci kada sam u nekom drustvu jer se i plasim da ne povratim-a taj cin inace smatram kao veliku sramotu! Plasim se nekad i da odem do prodavnice isto da ne bih povratila, jer mi je konstantno muka! Prosle godina bukvalno zbog svega toga sam otisla na svega 2predavanja, jer se plasim da se vozim autobusom da ne bih povracala zato sto mi je stalno muka!! Jedna moja poznanica koja je socijalni radnik mi je rekla kako kod mene malo primecuje da se plasim kontakta sa ljudima, ne znam koliko je to tacno,ali znam da sam od uvek po malo stidljiva. Moj problem je sto ja uskoro necu moci uopste da funkcionisem-upropasticu sebi zivot, jer stalno osecam te mucnine i onda iz straha da ne bih povratila izbegavam da idem negde! Molim za bilo kakvu pomoc, zaista zelim da se resim ovog „prokletstva“ da bih bila u mogucnosti da se druzim, zavrsim fax i pomognem bratu da i on prevazidje svoju krizu. Hvala unapred!

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, problem koji ste izneli nije moguce resiti samo jednim savetom. Ukoliko ste u mogucnosti mozete zakazati kod nas psiholosko savetovanje kako bismo Vam adekvatno pomogli. Srdacan pozdrav.

  35. N@t@s@ says:

    Na koji nacin pristupaju psihijatri pacijentu,posto sam u jednom od komentara procitala da je drugaciji pristup u pitanju.Imala sam jedan napad,ali posecujem decijeg psihologa i defektologa vec od aprila 2012 i zbog ovog napada uskoro imam „tretman“ kod psihijatra.Interesuje me kako izgleda poseta psihijatru?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, psihijatrijski tretman obicno ukljucuje dijagnostiku i davanje odgovarajuce medikamentozne terapije. Sto se tice panicnih napada oni se veoma uspesno tretiraju i psiholoskim tretmanom. Mi se uspesno bavimo resavanjem ovih problema, te ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se obratiti za pomoc. Srdacan pozdrav.

  36. Nenad says:

    E ovako..ja sam u zacaranom krugu 10god. puno sam napredovao(kakav sam bio uh). forsiram sebe, izlazem raznim situacijama, ali negdje grijesim. Zato sam kontaktirao dr Misica..Posto imam tu sposobnost da brzo ocijenim ljude i rijetko pogrijesim:), mislim da je ovo pravi covjek za pomoc. zelim da iskorijenim ovo zlo i da nadjem svoj unutrasnji mir..
    mislim da mogu da napisem doktorat o anksioznosti i panicnom poremecaju, al se vjerovatno varam, ima tu nesto, sto znaju profesionalci..zato se ne stidite da im se obratite..
    na zalost ja sam na malo takvih naisao, jer da je neko prepoznao o cemu se radi u samom pocetku ja se danas ne bih ni sjecao toga. ako vam dr kaze..mlad si nije ti nista i ne zeli da ulazi u dubinu problema, nadjite drugog..
    vi koji patite od anksioznosti neko krace vrijeme, manje citajte o simptomima, ne uporedjujte se s drugima jer je svako slucaj za sebe.. odmah preduzmite nesto i potrazite strucnu pomoc..to je vec prvi korak ka ozdravljenju.a vrlo brzo cete se rijesiti svih tegoba.

  37. Leki says:

    Ovako…pokusavam da promijenim nacin razmisljanja, da ne budem stalno samo-svjesna, da ne analiziram previse…sto se tice napada panike to sam shvatila kako djeluje i pobijedila…vidim rezultate u izlijecenju anksioznosti ali sporo ide…pogotovo sto imam osjecaj da je u mojoj glavi ponekad naucna fantastika sto se tice misli ali bukvalno (mislim da bih napisala dobar scenario)…nekad imam osjecaj da razmisljam kao dijete od 3 godine…
    Elem bila bih zahvalna ako bi mi mogli reci na koji nacin da promijenim misaone obrasce, koje su najbolje tehnike za to…..hvala unaprijed.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, ima dosta tekstova u kojima smo pisali o tome (pogledajte sa desne strane pocetne stranice sajta odeljak Tagovi i klinknite na pojam koji Vas zanima npr. anksioznost i otvorice Vam se spisak svih tekstova vezanih za ovaj problem). Ukoliko Vam citanje tekstova ne pomogne da nadjete ono sto zelite mozete nam se obratiti za psiholosko savetovanje uzivo ili putem skajpa jer je to ipak najefikasniji vid pomoci. Srdacan pozdrav.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, panicni poremecaj spada u anksiozne poremecaje prema tome u osnovi panicnog poremecaja kao i ostalih anksioznih poremecaja je intenzivno i kontinuirano osecanje anksioznosti. Poreklo anksioznih poremecaja je psiholosko. Hashimoto tireoditis je organsko oboljenje i simptomi koji se javljaju su organskog porekla, prema tome-ove dve vrste poremecaja nemaju isto poreklo i jasno se moze utvrditi (fizioloskim parametrima) o cemu je rec. Pozdrav.

  38. Julija says:

    Imam problem sa anksioznoscu godinama. Najcesce mi se desava kada se osecam preplavljeno, kada po sopstvenoj proceni nisam sposobna da se suocim sa zadatkom, ne i pojedinacnom situacijom. Svi anksiozni problemi se vezuju za profesiju. Poceli su kada sam bila apsolvent na fakultetu, htela sam sto pre da spremim poslednjih pet, teskih ispita, roditelji su me pritiskali i ja sam jednostavno pukla, nisam mogla da ustanem iz kreveta, svega sam se bojala. Tada sam shvatila da moram ici svojim tempom i postepeno spremala i polagala jedan, po jedan ispit.

    Tada sam isplivala iz anksioznosti, isla sam brzinom koja meni odgovara. Drugi put me je anksioznost u vidu ubrzanog disanja, straha, panike snasla na prvom poslu, trebalo mi je oko 9 meseci svakodnevnog truda, da vezbam disanje, skrecem misli, da bi se opustila i oslobodila napetosti. Potom bivam prebacena na odgovornije radno mesto i tu nastaje haos, u vidu trenutne somatizacije, strasnog grca i kiseline u stomaku, stezanja u grudima,unezverenosti, maglovitog pogleda, problema sa spavanjem. To stanje me konstantno drzi dve i po godine, dan i noc. Ne secam se kako izgleda kada ne boli stomak. Pokusala sam sve, ali nisam mogla da prevazidjem strahove, kvalitet zivota mi je nikakav.
    Imajuci u vidu prethodna iskustva, imam osecaj da ovaj posao nije za mene, da jednostavno ne mogu da prevazidjem te konstantne simptome i da bi jedino resenje bila promena posla.
    Zamolila bih da me posavetujete da li se treba prikloniti svom osecaju i unutrasnjem glasicu i sagledavsi svoje mogucnosti ostaviti taj posao ili i dalje ziveti u ovim mukama. Napominjem da mi je nesavladivi grc u stomaku kroz ceo zivot bio pokazatelj da neka skola, kurs, posao aktivnost nije za mene. U zivotu sam sve mogla da prevazidjem, vrtoglavice, uznemirenost, paniku, ali somatizaciju nikada, jedino kada napustim aktivnost koja mi stvara takav osecaj (npr. svojevremeno profesionalno bavljenje sportom)

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, najbitnije je da u potpunosti resite problem sa anksioznoscu i somatizacijom koja Vam se javlja. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se obratiti za psiholosko savetovanje povodom tog problema. Nije jednostavno dati savet,jer ne mozemo prcizno dijagnostikovati koliko je problem koji imate zaista rasen te prema tome ne mozemo reci da li je situacija preteska za Vas ili niste razvili mehanizam kojim bi mogli da je prevazidjete adekvatno (situacije nisu same po sebi teske ili lake, sve zavisi sa od kapaciteta osobe da se sa istom suoci). Srdacan pozdrav.

  39. Julija says:

    Hvala na odgovoru. Godinu dana sam isla na psihoterapiju, ali problem sa somatizacijom nije resen. Takodje cula sluha, mirisa i ukusa su mi oslabljena. Bolovi su toliko jaki da ne mogu nocu da spavam, a kad malo zaspim, ubrzo se probudim koliko me boli. Partner me je ostavio, porodica ne razume. Neverovatno je da kolege sa posla, ljudi koji me povrsno poznaju primecuju da imam problema, a meni najblizi koji bi trebalo da me dobro poznaju ne vide ili ne zele da vide koliko mi je lose. Svaka telesna bolest je bolja od psihickih problema. Anksioznost je u nekim trenucima bila toliko jaka da mi se javilala i enureza.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, za to vreme bi se trebalo nesto uciniti ako je psihoterapija bila pravilno vodjena. Ukoliko problem prevazilazi sve dostupne psiholoske metode koje se inace koriste kod ovih poremecaja, onda bi opcija bila i upucivanje na medikamentozno lecenje. Opet tesko je ovako preko komentara pomoci, jer mozemo ostati jedino na pretpostavkama. Srdacan pozdrav.

  40. aleksandra says:

    Pozdrav svima,vec 6 godina se borim sa anksioznoscu,panicnim poremecajem a unazad par meseci i depresijom.sve je pocelo prvim panicnim napadom posle operacije vanmatericne trudnoce,naravno zavrsila sam u hitnoj uz dijagnozu neurovegetativna distonija,nakon toga vise nisam bila ista vrtoglavica,ubrzan rad srca,drhtanje poremecen vid,strah od smrti,bolesti itd.posle dve godine rodila sam sina i bila relativno dobro,prosle godine sam.ostala u drugom stanju i ponovo isti problemi naravno svi nalazi super,medjutim doslo.je do.prevremenog porodjaja i beba je umrla 4 dan,od tada sam uzasno,slabost,vrtoglavica,ne mogu da.udahnem punim plucima,osecam se jako bolesno i disfunkcionalno pijem seroxat i xanax idem na terapiju jednom nedeljno ali je napredak minimalan sta jos mogu da ucinim?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje koje bi moglo da poboljsa Vase stanje. Mi uz pomoc psiholoskih metoda tretiramo anksiozne poremecaje i depresiju, pri cemu medikamentozna terapija moze da ostane. Srdacan pozdrav.

  41. aleksandra says:

    Hvala vam na brzom odgovoru,samo bih vas zamolila da mi objasnite kako da stupim u kontakt sa vama.Unapred zahvalna.Aleksandra

  42. Aleksandar says:

    Ovako,zovem se Aleksandar imam svega 20godina moj problem je drhtanje ruku vec nekoliko godina odprilike 2do3 god.Nisam narkoman,alkoholicar,pusac,ne idem u teretanu pa da mogu da kazem da mi ruke drhte od velikih kilaza,ali bavim se umerenom fizickom aktinovscu tipa zgibovi propadanja itd. Ali ne preterujem u tome,non stop mi drhte ruke da ne znam sta vise da radim pa sam postavio pitanje da se posavetujem zato sto me je sramota toga u svojim godinama…Ne znam mozda sam i nasledio to od dede posto on ima „Pankisonovu“ bolest (mislim da se tako zove)Ako ne mozete vi da mi date odg. recite mi kod koga da odem,zivim u Novom Sadu i student sam…
    Bio bih vam zahvalan ako bih vas odgovor mogao dobiti na svoj mejl.HVALA

  43. Maja says:

    Postovani
    Pre godinu dana sam dobila psorijazu,nikada nisam bila teze bolesna,sem malih gripova,nikada primila injekciju,pusac sam ve 5 god,sada mi je 24,ali sam se bavila do 18 god sportom.Kada sam saznala od cega bolujem,nisam se toliko potresla,jer su to bile male neprimetne tackice.Medjutim,bolest je krenula naglo da bukti i za par meseci to je postalo uzasno.zatvorila sam se u kucu,nisam htela nikog da vidim.Na insistiranje mame,otisla sam kod nekog travara,nista mi nije pomoglo,samo mi je mozda i bilo gore.Kad vise nije bilo izlaza,otisla sam u bolnicu gde su mi dali hitno uput za lezanje.Lezala sam dve nedelje.Psorijaza je pocela polako da se povlaci i ja sam bila mnogo srecnija.Doktor me je poslao kod psihijatra,posto vecina mladih dobija ovu bolest od stresa,kao sto sigurno i znate.Krenula sam na razgovore kod psihologa,idem i dalje.Da vas ne zamaram previse,sustina ove moje price je da od pre mesec dana imam gusenja,osecaj stezanja u grlu.Moj psiholog mi je rekao da je to pocetak anksioznosti.Ja se i dalje trudim da se izborim sa tim,ali nekad stvarno ne mogu,Krenem i vratim se kuci,jer se osecam tamo najsigurnijom,a ako se ne vratim,to je mucenje i onda popijem bromazepam od 1.5 ili 3 i smirim se malo..Svasta mi se izdesavalo u zivotu,ali ipak ne mogu da kazem da mi je lose.Dobro mi je!Optimista sam!Medjutim,pre mesec dana sam nasla ispred vrata neke mandjije i od tada je sve krenulo na gore,jedino sto se psorijaza ne vraca.Gusenja i svasta nesto.Nikada nisam verovala u crnu magiju,ali sad nisam sigurna…Pricala sam sa zenom koja radi na psihijatriji vec 20 godina i kaze da su postojali takvi slucajevi,kad ljudima nista nije pomoglo osim skidanje crne magije i da su posle toga bili ko novi.Mozete li mi reci sta vi mislite o tome?Hvala unapred

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, sto se tice anksioznosti ona moze da se leci i psiholoskim tretmanom koji za razliku od medikamentoznog pomaze da se zaustavi mehanizam ponovnog nastanka ankzioznosti…Ukoliko zelite, mozete nam se obratiti za psiholosko savetovanje kako bi ste resili problem s anksioznoscu. Sto se tice verovanja u „crnu magiju“ to samo moze povecati stepen vase anksioznosti i pogorsati vase sveukupno psihicko stanje. Dakle, vazno je baviti se problemom na strucan nacin a naucno nezasnovana verovanja ostavite po strani. Srdacan pozdrav.

  44. Kristina says:

    imala sam mnogo stresan zivot,imam 16 godina i imam sve simptome koje ste naveli u gore opisanom tekstu. Bila bih vam zahvalna kada bi mi pomogli i rekli mi gde da se javim.Pozdrav!

      • marina says:

        imam strahove neznam od cega i zasto,pijem bromazepam,hvata me i panika… da li neko moze da dodeli neki savet.

        • jeca says:

          cao ja se se zovem Jelena, patim od napada panike, bilo je prestalo, ali opet se vratilo skoro, desava se da izadjem u grad bzveze i uhvati me to, prodrhtim sva, noge mi zaklecaju, srce pocne da lupa ko ludo i imam osjecaj da cu umreti, tesko je s tim ziveti, una hitnoj sam stalno sramo me zbog toga ,pre par godina otisla sam kod psihijatra i oni su mi propisali lekove od 500mg dnevno po3x a ja sam imala samo 45 kg, pila sam te lekove jedno mesec dana da bi pala skroz na posteljui nisam mogla drzati glavu na ramenima katastofa, prestala sam ih piti i zavukla se u kuci mama me posmatrala, a ja sam bila kao biljka nakon nekog vremena odlucila sam se trgnuti i stati na noge,cula sam da ima dobar psihijatar blizu mesta gde ja zivim i otisla sam da se posavetujem s njim dao mi je blage tablete i rekao one ce ti privremeno pomoci, ali ti sama sebi moras da pomognes, Prosle su 3 godine od toga ja s ei dalje borim sa tim strahom, ali ne pijem nikakve tablete nadam se da cu uskoro pobediti taj strah i opet biti ona ista osoba od pre par godina!

  45. radica says:

    imam ubrzani rad srca vec 3 godine,ne koristim nista od lekova imam strah panike i osecaj da se ugusim,neznam stamije neznam sta da radim i kome da se javim.dali moze neko da mi pomogne ili da neki savet pozdrav…

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, problemi sa panicnim napadima i anksioznoscu se uspesno resavaju psiholoskim tretmanom. Ukoliko zelite, mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje-nasi kontakti se nalaze na pocetnoj strani sajta sa desne strane. Srdacan pozdrav.

  46. nada1 says:

    Ja sam takodje jedna od panicarki, anksioznih kako god.u sustini vrlo pozitivns osoba uvek sam. Ja ta koja podize atmosferu , obozavam drustbo, skitam, putujem, rafim vrlo zahtevan posao gde ima puno ljudi I kad god sam zauzeta ja sam JA cim sam sama ili imsm v remena za razmisljanje to samo krene…. isto sto je Jovans opisala.dakle vesti, slike iz filmove ako cujem da je neko bolestan ili umro ma ..sta god ja totalno prozivljavam sve uz sve propraceno mislima da pobekad muslim da ja mozda kreiram kao slike u glavi ono kso kad msstate npr.al kad su strahovi u pitsnju te slike me totalno paraluzuju.ja vetujem da radom radom I samo radom ovo dtanje moze proci, I nauciti se kako vratiti nas zivot nazad jer niko ne zeli da zivotari .ja sam prvI napad dobils 2001 I pila seroxat I lorazepam I pricala sa psihijatrom dakle ne kladicna ps ihoterapijs eto cisto pricala.I 9 b god nista tj mozda je bilo al eto ni da se setim.I naxalost uzela anti bebi pilule-najvece zlo I sve mi se vrati puta 3 .imam utisak ponekad da sama sebi ne dam da izadjem iz ovog kruga , jel uskreno sad treba da sam najsrecnija postala msma mm koji me voli, lepo zivimo a ja razbijam glav u I najgori strah se dakle javlja pisle nekog fogadjaja ns vestima, novinama neko cak u sali pome ne nesto sto mene asocira I onda krene sta ako poludim, izgubim kontrolu, ne xnam sta se desava, povrefim nekoga, sebe ma jezim se od tih gluposti pa ond mucim sebe sto to mislim, sta sa mnom nije u redu, hocu li doziveti da vidim kako mi drte odrasta….zasto bas ja uvek sam bila prema svima fer.I vise cutala svakome
    Jovana ako mozes jsvi mi se tvoj post me obradova da znsm da nisam jedina .mada znam da nas ima punooooooo

  47. Ivona says:

    Postovani,
    problem u kome se ja nalazim je gotovo identican sa svim ovim ljudima. Naime, ovog leta sam izgubila najbolju drugaricu u saobracajnoj nesreci, a pre 8 godina, zivot mi se izmenio kada je moja mama iznenada umrla.
    Nikada ranije, do ovog poslednjeg dogadjaja nisam imala problema sa napadima panike, nekako sam uvek uspevala da kontrolisem misli i osecanja, ali sada mi se cini kao da sam na ivici nervnog sloma. Odlazim na redovne terapije kod psihijatra, ali jednom nedeljno sto mislim da je premalo s’ obzirom na to da su moji napadi zaista ucestali – 2 do 3 u toku nedelje. Sto se tice spavanja o tome i ne zelim da pricam, ako legnem, pocnem da se vrtim po krevetu i da se gusim. Svaki moj napad panike zavrsavao se tako sto sam morala otici u hitnu pomoc – bilo da je to 3 popodne ili 3 ujutru, kako bi se smirila, a sama sam svesna da nemam apsolutno ni jedan zdravstveni problem. Jedini problem je onaj koji imam u glavi a ne znam kako da se resim istog.
    Eto, cisto sam htela da podelim i svoje iskustvo jer vidim da nas je dosta ovakvih – „panicara“ koji ne umeju da kanalisu misli i osecanja.
    Ako imate bilo kakav savet u vezi sa mojim problemom, bicu zahvalna na odgovoru.
    Srdacan pozdrav od mene.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, napadi panike se cesto mogu javiti nakon jakih zivotnih stresora kao sto su veliki zivotni gubici u koje spadaju i smrti bliskih osoba. Sto se tice samog tretmana panicnih napada oni se mogu vrlo uspesno prevazici uz adekvatan psiholoski tretman. Medikamenti uticu na posledicu (fizioloske simptome panicnog napada) ali ne otklanjaju glavne mehanizme uz pomoc kojih se takvi napadi iznova i iznova javljaju. Ukoliko ste u mogucnosti, mozete nam se obratiti za psiholosko savetovanje kako bismo mogli adekvatno da Vam pomognemo da prevazidjete Vas problem. Srdacan pozdrav.

  48. Sandi says:

    imam jedan cudan problem,svaki dan zamisljam kako imam strogu mamu,koja me tuce i kaznjava,bas se osjecam…

  49. Adela says:

    Ja imam anksioznost uvijek mi je lose kada izlazim negdje sa drustvom pokusavala sam da sprijecem ali mi nije islo.Svi oko mene izgledaju sretno samo ja sam stalno napeta u mislima i nisam nikako opustena izuzev ako uzmem alprozolam. Cak i moj sexualni zivot vise nije kakav je bio skoro nikako nemam potrebu.Imam 37 god.u braku sam i iam troje dijece.Samo jednom mijesecno imam potrebu i skoro svaki dodir mi smeta sto bi ustvari trebalo da me uzbudjuje ali ono je obrnuto.Dali to ima sa mojom anksioznoscu ili je nesto drugo??

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, ne mozemo Vam precizno reci sta je po sredi za to bi bio potreban opsezniji razgovor. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje (kontakt se nalazi na pocetnoj strani sajta sa desne strane). Srdacan pozdrav.

  50. Sasa says:

    Postovani,
    imam 22 godine i zadnjih mesec dana osecam jake bolove u stomaku, mucninu i lupanje srca, nesanica i znojenje preko noci, prvo sam mislio da je neki telesni problem u pitanju a nakon odradjenih analiza je sve bilo u redu. Lekar opste prakse mi je preporucio pregled kod neuropsihijatra i razgovor sa psihologom. Nakon obavljenog razgovora sa neuropsihijatrom dobio sam lek ZOLOFT 50mg i terapiju za narednih sest meseci i uz to je preporucljiv odlazak kod psihologa za odrasle. Dijagnoza je bila anksioznost.

    Zanima me da li je moguce da anksioznost zaista nestane jer me jako remeti u obavljanju normalnih aktivnosti (imam strah kada normalno hodam ulicom, ne mogu preko dana da izadjem iz kuce posto osecam strah od ljudi, a nocu ne mogu da spavam jer imam bolove u stomaku i povremene napade panike, jako sam uplasen od svega toga, nikada mi se u zivotu to nije tako desavalo, dok sam bio srednjoskolac imao sam isto lupanje srca al nikada nisam bio u stanju kao sto se sada nalazim)?

    Molim Vas za odgovor i sve najlepse!!!!

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, anksiozni poremecaji se mogu uspesno prevazici uz adekvatan psiholoski tretman. Medikamenti uticu na posledicu ali ne i na mehanizam nastanka ovih poremecaja te ne mogu previse pomoci. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetvonje, nase kontakte imate na pocetnoj strani sajta sa desne strane. Srdacan pozdrav.

