Uzroci anksioznosti i napada panike

Napad panike je intenzivni i neočekivani talas anksioznosti koji izgleda kao da se javlja van vaše kontrole i uključuje sledeće simptome: ubrzani rad srca, probadanje u grudima i otežano disanje, vrtoglavicu, nesvesticu, pojačano znojenje, drhtanje ruku, nogi ili celog tela, osećaj da se gubi kontakt sa realnošću (depersonalizacija) i strah od nadolazeće opasnosti kao što je umiranje, strah od ludila, strah od potpunog gubitka kontrole.

Nelagodnost koja je posledica anksioznosti/paničnih napada može uzrokovati strah od ponovnog ulaženja u situaciju u kojoj ste prvobitno doživeli anksioznost/panični napad. To je naročito slučaj ako je u pitanju situacija iz koje ne možete odmah izaći, kao što je na primer vožnja u kolima na autoputu, vožnja liftom, stajanje u redu u prodavnici i sl. Pošto želite da izbegnete buduće napade panike, vi počinjete da izbegavate te situacije za koje se plašite da biste u njima ponovo mogli da doživete panični napad ili intenzivnu anksioznost. Ono čega se vi stvarno plašite nije specifična situacija, kao što je na primer prodavnica, lift ili autoput, već mogućnost da ponovo doživite panični napad u toj situaciji.

Anksioznost/panični napadi mogu biti slabi, umereni ili intenzivni u zavisnosti od broja situacija koje izbegavate i stepena restrikcije koju sebi namećete u tim situacijama. U nejgorem slučaju vi možete postati potpuno zatvoreni u kući (agorafobija). Agorafobičarima je potrebna “sigurna osoba” i “sigurno mesto” gde se oni mogu osećati oslobođeno od straha ili panike. U najekstremnijem slučaju, agorafobičar ne može napustiti to sigurno mesto bez paničnog straha. U najvećem broju slučajeva anksioznosti/napada panike postoji veliki broj situacija i mesta van kuće u kojima se osoba ne oseća anksiozno i postoji samo nekoliko specifičnih fobogenih situacija.

Drugi sekundarni problem (pored izbegavajućeg ponašanja) koji razvijaju osobe koje imaju problem sa anksioznošću/paničnim napadima je zavisnost i depresija. Biti sa nekim kome verujete (vaša “sigurna osoba”) sprečava vas da učestvujete u aktivnostima ili budete na mestima u kojima biste želeli da budete sami. Možete postati zavisni od te osobe, preko mere koju biste želeli. Depresija se razvija zbog osećanja bespomoćnosti u vezi sa nemogućnošću da kontrolišete vaše panične reakcije a naročito zbog nemogućnosti da budete na mestima ili radite stvari koje drugi ljudi rade sa lakoćom. Tokom vašeg oporavka od anksioznosti/paničnih napada razvićete veći stepen samo-dovoljnosti i optimističniji i vedriji pogled na život.

anksioznost

Sada ću navesti neke od najčešćih uzroka javljanja naksioznosti ili napada panike. Neke vrste stresnih događaja često pretstavljaju okidač za prvi panični napad. Takav događaj može biti zadnja kap u čaši, jer u većini slučajeva postoji dugogodišnje akumulirani stres. Među najčešćim precipitirajućim događajima (okidačima) su:

Značajan lični gubitak – gubitak značajne osobe usled smrti ili razvoda, gubitak posla, gubitak finansijskih sredstava ili gubitak zdravlja.

Značajna životna promena – bilo koja kvalitativno značajna promena u životu kao što je ženidba/udaja, dolazak dece na svet, završetak fakulteta, promena posla, preseljenje itd.

Upotreba supstanci i droga – nije neuobičajeno da se prvi panični napad dogodi nakon preteranog unosa kofeina u organizam. Isto tako panični napad može biti iniciran upotrebom kokaina, amfetamina, LSD-a, visokih doza marihuane kao i usled skidanja sa sedativa i trakvilizera.

Glavni uzroci operišu, deluju sada i ovde i oni održavaju anksioznost i napade panike. Ti primarni uzroci su:

Fobično izbegavanje – nastavljanje izbegavanja součavanja sa vašom fobijom je glavni način njenog održavanja. Očigledno je da je to izbegavanje veoma nagrađujuće, nagrada je pošteđivanje sebe osećanja anksioznosti. Mišljenje o bekstvu iz fobijske situacije vam neće pomoći sve dok nastavite da izbegavate direktno suočavanje.