  51. lana says:

    mene zanima dali npr neki poremecaj kao sto je anemija koja i sam uzrokuje napade poput malaksalosti i hipertenzije … moze sliciti anksioznosti ili pak dovesti do iste dijagnoze …jer i sama sam anemicna odkad znam za sebe i usljed tih padova imuniteta imala sam razne nesvjestice tako da sam sebe ufatila kasniej da i kada pijem lijekove za to osjecam neke nemire … ali mislim da je to posljedica straha od neke nove nesvjestice …i to je sve od osobe do osobe kako se ko nosi stim ..nekom se jednom zanesvjesti i dobije strah … a neko stalno pada ali to ne uzima srcu ..sve je u glavi … dokle god mislimo o tome to ce se sve bise razvijati u nama…

  52. Ivana says:

    Imam 18 godina, pocetkom godine mi se desavalo da pred spavanje, dok npr. lezim u krevetu i gledam TV, izgubim dah, onda se uznemirim, otvorim prozor, setam po sobi, i to je trajalo oko 5 do 10 min.To se desavalo nekoliko veceri, a onda je prestalo. Letos je pocelo ponovo, a onda , sredinom avgusta, jedne veceri bila sam napolju s prijateljima, sve je bilo u redu, bila sam odlicno raspolozena, zatim sam otisla s drugaricom da narucimo palacinke, dok smo cekale na red, ja sam pocela da gubim dah, uznemirila sam se, pila sam vode, umivala se, vrtelo mi se uglavi. Mislila sam da cu da se onesvetim ili ugusim. Na 10m od mene nalazila se hitna pomoc, zamalo nisam otrcala tamo. Nekako sam dosla do daha i otisla sam kuci. Kada sam stigla, otisla sam u svoju sobu i dalje tesko disala, rekla sam roditeljima, da tesko disem, da mi se vrti u glavi, ruke su mi utrnule. Dali su mi secer i vodu, mereili pritisak, bio je nesto povisen i otkucaji srca mislim da su oko 100 bili.Popila sam bromazepam i malo sam se kao smirila, ali i dalje sam tesko disala, tu noc nisam spavala uopste, samo sam se preturala po krevetu i borila za vazduh. Odmah ujutru sam otisla kod lekara i doktorka me je pregledala i rekla „Nije ti nista, da se smiris malo, mnogo si prgava, znas?!“ Moja mama je 2010 Imala infarkt, pa se zabrinula da me ne gusi srce. Otisla sam kod kardiologa, radila ekg, ultrazvuk srca i sve je u redu. Malokrvna nisam. Doktorka je onda mislila da je to alergija i dala mi je 5 dana da pijem Aerius iako sam joj rekla da mi to nimalo ne pomaze. Onda sam otisla kod pulmologa i ona mi je rekla da prestanem da ih pijem i za nedelju dana da dodjem da uradim alergo test. Ni na sta nisam alergicna. Sve to vreme ja sam se gusila, samo sam molila Boga da mi kazu sta mi je, da mogu da disem. Pulmolog mi je rekao da je sve na nervnoj bazi, da mogu da uzmem nesto za smirenje, da popijem malo vode i dao mi je pumpicu Berodual. Od tog dana mnogo bolje sam disala, iako pumpicu do sad jos nisam iskoristila, nekako mi uliva sigurnost. Imala sam minimalne poteskoce s disanjem,a sad opet tesko disem, ne bas kao u pocetku, ali cesto se pomucim da udahnem. Juce me je tata odvezao u skolu i posle sat vremena poslao mi je poruku da ga pozovem sto pre. Odmah sam pomislila da se nesto nije desilo mojoj mami, posto je srcani bolesnik, pozvala sam tatu, srce mi je lupalo, bila sam mnogo nervozna, kao da sam nesto htela da izbacim iz sebe, neka napetost u telu i rukama, tata se nije javljao sto me je jos vise uplasilo. Onda sam pozvala brata, koji je rekao da je sve u redu i onda sam se smirila malo. Desava mi se kad vidim kola hitne pomoci u gradu ili vatrogasce, odmah pomislim da se nesto mojoj mami nije dogodilo ili da nam kuca gori. I odmah zovem da vidim da li je sve u redu. Doktorka mi je rekla da bolje sto nisam alergicna jer to traje za ceo zivot, a da ce mene ovo brzo proci, jer je to stezanje u grlu i gusenje sve iz glave. Izvinite na ovako dugackom postu, ali stvarno sam zbunjena i pitam se a li sam anksiozna. Posto niko ovo ne shvata ozbiljno, i svi kazu brzo ce proci, a ja evo vec cetvrti mesec tesko disem. Molim Vas, odgovorite mi, da znam sta dalje! Unapred zahvalna!

  53. 22 JA says:

    imam probleme vec godinu dana,i cudne osjecaje kroz cjelo tijelo kao da se sprema na nesto,msm kao da nezivim u ovom vremenu vise neznam za bolji dan tu sam a i nisam tu neznam kako opisati,mislim da cu umrijeti uskoro i zao mi je zene,i djeteta,kako ce oni posle mene…stvarno neznam sta se desava samnom i da li umirem

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, obratite se za nekome za psiholosku pomoc (mozete se javiti nama ili u dom zdravlja) kako biste ustanovili u cemu je problem. Moguce je da se radi o nekoj vrsti praznine, depresije. Pozdrav.

  54. sasa says:

    postovani doktore

    ja sam bio u zatvoru u nemackoj i nisam mogao da izdrzim hteo sam da se ubijem..prebacen na psihijatriju tu nakljukan lekovima sam doziveo nervni slom totalno sam se izgubio popeo na prozor i pao i polomio desni kuk,,ja za to nista znao nisam vec kada su me oterali na operaciju i opili ja sam polako dosao sebi…kada sam shvatio sta sam uradio ja sam jos vise poludeo tako da nisam imao snagu u tu operisanu nogu puno sam hramljao i ostetio od opterecenja zdravo koleno na zdravoj nogi..dali je ovo normalno da nemam snagu u operisanu nogu ili je neki zivac ostecen bio sam na onim elektricnim iglama na ispitivanju i kao sve u redu..dali da radim rezonancu…piem tri puta bensandin po 5 mg dnevno i zolofft i tablete za spvanje..nocne more nov stop sanjam mrtvace nemacku nemacku policiju..u nemacku sam ziveo 20 godina..dokle ce da me prate ove nocne more…hvala ah da godinu dana neizlazim iz kuce i trujem se cigarama od nervoze ima osecaj da mi se ova operisana noga oduzima i hladno mi je,,,naravno da mi je neprijatno da hodam posto hramljem a i prirodna sam lenstina…koleno me boli pomalo i tako nema spavanja samo razmisljam da se ubijem…molim za savet

  55. Strale says:

    Ja imam dve godine vec problem sa anksioznoscu mislim da je uzrok nagli pad standarda sto si tice porodicnih finansije.Jer sam imao vrlo lagodan i lep zivot hocu reci da sam vecinu stvari mogao lako da doprinesem sebi sam ili pomocu roditelja…Da ne duzim..Sto se tice klasicnih napada panike kao i kod svih uspeo sam nekako da ih nadvladam,mislim na :gusenja,ubrzan rad srca,vrtoglavice,malaksalost,mucnine,trnjenje udova…Jedino sto me sada muci su par stvari za koje ne mogu zasigurno da kazem da su uzroci anksioznosti jer ne znam da li su se javljali kod jos nekoga kao psihosomatski ili uzrokom neke bolesti.Naprimer desava mi se da imam utisak da nekada jako tesko progutam hranu sto pripisujem odmah nekom teskom oboljenju jednjaka ili da imam utisak kao da mi se naduo balon ispod rebara sa leve strane isao sam na ultazvuk i sve je ok.Sad idalje nisam siguran u potpunosti sta je pa bih voleo da mi neko od vas da savet ili jos bolje kaze o cemu je rec.Mislim da sam sebi pomogao da se izvucem iz zesce dubioze u kojoj sam bio time sto sam pokrenuo neki svoj biznis koji mi solidno doprinosi naravno ne kao nekada da zivim u luksuzu ali pomirio sam se sa tim.Cudno mi je samo da je uzrok to jer nikada nisam menjao svoje ponasanje isto sam se ponasao i kada sam ziveo dobro i sada dosta lestvica nize nego nekada…Imam 21 jednu godinu i svestan sam da ne postoji mogucnost da sam nesto tesko bolestan mada jace je od mene i voleo bih da mi neko pomogne oko resavanje ove zagonetke. HVALA UNAPRED I ZELIM SVIMA DA SE STO PRE RESE OVOG CUDA..:)

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, ovo sto ste opisali je takodje poremecaj iz spekra anksioznih poremecaja (gde spada i panicni poremecaj) i naziva se zdravstvena anksioznost. Cesto se desava da osoba koja ima predispoziciju za anksiozne poremecaje moze imati jedan oblik pa onda neki drugi iz istog spektra. Srdacan pozdrav.

  56. Srdjan says:

    imam 24 godine,i osecam da sam u slicnoj situaciji kao i vecina ljudi ovde,moj problem defitinto nije fizioloski jer su mi sve analize ok…inace aktivno se bavim sportom da bih smanjio to analiziranje sebe i strah od bolesti,ali kako vreme prolazi sve vise gubim nadu da cu pronaci resenje za ovu muku,slobodno mogu tako da je nazovem.Inace simptomi su slicni kao kod vecine ovde:(kocenje u totalno bezveznim situacijama,ubrzan rad srca,kao da ce se citav svet srusiti na mene)….zato skoro i da ne izlazim iz kuce,inace to traje vec dugo vremena,tj pocelo je jedne veceri kada sam pao u nesvest u klubu u kojem je bilo previse dima i od tad traje,posto sam jako nezadovoljan sobom i nigde se ne mogu pronaci,dogodila mi se nesreca prosle godine smatram da je izazvana tim problemom,koji je rezultat tog mog unutrasnjeg nezadovoljstva i nemoci da se izborim sa svakodnevnim situacijama i koji me je doveo u problem sa zakononom,i koji jos uvek traje,tako da trenutno stvarno imam osecaj da srljam u propast i strahujem da ludim,ako je ovo moguce resiti definitivno cu morati da potrazim pomoc strucnjaka……Mislim da je bitno da napomenem da sam dugogodisnji uzivalac marihuane,sto bi takodje predpostavljam moglo da bude izvor problema….Hvala unapred,pozdrav.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, uzimanje psihoaktivnih supstanci moze povećati problem sa anksioznoscu koji vec postoji. Ukoliko se obratite za strucan tretman prvo morate prestati sa uzimanjem marihuane kako bi uopste mogli da se vide efekti tretmana. Pozdrav.

      • Srdjan says:

        Hvala na odgovoru,ali ja konzumiram marihuanu vec 10 godina,i kada padne noc,ukoliko je nema dobijam izlive besa koje ne mogu da kontrolisem,pokusavao sam da ostavim ali sam joj se uvek vracao,tako da me zanima da li postoji neko resenje za izlazak iz tog zacaranog kruga koji nece ostaviti dalje posledice na moju psihu jer sam definitvno razlicita osoba kad sam str8 i kad sam high.

  57. Strale says:

    Srdjane ja sam takodje isto tako izgubio samopouzdanje i odreagovao u nekim situacijama burno i takodje posle toga imam problema sa zakonom procesuiran sam vise puta zbog tuca u sustini i ne mogu da definisem to je trenutna provokacija od neke licnosti i ja odreagujem bez razmisljanja samo mi dodje tako i posle kada se opustim i razmislim bolje ne kapiram uopste sto je tako ispalo.Pozz

    • Srdjan says:

      Pa to i mene muci burazeru taj pad samopouzdanja ranije sam bio normalan,sad sve u djavola…..a sto se tice finansija i meni se slicno kao tebi dogodilo,kao klinac sam imao sve kako sam rastao imao sam sve manje…..Poz.

  58. Minela says:

    Postovani imam jedno pitanje nadam se da cete mi moci pomoci ..Naime prije par mejseci otac mi je imao udes bio je na udaru smrti ja sam to sve tesko podnjela sto je i normalno ali u zadnji par mjeseci se ne osjecam dobro prvo sam dobila nervozu zeluca katastrofalne muke to se sve polagano pocelo smirivati ali ja osjecam u sebi neki strah,tjeskobu i stoje najgore imam osjecaj kao da me nesto davi ..Ponekad mi se desava neka uzasna nervoza u rukama nogama kao da mi lebdi tjelo osjecam nemoc i sve me nekako nervira u glavi mi se nesto desava cudno kao da se pomjeri iz cista mira inace sam student i pokusavam da ucim ali uzalud nista ne mogu da zapamtim ..Molim vas ako mi mozete pomoci uputiti me sta da radim jeli to sta strasno pocinjem se zabrinjavati unaprijed zahvalna..:D

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, ono sto sada osecate je verovatno posledica stresa koji ste doziveli povodom oceve nesrece. Mentalno i telesno ste i dalje u grcu i strah je jos uvek prisutan iako je „najgore“ proslo. Pokusajte da se realksirate uz npr. neku laganu fizicku aktivnost, setnju ili pogledajte nasu video sekciju u kojoj se nalaze nekoliko razlicitih nacina relaksacije pomocu produbljenog usporenog disanja (sa desne strane homepage-a imate odsek kategorije/video sekcija).Srdacan pozdrav.

    • JELENA says:

      Poštovani,
      imam 35 godina a osećam se kao da ih imam 100.Naime,ne znam da li reč o ansioznosti ili o nečemu drugom.Več 9 godina imam napade panike koji se manifestuju ubrzanim radom srca,pritiskom na grudni koš,jak bol u plećkama,nedostatkom vazduha…..Pijem bromazepam od 3mg već 9 godina i ništa.Bila sam kod psihijatra i dobila seroxat od 2mg koji sam pila 2 godina,međutim samo mi je smanjio puls.Nemam stresan posao,niti život,problemi su se javili kad mi je tata imao srčani udar i od tada nisam više ista.Stalno imam crne misli,očekujem uvek da se desi nešto loše,telefoniram svima po 100 puta dnevno….Išla sam kod kardiologa,uradila ekg i ultrazvuk sve je ok,radila skener glave,dopler krvnih sudova vrata sve ok,krvna slika od ali meni i dalje nije dobro.Nemogu više sa ovim da se borim,imam dvoje male dece,da li mislite da je ovo kod mene sve psiha ili je stvarno u pitanju neka bolest.Šta da uradim da živim normalno.Hvala unapred.

      • Profile photo of Vaš Psiholog
        Vaš Psiholog says:

        Postovana, problem je psihicke prirode i kako ste vec pomenuli u pitanju je panicni poremecaj. Ne mozemo Vam pomoci jednim savetom, ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje. Srdacan pozdrav.

  59. Neko says:

    Imala sam anksioznost dok sam bila mala ..bojala sam se da me nešto u dubini mene ne baci u bunaer ili da sama sebi ne preprežem vene …i posle je to prošlo (neka travarka me izlečila ,privremeno naravno) i sada skoro 1 godinu mi se povremeno javlja ne prodje dan kad ne pomislim na nesto morbidno ili tako na tu temu …otkad se ovaj poremećaj opet vratio i pojavio se pre 1 godinu ..to je bio pakao od života (ujutru ustajanje zorno proveravanje ruku i majice dal imam krv ,dal sam nekom nanudila) nisam smela da se kupam ..ostanem sama,zakljucano kupatilo …poplava misli krene ja počnem da se tresem …onda sam počela svako veče da šetam i ne znam dal je to pomoglo ali smirilo se …i evo sada opet …imam utisak kao da ću da eksplodiram i da neću više moći da se borim sa ovim čudom …i ne znam šta da radim …(znam da udela u tom anksioznom poremačuju ima višsak slobodnog vremena) ali ja moje vreme slobodno koje je 24h ne znam kako da reprodukujem u nešto praktično…..5minuta sam raspoložena onda 10minuta plačem i tako menjam raspoloženje po nekoliko puta na dan…zaista iscrpljujuće

  60. nikola says:

    zovem se nikola i imam iste ili slicne probleme u pitanju je depresija odnosno taj nesnosljiv strah pogotovu kad je u pitanju gutanje hrane i pica imam osecaj cu se udaviti i zato sam izolovana iz drustva unapred hvala

  61. nikola says:

    zovem se nikola i imam 40god netrpeljiv strah me prati vec deset punih godina koristio sam razne lekoce od seroksta ksanaks apaurina i zolofta ali sve to kratko traje i opet strah panika kad vidim da nisam sam na ovaj svet bude mi lakse kad te neko razume moj najveci problem jest kad sam u drustvu nemogu da gutam hranu i pice sve me strah udavicu se osramoticu se i sve tako u krug deset godina pa sam sam sebe izolovao i umislio kad sam jedem i pijem i nekako ide i tako surovi deset godina zivim kao nesposoban za zivot a u sustini jako sposoban molim ako neko ima nekakav dobarsavet unapred sam zahvalan ocekujem odgovor

  62. Neko says:

    Mogu da ti dam naki savet povodom toga …pošto sam imala i ja taj isti strah …kupovali su mi smoki pa sam taj smoki usisavala u ustima (da bude kao sok ,pa ga progutam) i jela sam griz…..danima sam to jela …i polako sam pocela da se opuštam i privikavam na hranu …probaj tako ako nisi …(nemoj da misliš da glumim nekog doktora nego ti pričam kako je meni bilo,pa možda ti pomogne ako probaš tako kao ja)

    • nikola says:

      hvala neko sve sam ja to prevazisao i znam se dobro nositi sa napadom panike al sve sam ja to skupo platio slusajuci dr nps al sve to lepo naplate al bar sam to znanje stekao a da nepricam o travarkama laznjacima i ostalim lopovima a ponajvise sam sebi pomoci i naravno zoloft se pokazao dosad najbolji i tako nekako se zivi gura al nikad vise kao nekad sto je bilo zato sto sam sam sebe izolovao iz drustva a to nikako nije dobro al sta je tu je hvala vam svema za savjete

  63. Neko says:

    Ne treba sebi da stvaraš još veći teret sa tim što si se izolovao od društva ,prevashodno treba da nađeš sebi neku aktivnost (ako nemaš) ,ima dosta mesta gde možeš da se socijalizuješ i da upoznaješ nove ljude ,da stvaraš prijateljstva nova (možda čak i bolja nego ranije)..Aj neću da pametujem više ,nadam se da će da ti bude bolje kao i svima nama koji patijemo od ovog upornog monstruma (anksioznosti) ,nadam se da će Psiholog da ti pruži adekvatnu pomoć i savet,veliki pozdrav

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, jako je vazno baviti se anksioznim poremecajima na adekvatan nacin. Medikamenti ne deluju kod svih ljudi podjednako uspesno i deluju samo na posledicu.Vazno je nauciti strategije prevazilazenja anksioznih poremecaje upoznajuci mehanizam njihovog delovanja. Dakle,uz adekvatan psiholoski tretman cilj je da osoba ovlada strategijama koje ce koristiti i kada prestane da uzima lekove. Pozdrav.

  64. Lejla says:

    zdravo drustvo jedva da pronadjem ovako forum gde borave ljudi slicni meni jako mi zao kad vidim svi ste relativno mladi kao i ja kad sam imala 28god desi mi se ta prokleta aksioznost strah i uzela unistila mi je najlepse godine moga zivota borila sam se i sa dr i ps i nps i vidovnjaci gatare vracare svi su mi uzeli novac a na kraju zoloft i sam sebi mozes pomoc i nista drugo sve ostalo je gubljenje vremena to vam od srca savetujem jer sam sve to ostila na svojoj kozi i zahvaljujuci netu komunikacija je dobar lek i naravno ako naidjes na iskrene ljude kao sto vidim ovde savet uvek dobro dodje kod mene je strah uzeo maha da ni dan danas nemogu da idem na slavlje svadbe sllave jer cu sedim ko panj i nista ama nista nejedem nepijem jel se boim udavicu se i osramotit pred narodom volela bi ako neko ima bas slican ili isti meni poneki savet unapred zahvaljujem

  65. Ja i moja panika :) says:

    Imam 23god. Prvi napad panike doživjela sam prije 2god, (u jednom stresnom periodu) tada nisam imala pojma šta mi se dešava. UŽAS! Kad je sve prošlo, bila sam toliko zbunjena, uplašena, iscrpljena… Izvadila sam sve moguće nalaze, krvna slika i više nego odlična, štitnjača u redu.. To mi je dalo utjehu, jer sam bila uvjerena da sam fizički bolesna. Nastavila sam normalno radit i živjet, dok se nakon određenog vremena nije počelo sve ponovo dešavat (naravno, opet u nekim stresnim situacijama).. Tada sam počela čačkat po internetu i pronašla uzrok svog neobjašnjivog stanja – anksioznost! Isprva šok, nakon određenog vremena mirenje sa surovom stvarnosti hehe.. Prostudirala sam sve o anksioznosti i paničnim napadima… Ima tri mjeseca, gonja me sa raznih strana, tako to valjda biva u životu.. 😀 Od težih problema u obitelji, problema na ljubavnom planu, stresa na poslu… Apsolutno se sve sastalo! Onda ne moram ni napominjat koliko su se moji panični napadi zaredali u zadnje vrijeme… Na kavi, na ulici, kući kod frendice, čak i u vlastitoj kući pod tušom, tako da je za mene i tuširanje postalo noćna mora, koliko god to neobjašnivo zvučalo.. Čuj? Strah od tuširanja?!? 😀 Da i ne spominjem svakodnevne strahove tipa: šta ako povrijedim nekog, šta ako poludim, možda se ubijem, šta ako izgubim kontrolu pa počnem pričat gluposti, šta ako upadnem u depresiju, šta ako ovo-šta ako ono?!? Mali milion pitanja, strahova… Moram napomenit da sam tip osobe koji vrlo lako „guta“ emocije, mislim da je i to jedan vrlo bitan faktor koji je doprinio razvoju ove moje „bolesti“.. Npr. u sitacijama kad bi većina ljudi počela paničariti, ja ostajem pribrana i smirena.. Onda mi to očito kad-tad dođe na naplatu, odnosno kasnije nekad, u nekim sitacijama kad nema apsolutno nikakve potrebe za panikom .. Ili u nekim težim životnim sitacijama, nemogu pustiti ni suzu, a bio bi me, ajmo reć red, jer valjalo bi nekad i zaplakat malo hehe. 😀 Prošla sam malo više stresova za svoje godine nego što sam trebala, pa često u šali znam reć da se osjećam kao da mi je 103 umjesto 23! 😀 Uglavnom, razmišljala sam o odlasku psihijatru (čisto iz razloga da mi propiše tablete, jer nekad je stvarno neizdrživo!).. što se tiče priče znam da mi neće reći ništa novo što već ne znam, neće mi pružit neke riječi utjehe (nema ih), u potpunosti sam svjesna svog stanja i svega što mi se dešava, i sve sam to prihvatila… Tako da mislim da nema potrebe.. Uvjerena sam da čovjek SAM SEBI može najviše pomoć, i probat ću što dulje bez tableta pa kud puklo.. Svaki dan mi je borba, nekad malo lakša, nekad malo teža.. Jedan dan jedva da i odradim posao, drugi dan bez problema. Jedan dan se ne usudim otić ni preko puta kuće, sljedeću večer se doslovno natjeram da odem do grada, u što veću gužvu.. Sve to strašno iscpljuje mozak i organizam u komletu, al bitno je borit se s tim! Nekad se znam toliko naljutit na samu sebe, pa kad me počme hvatat strah od ponovnog napada, kažem sebi: „Ajde, sad neka me napadne, što god jače može, nek srce iskoči ako treba, neka se i onesvjestim ako treba, nek bude šta god će bit, ne zanima me više!“ Ili kad osjetim strah da ću poludjet kažem: „Ajde više, šta čekaš, napokon jednom skreni i nemoj se više maltretirat!“ Zvuči suludo, al vjerujte da je se meni ova metoda dokazala najdjelotvornijom od svih, hehe…onda kad mi stanje bude malo bolje, osjećam se čudno, pitam se: „Gdje je moja panika?“ neobično mi bez nje, hoću svoju paniku nazad haha!!! zezam se, naravno… Ljudi moji, bitno je da prihvatite svoje stanje, naučite se nosit s tim, nađite neku zanimaciju (znam da je teško nać bilo kakvu zanimaciju kad patite od anksioznog poremećaja 😀 ), plešite, pjevajte, izlazite, čitajte viceve, smiješite se što više možete!! nije bitno šta radite, bitno je da se trudite, da vjerujete sebi da ćete kad-tad izać iz svog začaranog kruga! Nebitno, odsad pa nadalje, 2,3,5god kad god to bilo, koliko god vremena bilo potrebno..Nema žurbe, od ovog stanja se ne umire. 😀 Kad vam je najteže, samo se sjetite da je život jedan, ne razmišljajte o prošlosti, ne opterećivajte se s onim što će bit, iskoristite današnji dan na najbolji mogući način! Želim vam svima puno sreće i ljubim vas sve :) :*

  66. Maja says:

    Imam 23 godine i prvi „napad“ sam imala pre 3 godine kada me je decko prevario,povracanje ,mucnina,gubitak apetita,malaksalost,gubitak tezine,drhtavica,potpuni gubitak radne sposobnosti…. Sada imam dete i muza koji je odsutan po mesec dana od kuce zbog posla i kada god treba da se vrati meni se dogadja isto.Ne znam o cemu je rec i kako da pomognem sebi,da li je ovo sto ja imam izlecivo?

    • Maja says:

      Imam 23 godine i prvi „napad“ sam imala pre 3 godine kada me je decko prevario,povracanje ,mucnina,gubitak apetita,malaksalost,gubitak tezine,drhtavica,potpuni gubitak radne sposobnosti,gasovi,nervoza zeluca…. Sada imam dete i muza koji je odsutan po mesec dana od kuce zbog posla i kada god treba da se vrati meni se dogadja isto.,takodje kada treba da odem negde u drustvo sa suprugom,imam strasne smetnje u zelucu,napeta sam i bojim se da cu se ispovracatiNe znam o cemu je rec i kako da pomognem sebi,da li je ovo sto ja imam izlecivo?I

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, simptomi koje ste prvobitno opisali nisu simptomi panicnog napada vec izraženog psihosomatskog reagovanja na stres. Bilo bi dobro da se, ako ste u mogucnosti,javite za psiholosko savetovanje kako bismo bolje definisali Vas problem. Srdacan pozdrav.

  67. Alex says:

    Bas kao i mnogo drugih ljudi i ja se borim sa napadima panike i anksioznoscu, moja borba traje vec nekih pet godina, i zakljucila sam da se strah zaista strahom hrani, smeta mi prevelika upotreba kofeina,te je i izbegavam, hranim se raznovrsno, citam dosta knjiga jer sam u tome pronasla veliko zadovoljstvo, voljena sam i srecna , strah se javi uglavnom kada naidjem na neki problem, koji mi deluje veliki, a nije, strah od obaveza . Tako da trudim se da svoj um zaokupiram nekim stvarima koje volim, izbegavam los uticaj televizije, setam , smejem se, i ZNAM DA CU TO PREVAZICI KADA SE SUOCIM STOICKI SA SVIME STO ZIVOT NOSI, JER JE ZIVOT SAMO JEDAN, I ZIVIMO GA PUNIM PLUCIMA.

  68. maja says:

    U poslednja tri mjeseca imam probleme sa anksioznoscu.Bila sam jako uplasena sve do onog momenta dok nisam saznala sta mi je i zasto mi se sve ovo desava,sada mogu reci da se osjecam malo bolje jer znam sta mi je i svaki sledeci napad ili simptom dozivljavam lakse i sa manje straha…….citam sve ove komentare i ljude koji se godinama bore sa ovim…..iskreno uplasim se…..pitam se kao i Maja da li je ovo izljecivo….da li mogu pomoci ja sama sebi bez lijekova???Svaka cast svima onima na snazi koju imaju da se tolike godine bore sa ovim i hvala na svemu sto su napisali ovdje…pomaze mnogo.

  69. Petar says:

    Postovani, imam 21 godinu, posle svih mogucih pregleda za srce,jetru,pluca,bubreg otisao sam kod neuro-psihijatra i on mi je rekao da sam psihicki anskiozan,prihvatio sam tu cinjenicu i bolovi,vrtoglavica itd. su prestali nekih 15 dana…Nakon toga opet se vratilo sve ali cini mi se kao da je dvostruko jace,bol u grudima,ledjima,nogama,rukama,vrtoglavica,jako tesko disem,trnu mi noge i ruke,drhti mi citavo tijelo od glave do pete,jaka alergija na kozi…Sta sada da radim ? Ne mogu da izadjem u grad ako ne popijem koju casicu alkohola,tada se opustim i izadjem i nemam nikakvih problema,zapostavio sam fakultet,ne prija mi nicije drustvo,ne mogu ni sa porodicom da razgovaram kako treba….Pocinjem da mislim da je neko pogrijesio i da sam tesko bolestan,cekam dan kada cu umreti..

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, najbolje bi bilo da se obratite strucnom licu za pomoc i to u dogledno vreme. Mozete se javiti nama ili psihologu/psihijatru u Vasem domu zdravlja-vazno je da sto pre krenete na tretman. Inace, problemi sa anksioznoscu se mogu prevazici,potrebno je samo da zauzmete aktivan pristup resavanju Vaseg problema. Srdacan pozdrav.

    • milan says:

      citam i smesno mi je… isti problemi… sinoc sam opet imao napad panike hoce srce da iskoci… pritisak ko zna koliki… zasto? zbog straha… a najgore je je to sto sekiram roditelje…i druge ljude oko sebe, a zelis da ti bude dobro… pa se onda pitas, hoce li mi ikada biti dobro, evo i sad krece aritmija i tu jos neki bolovi, sta ti je ljudski mozak.. Imam 28 godina i umesto da zivim zivot ja ga i ne zivim..cekam cekam da mi se nesto dogodi… E PA EVO PORUKA ZA SVE NE SAMO ZA TEBE PETRE.. MNOGO ALI MNOGO POCINJE DA ME NERVIRA ARITMIJA PRITISAK BOLOVI NEKI TAMO JEBENI BOLOVI.. ZATO LJUDI BRACO SESTRE, JESTE KRIZA JE NEMA SE , KAKO CU DETE DA POSALJEM NA EKSKURZIJU , KAKO CU DEVOJKU DA IZVEDEM NA VECERU NEMAM KESA, JOJ STO BIH ISAO U SPA CENTAR NEMAM KESA, JOJ MUZ ME VARA JOJ NISAM IZIVLJEN MENJAO BIH DEVOJKE KAO CARAPE A IMAM DEVOJKU KOJU OBOZAVAM… EVO OPET ARITMIJA… :))))) I MUTI MI SE :)))) LJUDI , PRIJATELJI… CINITE DOBRA DELA BUDITE DOBRI I POSTANITE FLEGMA OD COVEKA RADITE NA JEBENIM EMOCIJAMA.. I IDEMO HRABRO SAMO HRABRO!!!!!! UVEK IMAS DVE MOGUCNOSTI U SVAKOM TRENUTKU, DA BUDES RASPOLOZEN ILI NERASPOLOZEN NA NAMA JE DA IZABEREMO… SAMO HRABRO LJUDI, TU SME GDE JESMO, SAMO NAPRED SLOBODA CE DOCI I U NASE KRAJEVE :))) SAMO HRABRO!!! ZIVOT JE LEP!!!!

      • milan says:

        I JOS NESTO : KADA I USPETE DA KAZETE SEBI MA BICE MI BOLJE VEROVATNO VAM TADA SINE ,A KO CE DA MI VRATI 10 GODINA DEPRESIJE, NECE TI NIKO VRATITI IZGUBLJENO VREME I MENI JE KRIVO JEBI GA IZGUBILI STE TIH 5 10 GODINA NEBITNO, ALI NEMOJTE DA IZGUBITE JOS DESET!!!!! BORI TE SE NAJLAKSE JE PREDATI SE, LAKO JE PROPASTI U ZIVOTU, TESKO JE USPETI, ALI AJDE BAR DA POKUSAMO… SVE CE BITI U REDU… POZDRAV…

  70. maja says:

    Svaki dan sam ovdje…….svaki dan citam sve ove postove jer mi je lakse tako……nisam sama….znam da nisam sama i razumijem vas sve i opet nekako osjecam da vi mene razumijete,jer u mom okruzenju niko ne razumije,a i kako ce kad niko nema tih problema…..ne postoji magicni lijek iz ove situacije,postoji samo nasa volja,nasa spremnost da gledamo zivot s vedrije strane…..bojim se,jako se bojim svaki dan,ali opet sam vesela i sretna……jer sam ziva i mogu jos da uzivam u milion sitnica koje zivot pruza…..zato se slazem s Milanom….vrijedi pokusati zivjeti i pokusati naci srecu i zadovoljstvo…..hvala puno Milane……..puno pozdrava……….

    • Stanke says:

      GRESIS ! vidi: sto vise razmisljas i sto se vise prisecas tako se tvoj mozak navikava na to uzasno stanje koje nikada nece proci ukoliko ne uradis sledece:
      1. OBECAJ SEBI
      -da vise neces citati postove (koliko god da ti je tesko)
      -da sta god da ti se desava je samo glupa anksioznost
      -da neces pricati ili razmisljati o anksioznosti
      2. BORI SE I PRILAGODI SE
      -kada ti je najteze ti otidi kod prijatelja, poznanika, rodjaka i ispricajte se (NIKAKO NE SPOMINJI ANKSIOZNOST)
      -kada napad stigne disi duboko i ZADRZI DAH 20 sekundi, pa opet udahni pa zadrzi 20 sekundi i tako neka 3 – 5 minuta i smirices se (ovo mi je psiholog preporucio i efekat je neverovatan )
      3. MENJAJ TEMU
      -krece gusenje – gle vidi nova emisija, gle pada sneg, gle imam poruku na fejsu…
      -krece aritmija – ——————- | | —————————
      – krece gubitak sa stvarnosti – ——————————– | | ——————
      4. VERUJ U SEBE !!!

  71. petar p says:

    imao sam sve simptome u prethodnim tekstovima,mucnina iscrpljenost jedanput napad straha da sam ostao bez vazduha.uradio sam sve testove od gastroskopije snimanja pluca spirometrije kardioloski pregled sve je u redu .od svih simptoma ostao je samo osecaj nedostatka vazduha i puls uvek oko90/100 u minuti.navikao sam se na to i zivim sa tim nesmeta mi puno samo me interesuje dali je normalno za ovu nazovimo bolest anksioznost da me ti problemi drze tokom celog dana a cim dodje vece ja sam onaj stari sve je normalno.unapred hvala

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, simptomi traju samo onoliko koliko im Vi dopustite-ukoliko se plasite istih ili se previse fokusirate na njih oni ce trajati druze. Organizam sam regulise prestanak simptoma i oni ce nestati ako im ne pridajete znacaj. Prema tome, pustite da sve ide svojim prirodnim tokom i neopterecujte se koliko traje, da li ima ili nema simptoma, vazno je da su bezopasni. Srdacan pozdrav.

  72. Petar p says:

    Postovani, vec cetiri godine u nazad imam probleme. u pocetku povremeno aritmije srca, posle nekog vremena su se smirile aritmije ali imam ubrzan rad od oko-110-120p/m i osecaj lupanja srca, po nekada i usporen, intezivno jak osecaj lupanja koi me nervira, da postajem nervozan, zabrinut idt, u zavisnosti od situacije, los san imam, ne mogu da spavam, zapravo to je postala moja svakidasnja mora. bolovi oko srca, ne tako jaka, probadanja… sada pijem propranolol, 1/4 jutri i veci. moja doktorica psihiatar mi je prepisala terapiju, rivotril, zoloft, lorazepam, nipam, naravno jako slabu dozu, to sam pio 6 msc, bilo mi je za nijansu bolje, ali ne osecam ozdravljene ili kako vec. ja sam prestao piti te psiho aktivne lekove pre oko godinu, jel se cak nikada ne mogu konsutovati sa mojom doktoricom, o advekvatnim mojim problemima… da li imate vi neki predlog i sl? jako mi je bitan odgovor. prijatno

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, najverovatnije je u pitanju problem sa anksioznoscu ali sto se tice tretmana morali biste da nam se javite kako bismo tacno definisali problem i radili na njegovom resavanju. Srdacan pozdrav.

  73. Petar p says:

    *** zaboravi da napomenem, imao sam jako lose detinjstvo, imao sam dosta para, sve sto pozelim mislim u tim godinama, ali ne i ljubav od roditelja, na jedan nacin bio sam zapostavljen.. i da napomenem, radio samTEE sondu, ultra zvuk, ekg… ne postoje tragovi ostecenja srca…

  74. Petar p says:

    *** uocio sam predhodne poruke od -Petra p- kakva slucajnost, da ne bih to predstavljalo neki problem dakle i ja sam petar, ja sam vam pisao, to jest pisem vam od 06 feb-15:20… u buduce stavicu drugi inicijal prezimena. jos jednom izvinite.

  75. Petar p says:

    postovani, posto jako malo znam o ovom sajtu, danas sam slucajno ugledao i pisao vam, da li mogu dobiti neku informaciju o tome gde vam se mogu javiti? jos jednom hvala

  76. Martina says:

    Mene nijedan simptom anksioznosti nije zaobišao! Znači napadi panike, svakodnevne vrtoglavice, agorofobija, strah od smrti, od života, od mene same, opsesivne misli.. Apsolutno sve! AIl po meni je najgori STRAH OD LUDILA, GUBITKA KONTROLE! Užas!!! Zamišljam prizore gdje vrištim, plačem, gubim razum i svaku vezu sa realnošću… Taj strah je toliko intenzivan da nekad mislim da sam možda već luda, a da toga u biti nisam ni svjesna, bojim se ostat sama u prostoriji itd.!? Blago onom tko nije doživio!

  77. be positive says:

    Ako se stalno zalite kako zivite i sta osecate, to ce vam se uvek desavati, jer svaka akcija ima svoju reakciju u suprotnom smeru a istog inteziteta. Strah se strahom hrani (slicno privlaci slicno) zato cesto cinite ono cega se plasite i strah ce nestati – zahvaljujuci navici. Akcija jaca hrabrost! Osoba je proizvod sopstvenih misli. Zamislite sebe kao osobu jakog karaktera, odbijte da vam neuspeh upravlja zivotom. Covek priprada tamo gde on zeli da ide. MISLITE KAO POBEDNIK!

  78. acupressure for anxiety says:

    ima na YouTube ,kako i koje tačke na telu masirati za opuštenost, protiv depresije i panike, za pamćenje, za povećanje energije, miran san i ostalo – DELUJE!

  79. nikola says:

    stalno imam osecaj kao da sam lud.. bas bezevezze .. Mislim ranije sam dosta izlazio i sve to.. inace sviram i dosta mi poremecaj smeta i dok sviram i dok radim.. stalno sam zabrinut, kao da sam pijan.. tesko zaspem… inace od skoro sam resio da se osamostalim ali sad se jako plasim te samoce.. neznam da li ce to biti pametno jer mislim da cu mozda uspeti to da pobedim… i

  80. maja says:

    Narano da hoces……jer ces pronaci snagu u sebi i sve ce biti dobro…..znam da ti je tesko…..vjeruj mi da razumijem kroz sta prolazis ali moras biti jak i sam sebi najbolje mozes pomoci….i ja imam iste simptome,zivim s njima svaki dan…..ali sam uspjela da ih pobjedim koliko toliko vjerujuci u sebe i snagu svoje volje i uz pomoc zelje da zivim sretno….jer nisam mogla da podnesem toliko crnih misli…..budi jak………

  81. AndjelaBanjica says:

    Izvinite,ali mi je potreban savet ili mala pomoc. Imam 16 godina. Pre mesec dana (4.januara) sam osetila otezano disanje u grudima,kao da mi se usta suse i da otezano gutam pljuvacku ( potpuno kao da sam zaboravila kako se to radi,skupljalo mi se u ustima) ,medjutim uvece kad sam izasla da prosetam,srusila sam se u centru grada jer sam se uspanicila zbog toga sto nisam mogla normalno da disem,od tada ne izlazim nigde,nemam volju da odem dalje od kuce,nonstop sam unutra,kad trebam da izadjem setim se tog dana i pozlije mi odmah sve ispocetka. Uglavnom mi je jako tesko da disem. Stvarno bi mi bio potreban Vas savet,ne mogu vise da zivim ovakvim depresivnim zivotom. :) Hvala unapred.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, verovatno se radi o inicijalnom panicnom napadu. Strah da cete se opet onesvestiti i da ce se napad vratiti pojacava simptome, vase dosanje postaje zbog toga sve ubrzanije i zbog velike kolicine kiseonika koji se pritom unese mozete doziveti vrtoglavicu a u izuzetnim slucajevima se i onsevestiti. Vazno je da umirite i produbiti Vase disanje i ne strahujete kada registrujete skracivanje disanja. Kako biste shvatili kako da promenite ritam Vaseg disanja mozete pogledati nasu Video sekciju (npr. klip abdominalno disanje). Ukoliko ne mozete sami da prevazidjete problem mozete se javiti za psiholosko savetovanje uzivo ili putem skajpa. Srdacan pozdrav.

  82. nikola says:

    hvala majo … nadam se da cu uspeti.. jer sam inace jako emotivan i celu situaciju shvatam vrlo stresno.. shto me jako nervira… funkcionisem ja do nekog perioda a onda neznam kao da odjednom prsnem….

  83. be positive + says:

    Postovani Zivkovicu,
    mnogi ljudi iz straha da ne dozive neuspeh – greske iz kojih bi ucili da se mentalno razvijaju da prosiruju znanja – u zivotu ne zapocnu nista i ostanu tu gde su, kritikujuci ‘losu srecu’ postaju negativni i depresivni a to lose utice na njihovo psihofizicko stanje koje im ogranicava uverenja i kao takvi dok mrze sebe i sve oko sebe, tesko da bi mogli nesto sami da promene u svom zivotu, samo ce tragati za ‘srecom’ u nekome ili u necemu… ali ono sto covek kritikuje to zapravo od njega bezi. Zapamtite, nesreca je uzrok ljudske ili mehanicke greske, ili kombinacije oba. Za uspeh je potreban strpljivo i pazljivo izveden PLAN, a ne sreca!

  84. Stanke says:

    PRESTANITE DA POSEĆUJETE BILO KOJEG DOKTORA NA KOJEG NALETITE

    Ovo možda zvuči jednostavno, ali je veoma, veoma važno. Ovdje pokušavamo da uradimo 2 stvari; prvo da dokažemo vašem svjesnom umu da vam nije potrebno uvjerenje od doktora da bi ste ponovo bili dobro, MORATE prekinuti ovaj krug jer je to upravo ono što vas vrti u krugu tako što konstantno podsjeća vaš podsvjesni um da vam je potrebno uvjerenje. Drugo, potrebno je da „reprogramirate“ um da instinktivno (podsvjesno) ne traži uverenje
    JEDINI način za postizanje ovog je „vejžbanje“ nove navike. Sve što više svjesno sprečavate sebe u potražnji za uvjerenjem od doktora ili neke druge osobe, sve manje ćete to morati da radite. Uskoro će neurološke staze u mozgu koje stvaraju staro, anksiozno ponašanje biti zamijenjene novim navikama.

    Razmislite malo unazad, koliko često ste bili u posijeti doktoru od kada ste razvili vaše stanje? Vjerovatno nekoliko puta. Osim prepisivanja ljekova ili upućivanja kod nekog drugog, npr psihologa ili psihijatra, sve što je doktor napravio je to što vas je uvjerio da niste „bolesni“ (neki doktori čak to i ne rade). Ok, ako je to sve što ćete dobiti od vašeg doktora… zašto uopće ići? Mislim, zar već do sada niste imali dovoljno uvjerenja? Možete ići kod doktora kolko god puta želite i dobiti isti tretman svaki put… U čemu je onda poenta?

    NIJE POTREBNO ODLAZITI DOKTORU!
    PRESTANITE SA TOM ANKSIOZNOM NAVIKOM ODMAH!

    Možete se pitati kako je to moguće a da ne postanete još više uplašeni. Odvraćanje misli! Svaki put kada pomislite neku negativnu misao ili iskusite neki novi simptom, razoružajte ga; ne dozvolite da misao ili senzacija stanu na put novim, ili osnaže stare navike. Onog trenutka kada se osijetite anksiozno ili kad vam je loše, uradite nešto drugo za promjenu. Pustite glasnu muziku, pjevajte uz nju, pričajte s nekim na telefon (ali ne spominjite vašu anksioznost). Radite to sve dok se simptomi ne povuku, ali NE KONTAKTIRAJTE NIKOGA za bilo kakvo uvjerenje

    DRUGA ZAPOVIJED

    RAZGOVARAJTE SA VAŠIM PSIHIJATROM O IZBACIVANJU LIJEKOVA IZ UPOTREBE

    Donesite odluku o izbacivanju vaših lijekova protiv anksioznosti iz upotrebe . Razgovarajte sa vašim psihijatrom o postepenom smanjivanju lijeka. Ako vam doktor kaže da je trenutno nemoguće izbaciti lijek iz upotrebe, budite strpljivi, ali neka to bude vaš plan na duge staze. Ne zaboravite da iako je važno da budete pod kontrolom doktora prilikom izbacivanja lijeka iz upotrebe i da morate uvijek kontaktirati doktora prije toga, doktor vas zapravo ne može natjerati da uzimate nijedan lijek.

    Anksiozna stanja mogu biti „zaštićena“ pomoću lijekova. To znači da vaše anksiozno stanje, koje stoji duboko u vašoj podsvijesti, može biti sakriveno pomoću vaših lijekova, što može umanjiti potencijalnu učinkovitost ovog programa. Da bi ste se u potpunosti otarasili anksioznosti, važno je da vaše stanje ne bude pod utjecajem lijekova. Ovo ne znači da ovaj program neće uspeti, hoće, samo će možda duže potrajati.

    Nikada ne započinjite proces izbacivanja lijeka iz upotrebe bez medicinskog nadzora. Izbacivanje lijeka iz upotrebe može proizvesti „povratnu anksioznost“, međutim, omogućiće vam da se suprotstavite anksioznosti i pobedite je. Korištenje lijekova za kontrolu anksioznosti je isto kao kada bi ste stavili metalnu ploču između vaših nerava i vašeg mozga. Uklonite li metalnu ploču, simptomi se vraćaju. Ako koristite moj program da spriječite pogoršavanje simptoma i za „reprogramiranje“ misaonih procesa, vi ćete PRIRODNIM PUTEM zamijeniti vašu anksioznu naviku sa novim ne-anksioznim navikama.

    TREĆA ZAPOVIJED

    PREKINITE ISTRAŽIVATI VAŠE STANJE

    Prestanite sa istraživanjem vašeg stanja, to vas samo udaljava od istine i rIJešenja koje se nalazi upravo ovdje. Sve informacije o fiziologiji anksioznosti koje će vam ikada trebati se nalaze u ovom programu.

    Samim činom istraživanja vašeg stanja, vi konstantno podsećate vaš podsvjesni um da imate anksioznost. Jednom kada pročitate poglavlje „Anatomija anksioznosti“, sklonite knjigu, vjerujte u to što ste naučili, vjerujte svim srcem da je to istina, da vam dodatne informacije nisu potrebne, da je sa vama sve u redu, da doktori ništa nisu previdjeli. Dijagnoza anksioznih stanja je točna, VI IMATE ANKSIOZNOST!

    Svaki put kada imate potrebu da pročitate poglavlje „Anatomija anksioznosti“, preusmjerite pažnju na nešto drugo. Testirajte sami sebe, uvjerite se sami koliko možete biti jaki!

    Od sada pa na dalje:
    Ne tražite informacije o anksioznosti po Internetu.
    Ne kupujte knjige o anksioznosti, niti posećujte biblioteke da bi ste pronašli takve knjige.
    Ne pitajte druge ljude o vašem stanju.
    Ne čitajte ponovo poglavlje „Anatomija anksioznosti“.

    Dokažite sami sebi da vam nije potrebno uvjerenje, jer zato što ste nevjerovatno jaki, (morate biti jaki da bi ste se izborili sa vašim stanjem – svakim danom postajete sve jači) vi se možete izboriti sami. Razradite ovu novu „ne-istraživanje“ naviku, vježbajte je i učinite je instinktualnom.

    ČETVRTA ZAPOVIJED

    SLIJEDITE SAMO OVU METODU

    Koristite samo Linden Metodu! Ne kombinirajte je sa nekom drugom metodom terapije; to će samo dodatno zbuniti podsvjesni um.

    Ovo je veoma važno. MORATE se koncentrirati samo i jedino na ovu metodu. Mnogo ljudi sa anksioznošću probaju mnogo, mnogo tehnika, programa, vežbi, tretmana, medikamenata, terapija, bilo šta na šta nalete…

    Istina je, da je uspijeh ostalih metoda ograničen. TO NIJE SLUČAJ SA OVOM METODOM!

    Ne pokušavam omalovažavati tehnike drugih ljudi; jednostavno tvrdim da kombiniranje raznih tehnika i terapija zbunjuje psihu. Na primer, ako vam ja predložim da sklonite vašu anksioznu naviku tako što ćete je „zakopati“ duboko, i zamjeniti je sa novom ne-anksioznom navikom, ali vam vaš psihijatar preporučuje da iznosite na videlo tu vašu anksioznu naviku, da je analizirate, pričate o njoj sa drugima, onda će ona uvijek biti prisutna tu, zar ne?

    Ova vrsta interakcije je upravo ono što od vas tražim da izbjegavate.

    PETA ZAPOVIJED

    PRESTANITE PRIČATI O VAŠEM STANJU

    Ovdje je potrebno veoma malo objašnjenja. Prestanite da ulazite u raspravu o vašem stanju sa drugim ljudima tokom razgovora. Ponovo kažem, ovo će samo zbuniti vaš podsjvesni um, pri čemu će vaša loša navika opet uskočiti i postati još jača. Morate pokušati i zakopati tu lošu naviku, zaboraviti na nju, oduzeti joj moć.

    Kada okončate neku svoju vezu sa drugom osobom i osećate se tužno, koja je najgora stvar koju možete uraditi? Da pričate o toj drugoj osobi! Što prije počnete zaboravljati osobine te druge osobe, kako je izgledala, stvari koje vam je pričala itd… to ćete manje bola osjetiti. A kada upoznate neku novu osobu koja vam se sviđa,… BIVŠA je zaboravljena … Mora da vam se nekada tako nešto dogodilo. Slično je i sa selidbom, prebacivanja iz jedne u drugu školu, gubitka kućnog ljubmca… bilo šta što podrazumjeva gubitak nekoga ili nečega… gubitak, bol ili tuga postaju sve manji i manji.