Anksiozni unutrašnji govor – unutrašnji govor je ono što govorite sami sebi unutar svog uma. Taj govor može biti do te mere automatizovan i suptilan da ga uopšte ne primećujete sve dok ne obratite pažnju na njega. Izjave koje govorite sebi počinju sa rečima: Šta ako? Kao na primer: Šta ako doživim panični napad ponovo? Ovakve izjave stvaraju još veću anksioznost. Šta ako izgubim kontrolu nad sobom dok vozim? Šta će ljudi misliti o meni ako postanem anksiozan dok stojim u redu u prodavnici? Ovakva vrsta unutrašnjeg govora anticipira pogoršanje. Zajednički naziv za ovu vrstu govora je briga. Možete naučiti da prepoznate vaš unutrašnji govor koji provocira anksioznost, zaustaviti ga i zameniti ga podržavajućim i smirujućim izjavama o sebi.

Obuzdavanje osećanja – supresovanje osećanja ljutnje, frustracije, tuge ili uzbuđenja može doprinositi javljanju stanja slobodno-lebdeće anksioznosti. Slobodno-lebdeća anksioznost je slučaj kada se osećate neodređenu anksioznost i ne znate zašto se tako osećate. Možda ste primetili da kada izrazite osećanja ljutnje ili se dobro isplačete, osećate se smireno i spokojno. Izražavanje osećanja ima jasan fiziološki efekat koji dovodi do redukovanja nivoa stresa i anksioznosti.

Nedostatak asertivnosti – da biste izražavali osećanja pred drugim ljudima važno je da razvijete asertivni stil komunikacije. Asertivnost, najprostije rečeno je izražavanje sebe na direktan, otvoren (iskren) način. To podrazumeva zdrav balans između submisivnosti (kada se plašite da tražite ono što želite) i agresivnosti (kada zahtevate i pretite drugima). Osobe koje su sklone anksioznosti i fobijama često se ponašaju submisivno. One izbegavaju da direktno traže ono što žele i plaše se da izraze jaka osećanja, naročito ljutnju. Često oni se plaše izlaganja pred drugima zbog toga što se plaše da li će odražati pred drugima sliku prijatne i dobre osobe. Oni mogu biti uplašeni da će asertivna komunikacija udaljiti njihovu sigurnu osobu, od koje zavisi njihovo bazično osećanje sigurnosti. Naučiti da se bude asertivan i da se direktno komuniciraju potrebe i osećanja je krucijalno za prevladavanje anksioznosti ili napada panike.

Nedostatak veština za brigu o sebi – ono što je slično za većinu osoba koje pate od nekog anksioznog poremećaja je jako osećanje nesigurnosti. Ovo je posebno slučaj u agorafobiji, gde potreba da se bude blizu sigurnog mesta ili sigurne osobe može biti veoma jaka. Ovakva vrsta nesigurnosti nastaje u zavisnosti od različitih uticaja iz detinjstva kao što su: zanemarivanje od strane roditelja, odbacivanje, zlostavljanje, prezaštićivanje, perfekcionizam, alkhololizam ili zavisnost od droga u porodici. Pošto ove osobe nikada nisu dobile konzistentnu i pouzdanu negu kao deca, one kao odrasle osobe imaju manjak kapaciteta da adekvatno vode računa o svojim potrebama. Ove osobe ne znaju kako da vole sebe i da brinu o sebi, one pate od niskog samopoštovanja i mogu se osećati anksiozno i preplavljeno kada se suočavaju sa zahtevima i dužnostima odraslih. Ovaj nedostatak veština za brigu o sebi podupire anksioznost. Najbolji način da izađete na kraj sa posledicama zloupotrebe od strane roditelja i deprivacije jeste da postanete dobar roditelj samom sebi.

Visoko stresan život – upravljanje stresom smanjuje vulnerabilnost za panične napade i anksioznost uopšte. Usvajanje koncepata i veština relaksacije, vežbanja, ishrane, unutrašnjeg govora, otkrivanja disfunkcionalnih uverenja i osećanja, i asertivnosti doprineće da smanjite stres u vašem životu.

Nedostatak smisla i osećanja svrhe – imao sam česta iskustva da su ljudi osetili oslobođenje od anksioznosti i fobija kada je njihov život dobio svrhu, smisao i direkciju. Sve dok ne pronađete nešto što je veće od ličnog samozadovoljenja – nešto što vašem životu daje smisao i svrhu – možete biti podložni osećanjima dosade, nedostatka smisla, ograničenosti, zato što ne shvatate šta bi ste sve mogli biti. To osećanje ograničenosti može biti potencijalna hrana (osnova) za anksioznost, fobije, čak i panične napade.

Vladimir Mišić

dipl. psiholog

Povezani članci