    Sami sebi nađite najbolji način za sticanje ove navike i vježbajte to. Pričanje o tome kako se osjećate će samo dodatno hraniti vašu anksioznost.

    ŠESTA ZAPOVIJED

    PRESTANITE SE OSLANJATI NA DRUGE LJUDE

    Prestanite se oslanjati na druge ako imate anksioznost. Oslanjanje na druge ljude vam daje samo privremen oslonac, a morate se suočiti sa situacijom svojom glavom. Niko vam ne može pomoći, SAMO VI SAMI! Prije nego što pokušate kontaktirati nekoga za uvjerenje, STANITE, pomislite da tim korakom samo dodatno hranite vašu anksioznost, sami poradite na ovome. Pronađite tehnike koje vam najviše odgovaraju i URADITE TO!

    Vi to možete… razmislite unazad malo, da li vam je iko ikada stvarno pomogao kada ste bili anksiozni? Uklonio simptome umjesto vas? NIJE! Vi ste UVIJEK morali sami da se izborite sami; sami ste prolazili kroz tu oluju i izbavili se iz nje. Od sada pa na dalje shvatite da vam niko ne može pomoći osim vas samih.. i vi imate moć da to uradite ovog trenutka.

    SEDMA ZAPOVIJED

    NE PRISJEĆAJTE SE ELEMENATA VAŠEG ANKSIOZNOG STANJA

    Kako se vaša anksioznost povlači, ne prisjećajte se, ne zamišljajte, niti razgovarajte o mislima i senzacijama koje ste imali tada. Ako to radite, to će omogućiti vašem umu da se zadrži na tim sjećanjima, potrebno je pustiti podsvesni um da zaboravi stare navike. Ako odlučite da pričate o tome kako ste pobjedili anksioznost, kada vam bude bolje, uradite to, ali budite površni po pitanju toga. Recite ljudima da ste nekada bili anksiozni, ali ne ulazite u detalje.

    OSMA ZAPOVIJED

    ODVRAĆAJTE MISLI – NEKA TO BUDE VAŠA NOVA NAVIKA – UVIJEK!

    Odvraćanje misli jeste ključ uspijeha da bi ste se u potpunosti otarasili anksioznosti. Kada ništa ne radite, onda se vaš svijesni um odmara, dosađuje, na taj način vaš um se može ponovo fokusirati na stare anksiozne misli i navike. Neka odvraćanje misli bude vaša nova navika. Ako razmislite malo o tome, ljudi koji vježbaju svakog dana neki sport, koji imaju neki hobi, koji su uključeni u bilo kakvu aktivnost, samo hrane svoje navike. Samo što su njihove navike zdrave, ne-anksiozne navike, odlične za odvraćanje misli.

    VI TO TAKOĐE MOŽETE!

    Kada imate slobodnog vremena, ispunite ga aktivnostima koje vam odvraćaju misli od anksioznosti, ili uveče, idite u krevet i spavajte. Kod kuće, u kolima ili bilo gde da ste, pustite glasnu muziku i pevajte uz nju. ISPUNITE SVAKI MINUT VAŠE SVAKODNEVNICE.

    DEVETA ZAPOVIJED

    PRESTANITE STAVLJATI ANKSIOZNOST U CENTAR PAŽNJE

    Prestanite organizirati vaše svakodnevne obaveze i aktivnosti u odnosu na vaše stanje. Ne izbjegavajte određene situacije kako bi ste udovoljili anksioznosti, jer ako to radite, anksioznost će se udobno smjestiti u stolicu u vašem umu gde će sjediti i mučiti vas.

    BUDITE GLAVNI!

    Ako svoj život organizirate u odnosu na anksioznost, pomislite unazad… da li vam je anksioznost ikada nanijela neku štetu? NIJE! Gdje god da ste bili, kod kuće ili negdje vani, uvijek ste sigurnii.

    Što više možete izlaziti iz svog „ograničenog prostora“, brže ćete reprogramirati svoj podsjvesni um da reagira normalno na situacije koje vam inače izazivaju anksioznost.

  85. maja says:

    Kad popijes ne mislis na to…..opustis se i nisi u grcu…..znam kako ti je…..i meni se desava da samo odjednom prsnem…..ali imam jaku zelju da pobjedim sebe jer ovo sto nam se desava je problem nas samih….mozda ne znam fino da objasnim ali znam da te razumijem…..

  86. nikola says:

    Vvatno da je tako.. Mene nervira shto mis vi po kuci nabijaju neku krivicu.. i ostalo.. vise neznam od cega mise desava sve ovo…

  87. maja says:

    Pokusaj da se ne nerviras i pokusaj da ne krivis sebe nego pokusaj da svoj stres izbacis iz sebe…..fino je napisao Stanko iznad……a sto se tice tvojih jednostavno ne razumiju……mozda je to njihov nacin da ti pomognu da se trgnes i budes ono sto si bio…….pokusaj im objasniti….i nemoj se nervirati…..to jos vise utice vjeruj mi…..

  88. Martina says:

    Nikola, sam si rekao da si preemotivan, zato ti se i dešava sve ovo, kao i svima nama ostalima. Valjalo bi kad bi se svi nekako mogli sastat, porazgovarat između sebe, bit jedni drugima podrška. :) jer tko to isto ne proživljava, nemože ni razumjet! Meni moji kući samo odmahnu rukom… Ne pijem nikakve tablete, ne idem na psihoterapiju, sama se nekako borim, do kad neznam… Smanjila sam kavu i gazirana pića, mislila sam i alkohol al neda se… Pa se svaki put naroljam za vikend, a kao navodno neću hehe.. 😉 i pomažu mi dosta pozitivni i duhoviti ljudi, kojih hvala Bogu imam oko sebe, ne puno ali dovoljno… Mislim da je smijeh najbolji lijek! :)) samo hrabro, želim vam svima svu sreću :*

  89. nikola says:

    Ja pokusavam da se ne nerviram… Vecina ljudi sa kojima sam pricao, rekli su mi da mi se sve desava verovatno zato sto sam bio pod stresom.. Zavrsio sam sa nekom devojkom i bio sam jako nervozan i napet duze vreme.. a shto se tice pomoci od strane psihijatra ili lekova.. Ne zelim da me se tako opustam jer mislim da jos uvek mogu sam sebe da opustim.. I sad shto je najaca prica nadjem devojku ali ne mogu da sedim s njom, odma me uvati neki cudan osecaj kao da mi je pao pritisak kao da sanjam sve kao da gledam sa neke pete planete sve samog sebe :) strasno.. A sto martina kaze za alhohol nekada stvarno mi je lakse kad popijem opustim se , A inace skoro sam ostavio sve na tri meseca ( pice, cigare , kafu, hranu mislim ne zdravu , prestao da sviram sa bendom( reko aj mozda mi ona buka pravi haose po glavi )) i onda poceo malo naglo sve po starom tako da mislim da moze i to da bude .. Neznam stvarno :) hvala vam stvarno mi znaci sve ovo :)

  90. Martina says:

    šta haos… ja danas na kavi, pa počelo opet odjednom, otiđi odavde, svi te gledaju, svi vide da s tobom nešto nije u redu, nešto će se desit, nešto ćeš napravit… Pa hajde odem u WC, umivaj se vodom, hajde Martina smiri se, diši normalno, diši normalno, neće ti ništa biti, proći će.. Nakon povratka iz WC-a nisam mogla još dugo da ostanem na kavi, naravno otišla sam kući, i naravno NIJE MI SE NIŠTA DESILO, NISAM POLUDILA, NISAM NIŠTA POGREŠNO NAPRAVILA, KAO I UVIJEK!!! Bem ti život i ovo s*anje iz kojeg se neda izvuć…

  91. Silvana says:

    Ja sam slucaj kao Martina..samo ja jedva pobegnem…nogre se smanje, tresem se…posle to dugo ne prolazi…slomije me…mislim da su svi na to videli…stidim se…uzas….ovo nije zivot i mislim da nikada ovo stanje nece proci….

  92. Silvana says:

    Uzroci anksioznosti i napada panike i ovde sam se u potpunosti prepoznala….napadi panike…strah od ludila…da li zaista ima pomoci, tek posle slanja e-maila sam videla onnline pomoc….zelela bi da mi kazete koliko to kosta i kolika je uspesnost…i naravno pre toga moram kupiti potrebnu opremu za taj vid komunikacije

  93. Sone says:

    Ovde imate sve o anksioznosti, i kako bi je razumeli jer se svi problemi pobedjuju znanjem.Glupost

    Šta je glupost, to pitanje sam odavno postavila a odgovor sam videla tek pre nekoliko meseci.
    Odavno sam znala da shvatanje gluposti kako je ljudi tumače nije dobro. Glupim su se proglašavali ljudi koi ne shvataju određene pojmove, ne shvataju razne sisteme, ljudi koi slabo uče, ljudi koi različito tumače istu stvar.
    Ta razlika u ne shvatanju nije glupost već kota u prostor vremenu do koje je ko stigao. Kroz svakoga se vidi i nivo jedne od civilizacija.

    Glupost je vladavina velikog ega i njegova nesposobnost da bilo koga čuje ili vidi. Možete mu pričati u beskonačno jedno te isto on ne razume zašto mu se uopšte obračate. Glupost je ego velikih razmera pa odgovor unutrašnjeg svetlosnog biča da se odbrani od njega može biti žestok. Obično se javlja kao ANKSIOZNOST I PARANOJE koje je posledica te borbe. Telo se brani od moždane aktivnosti. Glupost se leči jedino znanjem i prepoznavanjem ego delovanja.Znaci Anksioznost je nasa unutrasnja borba to je ono sto vi osecate u sebi,borba naseg bica sa egom.IZVOR:VERA BOJICIC ,imate njen profil http://www.atlantidaforum.com/forum/index.php?sid=a41ce6c3b42e9aed1cf1e4eb673c10f6

  94. maja says:

    Slazem se da je anksioznost nasa unutrasnja borba…..jer koliko god mi neko drugi govorio da ovo sto osjecam nije nista do moja psiha,do onog trenutka dok ja ne shvatim samu sebe,zasto imam ovakve reakcije,nista mi ne moze pomoci…….mozda sve ove ove rijeci nikome ne pomazu,ali ja se osjecam lakse kad ovdje napisem ono sto osjecam…..kao da ih nekome govorim jer iskreno malo ko moze da razumije sve ovo a takodje ne zelim ni puno da pricam ljudima o tome…..sama se borim s tim i pokusavam nekako da prihvatim sve to sto se desava kao normalno….nekad mi uspije,nekad ne…..ali borim se,jer znam da u sebi imam dovoljno snage za to……sretna sam i kad nisam jer ovi simptomi ma koliko cudno zvucalo su mi pomogli da malo drugacije postavim stvari i prioritete…..ko zna mozda jednog dana dodjem ovdje i napisem da sam uspjela i da sam pobjedila samu sebe……jer u sustini ovo je to…..borba mene protiv mene…samo vam mogu reci da pokusate pozitivno razmisljati…..veseliti se svakom danu,pa cak i onda kad vam se desi napad……samo mi sami sebi mozemo pomoci……pozdrav puno za sve………

  95. Aleksandra says:

    Kao i mnogima ovde i meni je potrebna pomoc,odnosno bilo kakav savet nekoga ko razume.Imam 26 god.Pre malo vise od pola godine dosla sam kuci sa posla malo vise nervozna nego inace,zbog cestih svadja sa gazdaricom i pritom se jos posvadjam sa deckom i pocne me boleti glava.Popijem jedan analgin,ali bezuspesno!(Inace glava me je do tada retko kad bolela)Ponovim sa jos jednim nakon pola sata,ali mi tada pocne biti i muka.Otisla sam da legnem kada me je sestra nazvala.Prilikom razgovora sa njom,ni od kuda mi je srce pocelo lupati i ubrzano raditi.Pokusala sam da ignorisem taj osecaj,kada se cela soba pocela vrteti oko mene,a ja tresti kao prut na vetru,a kada sam pokusala sestri da kazem sta mi se dogadja nisam mogla izgovoriti ni jednu rec.vazduh nije zeleo u pluca i grlo mi se zatvaralo…osecala sam se sve gore i gore.Kada sam krenula da po pomoc,pala sam par puta dok sam dospela do roditelja.Odveli su me na hitnu gde du mi dali neku inekciju,i tada je sve proslo…odnosno pocelo!Dobila sam uput za neurologa,koji sam naravno ignorisala (uveravala sam sebe da mi nije nista,a nesto ni volim lekare).U medjuvremenu sam imala vrtoglavice skoro svaki dan,pogotovo kad ustanem sa stolice,kauca,kad cucim ili se sagnem,i tresla mi se leva ruka stalno,najvise kaziprst i probadalo se stalno sa leve strane oko rebara.Neki neprijatan osecaj me je pratio svako vece kad legnem spavati i mama me posle mesec dana napokon ubedi da odem kod lekara.Tamo sam dobila gomilu uputa (za internistu i ekg,otorinolaringologa,snimanje vratne kicme,eeg,MRI I MRA mozga na koji jos uvek cekam).Svi nalazi su bili uredni,jedino onaj romberg test nije(mada za internistu nisam sigurna jer me je samo preslusao i poslao kuci) i kada sam se vratila kod neurologa dobila sam da pijem ksalol po potrebi dok neuradim magnetnu.Njeno objasnjenje za sada je nervoza,odn neka vrsta anksioznosti,a za to imam debele osnove,jesam stalno nervozna.U medjuvremenu se simptomi smanjuju,ali kad sam se vratila od sestre iz slovenije,isto jutro sam imala jos jednu epizodu.Isto kao i prvi put,opet hitna,opet inekcija i meni opet super.Simptomi nestaju potpuno na neko vreme,ali se sad opet vracaju,opet mi se ponekad zamanta kad ustajem,nabija mi pritisak u glavu pa mi bruji u usima.Opet se ponekad cudno osecam kad legnem spavati,trese mi se leva ruka nekad,al sad imam i novi simptom kog ranije nije bilo!Ponekad mi iznebuha srce jako udari,ne znam jel preskoci il sta pa me prodje neka jeza kroz stomak i pocnu grudi da mi se stezu i da mi treperi u istom…prodje nakon par min.Drugi je da mi se koci vrat i pritom trnu ruke,ne da boli il tako nesto,nego neki jako neprijatan osecaj kao da imam sto kila na vratu pa ne mogu ni da legnem ni da sednem ni da dignem glavu ili je spustim…ne znam to da objasnim…
    Da ne duzim,ionako sam rastegla,al ne znam kako drugacije da objasnim.Cekam tu magnetnu do maja,al sta da radim u medjuvremenu.Niko me ne razume.Ili mi se smeju kad im spominnjem to ili se previse uplase,jer niko nije navikao da se ja tako osecam,uvek sam bila vesela i neumorna.Nemam podrsku nikoga…ja ustvari ni ne znam sta mi je.Puno je to da se mirno i sam a nosim sa tim.Imam osecaj da ce biti sve gore i gore,da ce mi se nesto ozbiljno dogoditi i da me niko nece ozbiljno shvatiti.Lekari mi tvrde da mi nije nista,da sam samo panicar,al sam vec pocela previse da se tripujem.Ne verujem da je sve to samo od toga,neki osecaj mi govori drugacije…Izvinite na opsirnom objasnjenju i molim samo da mi bilo kako pomognete.Unapred hvala!

  96. Aleksandra says:

    I da zaboravila sam spomenuti…koliko god pokusavala da zaboravim i da se nasmejem svemu tome,od samog smeha moje srce pocne cudno da lupa i stvara pritisak u glavi i brujanje u usima pa se bojim i smejati vise…

    • srdjan says:

      Aleksandra… Naravno da je obavezno da uradite sve potrebne pretrage i kontrole ali vas opis me podseca na napad PANIKE i verovatno je ona udruzena sa anksioznoscu… Svakako proverite sve sto ste poceli sa vasim lekarom ali simptomi anksiozne depresije uz napade panike zapravo mogu biti BAS ti… uz sve popratne manifestacije – pomeranje poja, suzavanje horizonta i slicno… Stres deluje razlicito na razlicite ljude… jos jednom.. Svakako uradite sve potrebne preglede od kardiologa preko rezonance i stitne zlezde i na kraju obavezno sa datim rezultatima idite kod klinickog psihijatra ili kod nekog psihoterapeuta po misljenje… Pozdrav..

    • srdjan says:

      I NECE biti gore..Onoga trenutka kada porazgovarate sa pravim psihoterapeutom, a ja iz gore navedenog mislim da je to vas „problem“ i stavljam pod navode posto nije to PROBLEM vec stanje, vi cete kroz nekoliko razgovora osetiti olaksanje! A stresor – ono sto je kod vas izazvalo stanje potrebno je traziti i polako ga resavati… Takva stanja su NORMALNA i CESTA bas kod veselih osoba punih duha i energije – cudno ali istinito… i sam sam prosao kroz slicno iskustvo pa vam odatle i prenosim… Jos jednom.. Pozdrav…

  97. Sone says:

    Drugari ma nebrinite nistta isti sam problem imao kao vi,nisam se skroz oslobodio ali znam da mi je jos malo toga ostalo daprevazidjem,nemojte odustajati samo budite uporni,jer kolko sam moga da naucim da ankioznost u opste i nije problem,kako Srdjan kaze to je stanje znaci da je prolazno.Srdjane to nisam znao da se to desava bas tim osobabma,veoma zanimljivo da li mozes jos nesto da kazes za to.

  98. dalila says:

    postovani!kao i mnogi ovdje i ja imam napade panike,neznam kako se rijesiti toga i dokle se boriti sa tim ocajna sam i naznam sta uciniti dalje, kako si pomoci?

  99. silvana says:

    ma ljudi ovo je nepodnosljivo…jutra su grozna…ustajem sa mislju kako cu pregurati dan…nemam volju ni za sta…uzasno je….mislim da svi vide…uvek taj grc..drhtanje, izbezumljen pogled, strah od svega….samo zelim pobeci u svoj kutak, na svoj krevet…ali sve manje tamo nalazim mir..nateram se izaci vani, ali samo gledam sto pre vratiti se…zoloft, rivotril.i tako mi…pa sta bih d nije tog? da li se ikada iko izlecio. tj. DA LI JE IKO IKADA PREVAZISAO OVO STANJE?

  100. Jelena says:

    Dragi moji vec 4godine imam napade panike i aneksioznost.Kada sam u liftu,autobusu,trznom centru,solarijumu,kolima….Strah,znojenje dlanova,aritmije,osecaj da cu pasti u nesvest,sve je to jedna BUDALASTINA koja sve nas ovde muci i komplikuje zivot koji je vrlo jednostavan ali ga nazalost mi sami komplikujemo! Vidite za ove 4god nisam se ni ugusila,niti pala u nesvest,niti umrla,niti poludela a svega toga se plasim i stalno se vrzma po glavi. Mi smo svi komplet zdravi ljudi samo se treba opustiti i prepustiti tim osecajima.Tako sam ja naucila da zivim sa ovom dosadom,jednostavno kad god me uhvati napad panike ja ga pustim i cekam da vidim sta ce biti,nikada nista nije bilo niti ce biti.Olaksala sam sebi mnogo,kad god osetim strah ili paniku samo kazem sebi proci ce i ako mislim da je ovaj put stvarno kraj i kako ce mi se desiti svasta. VRATIMO SE SEBI DOK JOS IMAMO KOME! Zar ne zelite da se oslobodite tog dosadnog i isrpljujuceg osecaja! Ja sa isla kod raznih psihologa,psihoanalticara ali be moze nijedan lek niti psihijatar da nam pomogne koliko mozemo mi sami sebi pomoci! 90% SE SAMI LECITE A SAMO 10% VAM POMAZE LEK!Kada sam pila antidepresive bilo je super nema osecaja zabrinutosti,straha milina,kako sam prestala da ih pijem sve se vratilo,od toada sam sama prelomila u glavi i naucila da zivim sa tim! Citam vase postove i pronalazim se u njima,osecala sam se i osecam isto,samo sam naucila da zivim sa tim,a samim tim nema vise straha!

  101. Jelena says:

    Silvana moj iskren savet ti je da sto vise budes van kuce.Zatvaranje u kucu ti ne pomaze samo vise odmaze.Ja sam se zatvarala u kucu i kad treba da odem u prodavnicu za mene je bio pakao.Izlazi setaj se,druzi se sa prijateljima,idi setaj sama gradom,idi na neki aerobik,pronadji zadovoljstvo u necemu i skreni misli sa tih gluposti.Znam koliko je tesko i koliko ce ti biti tesko ali potrudi se daj sve od sebe.

  102. VESNA says:

    VELIKI POZDRAV.NAIME ZELIM DA KAZEM DA MI JE POTREBNA VELIKA POMOC. VERUJEM DA I JA BOLUJEM ANEKSIZNOSTI IMA VEC NEKIH 7 8 GOD.NAJVISE ME JE ZABOLELO TO STO ME JE UHVATIO SADA ZADNJI NAPAD PANIKE POSTO SAM POSTALA SKORO MAJKA DA DETE NECU MOCI DA RANIM NA KASIKU JER CE DA MI SE TRESU RUKE DO TOGA DA NISAM CELU NOC SPAVALA I VEC NAREDNA TRI DANA IMAM STRAH U STOMAKU I NE MOGU DA SE OPUSTIM. CAK I JEDNU NOC NISAM MOGLA DA SPUSTIM CASU JEDNOM GOSTU U KUCI JER SAM ISTO DOZIVELA NAPAD PANIKE SVE USLED OVOGA STRAHA KOJI OSECAM VEC NEKOLIKO DANA.JAKO SAM TESKO FUNKCIONISALA SVE OVE GODINE DO TOGA DA IZBEGAVAM ODLASKE KOD BILO KOJIH LJUDI JER IMAM NAPADE PANIKE KADA TREBA DA JEDEM NEGDE CAK U POSLEDNJE VREME I DA PIJEM IZ CASE I NAJVECE NAPADE STRAHA KADA TREBA DA SE POTPISEM NEGDE. TAKO DA AKO BI NEKO HTEO DA MI UPLATI NA RACUN MILIJARDU DOLARA JA NE BIH MOGLA DA ODEM DA IH PODIGNEM ZBOG JEDNOG POTPISA.AKO BIH USPELA DA NAPISEM JEDAN DRUGI ILI TRECI NEBIH USPELA JER BIH POCELA DA SE TRESEM / TELO, RUKE JAKI OTKUCAJI SRCA…KOME DA SE OBRATIM?NAIME ZIVIM U MALOME MESTU GDE OKOLINA I FAMILIJA SA CUDJENJE GLEDAJU ODLAZAK KOD PSIHOLOGA ILI PSIHIJATRA A I NIKADA NEBIH OTISLA KOD NEKOGA U SVOME GRADU NE BIH MOGLA NIKADA PREKO USANA NEKOME DA KAZEM STA MI SE DESAVA U STRAHU DA CE TO DA SE PROCUJE I DA CE ME POSLE LJUDI GLEDATI DRUGIM OCIMA. TO BI MI ONDA BILO JOS GORE.OVAKO U NJIHOVOM NE ZNANJU JA JOS UVEK I POSTOJIM.INACE UVEK SAM VAZILA ZA JAKU OSOBU VEDROG DUHA NASMEJANA POZITIVNA SVE KAKO TREBA.STIGAO ME JE STRES KOJI SAM DOZIVLJAVALA JAKO DOSTA PUTA TOKOM SVOGA ZIVOTA.IMA DOSTA PRIMERA KOJI MOGU DA SE NAVEDU KAO RAZLOZI STO MI SE OVO DESILO.TREBA MI STRUCNA POMOC RAZGOVOR SA NEKIM JER SE SVE GORE OSECAM. U NADI DA CE MI SE NEKO OBRATITI .. POZZ

  103. čoki2 says:

    tesko disem vec 2 sedmice kada sjedim u skoli imam osecaj da ne mogu da disem i da cu pasti u nesvest..ostavio sam cigare.

  104. stašа says:

    sve je počelo još kada sam krenula u srednju školu zato što sam mislila da su svi koji žive u gradu bolji od mene, a inače živim u mestu koje je samo 3km udaljeno od grada. roditeljima je uvek bio problem kako cu da se vratim, nemaju para za taksi, a nikad nisam mogla da prihvatim da sam deo sredine kojoj ne pripadam.nikada nismo imali novca i stalno sam se zalila.ulazila sam u duge veze samo da ne bih bila sama jer nisam mogla da izlazim sa drustvom.cesto sam umisljala da me izbegavaju i stalno jurila za novim ljudima.kad mi nesto smeta, samo se udaljim i nalazim nove ljude kojima pricam o tome.nikada nisam sa onima kod kojih mi nesto smeta pricala i pokusavala da nesto razjasnim.ne umem da resim problem, samo se vrtim u krug, a najteze mi pada kada treba da kazem svoje misljenje misleci da je glupo i uvek prihvatam tudje. to je tako islo i islo dok nisam shvatila da nemam svoje misljenje, svoje stavove.uvek sam se plasila da necu imati drustvo i da cu ostati sama i zato me je bilo strah da se suprostavim i kazem sta mislim…tako je i u vezama, vidim da mi nesto ne odgovara, ali ne preduzimam nista.zavrsila sam fakultet, sad trazim posao i ne mogu da nadjem.imam ogroman strah kako cu se predstaviti na razgovoru za posao jer mnogo malo pricam u poslednje vreme.od kad nemam obaveze da ucim, sto mi je bio razlog da ne mogu negde da odem, postalo je uzasno. nemam sta da pricam kada me neko pita sta radim jer zapravo ne radim nista, samo se vrtim u krug i mislim da sam bezvredna i glupa i da nista ne mogu da uradim kako treba.pocela sam da se uzasno osecam kad sam u bilo koje drustvu, lupanje srca, bol u glavi, znojenje ruku, nogu, drhtim…kad pomislim da me neko posmatra uzasno mi je, mislim da ce da vidi kako mi je…nekada sam normalno komunicirala, a sad jedva pricam, ne zapocinjem ni jednu temu, samo se nadovezujem na druge iz straha da ne kazem nesto pogresno. ujutru mi se ne ustaje iz kreveta, jedva zaspim uvece…sta je meni? da li sam normalna?

  105. maja says:

    Naravno da si normala i svi smo mi ovdje normalni samo imamo jako neugodne reakcije na stres……vjeruj mi znam o cemu pricas kao i svi koji smo pisali ovdje…….bila sam u toj fazi o kojoj pricas……ne postoji neki carobni lijek niti neka carobna formula koja ce ti pomoci……ti to moras sama…….moras da pozitivno razmisljas i da pokusas da prihvatis te simptome i da ih se ne bojis..znam da je tesko i meni je,ali lakse je vjeruj mi kad se to uradi……niko ti ne moze pomoci kao ti sama sebi…….bilo bi dobro ako imas sa nekim da popricas,nekim ko ce te razumjeti i ne osudjivati………ali opet sve je na tebi……pokusaj da budes pozitivna……..puno pozdrava………

  106. Covek says:

    Pozdrav, bolujem od multipla skleroze i imam napade panike svakog dana u gotovo isto vreme, krece sa vrtoglavicm, teskim disanjem,ubrzanim radom srca, konfuzijom u glavi…, svestan sam da je to napad panike ali ne mogu da ga kontrolisem, nemam nikakve pomenute fobije normalno se krecem svuda i cini mi se da nemam ni jednu od gore pomenutih fobija, onda popijem lorazepam od 1mg i posle nekog vremena prodje samo od sebe i to traje vec sigurno 2 godine (od ms-a bolujem 5)! Kome da se javim za resenje ovog mog problema? Hvala unapred!

  107. Ivan says:

    Pozdrav,Imam 26 godina,vec duze vreme imam bolove u glavi,kao peckanje i mravljenje i u levoj nozi takodje,kao neka vrucina da mi se stvara.. nocu ne mogu da spavam,budim se cesto,i imam kao neke fleseve u glavi.. molim vas da mi odgovorite ako vam nije problem,sta da radim? voleo bih nekako bez lekova to izbacim iz sebe? hvala vam puno…

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje. Morali bismo prvo jasnije da definisemo Vas problem kako bismo Vam pomogli. Srdacan pozdrav.

  108. jana says:

    pOZDRAV!ne znam sta da napisem a da vec neko nije spomenuo, danas sam imala užasan napad panike, jedva sam dosla sebi, sve nalaze sam radila, ct, magnetnu, meni je najveći problem sto me to stanje straha i napetosti drži i dan i noć i kad spavam i po danu, osjećam se slabo jedva hodam, a kad to prođe onda 2 3 dana sam dobro, svjesna sam svega ljudi moji ali se nekako ne da kad sam dobro onda kažem e nećes me vise uhvatiti ala vraga vrati se samo odjednom iz čista mira, idem na posao borim se, radim u učionici sa djecom, ali kao da mi to glupo stanje prkosi i kaze, e neces me se osloboditi, i da doktori me obično blijedo gledaju, kao čuj kako ti se ljulja pod i sl, popijem bensedin kad me stisne, javite mi se slični da mi bude lakse, inace sam dugo u ovome, jbt ovaj zivot

  109. jana says:

    Ja sam iz Banjaluke, tako da nisam trenutno u mogućnosti a tako bi mi značio bar razgovor s nekim, jer ovde nisam naisla jos uvijek na odgovarajuću podrsku od strane doktora

  110. bilja says:

    Postovanje, imam 23 godine i stalno me hvata neka panika i neke misli mi lutaju po glavi da ce se nesto lose desiti nekome mom najmillijem.Da ce mi roditeljima nesto lose biti stalno mi nke strasne slike pred ocima koliko god zelim da ne mislim na takve stvari one su toliko uporne da okupiraju mozak i samo mi je to u glavi 24h.Kada sam vise u drustvu ne mislim a cim ostanem ssam gotovo ista prica a kada krenem na spavanje jos gore i samo placem…ne znam sta da Vama sam se prvo obratila pozdrav

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, verovatno se radi o nekoj vrsti anksioznosti-katastroficne slike koje produkujete u glavi kljucne su za stvaranje straha i uznemirenosti. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo mogli da Vam pomognemo. Srdacan pozdrav.
      Sanja Marjanovic
      dipl.psiholog

  111. Martina says:

    eto, toliko mi je dodijalo ovo moje stanje da sam ljuta na samu sebe što sam takva, i ne briga me više ništa, nek me strefi srce, nek poludim, nek se desi šta god će se desit više bem ti, koliko energije i života ovo crpi, pa to je za nevjerovat!! Ajde više jednom strefi me sve čega se bojim, i kraj dramaturgije u p.m.! Evo čekam 😀

  112. Iva says:

    Vidim da je vecini problem odakle da pocnu, kao i meni. Ipak, nisam pronasla iste simptome. Prvi poremecaj organizma desio mi se kada sam imala jak napad gastritisa prvi put u zivotu. To je bilo bas jako: mucnine, tahikardija, groznica, izgubila sam mnogo kilograma, na silu sam jela strogo dijetalnu hranu ali nista nije pomoglo. Gastroskopija je pokazala samo gastritis. Ni terapija ni dijeta ne smanjuju kiselinu. Zakazana mi je i kolonoskopija koju cekam. To je uvecalo paniku od najgorih bolesti: da nije upala creva, Kron. Pojacali su mi se neobicni bolovi u glavi, kao neka osamucenost, obamrlost desne strane. Imam zakazano i kod neurologa ali nisam u finansijski zavidnoj situaciji pa moram da cekam dugo na pregled. A do tada ne znam kako cu podneti pomisao na najgore, pronasla sam skoro sve simptome MS-a i neke parkinsonove. Jako malo spavam zbog toga, prerano se budim pa odmah u wc na samu losu pomisao. Nisam izgubila zelju da izlazim, druzim se, samo mi je nekad bolje nekad gore. Znam da je prvo neophodno otkloniti fizicke uzroke ali kada sam procitala da se ove pobrojane bolesti tesko i godinama dijagnostikuju a i da im je depresija i anksioznost prateca, ja ne znam kako cu. Napominjem da sam vrlo autosugestvna u negativnom smislu a i neostvarena na svim poljima. U bolnici su me uputili kod psihijatra ali mi se nije dopalo sto mi je samo prepisao lekove pa vise nisam ni otisla. Zanima me samo da li postoji mogucnost da je u pitanju psihosomatska reakcija na stres zbog neostvarenosti (mada sam konkretnije razloge imala prosle godine)? Izvinite zbog predugackog posta. Unapred hvala.

  113. Neven says:

    Pozdrav , imam 24 godine, u poslednjih godinu i po dana doziveo sam velike stresove, od razvoda roditelja i bolesti jedog od njih, ostao sam bez najboljih drugova (studirali su samnom) , jer sam zavrsio sam fakultet i vratio se u rodno mesto gde nemam trenutno posao i nekog bliskog ,ostavila me i devojka posle 2 godine veze,puno stresova za relativno kratak period, imam osecaj nervoze u stomaku, neki strah a ne znam cega se bojim, nesanica, osecaj praznine i usamljenosti,ponekad osecaj da cu poludeti, kao neki teret da imam u sebi, nezainteresovanost za devojke (sa tim i gubitak potencije u potrebnim trenucima) sto me dodatno nervira,,, to su neke glavne stavke sto se tice mog slucaja,interesuje me da li ce to vremenom proci posto je sve sveze? (zaboravio sam da naglasim da me je devojka pre mesec dana ostavila) da li mogu sam da se izborim sa tim,posto mislim za sebe da sam dosta jak ? ili treba da se javim strucnom licu ?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, nabrojali ste dosta stresnih situacija koje su se desile u relativno kratkom periodu i sigurno je da ste jaki kada se uspeli da prevaziđete sve te stresove. Vase sadasnje stanje je prirodna posledica takvog perioda. Sto se tice raskida sa devojkom normalno je da neko vreme i nemate zelju za drugim devojkama i da budete tuzni povodom rastanka-to je normalan proces tugovanja kroz koji svaki covek mora da prodje. Bilo bi dobro da se obratite strucnom licu kako biste lakse mogli da prevazidjete probleme sa nesanicom i strahom koje ste naveli. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog

  114. dragan871 says:

    Zdravo ljudi imam problem nekad osjetim kao da mi srce preskoci ja se prepanem I uspanicim srce mi pocne lupati ko ludo,pozutim,tresem se sav I pomislim kao da umirem,imam nos stop strah da ce mi se nesto lose dogoditi da cu umrijeti,isao sam kod kardiologa sve uredu sa srcem bio sam kod psihijatra dobio sam nekakve tablete pijem ali ja I dalje mislim da mi srce nije uredu I zivim u strahu mislio sam opet otic kod kardiologa molim vas da mi odgovorite sta da radim ,molo malo odem u hitnu doktor kaze nije ti nista.pozdrav

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, po simptomima koje ste opisali najverovatnije se radi o panicnom poremecaju. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli da resite Vas problem. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog

  115. dragan871 says:

    Zdravo ljudi imam problem nekad osjetim kao da mi srce preskoci ja se prepanem I uspanicim srce mi pocne lupati ko ludo,pozutim,tresem se sav I pomislim kao da umirem,imam nos stop strah da ce mi se nesto lose dogoditi da cu umrijeti,isao sam kod kardiologa sve uredu sa srcem bio sam kod psihijatra dobio sam nekakve tablete pijem ali ja I dalje mislim da mi srce nije uredu I zivim u strahu mislio sam opet otic kod kardiologa molim vas da mi odgovorite sta da radim ,molo malo odem u hitnu doktor kaze nije ti nista.pozdrav imam 25 god imao sam smrtni slucaj mama mi umrla prije mjesec dana

  116. saska says:

    Zdravo,

    Ja sam imala istu tu bolest anksioznost , srce mi je lupalo, imala sam osecaj da mi jezik trne i napade panike su me hvatali i dok sam pila kafu sa frendicama ili u moga auta…..bila sam kod psihoterapevta, kardiologa , snimili su mozak jer sam mislila da cu dobiti neki mozacni udar ….dali sum mi neke medikamente za smirivanje koje sam odbila da pijem ….i onda sam sama nasla lek……300mg magnezium, vitamin C 1000mg i centrum ……..to popijem svako jutro i napade nemam zadnjih tri meseca …..

  117. jelena says:

    svaki dan mi je lose i tako vec 3 god. imam 22 god. izgubila sam osmeh ,nemogu da se smejem,ne osecam jezik kao da je otezan , nemogu da jedem ,izgubila sam govor .jednog dana sam krenula za hleb i odjednom nisam osecala noge ,bila sam pri svesti ,nisam mogla da sutanem kada sam u drustvu osecam paniku imam osecaj da me svi gledaju i samo gledam u ruke doktori kazu da je sve uredu bila sam i kod psihologa i kazu da je veliki strah.
    molim vas recite mi koji je lek za mene ?

    • Mia says:

      Jelena obrati se ljekaru ali nekom kod koga do sada nisi bila i drugom psihologu jer ocito je da oni kod kojih si bila nisu ti pomogli….

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, po onome sto ste opisali verovatno je u pitanju panicni poremecaj i verovatno socijalna anksioznost ali potrebno je to jasnije definisati. Za ove probleme ne postoji instant resenje vec je potrebno obratiti se strucnom licu koje bi se na adekvatan nacin pozabavio njihovim resavanjem. Mi se uspesno bavimo tretmanom anksioznih poremecaja te nam se mozete obratiti za pomoc ukoliko ste u mogucnosti. Srdacan pozdrav.

      • dragan871 says:

        zdravo ovako imam problema,strah da cu dobiti srcani,mozdani,da cu umrijet mlad nikako to izbacit iz glave,srce mi kuca normalno i onda zastane na sekund dva i opet nastavi kucati normalno,nervozan sam,plahovita osoba,bio sam kod kardiologa ekg uredu,ultra zvuk srca uredu,pregledo me kaze uredu,bio sam kod psihijatra dao mi je tablete elicea i altarax pijem malo mi je bolje ali opet imam strah po nekad neznam kako da se rijesim toga molim odgovor

        • Profile photo of Vaš Psiholog
          Vaš Psiholog says:

          Postovani, u pitanju je verovatno neka vrsta anksioznog poremecaja, moze biti da je panicni poremecaj ili zdravstvena anskioznost. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli da resite Vas problem do kraja. Srdacan pozdrav.

  118. Sladja says:

    Citam sve ovo i pokusavam da uporedim sa svojim napadima panike. Prvi napad se pojavio pre 4-5 godina (nisam sad tacno sigurna koji je to docek Nove godine bio) gde sam se zaglavila na Trgu Mladenaca u Novom Sadu. Kad kazem zaglavila znaci da su me sa svih strana stigli drugi ljudi i ja bukvalno nisam imala izlaz gde sam pocela prvo ubrzano da dizem, srce je htelo da mi iskoci, hladan znoj me oblio i kako su mi rekli bila sam zuta u licu, vrucina u glavi. Decko me je tada bukvalno poneo i jedva izvukao iz te guzve. posle tog napada par godina nisam imala nikakav napad panike sve dok se opet nisam zaglavila u guzvi na nekom desavanju. Sad imam problem da idem u guzvu, kad izadjem u grad budem u kaficu sve dok se ne napuni i kada vidim da mi je izlaz zatvoren mene vec hvata panika. Nisam imala ni problem od lifta gde mi se u razmaku od samo par meseci razmaka izmedju neizbeznih voznji liftom pojavilo opet napad panike ( uglavnom svuda idem peske). Ja pokusavam sebi uvek da kazem da nije nista strasno, da nisam sama i da mi se nece nista desiti i sa takvim uverenjem krenem bilo u lift ili guzvu i onog momenta kada se nadjem u toj situaciji meni krece panika i ja ne mogu da se kontrolise. zadnjih puta sam pocela i da placem jer ne mogu sebe da kontrolisem. moji prijatelji su vec upoznati sa svim tim i u njima imam jako veliku podrsku i kad primete po meni da tesko disem a pokusavam da se kontrolisem da ne panicim oni me izvlace iz situacije…sad sam pocela da izbegavam sve sto je zatvoreno, gde ne mogu ja da uticem na to da izadjem kad god pozelim, npr., kada putujem autobusom moram odmah kod vozaca da sedim, nikako dalje i kako vidim guzvu u autobusu pocela sam da zmurim i sebi skrecem misli da toga, liftom ne idem, ne mogu u automobilu da se vozim ako sedim pozadi u vozilu sa troje vrata…isla sam na snimanje usiju jer sam imala upalu i zatvorili su me u gluvu sobu i u trenutku kada je sa spoljasnje strane zakljucala sa rezom tako je mene panika vec uhvatila i morala sam da je zamolim da otvori vrata….pre 2 godine sam letela avionom najnormalnije, ovo letovanje samo gledam gde mogu kolima da idem jer se bojim napada panike u avionu jer tu ne mogu u sred leta da kazem da zaustave avion :) nisam ni kod koga isla da se lecim jer pokusavam samu sebe da kontrolisem i da pozitivno razmisljam i u nekim sitnijim stvarima mi pomaze ali u nekim nikako. inace imam problema sa stitnom zlezdom pa mi neki kazu da je i od toga jer od kad mi je ustanovljen taj problem ne mogu nista da podnesem uz vrat…sve imam osecaj da cu se ugusiti…a sto se tice stresova, imala sam ih mnogo u zivotu, nekako sam uvek mislila o drugima i svaka nepravda me povredi ili kad vidim da je u problemu i neko ko mi nije puno blizak mene to pogodi i ja pokusavam svima da pomognem i resim svacije problema ali nikako svoje izgleda…sad sam cula da Probotanica ima ulje od zalfije koje je pomoglo par mojih prijateljica, ali oni suimale blaze napade panike. ja cu za pocetak pokusati sa tim pa cemo videti…pokusavam sebe nekad da nateram da se suocim sa tim ali jos skupljam snagu…

  119. Sladjan says:

    isti problem,dolazi ponekad neki strah u pm kad si negde i kao da ces da padnes u nesvest,ja sam to provalio sve to od CIGARE ako ste pusli dnevno jednu paklicu od toga oce,znaci manite cigare to je droga,maj savet mnogo ce da vam pomoci,ova bolest nije slucajno sami rusite zdravlje jel na danasjom vreme nista vise nije zdravao da se pije i da se jede svasta ima sto rusi zdravlje morate da pazite,drugo apsulutno ni u kom slusaju nemojte da pijete lekove lekari sto vam daju jel to nista ne pomaze jos gore moze da vam bude u leovim je sve LAZ!!! pozz od mene i probajte moj savet!!!

  120. Miljana says:

    Vasa tema je moja postavljena dijagnoza od strane lekara. Pijem klonazepam od 2%,(1/4) lamictal 25% ( 1/2 ujutru i uvece) bisoprolol 5% ( 1/2 ujutru i po potrebi uvece ) prilinda 5% ( ujutru i uvece ). Na nervnoj bazi, zbog varirajuceg pritiska. Traume sam imala iz detinjstva i pre 5 godina par stresnih dogadjaja, izmedju ostalog i gubitak posla usled stecajnog postupka, kao i susret sa mamom posle 3 godine, bile smo u svadji. Da li je to sto je bilo pre 5 godina uzrok ovome? Postala sam zavisna od aparata za pritisak, lekova i analiza, pa ih cak i u setnju nosim. Najlepse mi je kad sam u kuci i kad mi je mir, htela bih sve odjednom da ostvari, smetaju mi bucni ljudi, ne druzim se, ne izlazim iz kuce, ne setam se. Stalno se preracunavam sa materijalnom situacijom, kako cu, sta cu. Najveci mi je sad problem to sto sam se naglo ugojila, od kada mi je dijagnoza postavljena i od kada sam pocela da pijem ove lekove. Ugojila sam se nekih 30 kilograma, mozda i vise i dalje se gojim, a stvarno vodim racuna o ishrani. So i crnu kafu uopste ne koristim vec 2 godine. Jedem crni hleb, slatkise izbegavam. Mozete li mi reci zbog cega se gojim, tako naglo i sta da preduzmem po pitanju ove panike? Hvala puno.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, sto se tice medikamentozne terapije nju morate korigovati sa Vasim psihijatrom. Dakle, ukoliko ne vidite napredak ili cak primecujete stetne posledice obavezno popricajte o tome sa Vasim lekarom jer je kombinacija lekova podlozna promeni i to nije nista neobicno. Konkretno za prevazilazenje panicnih napada i za anksiozne poremecaje nisu potrebni i daju se u izuzetnim situacijama. Medjutim, ako je vec krenuo proces upotrebe lekova on mora biti pod nadzorom lekara a mozete dodatno krenuti i na psiholosko savetovanje. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog

  121. Alex says:

    Imam 26 godina i već godinu dana se borim sa problemom anksioznosti. Iz čista mira mi srce počne lupati, ruke i noge mi drhte, osjećam malaksalost. Ponekad imam osjećaj da ću pasti u nesvijet, knedla u grlu, usta mi se suše! Išla sam par puta doktoru, radila EKG, vadila krv, išla na ultrazvuk štitne žlijezde i sve je ok. Najgore mi je što skoro svako veče kad legnem da spavam, počne lupanje srca i ostalo. Onda se uplašim i još gore mi bude.Znala sam i plakati od muke. Preko dana rijetko, al’ zato naveče…. Nekad stvarno ne znam šta da radim, pomislim kako nikad neće proći. Pa zamislim šta kad dodje vrijeme da zatrudnim, kako se izboriti s tim u trudnoći. Svako veče pijem čaj matičnjak ili valerijanu. Molim Vas, pomozite mi jer stvarno ne vidim izlaz. Sama sam sebi govorila kako to nije nista, kako ce to proci i sl. al’ ništa. Molim Vas dajte mi neki savjet šta da radim! Hvala Vam unaprijed! Lijep pozdrav!

  122. Teodora says:

    Ja imam 14 godina i skoro je pocelo nesto slicno da mi se desava.Osjecam se kao da mi je dosadno cak i kad nije.Nekad kad sam u kuci osjetim paniku i moram da izadjem napolje.Jos je gore kad mi se desi navece.Tada uzmem nesto da citam, ali nekad mi se desi u 2 ujutru.Tada cujem zujanje u usima i pricinjavaju mi se stvari.Ne znam je li depresija, ali izgubila sam volju za neke stvari koje sam prije voljela da radim.Tako su pocele i misli o samoubistvu da mi se motaju po glavi.Nekad znam da to necu uraditi, a nekad se plasim da to ne uradim.Prije dvije godine su pocele razne misli po glavi da mi se motaju.Plasila sam se nekog da ne povrijedim, morala sam po hiljadu puta da provijeravam neke stvari, mada to mi se desava i dan danas.Nekada moram po 3 puta da trepnem a ne znam zasto.Morala sam prije i po hiljadu puta da operem ruke, na primjer kada sam se rukovala sa nekim, ali to vise ne radim.Je li ovo sve anksioznost ili depresija ?

  123. Teodora says:

    Ja imam 14 godina i skoro je pocelo nesto slicno da mi se desava.Osjecam se kao da mi je dosadno cak i kad nije.Nekad kad sam u kuci osjetim paniku i moram da izadjem napolje.Jos je gore kad mi se desi navece.Tada uzmem nesto da citam, ali nekad mi se desi u 2 ujutru.Tada cujem zujanje u usima i pricinjavaju mi se stvari.Ne znam je li depresija, ali izgubila sam volju za neke stvari koje sam prije voljela da radim.Tako su pocele i misli o samoubistvu da mi se motaju po glavi.Nekad znam da to necu uraditi, a nekad se plasim da to ne uradim.Prije dvije godine su pocele razne misli po glavi da mi se motaju.Plasila sam se nekog da ne povrijedim, morala sam po hiljadu puta da provijeravam neke stvari, mada to mi se desava i dan danas.Nekada moram po 3 puta da trepnem a ne znam zasto.Morala sam prije i po hiljadu puta da operem ruke, na primjer kada sam se rukovala sa nekim, ali to vise ne radim.Je li ovo sve anksioznost ili depresija?

  124. Mare says:

    imam 19 godina , sve je pocelo udarcem u predelu brade , kod zgloba koji drzi vilicu , kod uveta , mozda necu moci lepo da se izjasnim , ali da zna neko da ima takodje neko kome je zaista tesko , i kome se ceo svet rusi pred ocima , taj bol je trajao 15 dana i jesao sam sto sitnije zalogajcice i supu , takodje sam radio prosle godine u avgustu u jednoj firmi, sada me pokusajte razumeti primim udarac , posle par dana radim ceo dan zestoko kutije neke nesto , i odem na zurku , progutam jebeni extazi , od tada ceoooooooo moj zivot ako mogu tako da ga nazovem se promenio , poceli su strahovi od svega , isao sam kod doktora za vilicu kaze covek sve okej , isao sam za vrat kaze sve okej , za kukove kaze sve okej , kao sto vecina kaze kao da nesto sam sebi stvaram , sve mi smeta , ne mogu sedeti opusteno , noge , ruke trnu , vise mi ruke nisu tako jake kao pre , kao da ne postoje misici koji idu iz vrata u ramena , tako se osecam , cak ga svaki dan napipavam da je jedan veci a drugog nema , odem kod doktora on kaze jedan ti je manji jedan veci , oprostite ako ne mogu bas lepo da se izjasnim , sve sam zivo pokusao , trenutno radim na meditaciji , i opustanju da maksimuma , ali ne ide, ne mogu sedeti mirno , nemogu gristi lepo , mada da ne brbljam previse , sve se radi oko misica koji su u gornjem predelu glave , ja sam mislio da mogu sam nekako da ih vratim , i pokusavao mnogo puta , dok sam budan meni se sve vrti oko vilice , dakle , sama mi pada , misici oko grla mogu da ih stezem nekako cudno , nemogu lepo da udahnem i izdahnem , prestao sam raditi stvari lose koje sam radio pre, mislio sam da mi je to bozja kazna , nisam nesto puno lose radio ali razumete me , sve je otislo predaleko , da mi misli lete same po glavi kao da stoji neko sastrane i ubacuje ih , paranoja , imao sam odlicno drustvo , sve je funkcionisalo perfektnoo , bio sam recit , inteligentan , da ne bude da se hvalim da me ne shvatite pogresno , ali sam u neku ruku odskakao od drugih i sve se vrtelo oko mene , i onda odjednom bum i cela promena , ako neko postoji ko moze da mi pomogne neka se javi ovde neka napise nesto bilo sta, mnogo sam se puta jezio dok sam citao vase probleme , znam kako vam je , i znam da ne postoji izlaz , ali negde u dubini sebe verujem da postoji , i da je kljuc svega smirenje , pokusavam sa meditacijom , da se koncentrisem na svako peckanje koje nastaje ali slabo ide , pre mi je vilica bila uvucena pozati stegnuta misicima iznad uveta ne razumem se u te misice ,ali iz iskustva jel sam opippavao i analizirao da sam mogao ajfelovu kulu da smislim da sam necemu drugom posvetio te misli , i znam takodje da je sve iz moje glave , ali kako ja da vratim vilicu da se ona ne pomera kako ?
    ona je povezana sa misicima u rukama i ramenima , ali nema resenja , izvinite ako sam dosadan jednostavno nemam gde i kako i kome da se obratim , cak i roditelji pomisljaju da sam lud , a i ja krecem , razmisljao sam i ida cu da umrem , i da odem u manastir , i da nejedem nista i da tako umrem jel je greh ubiti se , i jos mnogo simptoma i svakakvih cudesa u glavi ovo je vrlo ukratko napisano , pa pa paranoja ! ;////////////
    sada ako bi mogao psiholog neki da mi kaze kako da vratim vilicu pozati da se krece zavisno od mene a ne sama , i jos nesto i jezik mi se sam pomera , isao sam za zlezdu na zlatibor tamo su mi takodje rekli da je sve okej , izvinite ja sam sada u napadu , i zbog toga je sve ne pregledno i ne sazeto ! POMOC LJUDI MOLIM VAS

  125. Majda says:

    Pozdrav! Imam problem, koji ne znam da li bih bas klasifikovala kao napad panike,ali da me hvata panika, hvata me. Naime, oduvek imam strah da ce mi neko nocu upasti u kucu/stan i stalno se pribojavam senki na prozoru. Od kad sam se preselila u NS taj strah je porastao. Relativno skoro, u sred noci, primetila sam coveka na svojoj terasi. Ostala sam ukocena, pa sam onda pocela da vristim (trenutak kada je on pobegao), ali sam ja apsolutno ostala paralizovana od straha. Muz mi se probudio, smirio me i rekao da je to verovatno samo neki klinac. On je otisao u Kanadu na mesec dana i od dana kada je otisao ja ne mogu da se smirim. Ne mogu da zaspim dok ne svane. Kada legnem da spavam, nekoliko puta ustajem da proverim da li je sve zatvoreno i zakljucano, proverim sve uglove u stanu… i opet, nikako ne mogu da zaspim. Umirem od straha i stalno osluskujem da li nesto pucketa u stanu (kako zivim u zgradi, uvek se nesto cuje – komsije, cevi itd..). Meni to ne da mira, osecam kako mi srce ubrzano lupa, prevrcem se po krevetu. Jednom sam cak ustala da idem u wc i pocela da vristim – uplasila sam se lampe! Molim vas za pomoc, sta da radim? Sebi govorim “nije to nista“, ali dzaba… i dalje skacem na svaki sus

  126. Tijana says:

    zdravo, pa ovako, imam 21 godinu pre otprilike tri meseca sam pocela osecati nedostatak vazduha,znoje mi se dlanovi, srce mi ubrzano radi i imam osecaj da cu se ugusiti, nerviram se zbog svega i svacega, ali to mi se desilo tri puta do sad i kad se desi traje po nedelju dana, nocu ne mogu da spavam zato sto se bojim da cu se ugusiti i pocne me hvatati panika. Nisam pusac . pre tri godine mi se pojavila alergija na polen trave i korove ali sve drzim pod kontrolom, imam problem sa stitnom zlezdom ali doktor kaze da jos ne treba da uzimam nikakvu terapiju, pre dva tri dana sam bila za stitnu zlezdu i snimala sam vrat i nema nista sve je ok. Isla sam i dva puta u hitnu zbog „gusenja“ i tamo mi nista nisu davali kazu da su pluca i EKG pritisak i sve u redu i da nije gusenje vec samo osecaj. Udala sam se proslog septembra i zao mi sto ovog kog maltrretiram da ide samnom po lekarima… Da li postoji mogucnost da je moj problem samo psihicki? inace imam i blazu klaustrofobiju, ali samo ako ako me neko zatvori negde, u lift ili wc ako se zakljucam…. da li treba da posetim psihijatra? molim vas za neki savet, jos samo kod psihologa nisam isla…

    • Tijana says:

      i jos sam zaboravila, najvise se bojim kad ostanem sama kuci ako pocnem da se gusim, ili negde na ulici… vec tri meseca ne idem kod prijatelja iz straha da se ne ugusim ili da mi pozli…. uzasno me uhvati panuka i manta mi se, nemam volje ni za sta …. molum vas za neki savet ili nesto….. svi lekari kod kojih sam bila pregledaju me i kazu nije nista, vise mi glupo prijatelji kazu da se folimram, da samo trazim paznju ali stvarni me strah…

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, prema onome sto ste naveli (u oba post-a) verovatno se radi o panicnom poremecaju sa agorafobijom. Bilo bi dobro da posetite psihologa ili psihijatra kako bi se definisao problem i kako bi se krenulo sa njegovim tretmanom. Srdacan pozdrav.

  127. Maja says:

    Sta se desava,konstantovana mi je anksioznost prosle godine,pila sam Ksalol,i vise nisam mogla jer su pocele mucnine i glavobolja od njega, dok sam pila sve je bilo ok nisam osecala nikakve simptome,u decembru sam prestala da pijem,i odjednom su se vratili, konstantno imam osecaj da cu se onesvestiti,kao da ubim tlo pod nogama,strah me do prodavnice da odem,a kamo li negde dalje sama … :/

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, anksiozne poremecaje je moguce prevazici i bez medikamentozne terapije. Ako ste koristili lekove onda ste morali postepeno da prestajete sa njihovom upotrebom u dogovoru sa psihijatrom. Naglo prekidanje medikamentozne terapije u nekim slucajevima moze pojacati anksioznost. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholoski tretman kako bismo Vam pomogli da resite Vas problem. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog

      • Ilda says:

        Ja sam vec 3 meseca na terapiji kod psihijatra koja je kako on kaze za bebe i hvala Bogu bas mi pomaze, ali nekada sebe uhvatim da se bojim da kada prekinem, posto sada sam u fazi postepenog napustanja terapije, sve ce se nastaviti, osecam bolove u grudima sada i neko trnjenje ponekad koje traje bukvalno na 5 sek. Valjda je to od moje zabrinutosti, ne znam…zelim da se posavetujem sa vama vezano za ovo…Pozdrav!

        • Profile photo of Vaš Psiholog
          Vaš Psiholog says:

          Postovana, nacin razmisljanja koji imate je zapravo „anksiozni stil“ razmisljanja koji odrzava dalje Vasu anksioznost te se otuda javljaju fizioloski simptomi (bol u grudima, trnjenje). Dakle, anksioznost i sa njom neprijatni fizioloski simptomi se odrzavaju usled razmisljanja tipa „sta ako se desi…“ i obicno je u nastavku neki negativni ishod. Prema tome pored fizioloske komponente postoji i kognitivna koja ide u paketu sa prethodnom. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli da prevazidjete problem sa anksioznoscu. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog

  128. Ceca says:

    Ja vec godinu dana imam stujanje kroz nogu sada je pocelo i u drugu, radila sam magnet glave, rezultat uredan, emng pokazuje da imam problem sa kicmom mada mene kicma neboli, doktori nagadjaju da je to od kicme…Pored svega toga dobila sam i reumu, pa neznam vise sta mi je… Mene je sve to psihicki iznerviralo da sam pocela da osecam drhtavicu, nervozu, stujune sokove po telu, pa sam procitala da su to simptomi anksioznosti…

  129. Stefan says:

    Ja vec 5 godina imam ubrzani rad srca,otežano disanje, vrtoglavicu,mucninu,nesanicu,napad panike i poceo sam da jedem 5 puta dnevno kako ovo da resim?dali trebam nesto da pijem?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, panicni napadi se mogu prevazici uz adekvatan psiholoski tretman. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti kako bismo Vam adekvatno pomogli. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  130. Smilja says:

    nesanica isprekidan san snovi… zamolila bih za savet,pre oko mesec dana krenula sam sa deckom na more,u putu mi se desio prvi napad panike,srce mi je lupalo,ruke su mi se tresle,mislila sam da umirem…i svih dewset dana na moru mi je bilo lose,nesanica,pa i ako uspem da zaspim preko dana malaksalost,vrtoglavica i tako sve u krug,,,tesila sam se da ce sve to proci kad dodjem kuci,medjutim vec je mesec dana otkako sam bila na moru,i kako sam citala da je sve to anksioznost,malo sam sebe uvela u normalu,jedino sto imam problema sa nesanicom,tesko zaspim.i ako zaspim cesto se budim ili ne mogu uopste da zaspim,i to pocinje veoma da me plasi,jer pojavili su mi se piodocnjaci,osecam da se menjam fizicki,plasim se da me decko ne ostavi,jer su mi se pojavili podocnjaci i tako sve u krug,molim vas za savet….

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, problemi sa anksioznoscu i napadima panike se mogu vrlo lako prevazici uz adekvatan psiholoski tretman. Prevazilazenje je brze ako se ovaj problem javio relativno skoro. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholoski tretman kako bismo Vam pomogli da resite problem. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog

  131. Smilja says:

    i jos da dodam da vec 5 godina nemam nikakve obaveze,inace imam 23 god i odkad sam zavrsila srednju skolu odbijala sam da radim,jer nisam imala potrebe,inace sve mi je u zivotu dobro jedinica sam sva paznja je usmerena na mene,cak mi roditelji kazu da sam se od lenjosti i razbolela,sad mi je sve jasno i samo se zelim izvuci iz ovoga i zelim se zaposliti,i voditi normalan zivot,tj spavati normalno,i osloboditi se ovih ruznih misli….

  132. Jovan 25 says:

    Vidim da dosta ljudi ima problem kao ja,voleo bi da popricam s nekim ko ima isti problem,posto me niko ne razume mozda ce me razumeti neko s istim problemom… pozzz

  133. branka says:

    Zdravo ljudi,zanima me da li sam mozda i ja u takvoj situaciji kao i vi.Naime pre par dana me je pocelo gusiti,nemam snage za nista,sve mi je mrsko,ko god me sta pita drsko odgovaram,najbolje se osecam u kuci,volela bi da sam stalno sama,ali to je nemoguce jer imam dete od dve i po godine,nemam volje da se smejem,pricam,a ponekad ni da se igram sa detetom,ako slucajno legnem koji minut i kad trebam ustati glava me toliko zaboli kan da me neko tuce po njoj,sta da radim!

  134. Ljiljana says:

    Pozdrav! Citam ovo i u dosta postova sam pronasla sebe. Dugo imam zdravstvene probleme, s’ tim sto ranije nisu bili tako jaki kao danas.. Pocelo je negde kada sam imala 20 god. (sada imam 38) ne znam tacno zbog cega. Samo je pocelo da mi bude lose, vrtoglavice, lupanje srca, nisam smela nigde sama da krenem, imala sam osecaj da cu se onesvestiti. Silne kontrole, sve u redu.. Nekako mi je bilo bolje i godinama je bilo sve u redu, do pre 6 god. Brat mi je umro, izgubila dete, razisla se sa muzem, ostala bez posla.. Prosto ne mogu da verujem sta mi se izdesavalo.. Vratili su se zdravstveni problemi, mnogo gori nego ranije. Plasim se da se probudim ujutru jer znam da ce odmah da mi bude lose.. Najvise me plasi kad neko umre i stalno razmisljam o ljudima koji su umrli mladi i mislim da cu i ja jer smatram da bolujem od ozbiljne bolesti! Ovo postaje nepodnosljivo, u stanju sam da ceo dan prelezim, ne smem ni do prodavnice, pascu u nesvest! Sve me zivo boli, malaksala, glavobolje, vrtoglavice.. drhtavica, naleti vrucine, znojenje.. U grudima nesto pocne da mi gore, to je novo i toliko me uplasi da mislim da sam gotova, umirem.. Dodje mi iz sopstvene koze da pobegnem! Kako se resiti ovoga, ne mogu vise ovako! :-(

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, ono sto ste opisali najverovatnji predstavlja panicni poremecaj ali generalno se radi o problemu sa anksioznoscu koju treba resiti. Prema tome, preporucujem Vam da se, sto pre, javite nama ili nekom drugom strucnom licu za psiholoski tretman. Srdacan pozdrav.

  135. Ljiljana says:

    Nema nikog.. Evo danima osećam malaksalost i pečenje u grudima, pila sam sidatu i lorazepam. Prestala posle par meseci, sve je bilo u redu ali evo opet pakao.. Desi mi se da posle tih tegoba dobijem dijareju i bude mi bolje. Da li neko ima sličan problem?

  136. igor says:

    Pzdrav…Pio sam deset dana za redom,lezao sam 5 dana u bolnici za lecenje od alkohola,ali kada sam izasao iz bolnice desava mi sa kada hocu da zaspim mozak mi radi 200 n a sat i razne slike mi prolaze pred ocima,sta da radim pomozite? pozz

  137. mira says:

    Pozdrav,imala sam duze vreme napad panike kao strah da ostanem sama i od padanja u nesvest,doduse nikada nisam pala u nesvest.Jedno vreme mi je nestala anksioznost mogla sam sve bez prepreka ocigledno sam samasebe ojacala i psihicki sredila,skoro smose se selili 4 mesecismo bili u gradu i vratili smo se opet na selo jer nam nije stimalo nesto,dok smobili u graadu dozivljavala sam razne stresne situacije i nakraju najgoru cerkica mi se bila izgubila po gradu dok sam ja bila na poslu posla iz skole i eto to mi je bio jak okidac.Sad smo na selu i osecam se nasigurnije kad mi je muz kuci uz njega sam sigurna ali on radi non stop od jutra do mraka.Pocela sam da pijem bromazepam od 1,50 kupila sam i one tablete stres kontrol ali josnisam pocela da ih koristim neznam kako ce da deluju,ujedno sam i majka troje maloletne dece i imam 27 godina.To je kao neki talas prodje kroz mene izdrma me dobro i posle prodje i psihicki sam onda dobro obavljam poslove kucne ok.Molim vas dajte mi neki savet ja pijem jos i propranolol cetvrtinu ujutru i uvece jer pre dve godine sam imala jaku upalu srcanog misica koja morala dugo da se leci upala je bila velika.Unapred sam vam zahvalna na pomoci i odgovoru,kad god sam nekome pisala na nekom sajtu niko mi nije odgovorijo nadam se da vi hocete.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, prvom panicnom napadu obicno prethodi jedan ili niz stresnih dogadjaja. Lepo ste opisali da je to jedan talas koji se javi i prodje, dakle organizam sam regulise fizioloske reakcije usled panicnog napada i u roku od desetak minuta se vraca u pocetno stanja kada osoba moze normalno da nastavi sa svojim funkcionisanjem. Prvi panicni napad je najveceg intenziteta dok su kasniji sve blazi. Sto se tice lekova ne smete ih uzimati na svoju ruku, o dozama i nacinu uzimanja morate se posavetovati sa psihijatrom jer nekada sporadicno uzimanje lekova moze doprineti da se napadi panike ucestale odn. da se anksioznost intenzivira. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli oko problema koji ste izneli jer je nemoguce sve obuhvatiti ovako kroz pisanu formu. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  138. igor says:

    Ja sam poceo da imam probleme prije otprilike 2,5 godine.Sjedio sam u kaficu sa drustvom i poceo sam da osjecam neka probadanja u prsima.Jos dva tri puta mi se isto dogodilo da bi se kasnije to naglo pogorsalo,prvo pocinje da mi usne utrnu pa onda mali prst na ruci i da bi vrlo brzo sve utrnulo,i glava i lijeva ruka,onda srce lupa jako i kao da totalno sav zablokiram.I naprimer dok dodjem do bolnice i dok objasnim svoj problem to se vec polako stisava da bi ubrzo sve nestalo.Moram naglasiti da u periodu pocetka tih napada da sam bio stvarno u teskom periodu zivota,mislim u svakom pogledu. Kod mene napadi desavali kad noc prije toga izadjem u grad i popijem vece kolicine alkohola i taj sledeci dan kad mamuram.Isto tako nejveci uticaj da napade pokrenu su visoke dnevne temperature,naprimer kad izadjem na plus 30 i odmah se osjecam kao da sam dehidriran,pa do toga da u kaficu popijem kavu i onda u roku 5 minuta mogu ocekivati te napade.Znaci zatim dvije godine su u vrlo blagom obliku nekad to desavalo jer sam sa vremenom naucio kako da smanjim oblik napada,to jest da nezablokiram skroz.Prije 10 dana ostao sam bez posla i evo vec prije 3 dana to se opet javlja ali to me toliko nervira i to mi smeta da izadjem sa drustvom da sjednem da popijem pice jer moram odmah ustati i otici kuci,mislice ljudi da sam lud.Dok sam radio,rano ustajao i trosio snagu i umarao se to se nije dogadjalo,vec kao da dosada bude okidac toga.To me toliko nervira,u sali znam reci volio bih da imam obe ruke i obe noge slomljene samo da mi se ovo nedesava.

  139. Aleksandra says:

    Imam 17 godina. Srce mi ubrzano lupa, katkad me steze i probada na lijevoj strani i tad se uspanicim da mi trne lijeva ruka i da cu dobiti infarkt. I tada dobijem napad panike. Isla sam kod kardiologa i kaze da je sve uredu sa mojim srcem, ali ja i dalje osjecam nelagodu i probadanje. Ne znam da li ja to umisljam ili je to stvarno tako. Molim za savjet, kako da to prevazidjem jer imam osjecaj da ludim.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, ukoliko je kardioloski pregled prosao kako valja onda se najverovatnije radi o napadima panike koji su izazvane anksioznim mislima o tome da nesto nije u redu sa vasim somatskim zdravljem (sa radom srca i sl.). Usled toga ste skloni da previse paznje usmeravate na telesne senzacije koje su bezopasne ali to dovodi do toga da pojacavate strah. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje povodom ovog problema. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  140. Anonymous says:

    Ovako ljudi moji svi mi kazemo da je misli problem sto jes jes je to, s time dizemo jos vise strah,ali zasto bas taj slucaj naj vise kod nas niste upuceni ja sam programer bavim se godinama i uvezi svemira,mozda ce te me pogresno razumeti,ova prica ima da vas pogadja ISTINITA JE!kod nas u Srbiji Postavljene su 3komada Antene od Amercike baze koji upravljaju sa nasim mislima takve antene postavljene na ovoj planeti 156komada u visem drzave, u selo mnogi umrli ljudi bas gde te antene postavljene,mnogo ljudi kazu koj god se preblizili toj anteni posle mesec dana deslio se smrtan slucaj,ja molim da posmatrate to malo na you tube i na forumi,to je nas problem pshiciki zato nemoze da se izlecimo,voleo bih da se udruzimo svi i da te antene otlonimo sto pre jer bice sve gore i gore,ta frefekcija ulazi u nas mozak i zbuni nas fakticki neznam za nas,za sad imam 7563ljudi koje zele da ruzimo ta monstrum u srbiji,pozz sve naj bolje!!! 😡

  141. Ivan says:

    Postovani, od pre par meseci kada god da krenem negde, uhvati me nervoza i zaboli me stomak i odmah moram u toalet.Od tada sam smanjio izlaske i provode zbog nervoze u stomaku! Cesto propustam dobre zabave.., sta da radim?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, moze biti da se radi o psihosomatskoj reakciji koja se verovatno javlja usled povisene anksioznosti. Moguce je da izlaske dozivljavate kao potencijalno „opasne“ situacije gde morate biti okruzeni nepoznatim ljudima, koji Vas mogu procenjivati i sl. Ovo je samo pretpostavka za preciznije definisanje problema bilo bi dobro da nas kontaktirate. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  142. boki says:

    Postovani zbog posla kojim se bavim stalno sam za volanom. Ponekad se desi da moram da odem iz grada i to sam u kolima. Kada predjem veci deo puta pocinje da mi bude tesko i zao za moje ukucane koje sam ostavio kod kuce iako su to putovanja koja se zavrsavaju u istom danu. Znaci ja znam da cu se istog dana vratiti s’puta ali hvata me neka teska tuga i muka za porodicom, pa ih stalno zovem da ih cujem! Inace zivim pod istim krovom sa majkom,ocem,zenom i sestogodisnjim sinom. Imam neki cudan osecaj kao da su mnogo,mnogo daleko od mene i da ce mo se ko zna kad videti. To su uglavnom putovanja kada idem da gledam automobile koji su na prodaju po srbiji. I ako se desi da kupim neki automobil ili izvrsim zamenu za moj auto obavezno posle toga hvata me neki osecaj kajanja i krivice i prosto ne znam sta da radim sta da radim od muke. A kada se pripremam da podjem na put sve je u redu cak se u vecini slucaja radujem sto cu ici na put a onda mi se u toku puta dogodi ono sto sam vam napisao. Molim za pomoc, savet sta god mozete. P.S. Nekako mi je lakse kako sam vam ovo napisao.

  143. Milan says:

    Imam 33 god pre 7 godina su mi se zgrčili prsti na levoj ruci i otišao sam u hitnu gde sam dobio inekciju bensedina i poslat kući. Od tad mi trne leva ruka, imam lupanje srca, malaksalost, vrtoglavica, zamućen vid, disanje u prazno i još gomilu sitnijih teskoba. Tokom ovih godina vidno mi je otečeno levo rame i oslabljene obe ruke, čim pokušam da vežbam skoči mi puls, pritisak i kao da dišem u prazno, nemam vazduha. Idem kod psihijatra i pijem rivotril pola tablete pre spavanja, i opet se dobro pomučim da zaspim, nikad nisam osetio da mi je zaista pomogao. Sve ove teskobe osećam 24h ne prestaje. Naučio sam da se kontrolišem da delujem normalno, al u suštini to nije tako. Nemam strahove, bolesti, smrti, visine,gužve itd. Nisam živčan i nervozan, a stalno čitam smanjiti stres, nemam stresove. Ostavio sam cigarete, alkohol nisam ni pio niti sam se drogirao. Očigledno sam pao u depresiju jer mi postaje sve jedno,tj postajem ravnodušan, a nisam takav po prirodi. Ne pada mi napamet da sebi oduzmem život, al mi ovo stanje sve teže pada, ne odustajem al se osećam kao Don Kihot. Ako imate neki savet rado ću probati, jer ostajem bez ideja. Hvala unapred.

  144. sladjana says:

    Citam ove sve komentare i vidm sebe,vec godinu dana imam iste simptome,bespomocna sam neznam vise sta da preduzmem da ovo sve nestane,ovo stanje od normalnog covjeka napravi nesposobnog,kako zivjeti s time,dal uopste postoji resenje?

  145. Milica says:

    Ranije sam imala problema sa napadima panike (od bombardovanja) ali sam ih uspesno resila. Jedino sto me mi u opste nije jasna, da se tako izrazim, moja dijafragma. Cesto , vrlo cesto je podignuta na gore i potpuno mi otezava disanje. Ponekad mi se cini kao da mi neko rukom pritiska i steze grudi i ne da mi da disem. I kada postanem svesna da je podignuta i da disem plitko i brzo, momentalno se skoncentrisem da se opustim i vratim dijafragmu u normalan polazaj i bude mi jako tesko jer kao da ne mogu da uticem na sopstveno disanje. Radim povremeno i jogu i meditaciju samo da bih vratila disanje u normalu ali mi ne pomaze. Kao da „radi“ ne zavisno od mene. Ponekad i kada uspem da je spustim i da disem stomakom, ali cim se usredsredim na nesto dugo, gledanje televizije , ciscenje , setnja…opet se vrati u predjasnje stanje. I zato me zanima sta mi to telo porucuje? Da li su u pitanju blokirane emocije ili nagomilan stres koga telo zeli da oslobodi? Posecivala sam ranije psihoteraputa ali je terapija bila losa jer sa bila terapeut sopstvenom terapeutu ( zbog bolesti od koje je bolovala vise je pricala ona meni o svojim osecanjima i emocijama nego ja njoj), tako da se sada ne usudjujem da posetim bilo kog psihoterapeuta jer sam izgubila povenje u njih.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, verovatno ste na jogi uvezbali abdominalno disanje, dodatno mozete pogledati nas video klip pod nazivom Abdominalno disanje koji se nalazi u kategoriji Video sekcija (nacicete kategorije sa desne strane sajta). Bitno je da izdisaj duze traje od udisaja kako bi se relaksaciono disanje odvijalo pravilno (obicno je to odnos 2:1 za izdisaj). Ovo produbljeno i usporeno disanje morate raditi svakodnevno od 3-5 minuta kako bi se disanje uopste regulisalo (dakle ne povremeno!). Psihoterapeut koji iznosi previse svog sadrzaja pred klijentom ne radi svoj posao profesionalno, licni sadrzaj se moze izneti samo u slucaju da se proceni da je deljenje tog sadrzaja relevantno za klijentov problem. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

      • Milica says:

        Puno hvala na odgovoru. Abdominalno disanje sam vec pocela da primenjujem i ponekad mi i pomogne. Zaboravila sam samo da napomenem da su mi se anksioznost i napadi panike pojacali, posle zavrsetka terapija kod pomenutegog psihoterapeuta. Tako da sam tek od nedavno shvatila da je potrebno promeniti i vise prihoterapeuta, dok se ne nadje onaj koji nama odgovara.
        Puno hvala i divni ste :)

  146. Anel says:

    Pozdrav svima

    Ja se zovem Anel imam 16 godina i „Napad panike“ mi se javio prije 10 dana i od tada mi se zivot promijenio u svakom pogledu vise nisam ista osoba stalno me je necega strah,imam ukocen mi je vrat i lijeva strana rame i dijelovi oko srca imam osjecaj kada bih stisnuo tu da bi mi se nesto desilo onda se osjecam potpuno iscrpljen nemogu da spavam imam preskakanje srca u toku dana i noci neprestajno kao neki ubodi pa svrab pa vibriranje srca i jos mnogo stvari.

    Prvi put mi se desilo kao sto sam i napisao gore prije 10 dana posto je bio raspust ostao sam na racunaru sto je jako pogresno to tek sada vidim do 3 sata kada sam krenuo da legnem jer sam tada bio zaludjen racunarom i igricama i kada sam legao poceo sam razmisljati o jednoj osobi koja je umrla ito je trajalo nesto vise od 30 minuta nakon sto sam prestao razmisljati nesto je krenulo iz stomaka prema plucima i tu kao da je eksplodiralo i od tog trenutka kada je to „puklo“ sve je pocelo ubrzan rad srca nekontrolisano drhtanje nisam zelio nikoga da budim bio sam sam 30 minuta sto je potpuno pogresno 2 puta sam isao u vc radi nuzde jednostavno nisam znao sta se samnom desava toliko me je bilo strah da je to nemoguce objasniti zatim sam pozvao svoje roditelje i oni su mislili samo da mi je zima pokrili su me dekom jorganom ali nista pozvali su brata i on se probudio i dosao da vidi sta je bilo (u tom trenutku u mojoj glavi su bile misli „boze sta mi se desava“,“joj sacu da umrem“ i tako to u tom smislu) strpali su me u auto i odvezli su me do hitne pomoci tu su mi uradili ekage koji je pokazao da sam imao jake otkucaje srca ubrzane i da napomenem dok sam isao od auta do doma zdravlja znaci toliko sam se tresao isto kao da je zemljotres i nemozes da pogodis put mozda smijesno zvuci ali meni je tako bilo i nista vratio sam se i nakon 2 dana budim se onako sam vidim da je svanulo niko se nije probudio kad odjedamput ponovo se tresem bez razloga znaci u tom trenutku dok sam se probudio i ja sam to ignorirao kao ma procice.Ali kada sam osjetio nakon 5 dana od prvog napada da mi srce preskace i dam imam neke probleme sa srcem koji su povezani sa napadom panike odlucio sam ici doktoru cekao sam 2 sata i 30 minuta u redu i tu sam takodjer dobio blagi napad panike koji je trajao 3 minute usao sam kod doktora i sve mu ispricao i pitao jeli moguce da mi je ukocena strana od tog straha panike kaze jeste jeli moguce da mi srce preskace od straha kaze jeste da je sve to u sklopu bolesti napada panike ako je to uopce bolest….

    Danas u skoli sam imao i otezano disanje (po prvi put) i peckanje u predjelu srca neznam sta da radim…

    U rasponu od moje 10 do 16 godine sam otisao ljekaru samo 5 puta mozda cak i manje tako da me je ovo stvarno zadesilo sada nekada moram ici neuro-psihijatru radi nekog razgovoro neznam ni ja u Sarajevo pa neznam kako ce proci valjda ce biti dobro sto se tice ove bolesti najvaznije je da covjek prica sa nekim i da bude uz osobu kojoj vjeruje

    Pozdrav

  147. viner says:

    Imao sam simptome koje ste svi vi nabrojali.Počelo je negde u maju 2012 godine kada me devojka ostavila,toliko sam je voleo da jednostavno nisam mogao bez nje,stalno mi je bila u glavi,onda sam se boja da cu poludeti od silnog razmisljanja,zasto je moralo biti tako.Kako je vreme prolazilo,bio sam napet,sve mi je smetalo,nisam nocima spavao,provodio vreme za racunarom,.I onda jednog dana osetim jake napade panike,da nisam znao sta da radim,bio sam zacudjen,umirao od straha,mislio sam da cu umreti.Onda je pocelo sve da me boli od glave do pete,znojenje,lupanje srca,peckanje po kozi,knedla u grlu,trnjenje ruku i nogu,… prosto sam cekao trenutak kada cu da umrem,i tako to najgore je trajalo nekih mesec dana.Nisam isao kod lekara,nisam radio nikakve analize,jer sam se bojao da ce mi lekar reci nesto strasno.Tako sam sam pokusavao da smirim sebe i da se ubedim da mi nije nista,u pocetku je islo kao kroz iglene usi.Onda mi se pojavila derealizacija,mucan osecaj,cini ti se da nisi stvaran,da nista nije realno,i da sve to sanjas,slabo primecujes ljude oko sebe,dugo gledanje u daljinu,potpuni haos.A onda sam rekao sebi nece to tako,nije ti nista… citao sam mnogo o anksioznosti to mi je dosta pomoglo.
    Kako je vreme prolazilo,bilo mi je lakse,osecao sam se bolje,trenirao sam da mislim o lepim stvarima u zivotu.Polako sam se vracao u normalu,a simptomi su nestajali,nije vise bilo lupanja srca,nema vise drhtanja,nema vise peckanja.nema vise ni knedle u grlu ona je bila najgora,kao da me je neko davio punih 8 meseca.Sve sam to preziveo,bez strucne pomoci lekara,psihijatra.Sada se super osecam,ali se jos uvek bojim da mi se ne vrati.Da bio sam i paranoican,to me je ubijalo.I sada kada cujem koliko ljudi oboli od raka,prosto se bojim da mi se ne vrati anksioznost.Ali hvala Velikom Bogu sada je sve u redu.

  148. Milica says:

    Postovanje, pokusacu da ukratko ovde opisem svoj problem, pa i ako mi ne odgovorite, barem ce mi biti lakse ako malo rasteretim teret koji nosim.
    Moj problem je taj sto puno znam o psihologiji, pedagogiji, anksioznosti, napadima panike, uticaju misli na telo, uticaju detinjstva na sadasnjost, odnosno veze izmedju proslosti i sadasnjosti. I upravo zbog svog tog znanja i poznavanja sebe imam problem da pred psihoterapeutom nastupim kao osoba koja ima problem koji sama ne ume da resi vec uvek nastupim kao osoba koja vec sve zna i svega je svesna i koja je samo dosla da prica. Odnosno ne shvate me ozbiljno, neki se cak zapitaju zasto sam u opste i dosla na psihoterpiju. Moj mozak koji je preoptrerecen znanjem i svestan svega ne da mom srcu tj,mojim emocijama da progovore. Eto bukvalno tako. I tako se ja vrtim u krug vec godinama. A problem stoji i nikako da nestane. A nastao je upravo kod psihoterapeuta, kod kog sam otisla po nagovoru majke i decka, jer sam tada (a to je bilo pre 7 godina) postala preterano osetljiva, placljiva i depresivna.. Elem, kada sam otisla kod psihoterapeuta nisam ni znala sta da pricam jer ja nisam dozivljala tada sebe kao osobu koja ima problem vec sam kao uzrok dolaska navela nesto potpuno bezazleno . Odnosno okarakterisana sam kao pacijent sa kojim je veoma ugodno saradjivati, jer ne zahtevam veliki trug. Pri tom moje detinjstvo je tada isplivalo na povrsinu i sve emocije koje je ono nosilo ( inace,kao malu cuvali su me baba i deda jer mi je brat bolovao od astme pa su roditelji sve vreme provodili sa njim) Moje detinjstvo je tada naceto onako u prolazu bez zadrzavanja i potenciranja, tako da sam se ja posle zavrsetka terapije (koja nije trajala dugo ybog bolesti psihoterapeuta) osecala kao fioka sa ispretumbanom stvarima koje su ostavljene meni samoj da ih sredim, ili kao pec u kojoj je vatra samo tinjala pa je neko ubacio drvce, prodzarao, i vatra se razbuktala, i opet, ostavljena meni da je ja ugasim. A sada vatra samo tinja. Od tada osecam da emocije iz mog detinjstva upravljaju samnom. Od tada sam cesto besna, cesto upadam u neka emocijonalna stanja za koja u opste ne mogu da nadjem uzrok u sadasnjosti, imam napade ogromnog besa, ljutnje i straha. A povrh svega po priodi sam analiticna pa volim da sve sto mi „desava“ dooobro da proanaliziram. I tako mi bude jos gore. Osecam se kao da nosim sa sobom nekakv tezak prtljag koji mi stvara probleme jer ga nosim sa sobom i ne znam gde da ga ostavim. i kad bih ga sklonila osecala bih se predivno i mogla bih da uzivam u sadasnjosti i svemu sto me okruzuje jer vise ne bih morala da obracam paznju na njega. Kao da mi je potrebno da sklonim pogledg od sebe same i svih simptoma koji mi ne daju mira da bih videla okolinu. Pretpostavljam da je to anksioznost, odnosno zacarani krug gde osoba pokusava na sve moguce nacine da se oslobodi neprijatnih simptoma i da upravo to obracanje paznje ih jos vise pojacava. Krenula sam ja opet kod psihoterapeuta, ali nekako opet je psihoterapija krenula zbrda-zdola, sve nekako ispretumbano. Prvo sam otisla tamo gde doktorka radi i vodila sa njom razgovor oko 45 min. krenuvsi od pocetka , ali sam posle mesec dana neuspesnih pokusaja da ponovo zakazem odlucila da odem kod nje privatno, tako da kada smo se ponovo videle njoj je to bio prvi put jer me je zaboravila a za mene je bio drugi pa ja umesto da krenem sve iz pocetka ja nastavila miseci da se ona seca naseg prvog razgovora :) I tako… sada vise i ne znam sta da radim…da li danstavim da idem kod nje i krenem opet iz pocetka ili da potrazim drugog.? Jer teka sada shvatam da nije bas tako lako naci psihoterapeuta koji odgovara i da pri izboru mora da se povede racuna.i da je bitno da sebe shvatimo ozbiljno da bi nas i drugi tako shvatili. PUNO VAM HVALA STO POSTOJITE!!!

  149. Tijana says:

    Zdravo svima. Imam 19 godina,imam preceste napade panike,ustvari,ne bih ni rekla da su to vise napadi,vise je neki starh od prestojecih dogadjaja,redovno iscekujem nesto lose,nista mi ne ide od ruke,slaba koncentracija,spavala bih citav dan,imam vrtoglavicu, vecito mislim kako sam jako bolesna..molim vas dajte mi nekakav koristan savet kako toga da se resim.hvala:))))

  150. vozac says:

    poz.imam 30god.borim se sa napadom panike oko 2god.prvi simptom mi je bio kada sam sedeo u drustvu i od jednom mi nije bilo dobro imao sam osecaj kao da nisam tu da kad oni pricaju ja opste nista nerazumem.Posle od prilike 2 meseca lezao sam kuci i od jednom sam osetio vrtoglavicu i to ne klasicnu nego kao da propadam srce je pocelo uzurbano da radi pritisak mi je skocio otisao sam u hitnu pomoc dali su mi zorkaptil da mi spuste pritisak i jos koktel inekciju za smirenje.rekli su mi da se javim svom doktoru da to nije nista posto su tada bile velike vrucine i da je uzrok manjak tecnosti itd.svaki dan sam poceo da merim pritisak otisao sam privatno kod lekara specijaliste on mi je rekao to sa pritiskom ti je genetski,posto mi i majka boluje od pritiska.dobio sam terapiju za pritisak,ali meni je svakim danom bilo sve gore,opet sam mu se obratio i on mi je odgovorio da trebam da se priviknem na tu terapiju.otisao sam kuci vrtoglavice neverovatne(propadanje).pocelo mi je sve da smeta nastavio sam sa svojim poslom vozaca,nism mogao ali moji u kuci su govorili nije to nista neb te doktor slao da vozis,niko me u tom trenutku nije ozbiljno svacao.otisao sam na put jednu turu drugu turu meni ljudi nije dobro niko to nesvaca,usao sam u prodavnicu u nisu da kupim nesto za jelo od jednom mi se slosilo ostavio sam korpu na kasi i pobegao u kamion,legao sam u kamion pokrio se jastukom ocekujuci da ce mi biti bolje.nekako sam dosao kuci sa ture.otisao sam opet kod doktora specijaliste,on mi je tada predlozo da posetim kardiologa,naravno pre toga imao sam cesta gusenja nisam mogao kad udahnem da se lepo izdahnem.pre nego sto cu otici kod kardiologa imali smo neku festu u krugu familije,rekao sam im da nisam sposoban da idem,ali na njihov nagovor otisao sam,naravno meni nije dobro gusenje vrtoglavice cesto umivanje strah da cu se onesvestiti ili nedaj boze umreti.zena me je stavila u automobil odvezla kuci dala mi je da popijem BROMAZEPAM,JA KAKO SAM NJEGA POPIO OSETIO SAM VELIKO OLAKSANJE INACE SAM BIO PROTIVNIK ANTI-DEPRESIVA.da se vratim na odlazak kardiologu ,covek kada me je video na vratima i moje disanje odma mi je rekao ti nisi slucaj za mene,preporucio me je kod njegove koleginice NEUROLOGA:NARVNO OTISAO SAM KOD NJE PRVI PREGLED KOD NJE JA IMAM NAPAD PANIKE,PAR PUTA ME JE OSAMARILA DA DODJEM K SEBI,ODMAH MI JE REKLA TI IMAS NAPADE PANIKE,KAKAV KRVNI PRITISAK.,DALA MI JE TERAPIJU KOJU I DAN DANAS PIJEM PUNO RAZGOVARAM SA NJOM NA PREGLEDU I TO MI MNOGO ZNACI VELIKI JE STRUCNJAK.NARAVNO NAPADI MI SE I DANAS POJAVLJUJU POKUSAVAM DA IH SE OTARASIM TAKO STO UZMEM NESTO DA RADIM…..NA KRAJU NISAM IZLAZIO IZ KUCE 3 MESECA NISAM MOGAO DA PODNESEM DA SE DRUZIM SA NEKIM SVE MI JE SMETALO BILO MI JE POTREBNO SAMO DA BUDEM SAM DUBOKA DEPRESIJA,ALI SAM TO PREBRODIO POCEO SAM POLAKO DA IZLAZIM IZ KUCE SVE ZAHVALJUJUCI MOJOJ DOKTORICI,SADA IDEM U RADNJU,VOZIM,DRUZIM SE.NAPOMENA IPAK MI SE JAVLJA NAPAD PANIKE S VREMENA NA VREME.

  151. Slobodan says:

    pozz ja imam 16 godina i imam napade panike,tesko disem nmgu da spavam,blokira mi mozak skroz bojim se da cu umreti i vrtoglavice,trebao bi mi jedan lep savet jer je ovo sve nepodnosljivo vise i nmgu da izdrzim vise.osecam se kao da nemam ni malo pozitivne energije.srdacan pozdrav

  152. Gaga says:

    Vozac i ja imam iste Probleme dali ti je sada Bolje Imam 33 godine i imam vrtoglavice non stop neko ljuljanje propadanje

  153. anica says:

    postovani imam 21 godinu,desava mi se da u odredjenom drustvu uvek se znojim,tresu mi se ruke i ubrzano mi radi srce,ali to nije uvek samo kad sam u drustvu tih osoba.kako da iskorenim to posto cu se u buducem vremenu stalno vidjati sa tim osobama ne bih da pomisle da sam lujka neka.unapred hvala

    • jare says:

      ha ,ja sam kroz isto prolazio…
      moras da naucis da se oslobodjas napetosti,opustis se,da sto vise u tim trenucima i ostalim dises duboko,usporis ritam,neopterecujes se,nemislis o problemima koje imas,radis jednu po jednu stvar lagano,polako tako organizujes svoj zivot-korak po korak,a ako kojim slucajem imas neke komplekse -batali to…sto pre ih resis u glavi…na dobrom si putu na smanjis napetost..

  154. Aca says:

    Cao, ja sam Aleksandar, imam problem u zadnjih nedelju dana. Sve se desilo jebenim pusenjem marihuane, dobio sam napad I zavrsio u bolnici, imao sam sve simptome kao I svi vi ovde. Imam 20god, bavim se aktivno sportom. Sumnjam na anksioznost. Napadi su uzasni I naporni, a I brzo prodju. U inostranstvu sam 10-tak dana, presao sam tamo da zivim, vec mi nedostaje moje selo, majka stara I prijatelji, sav sam skenjan, ne znam sta da radim, napad mi se danas desio u prodavnici, poceo sam da se gusim I otrcao sam u vc, stomak me ubio, kontrolisao sam situaciju, nekako.

  155. Ivana says:

    E ovako,ja ne znam sta je meni,ali kad mi se dese neke krupnije stvari u zivotu meni nije dobro,zaboli me zeludac i imamo osecaj kao da na njemu stoji teg od 100kg,muka mi je ali nikako da povratim,znojim se,u ekstremnim situacijama mi se vrti u glavi i tresu mi se ruke.Ostao mi je jos jedan ispit na faxu i diplomski i ja stalno mislim sta ako ne polozm i nije mi dobro,to je jedan primer.Drugi,cim me nesto zaboli ja pomislim da je to neki rak i da cu umreti,mada me to misljenje drzi samo dok me to ne prestane. I primetila sam da ne volim promene i da mi to tesko pada. Najnoviji dogadjaj je da me je decko zaprosio posle 12 godina veze i da ja uopste nisam reagovala kako je trebalo,volim ja njega i on mene i srecna sam sa njim i zelela sam to,ali kada se desilo ja sam samo htela da vratim vreme unazad i da bude kao da se to nije ni dogodilo,i bilo mi je jako lose,sve me je bolelo,i mislila sam sta ako se razvedemo,sta ako prestane da me voli….I to je trajalo par dana,sad mi je malo bolje,valjda sam seprivikla na novonastalu situaciju. Moje pitanje je jel meni nesto bas mnogo fali i treba li mi pomoc? Imam 29 godina. Hvala

  156. Vojislav says:

    Postovani u zadnje vreme imao sam
    dosta stresova,vremenom se sve nagomilalo
    ,počeo sam da osecam napetost,bol u zadnjem
    predelu glave,nesigurnost u sebe,nestrpljivost
    i nervozu kako da ízadjem íz ovog haosa?
    ,i da pocnem vodití normalan zivot vise.

    Hvala unapred :)

  157. Mara says:

    Zdravo svima.Kada sam procitala sve ove komentare malo mi je laknulo jer vidim da nisam sama u ovom problemu.U mnogim komentarima sam se pronasla,ne mogu da spavam,bude me razni strahovi,razmisljam o glupostima i jos mnogo toga.Na jednom sajtu sam procitala da se decko izlecio od aksioznosti i strahova uz pomoc caja od kantariona.Pocela sam da ga pijem,nadam se da ce pomoci,naskoditi nece sigurno za razliku od mnogih lekova.Pozdrav svima!

  158. Tea says:

    pozdrav, pre mesec i po dana pocele su da mi se desavaju stvari koje nikad nisu. u pocetku sam zanemarivala te znakove, a onda je pocelo da biva sve gore i gore. ukratko: jedne veceri poceli su da me boluckaju stomak i glava, nastavilo se narednih sedam dana, nisam pridavala znacaj, bol u stomaku prestaje, a glavobolja nastavlja da bude sve jaca iz dana u dan. danas je 45.dan kako me boli glava toliko jako da me paralise bol, preznojavam se, srce lupa kao ludo, osecam da mi se ruke i noge odvajaju od tela, malaksala sam usporena, ne mogu nista da upamtim, nemam koncentraciju. isla sam kod infektologa, interniste, neurologa, kardiologa, hematologa, imunologa, orl-a, radiologa, na rentgen glave, mozga, paranazalnih supljina, eho srca, abdomena, vrata, stitne zlezde. i svi rezultati su odlicni, a ja i dalje imam sve navedeno. molim da mi pisete na tea.tadic@aol.com. hvala najlepse.

  159. Bojana says:

    Postovani i ja imam isti problem zadnjih petnaest godina,taman pomislim da mi je neki problem resen pojavi se drugi i tako da svake godine iskrsne neki novi.U pocetku sam zanemarivala simptome ali sada se vec desava da zaboravim sta sam htela imam vrtoglavice,mrzovoljna sam stalno,glavobolja je sve cesca ,razdrazljivost uvek prisutna.Sta i kako dalje….

  160. lena says:

    Pozdrav ja pisem u ime moga brata jer ne shvacam apsolutno nista..ovo sto on ima traje vec 2 god..znaci pocelo je sa totalnim psihickim gubljenjem tipa usporen je totalno se gubi dok prica treba mu vremena da razmisli i odgovori..bila je situacija kada je govorio o bogu vragu da je on novi papa da ga je netko zacarao da je on taj koji svih cuva i vodi brigu..price o kojima je tesko i pricati…Halucinacije,strahovi..Jede nakon 5min se vise ni nesjeca da je jeo jede opet kao da jede prvi put a kile dole..jako puno smrsavio..kad se po javi traje do 15 dana onda se vrati na svoje kojih mjesec dva onda Opet sve ispocetka moji su vec na rubu.i ja jer mi je tesko ja zivim u drugoj drzavi nisam doma nemogu pomoci skroz sam bespomocna jel moguce da mu je to sudbina?nemoze radit nemoze izlazit a tek mu je 21 godina….svi misle da je od Marihuane cak i doktori..pa jel moguce da marihuana izaziva te simptome? On pusi vec duze ..ja zapalim tu i tamo moj momak pusi vec 15god..90%mojih poznanika pusi to su doktori.direktori nebitno..kao on je 1 naprema milijon kojem se to desi..ma nema sanse i dalje sam nepovjerljiva to je morao biti LSD ili extasy ili mjesavina necega sa marihuanom..ali moji nezele ni cuti oni misle da je marihuana jer je doktor tako rekao..neznam kako mu pomoci.svi smo bespomocni :(

  161. zauvek miki sandra says:

    Vidim ima vas prilično dosta sa mojim problemom i nije mi bas drago što nas ima toliko ali šta je tu je imam 27 god i jako sam loše imam strahove i tripove. Da sam jako bolesna sad da me zaboli mali prst ja ima da mislim da je to pred smrt inače sam aksiozna tri godine i verujte mi da sam sama sebi dosadila svako dnevno sam malaksala nesvesnica haus zaboravila sam šta je normalan život

  162. alexvujke says:

    najvece strahove dozivim nocu,cinimi se sam cin pred spavanja,kazem sebi sve je ok proso je jos jedan dan..onda iznenada,skoro u polu snu probudi me nedostatak vazduha i stezanje u grudima,zatim sledi panika..znoje mi se tabani,dlanovi,donji deo ledja i celo,onda hiljadu pitanja i misli,sta ako? ustanem,popijem vodu i secer,setam,i sto je najgore mislim na to sve onako u crnim mislima..onda me popusti,uspavam se..ovo traje vec dugo,toliko d abi mogao knjigu napisem,nijedan lek nisam popio jer donekleimam strah od lekova,da stvar bude veca skoro nikom nisam rekao za moj problem,nzm zasto,evo vi ste prvi..kad se uzbudim,dobijem snagu,jako i od srca zasmejem,kad sam usplahiren,ponekad osetim preskakanje srca,dlanovi i stoplala mi se oznoje u trenu.bojim se sebe samog,ne da bi mozda naudio nekom daleko od toga,vec sto izbegavam neke stvari sto mi prijale ranije,zelim da se one vrate, i jos nesto ako me zaboli prst ili izadje neka pega,bubuljica,nebitno,pomislim sta ako je neka bolest? ubija me,verujte mi..81 god sam,ima u meni jos puno toga lepog..PS da se vrate oni dani :)

  163. maja says:

    evo ovako, moj „problem“ traje vec duze od mesec dana. sve sto cujem smeta mi… najmanji zvuk neceg me iznervira nenormalno, kada cujem da neko prica, slusa muziku itd… prosto imam osecaj kao da mi se zeludac „prevrnuo“ od nervoze, srce pocne brze da kuca, sva se preznojim, i sve sto zelim je samo TISINAA!! imam 19 god. ( vec sam jednom patila od depresije,od toga je proslo god. dana, izlecena itd…)

    • Profile photo of Dr Vladimir Mišić
      Dr Vladimir Mišić says:

      Postovana Majo, to sto ste opsiali jeste senzitiziranost koja je uzrokovana anksioznoscu. Svaka anksioznost se veoma uspesno tretira i prevazilazi psihoterapijom. Mozete o tome procitati dosta na nasem sajtu. Pozdrav

  164. Ana says:

    Postovani,imala sam spontani pobacaj pre dva meseca od tada imam prisilne miali da mogu povrediti svoje dete.Pre par dana dobila sam napad panike u snu grudi su me jako bolele od tuge.Sledece jutro odmah kada sam se probudila imala sam jaki nezapamceni napad panike sva sam se tresla,dete sam gledala kao vanzemaljca grudi su me jako bolele.Od tada vec tri dana svako jutro dozivim napad panike i molim supruga da ne ide na posao da me ne ostavi samu sa detetom jer se bojim da ga mogu povrediti i tada nastane novi napad panike.Molim vas za savet da li je moguce da imam fobiju od sopstvenog deteta koje nista nije skrivilo.Sta mi se to desava molim boga da mi spasi razum

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana Ana, ono sto se Vama desava jeste posledica jako stresnog dogadjaja koji ste opisali-Vas organizam prosto reaguje na stres koji ste doziveli. Mozete procitati ovaj i slicne nase tekstove koji se ticu opsesivnih misli. Ukoliko problem bude i dalje opstajao, mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  165. cami says:

    imam 30 god i vec 5 god imam problema budim se nocu uplasen srce mi lupa kao ludo imam vrtoglavice zadnjih nedelju dana nocu imam 2 do 3 budjenja i to sam uplasen kao da ce me rokne infrakt koloiko srce mi lupa sta da redim inace kad popijem bensadin od deset to mi se ne desava

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani Cami, najverovatnije je u pitanju panicni poremecaj, ako vec pijete lekove obratite se psihijatru da Vam propiše odgovarajuću dozu. Relaksaciono disanje Vam moze takodje biti od pomoci usled intenzivnih panicnih napada a imate na nasem sajtovu dosta korisnih tekstova na temu panicnog poremecaja. Takođe, mozete se i nama javiti za psiholoski tretman. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  166. Javrama says:

    Deset godina po nestručnim lekarima. Svi pregledi koje su smatrali potrebnim. Rezultat- zdrava sam, a ja sa tegobama koji liče na napade panike. Bila na terapiji kod psihologa, pa neuropsihijatra, pa psihosomatologa, pa lekovi, pa razgovori… i na kraju infarkt oka kao posledica zapušene karotide, a to je trajalo godinama i nestručan lekar nije otkrio. Sada sam još na anksioliticima je su me doktori na njih navukli. Bolje sam otkako sam otkrila konkretan problem koji se pogoršavao godinama, Tako da – nemojte sve pripisati napadimaa panike nego nađite stručnjake koji će sa sigurnošću utvrdite da li ste fizički zdravi.

  167. natasa says:

    Imam bolove u stomaku i kada stavim ruku na stomak kao da mi je arce u stomaku osecam odkucaje
    Inace imala sam problem sa zeludcom
    I imala sam bolove u predelu ispod rebara sa desne strane vise puta
    Sta to moze biti
    Unapred puno hvala

  168. Sladana says:

    Imam 21 godinu i 8 mjeseci. Pusac sam i ppuno kave pijem. Imam problem. Cesto mi se desava da mi nije dobro a uz to ide i ubrzani otkucaji srca. 80 otkucaja u 1 minuti. Srce me cesto steze. Pa se bojim da nemam problemaa sa srcem a da to i ne znam. Inace sam slabokrvna. Isto tako uz to ide i bol u stomaku sa desne strane tik ispod rebara. Molim Vas da mi kazete dali je nesto alarmicno da moram kod doktora ili to prolazi.

  169. Ognjen says:

    Zelim ovom prilikom da se obratim svima ,mozda izvucete nesto korisno.Takodje sam patio od anksioznosti i depresije.Anksioznost je dosla u talasima ,drhtanje ruku nesvjestica ,ma da tome nisam pridavao paznje,okidac je bio gubitak blize osobe ,a dotukli su me zdrastveni problemi.Bio sam u jednom teskom stanju,stanju rasula.Posao sam kod psihologa ,bio na tabletama(ne mogu reci da mi nije bilo bolje kada popijem tabletu),ali se ovo uvjek vracalo,na razocarenje mi je zakucala depresija.Posle teskih dana donio sam odluku da ne moze ovako i ustao sa odlukom ,smrt ili zivot.Poceo sam sa fizickom aktivnoscu (voznja bicikla) silom ,ne bojeci se posledica ,panicnih napada vrtoglavica itd.,isao sam na sve ili nista,kada sam poceo to da radim ,vratila mi se nada ,dobio sam samopouzdanja ,panika je gubila na snazi i konacnon sam bio sposoban da radim na sebi(vjezba,meditacija,eleminisanje crnih misli,ispisanih stranica sta me muci,motivacionih slika koje sam crtao itd).Trebalo je dosta vremena da promjenim nacin zivota,a posebno misli na pozitivno,boljitak ne dolazi preko noci,vec mjesecnim radom na sebi.Bitno je da ostajete istrajani,simptomi ce se vracati i vracati,ali kada svakodnevno radite na sebi lakse ce te im izaci u susret,i vremeno ce gubiti na snazi,sve dok ne isceznu,ali i kada isceznu ne prekidajete rad na sebi(veoma bitno),meditirajte ,vjezbajte ,vjerujte mi kada prevazicete ovo,cijenice te zivot i svaki dan koji se probudite nasmijani i srecni,lakse cete se suociti sa svakidasnjim problemima i imace te motivacije za napredak.Anksioznost i depresija su vasi prijatelji koji vam kazu(hej stani,unistavas zivot samom sebi,zivis pogresno),znam da zvuci bizarno ali je istina.Gledajte na to da vam je data druga prilika u zivotu,i zapamtite nikada ne odustajte,nikada.Zelim vam srecu!

  170. Jovana says:

    Dragi ljudi imam simptome kao i vecina.

    Naime, od prosle godine, maj mesec prvi napad, dok sam cekala da profesor objavi rezultate ispita.

    Potom nista do oktobra kada sam trebala da izadjem na ispit. 15 dana strah, drhtanje, nisam mogla da ucim, non stop bih plakala, nesvestice, kao neka propadanja, srce lupa kao ludo. Odmah pomislim kako da izadjem na ispit kada sam u ovakvom stanju. Na kraju ne izadjem na ispit. Moji polude. 2 meseca mi se nisu javljali.

    Sledeci rok januar. Do januara bez napada a onda su opet krenuli. Strah, srce ubrzano lupa, vrti mi se u glavi. Ja skupim snagu izadjem na ispit. Ali strah me pobedi. Odmah je pocelo da mi se vrti i da se znojim. Napustim ispit…

    Sada imam krajem juna ispit. Od 1. juna je pocelo da me hvata. Glava mi je teska, srce iskace na momente, vrtoglavica, samo bih plakala, treba mi neko utociste. Mojima nista ne govorim, necu da brinu.
    Ali su sada napadi poceli da me hvataju cesce. Ne izlazim sa drustvom, povukla sam se u sebe. Emocije gutam i glumim pred drugima kada me uhvati napad. niko ne zna za to. I tako vec godinu dana…

    Ne znam kome da se obratim? Psihijatru ili psihologu?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana Jovana, u pitanju je ispitna anksioznost koja poprima veliki intenzitet do nivoa panicnog napada (mozete ovde vise procitati o ispitnoj anksioznosti) a javljaju se i izbegavajuca ponasanja (odn. fobija od ispitne situacije). Za Vas problem je dobro obratiti se psihologu, ako ste u mogucnosti mozete i nas kontaktirati jer uspesno pomazemo ljudima da prevazidju problem sa povisenom anksioznoscu. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog

  171. Petar says:

    Postovani, vec nekliko dana imam osecaj stiskanja u predelu zeludca, ne traje ni sekundu, osecaj je kao da sam se uplasio neceg, a nekad imam takav osecaj i u grlu… i stalno ocekujem kad ce opet stisak.. i odmah se uplasim… pre neloliko godima sam imao problem sa anksioznosti, sad se vraca..

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani Petre, kao simptom anksioznosti javlja se i kontrakcija odn. grcenje meisica, vazno je nauciti kako da se opustite. Ova vezba vam moze pomoci ali bi najbolje bilo da nam se javite za psiholosko savetovanje ukoliko ste u mogucnosti. Povisena anksioznost se pre svega odrzva pogresnim interpretacijama razlicitih situacija i/ili telesnih senzacija a cilj savetovanja je da se to promeni. Srdacano, Sanja Maranovic dipl.psiholog

  172. Dada says:

    Postovani doktore
    Procitala sam clanak i sve komentare. Osecam se ovako vec dobrih 15 godina. Ranije je bilo i jace i slabije. Vrtoglavica, zujanje , panika. Najsigurnije sam bila u kuci. Sve ama bas sve simptome sam imala. Najgore mi je kada moram u prodavnicu ili na tako neko mesto gde se ceka red. Obuzme me panika, vrtoglavica, vrucina ma samo sto ne padnem. Onda me je i sramota da to neko neprimeti. Rodila sam dvoje dece isla na preglede snimala srce vadila krv mokracu ma sve i uvek se isto osecam. Dobijala sam bromazepan i od njega sam bila pospana po ceo dan kao drogirana i sidatu sam pila i to mi nije nista pomoglo. Kada mi je lose ja pocnem nesto da radim i posle par minuta osecam se bolje. Vise neznam sta cu, Dosta stresa dosta sam emotivna i plasim se. Molim vas za savet

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, medikamenti nisu neophodni u lecenju panicnog poremecaja te cesto i ne daju dobre rezultate. Kod ovog pormecaja vazno je promeniti disfunkcionalne obrasce razmisljanja i ponasanja koji odrzavaju panicna stanja. Ukoliko ste u mogucnosti najbolje bi bilo da nam se javite za psiholosko savetovanje. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog

  173. Dada says:

    I jos nesto :)
    Dali postoji neko da mu otvorim dusu i skinem sve ono sto me muci? Nemam kome da se poverim. Jednostavno nemama kome da ispricam sta me muci

  174. skomina says:

    Imam 20 godina i vec godinu dana imam simptopme anksioznosti.sve je pocelo kad sam zazvrsio na hitnoj zbog ubrzanog rada srca,jer sam pusio travu,nisam znao a id trace se srce ubrza,pa ssmse prepao.od tad uvjek osjecam neke tegobe kao iscrpljenost unutarnji strah,kad krenem spavat u prsima mi se nesto vrti i prebaciva se u nogu,unutarnje drhtanje,preskakanje srca.ranije sam imao osjecaje žiganja u prsima,ali nikad nisam osjetio fa mi kuca srce,i kako sam na hitnoj bio od tad pratim kako mi kuca srce a žigovi i ostalo kao da su nestali.Nadam se da cu dobiti bar 1psfovor na ovo .

  175. Dule says:

    E ovako.imam 35godina,zenu,klince I upravo Sam prosao kroz napad panike.a 5ujutru je.cuka lupa,drhtim,odlepicu,poludecu.popijem lexaurin ili bensedin I smirrim se.dodjem ovde I citam iskustva I pronadjem se.bude mi lakse.kapiram ja sve.stres posao kinta deca zena.ali me ovo mnogo nervira.I uvek Sam iz fazona kad mi se desi ici cu kod psihologa.a kad prodje ajmo dalje ne daj se.samo Sam hteo da dam podrsku svima sa ovim problemima,ko hoce da pise ako ce se osecati lakse neka pise…plajvazinjo@yahoo.com

  176. daca says:

    Cao imam 19 godina udala sam se prije nekoliko mjeseci. Iz Bosne sam se preselila u Crnu goru. mislim da imam problem sa anksioznosti sve se pocelo desavati prije 2 mjeseca kada sam pala u nesvjest. Sada mi se desava da me gusi juce sam izasla u grad i pocelo je gusenje trnjenje cjelog tjela mislila sam da sam gotova. Strah me da izadjem iz kuce non stop razmisljam o tome pa me pocne i u kuci da gusi, malaksala sam nemam snage. To mi se desava kada se vozim automobilom malo brza voznja pocne da me gusi i pocinje trnjenje. Molim vas pomozite mi jel ne mogu vise sa ovim da se borim. Hvala unaprijed

  177. daca says:

    Cao imam 19 godina udala sam se prije nekoliko mjeseci. Iz Bosne sam se preselila u Crnu goru. mislim da imam problem sa anksioznosti sve se pocelo desavati prije 2 mjeseca kada sam pala u nesvjest. Sada mi se desava da me gusi juce sam izasla u grad i pocelo je gusenje trnjenje cjelog tjela mislila sam da sam gotova. Strah me da izadjem iz kuce non stop razmisljam o tome pa me pocne i u kuci da gusi, malaksala sam nemam snage. To mi se desava kada se vozim automobilom malo brza voznja pocne da me gusi i pocinje trnjenje. moze li me neko savjetovati kako da rijesim ovaj problem, hvala unaprijed.

  178. Profile photo of Dr Vladimir Misic
    Dr Vladimir Misic says:

    Postovana, na nasem sajtu mozete naci mngogo tekstova koji govore o tome kako da prevazidjete simptome anksionosti. Ako vam to nije dovoljno, mozete zakazati termin savetonja putem skajpa ili poruciti knjigu i audio program za prevazilazenje napada panike koji se nalaze u nasoj prodavnici u glavnom meniju naseg sajta. Srdacan pozdrav

  179. Sta mi je? says:

    Nemogu da se oslobodim nikako negativnim mislima i strahu tako sam se osecala dobro sad me opet sve ispocetka pocelo.. Strah, nervoza i to sve sto sam opet pocela da sumnjam dali sam ja losa majka ubija me sumnja da nevolim svoje djete da ne volim svoj zivot a zelim opet da sam sretna da se oslobodim od ove patnje.. Sve mi je bog u zivotu dao a ja sam nesretna.. Mrzim se ponekad jer zelim da budem opet sretna da se slazem sa muzem.. U zadnje vreme samo se svadjamo nervozna sam prema mome djetetu mala sitnica i ja se nerviram i pocnehm da joj se derem.. Moj muz mi vec govori da sam pukla sto me najvise boli.. A uzrok ovome svemu je opet da sam postala anksiozna da se opet pojacao opsesivne misli da ce se desiti stvarno nesta ako se ne smirim.. Osecam se grozno mozete li mi kazati zasto ja mislim da sam jedina koja imam ovaj problem zasto su drugi sretni a ja se mucim sa jebenim okp-om mrzim ovu bolest jer mi oduzima svu snagu i samo bih plakala pa kako vise da se oslobodim da verujem da nisam luda da verujem vama kad kazete da se opsesivne misli nikad ne ostvaraju a opet pocinjem da sumnjam i govorim sta ako ne govoru istinu samo da bi nas tesili da nebi poludeli skroz.. Pre dve nedelje sam bila ok sretna sve iako postoji okp vec dugo godina a dve tri nedelje je sve super onda opet pocinje kao danas da zivot vise nema smisla..

  180. Sta mi je? says:

    Hocu opet da se smijem iz duse ne samo zato da nebi drugi primjetimi moju patnju.. Depresije me strah da do zivotno ovakva budem.. Nebih prezivela jako je pogan osjecaj.. Zelim da se radujem svojoj curici a ne da joj se derem znog sitnica zelim opet muza da zagrlim da mu kazem da mi je zao sto sam ovakva ali on to nece razumeti jer nezna sta znaci biti anksiozan i imati opsesivne misli ako je to uopste zo kod mene.. Sve sam ja kriva i osetim kad se bolje osecam i muz i djete svi primjetu da sam super.. Treba da budem domacica a ja po cjeli dan mislim i trazim odgovore da nisam luda.. Nemam zivaca i strah me depresije mislim
    One prave lici li ovo vama na depresiju ili je ovo prolazno sta trenutno dozivljavam samo sto mi se ankszioznost opet povecao

  181. Mixi says:

    Postovanje,imam poremecaj stitne zlezde vec 6 godina,redovno idem na kontrole,pijem lekove i stitna zlezda je manje vise u normali,medjutim kada je poceo problem sa njom imala sam napade panike,gubila sam vazduh,srce mi je lupalo jako i brzo itd.,sve se to smirilo uz upotrebu lekova,ali sada povremeno mi se javlja osecaj nervoze,zabrinutosti,kao upravo sada,pritisak je ok,nemam nikakve druge zdravstvene probleme,a po ceo dan sam osamucena kao da cu se onesvestilti i onda imam taj osecaj nervoze jer sam nemocna da pomognem sebi,pored toga imala sam upalu besike ranije koju sam izlecila,ali sada kada npr. odem do marketa i cekam u redu na kasi desava mi se da se unervozim jer je guzva,ide mi se u wc,znojim se itd. i cim izadjem napolje sve to prestane.Dali mi mozete reci dali je to ankcioznost i dali je moguce da je sve to zbog poremecaja stitne zlezde? Hvala unapred na odgovoru

  182. Katarina says:

    Jao ljudi pomognite mi. Vec 4 godine dozivljavam napade panike, ali u poslednjih godinu dana he postalo nepodnosljovo. I kod psihologa sam isla I nista mi ne pomaze. Od kako sam pre 6 meseca raskinula sa deckom,cini mi se da je sve gore. Nekoliko puta sam zavrsila u hitnoj, zbog jakog lupanja srca, osecaja gusenja, nemoci, osecaja da mi se blizi kraj i da cu umreti. O tome razmisljam svakog dana i samo cekam kad cu umreti. Muslim da imam sve moguce bolesti, a u poslednjih nekoliko dana mi toliko zuje usi i imam osecaj kao da ce mi glava eksplodirati. I evo,sad sam ubedjena da imam tumor na mozgu. Ovo vise nije normalno,ne mogu vise ovako. Ko god ima neke od ovih simtoma,neka napisu, poludecu ovako. Imam 18 godina.

  183. DENI says:

    Postovani ljudi dobre volje, zeleo bih da vam opisem moj problem, imam 37 godine ozenjen sam imam troje dece, u braku sam skoro 15 godina. Moj problem je sledeci; osecam kao da mi u glavi trne, ako nesto danas uradim ujutro navecer mi se cini da je to ujutro bilo pre mesec dana nije da zaboravim sta se jutros desilo vec mi se to cini kao da je bilo odavno,osecam kao da gubim kontrolu nad sobom ponekad imam i napad panike,znaci ludiloooo, one jake i nezgodne panicne napade sam prebrodio jos davno sada je sve pod kontroli ali ovaj problem me brine, MOLIM ZA POMOC!!! Ceo dan mi prolazi super izlazim sa drugovima radim smejem se zezam se ali u glavi mi neki cudan osecaj kao d ami je cela glava svezana kao da mi sve unutra utrne, ako danas izadjem sa prijateljima na kafu sutradan mi se cini kao da sam sve to sanjao POMOCCCCC MOLIM VAS

  184. Pingback: Šta je uzrok napada panike? | Vaš psiholog

  185. Miodrag says:

    Zeleo bih strucno misljenje i savet.Imam 30 godina,i pocinjem da se mnogo nerviram,zbog svega i svacega.Kada se tako iznerviram,osecam neku malaksalost,nesto kao umor.Jel mislite da trebam posetiti psihologa,ili ima neki lek malo da mi pomogne?Unapred sam vam zahvalan na odgovoru.

  186. Jelena. says:

    Imam 20godina..dugo godina vucem taj jedan problem..kada sam uznemirena krene srce brzo da mi lupa,znojim se(dlanovi i tabana mi se znoje od kad sam se rodia,pa je to vremenom od puberteta pocelo da se pogorsava,i krenulo je ispod miske..),kada odem u kafic,diskoteku(uglavnom tu) krene iz nepoznatih razloga telo da mi drhti,i dugo mi treba da se izborim sa tim,da mi se smiri..Da li mi mozete objasniti ovaj poremecaj,i da li je lako izleciti ga..

  187. lucifet says:

    3 godine “problema“ sa napadima panike i anksioznoscu sam resio posle 4 seanse kod psihoterapeuta. svi imamo razlicite drajvere zbog kojih se napadi desavaju, sto brze shvatite razlog, brze cete resiti vase napade. ja da nisam zatrazio pomoc verujem da bih jos dugo se maltretirao sa tim. prestanite da plasite sami sebe i obratite se psihoterapeutu.

    reci ne napadima panike

  188. Bojan says:

    Kako se vec godinama borim sa istim – slicnim problemima, ja sam porucio vas program „Prevazilazenje napada panike“. E sad me interesuje kada treba da izvrsim uplatu od 1910,00 dinara ?

  189. Kiki says:

    Postovani,
    imam problem prekomernog znojenja, narocito lica i glave. Javlja se uglavnom kada se nadjem medju ljudima, u gradskom prevozu, kod frizera, u kaficu.. sto znacajno utice na kvalitet zivota. Znojim se cak i tokom zime, kada je svima hladno meni je vruce. Da li je moguce da je razlog tome anksioznost? Sta da radim? Hvala

  190. Andjela says:

    Zdravo…Imam 16 godina. putpuno sam zdrava devojcica bez ijednog zdravstvenog problema. Ali desava se…i to cesce da imam ubrzan rad srca,i onda kao da se gusim. A ne radim nista sto bi moglo da me umori. Na primer,lezim. Ili sedim,gledam tv,pisem dnevnik za radnim stolom, i odjednom.Da li ipak postoji neki problem? unapred hvala za odogvor.

  191. Ena says:

    Najgora moguca stvar kod panike jeste osjecaj paralize. Meni se desavalo da drhtim, ne mogu da se pokrenem. Isto tako tesko mi se ponašati u masi, isprepleteni osjećaji za poludjeti, čak imam osjećaj da lebdim i u tom trenutku najradije bi da pobjegnem. Ja sam svjesna svog problema i na razne načine se borim s tim. Znam i sta me sve dovelo do ovog stanja. Sad i kad sam završila fax i kad sam uspjela da se zaposlim, ja faktički ne mogu da uzivam u svojoj plati. Jer gdje god krenem to je borba sa samom sobom. Ali svako treba raditi na sebi, jer kazu ono što dovede do ovog stanja akumulira se postepeno, tako isto treba vremena i da se ‘izliječi’ odnosno nauci živjeti s tim.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *