Praktični saveti za prevazilaženje raskida ili gubitka voljene osobe

U ovom tekstu iznosimo neke praktične savete kako da što bezbolnije prevaziđete raskid ili gubitak voljene osobe. Pre nego što pročitate ovaj tekst, radi sveobuhvatnijeg razumevanja savetujemo vam da prvo pročitate sledeće tekstove ovom sajtu: “O povređenosti“, „Ljubav i tugovanje“ i „Da li je nužno da budete depresivni posle raskida?“. Evo nekih praktičnih saveta:

  1. Izrazite i prihvatite neprijatna osećanja (tuge, usamljenosti, praznine i sl.) – umesto da ih negirate (čime ih zapravo povećavate i održavate), slobodno ih prihvatite i izrazite. Plačite, razgovarajte sa osobama od poverenja i na taj način izrazite umesto da bežite, pijete, trpite, zatvarate se u sebe, pušite ili se prejedate. Izražavanje tuge eliminisaće napetost koju osećate.
  2. Družite se, radite sve što radite uobičajeno ali bez prisile ili preterivanja – radite i družite se koliko vam prija u tom momentu, nemojte bežati u rad ili povišeno raspoloženje jer na taj način samo produžavate tugovanje i prevazilaženje gubitka. Nemojte se povlačiti iz socijalnog života, budite u kontaktu sa ljudima.
  3. Pronađite aktivnosti koje će okupirati vaše misli i vašu pažnju – to može biti bilo neka misaona aktivnost (učenje, čitanje knjiga, surfovanje na Internetu i sl.) ili neka fizička aktivnost (sport, teretana, joga i sl.). Nije bitno koju ćete aktivnost odabrati bitno je da to bude nešto u čemu Vi uživate i nešto što Vas zanima. Time što ćete biti aktivni skrenućete privremeno misli na neke interesantne i prijatne sadržaje i podsetićete sebe da može da uživate i kada ste sami.
  4. Osmislite vaše vreme tako da vaš svaki dan bude pounjen sadržajem – ne ostavljajte sebi praznog prostora za dosadu i slobodno vreme bez sadržaja, jer upravo u takvim okolnostima ljudi su skloni da se prepuste negativnim, pesimističkim razmišljanjima, nepotrebnom samoposmatranju, kritičnom samoanaliziranju i osećanju usamljenosti. Popunite vaše vreme, što bolje možete. Osmislite šta je to što sve možete raditi tokom dana, uključujući obaveze, svakodnevne poslove ali i zabavu i druženje, napravite jednu iscrpnu listu ovih aktivnosti i napravite raspored obaveza. Nastojte da one aktivnosti koje ste obavljali zajedno sa bivšim/bivšom sada obavljate sami ili sa nekim drugim ili naprosto pronađete neke nove aktivnosti koje će vam pružati podjednako zadovoljstvo. Kada se probudite ujutru poželjno je da znate šta ćete sve raditi danas sve dok ne odete na spavanje. Ne ostavljate prostor za crne misli i analiziranje prošlosti.
  5. Uvedite neke novine u vaš život – učinite nešto novo za sebe, nešto što do sada niste radili, makar to bile i sitnice. To može biti neka sitna promena (na primer: promenite frizuru, kupite nešto što ste želeli od odeće, napravite novi razmeštaj u stanu i sl.), ili neka nova aktivnost (upišite neki kurs, tragajte za novim interesovanjima, upoznajte neku novu osobu, pronađite neko novo mesto za izlazak u gradu, promenite društvo i sl.). Uvođenje ovakvih novina učini će da se osećate svežije i nezavisnije i ojačaće vaš stav da možete sasvim kvalitetno da provodite vreme i kada niste u vezi.
  6. Ako ste skloni da idealizujete bivšeg partnera/partnerku podsetite se šta vam je sve smetalo u vezi i zbog čega ste i odlučili da iz te veze izađete – da bi ste prestali da nerealistično opažate svog bivšeg/bivšu podsestite se svega što je bilo loše, šta vam je smetalo, šta ste trpeli, šta je to što niste mogli nikako da prihvatite kod svog bivšeg/bivše, šta vas je sve iritiralo. Jednostavno pojasnite sebi zašto je dobro što više niste u toj vezi. Na taj način ćete umanjiti nedostatak vašeg bivšeg/bivše a ujedno ćete poboljšati vaše samopouzdanje i pojačati osećaj slobode (jer više ne morate da trpite nešto što vam ne odgovara i što vam je pravilo probleme u vezi).
  7. Odaberite da se više oslanjate na sebe i da sebe ohrabrujete kada je to potrebno – ubedite sebe da to što ste sada sami ne znači da ćete biti sami do kraja života, da to kako se sada osećate je prolazno i da tome u skorijoj budućnosti nećete pridavati skoro nikakav značaj, ubedite sebe da vi možete mnogo toga da učinite za sebe da bi ste se dobro osećali i da vam za to nisu neophodni drugi ljudi. Kako ćete se Vi osećati najviše zavisi od vas samih, bez obzira sa kim ste i gde ste. Vaše raspoloženje najviše zavisi od toga šta radite i kako razmišljajte o sebi i drugima.
  8. Odbijte da se samoobezvređujte i kritikujete – ako ste ostavljeni ili prevareni to ne znači da sa vama nešto nije uredu. Možda ste nešto ili nekog loše procenili, neadekvatno se ponašali ali to svakako ne znači da ste Vi neadekvatna ili manje vredna osoba. Ako niste dovoljno vredni za nekoga to ne znači da niste vredni uopšte. Ne postoiji neka generalna i univerzalna vrednost koja nam govori ko je vredan a ko ne. Za jednu osobu ste vredni dok za drugu možete biti sasvim bezvredni i neatraktivni, pa šta to govori o vama i vašoj ličnoj vrednosti? Ništa. Govori samo o prefrencijama drugih ljudi. Kao što vi ne bi ste želeli da budete u vezi sa svakom osobom koju ste upoznali u životu isto tako ni drugi to ne žele.
  9. Energično odbijte da se osećate besno i povređeno, umesto toga možete biti razočarani i nezadovoljni – koliko god da je vaš bivši/bivša se loše poneo prema vama, izigrao/la  vaše poverenje, nije vam neophodno da budete besni i da se osećate povređeni, jer vam to svakako ne koristi. Mnogo kostruktivnije viđenje stvari jeste da prosto prihvatite da su vaša očekivanja izneverena, da to nije ono što ste želeli i zaslužili pa ste zbog toga razočarani, krivo vam je i nezadovoljni ste. Možemo očekivati svašta (naročito kada smo zaslepljeni zaljubljenošću i ne želimo da uvidimo neke strane osobe sa kojom smo) ali to ne znači da tako i mora biti. Možemo pogrešiti u proceni, to je sasvim ljudski jer su ljudi bića veoma sklona greškama. Ako smo nešto želeli i očekivali od osobe koju smo odabrali a to nismo dobili, sasvim je uredu da budemo razočarani. Razočaranje predstavlja uvod u gubitak želje i vezanosti za tu osobu.
  10. Ako ste upravo raskinuli nemojte forsirati sebe da odmah započinjete nove veze ili neobavezno viđenje sa drugim osobama – s obzirom da niste kompjuter, ne možete se restartovati na dugme. To što se osećate loše posle raskida sasvim je normalna i prirodna stvar. Potrebno vam je malo vremena i strpljenja da to prevaziđete, prihvatite i obradite kao i da se naviknete na malo izmenjen način savkodnevnog življenja. S toga nema razloga da žurite, ne forsirajte sebe jer će vam se to kasnije vratiti kao bumerang. Dok god se oporavljate od raskida, nećete biti u stanju da se ponovo vežete za nekog, kao ni da procenite ko je za vas odgovarajući/a a ko nije jer ste još uvek sveži i pod uticajem negativnih emocija vezanih za raskid. Potrebno vam je neko vreme da ponovo uspostavite unutrašnju ravnotežu kako bi ste ponovo mogli da uživate i da sebe podelite sa drugom osobom.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspiholog

www.vaspsiholog.com

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

Jedan komentar na: “Praktični saveti za prevazilaženje raskida ili gubitka voljene osobe

  1. edragan popovic says:

    zdravo zovem se dragan imam 37 godina zivim u beogradu pre sest meseci sam krenuo u vezu sa jednom devojkom presao sam kod nje da zivim ona zivi sama ubrzo sam je mnogo zavoleo i svatio da nemogu da zivim bez nje cudno za tako malo vreme ali istinito ja radim u firmi za odrzavanje staklenih povrsina na svim visinama. zeleo sam normalan zivot sa njom posle nekog vremena jednog dana kada sam se vratio sa posla kuci ona je sedela sa drugim momkom i ljubila se sa njim ja sam se samo spakovao i otisao iz njenog zivota stalno mi je pricala da me voli i zeli kraj sebe to su ocigledno njene lazi jer moja osecanja su sada zauvek povredjena svaki dan sam agresivno nervozan nepricam sa drugovima i izbegavam ih neznam kao da mi samoca prija a ujedno me i ubija stalno mislim na nju neznam vise sta da radim

  2. Aleksandar says:

    Poštovanje. Zovem se Aleksandar, inače sam kadet Vojne akademije, imam 23 godine.
    Pre samo nekoliko dana sam raskinuo sa devojkom sa kojom sam bio u vezi pune četiri godine, ona ima 20 godina. Veza je sve ove godine najiskrenije bila savršena, kako je bilo prvog dana tako i sve do poslednjeg. Bio sam veoma tolerantan i imao razumevanja za sve, od prvog seksa pa sve do nekih sitnijih stvari. Nikada je nisam povredio, bio sam joj veran. Ona je takođe fenomenalna osoba koja je veoma dobra, ponekad i naivno dobra. Ovih dana sam doživeo da me odjednom i to preko telefona ostavi bez ikakvog povoda ili razloga. Takođe, pošto sam teški emotivac imam taj Božji dar da mogu da vrlo lako pročitam čoveka spram facijalne ekspresije (dobio sam pohvale Vojnih psihologa). Nisam primetio nikakvo hladjenje sa njene strane niti čudno ponašanje. Nakon što smo i lice u lice razgovarali ona je i dalje uporna u tome da ne želi pomirenje, ali mrtva hladna kakvu je nikada u životu nisam video. Ne stavlja do znanja da joj je žao zbog raskida nakon četiri godine veze. Analizirao sam situaciju kompletno i došao do zaključka da je uzrok raskida jedino povremene sitne svađice koje inače ima svaki par. Prvo mi je rekla da se hladi, nakon toga sam je naveo da prizna i rekla je da je to zbog čestih sitnica. Moje neko mišljenje je da ona veoma greši jer sam dečko koji je izrazito posvećen vezi i pun razumevanja, okolina me zna kao čoveka veoma dobrih ljudskih i karakternih osobina, atleta, redovno treniram, vojno lice koje garantuje neku perspektivu i egzistenciju. Prosto, smatram da ovo ni u kom slučaju ne zaslužujem. Ipak je to veza duga četiri godine. Ona je devojka sa kojom sam planirao u nekom narednom periodu i porodicu da izgradim. Neshvatljivo mi je kako je tako odjednom mrtva hladna sve presekla, a razlog su sitne svađe.Smatram da pravi ogromnu grešku i nadam se da će, nakon narednih dana kada je budem ostavio na miru i ne budem zvao uopšte, promeniti nešto u svojoj glavi. Vaš savet? Unapred zahvalan!

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, savrsen odnos bez ikakvog konflikta između dva ljudska bica koja su razlicita ne postoji i ako postoji takav odnos je u najmanju ruku neiskren. Sitne svadje tj. konflikti su sastavni deo zdravog emotivnog odnosa, ali bitno je da se i iz takvih konflikata dodje do konstruktivnih resenja. Dakle, bitno je otvoreno razgovarati o svemu sto jednoj i drugoj strani smeta i to resavati. Sto se tice Vas, dobro je sto ste se videli uzivo i popricali o novonastaloj situaciji, pretpostavljam da ste bili jasni u svojim namerama i sad je na njoj da odluci. Ako se odluka ne poklapa sa Vasim planovima onda prosto nastavite dalje (iako to nije lako i zahteva proces tugovanja). Sto se tice njene odluke i da li je dobra ili losa, to nije tema na koju biste Vi morali da razmisljate. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog

  3. Sandra says:

    Raskinula sam sa deckom posle 4 godine. Razlog je sto se neko vreme vec osecam neispunjeno. Ne zato sto mi nesto fali u vezi, nego jednostavno osecam da nisam srecna ni kad sam sama. Nisam mogla da se skoncentrisem kad sa njim i stalno sam razmislajla o sta me muci. Na neki nacin i grizu savesti sto sam u jednom trenutku pomislila da mozda nismo jedno za drugo. Nikad mu nisam nesto precutala i ako bih to ucinila osecala bih se ajko lose. Osecam se lakse kad sam mu sve rekla. Jako ga volim ali sam htela da se saberem neko vreme da vidim sta nije u redu sa mnom. Njemu jako tesko pada da me vidi uplakanu po ceo dan, jer iskreno ni ja ne znam zasto placem. Sad mi je jos teze jer sam njega povredila raskidom, iako on zeli da mi olaksa situaciju i uporno prica da ako se ja ovako osecam da tako treba da uradim, i da treba da me boli uvo za to kako se on oseca i da li cu njega povrediti. I bas zbog toga osecam se jos gore. Razume me, shvata me a ja sam ga povredila. A ja nisam cak sigurna sta zelim. Plasim se da ako se pomirimo da cu se osecati opet ovako. A naravno plasim se da cu shvatiti da nismo jedno za drugo i da cu ga preboleti lakse nego on mene. Sta god da uradim nece valjati, svakako ce biti povredjen. Kako da rascistim u glavi sta zelim? Mozda moja neispunjenost nema veze sa njim. Pokusala sam da pricam sa prijateljima, roditeljima, sa svima, ali nista mi ne pomaze. Trenutno se osecam da mi nije do zivota, samo bih sedela i plakala. I ne zelim da izadjem iz kuce. Ne zelim da se druzim. Vec neko vreme ne izlazim iz kuce jer imam ispit pa sam samo ucila, ali otkad se osecam neispunjeno ne mogu ni da ucim. Da li imate neki savet? Hvala!

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, pisali smo dosta o temi tugovanja nakon raskida u nasim tekstovimi i komentarima drugim korisnicima sajta. Ukoliko ne mozete sami da prevazidjete ovaj period bilo dobro da nam se javite za psiholosko savetovanje. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  4. bojan says:

    moj slucaj je jako komplikovan…to je bila moja prva ozbiljna veza mi smo pukli jedan za drugim jako brzo..prosli smo sve i svasta za godinu dana..e problem je poceo od 6 meseci nase veze,raskinuo sam i ona se to vece meni iz inata smuva sa bivsim koji je inace moj kum i ja to saznam i bio previse besan i uveren da je nikad necu pogledati medjutim pao sam na njene suze i kajanje video sam koliko joj je bilo tesko..budemo mi zajedno jos dva meseca i ona mene ostavi jer sam je povredio i bukvalno poludi ja je nisam prepoznao taj pogled,glas sve…bilo je uzasno mesec dana sam je jurio kao blesav i pomirili smo se mesec dva je bila odvratna prema meni..i nju to prodje pocne polako da bude ona stara i priznaje mi da je sve radila da bi mene odgurnula od sebe i da je shvatila da ne moze bes mene i da sve smem da uradim sem da je ostavim..u medjuvremenu sam ja bio povredjen nisam imao povernjea cak i u vise navrata sam razmisljao da joj vratim za sve..medjutim poceo ja da vidim trud i promenu u njoj i malo sam bio los prema njoj..ona inace ima jako tezak zivot pa ima malo problema sa besom i nju izbaci otac iz kuce a ja nisam hteo da ona zivi kod mene i nije me ostavila zbog toga kao razume me i posvadjamo se pre dva dana i jos je ljuta..i kaze da se razocarala u mene i da ne moze vise da bude sa mnom..znam je ne moze bez mene bice joj tesko ali mi se nece vratiti…e sad sta ja da radim?? iako sam povredjen i raozcaran jako mi je tesko ne spavam nocima non stop sam nervozan..jednostavno me previe boli nakon tih obecanja me opet ostavlja i meni je opet i krivo ali sam i besan na nju…sta da radim?? imam osecaj da je necu jako dugo preboleti da nikad necu voleti tako a kad bi bili opet zajedno bio bih jos besniji i tek joj sad ne bih verovao…sta da radim jako mi je tesko zbunjen sam i uplasen

  5. Pastorius says:

    Pozdrav

    Treba mi mišljenje i stručni savjet kako dalje. Bio sam u vezi sa djevojkom, prije dva mjeseca. VEza od godine dana. Ona je prekinula. Tijekom veze doživljavao sam stalne scene ljubomore, bijesa, osuđivanja prošlosti, osuđivanja mojih bivših veza. Scene koje su se događale svakih nekoliko dana. Izmišljanje nepostoječih problema…..Ja sam s njom, u bilo kojoj situaciji. trudio se smireno rjesavat probleme…oko kojih je radila scenu. Trudio sam se da budem smiren, zrelih reakcija, da joj svaki put objasnim sto treba da riješimo stvar i krenemo dalje.

    Problem je nastajao u tome što bi se ja stalno osjećao kao da hodam po jajima, stalno kad smo šetali boravili vani, stvarala je optužbve da gledam cure itditd… scena z ascenom, tijekom vremena postajao sam sve osjetljiviji, stalno u kontroli. Htjela je da maknem sve frednice koje znam bilo sa posla bilo iz zivota, konstantna provjeravanja poziva, poruka. Tj jedno ozbiljno stvaranje stresa od svega u zivotu. Svadje koje sam doživljavao, unutar kojih sam bio taj koji se branio i pokusavoa smirit situaciju, desavale su se pre cesto. mjesecno nekoliko puta…. nekad i na tjednoj bazi. Unutar tog perioda, kada bi se uhvatio da se opet svadjamo, pokusaovao bih se smirivat da ne reagiram krivo, pogresno, jer je cijela situacija sa njom uvijek bila agresivne prirode. Zadnji mjesec dana veze, dozivio sam ii njeno provaljivanje u inbox fejsbuka i neosnovane optuzbe da imam previse kontakata zenske prirode, da mi nije ona na prvome mjestu itd itd…. zbog bezazelnih tipaknja sa kolegicama sa posla, fakulteta, glazbenih voda i sl, bivan sma optuzivan da je varam da flertam da mi nije ona naprvom mjestu i sl.

    Znaci, htjela je da nemam nikog oko sebe. Izolirala me je je i nas od svih ljudi oko nas i mene. S nikim se vise nismo druzili, niti sam se druzio vise sa ljudima koje znam, frednovima ,frednicama…..
    stalno i stalno , počelo me je sve gušiti i osječao sam se da se zelim maknut iz svega toga. naravno kad razmišljaš o nečemu onda to i privučeš.
    Prekid se desio nekoliko dana nakon tog razmišljanja, na godišnjicu…..na kojoj sam dozivio jedno bezkompromisno ponizavanje i omalovazavanje mene bez razloga.

    Samo da te netko povrijedi. Dozivio sam da sam nakon toga vec tri mjeseca bez smaopoštovanaj, u dperoesiji, slomljenog emotivnog zdravlja. način na koji smo prekinuli i što sam doživio taj dan, bio je očito jak udarac na ego. Trudio sam se stalno da pričam sa njom i da nekao riješimo stvar. Naravno , volio sam je, i htio sam da budemo sretni. Naravno to je sve bilo iluzorno sa moje strane.

    Dotična je htjela da maknem sve cure iz zivota, da ne upoznajem nikog na bilo koj nacin itd itd…. posesivna scena za scenom….čak do te mjere da sam od prekida za novu godinu, na godišnjicu slijedeći mjesec dana pokusavao s njom razgovarat smireno, medjutim, desavale su se samo svadje i ponizavanja sa njene strane agresivno verbalne prirode.

    Dakle, ovo je otpirlike svakodnevncia koja je trajala godinu dana mog i naseg zivota.
    Zadnje vidjenje naravno i finalni prekid se desio opet sa njenim ponizavanjima unutar kojih sam iz petnih zila pokusavao razgovarati da izgladimo stvar, da mirno pricamo, da se tako ne ponasa….. izgubio sam strpljenje, prvi put se izderao na nju i ustao i izasao……uzas.
    ono sto me zanima jest to da imam osječaj da sam bio u vezi sa emocionalnim vampirom, osobom koja mi je priredjivala psihički oblik agresije i manipulacije……..vec 3 mjeseca nisam sposobam normlano komunicirat i funkcionirat sa sobom i okolnom.

    Imate li kakav prijedlog sto da radim. S njom sam pokusavao stupit u kontakt cisto da razgovaramo, nevezano za sve sto sam dozivio….nevezano za sva ponizenja i omalovazivanja……da nekako razumski pokusamo razgovarati bez tenzija i krivih pogleda…..

    Pokusavam krenut dalje ali ne znam kako…..jos uvijek sam u plu depresiji i zavaravam se da ce mo ikad vise nesto sredit…..Krivac za prekid je svađa, njena ljubomora, nemogucnost kontrole emocija i agresivni ispadi i scene koji su postajali sve učestaliji…. 🙁 Meni ona jos uvijek nedostaje, jer bez obzira na te mušice sve je drugo bilo super. Pitam se da li je u igri da mi netko zaista nedostaje ili sam zbog ostavljenosti u idealizaciji bivseg partnera i pojavi Stcholskomskog sindroma…jer bi se vecina njenig ponasanja prema meni, verbalne prirode, mogla objasnit da je u igri bila izlozenost psihickom mlatretiranju….na kraju cijele veze sam poprimio i njene rekacije, jersam si dozvolio dizanje glasa i svađu….

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, pre svega bih da se obratim svim posetiocima i da ih zamolim da se trude da kada postavljaju pitanja to cine sazetije (4-5 recenica) jer u suprotnom necemo moci da odgovorimo na sva pitanja usled nedostatka vremena. Sto se tice konkretno Vaseg pitanja, situacija je kristalno jasna-osoba sa kojom ste bili u vezi ima probleme sa patoloskom ljubomorom i impulsivnocu, prema tome ona ima disfunkcionalne obrasce ponasanja u emotivnim odnosima koje treba da popravi (moguce da postoje elementi nekog od poremecaja licnosti). Ovakvi nacini ponasanja su ugrozavajuci po druge, sto ste i sami doziveli te je normalno da iz takvog odnosa izađete. Osecanje tuge i praznine nakon raskida je prirodna iako neprijatna reakcija i proci ce vremenom. Nema potrebe vracati se u odnos koji Vas ugrozava. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

    • Zeljko says:

      I ja sam imao slican problem. Odlazilo je toliko daleko da mi je prekrivala oci jastukom dok gledamo neki film u kojem ima scena sa nagim zenama ili seksom, a problem je bila i muzika u kojoj ima zenskih uzdaha. Bili smo oko 8 godina zajedno. Pokusavao sam da je ubedim kako je sve to glupost i kako mi to uopste nije gust, jer realno nisam imao potrebe, devojka mi je bila prelepa i zgodna i uvek sam bio zaljubljen u nju. Nikada je nisam prevario, drugarice nisam imao. Ali nista nije vredelo i nakon 8 godina iste ljubomorne scene. Nazalost to nam nije bio jedini problem, posto smo poceli od malena izrasli smo u potpuno razlicite osobe sa razlicitim ciljevima i razmisljanjima. Postalo je nepodnosljivo. Ziveli smo i nekoliko godina zajedno. Voleli se i ne mogu reci mrzeli u isto vreme ali svadje su nekako bile ceste i bez resenja. Samo se talozilo i sada je sve puklo. Govorili smo jedno drugom da smo nesrecni. Da se ne ispunjavamo, da nismo kompatibilni. A opet toliko se volimo da je sada nepodnosljivo. Znam da pati i da non stop misli na mene. Isto se i meni desava. Ja cak imam i probleme sa spavanjem. Sanjam je non stop. Tesim se da smo uz strucnu pomoc mogli prevazici najvece probleme. Oni sitni problemi nisu bili strasni. Ali ne zelim da je cimam, Ostavio sam je na miru. Ali ovo toliko boli da je nepodnosljivo. Trudim se da sam non stop sa nekim ali to je nemoguce.

  6. Ines says:

    Bila sam u vezi sa 15 god stariji muskarac,razveden sa djetetom, bili smo zajedno 2 god, do sad svadjamo se pa mu se opet vracam,al nemogu vise ovako, dokazivao mi puno puta da je zaljuben u mene ali mnogo laze, i uopste mu ne vjerujem, a uhvatila sam i kako pise ruzne stvari na drugaru za mene al mi je reko da je to uradio jer sam ga naljutila taj dan.Kad sam prekinula sa njega tad me zaprosio ali naravno sam odbila, i poceo mi se zakanivati da ce da mi uradi probleme ako imam drugi decko i tn.. Jednom prije godinu ipol je bio agresivan, sad nije ali kad sam sa njim nemam mira osjecam sumlju i imam nemira i kad mu to kazem i pocnem se svadjati on me vredja i tad se osjecam jako lose, a kad nisam sa njim fali mi ali osjecam sloboda.. ali uvek mu se vracam.. Kako mogu da se zastitim od to da mu se opet vratim? sta da radim?

  7. Deki says:

    Bio sam do pre 3 dana u vezi sa devojkom mojih godina. Veza sama po sebi je bila dobra, meni je bilo lepo. Ja imam 32 godine, ona je malo starija. Veza je trajala skoro 4 godine. Na pocetku sam bio prilicno ravnodusan, jer je ona dosta ambiciozna i ima neke dosta drugacije poglede na zivotne ciljeve, ali sam je kasnije zavoleo. Pred kraj nase veze dobila je posao u inostranstvu. Uvek sam joj pricao (lazno, ispostavilo se) kako cu joj se pridruziti. Nisam spreman za odlazak, ovde imam solidan posao. Mozda sam i kukavica ispao, ali nisam mogao ranije da joj raskinem, volim je previse, bilo bi mi tesko. Sad je ona sama tamo, ja sam trebao doci, a raskinuo sam. Tri dana sam van sebe, znam da nije mnogo vremena proslo ali ja ne znam koliko ce trajati ovo mucenje, tesko mi je. Molim vas, recite mi kako da otklonim ovaj osecaj krivice koji imam. Racionalno kad razmislim, nije kriv niko 100%. Mozda sam ja malo veci krivac jer sam je lagao, ali nisam je lagao jer zelim da je iskoristim, vec zato sto mi je previse prirasla za srce. Prosto smo se razisli, ona je iskoristila sansu koja joj je data, nije zelela da napravi kompromis, nije zelela da ostane u zemlji. Ako nekad budem spreman otici cu i ja, ali nazalost, ona je za mene izgubljena. Kako se resiti bola, znam koliko sam patio i pre nego sto je otisla jer nije htela da slusa, uradila je ono sto je ona htela. Ja sam trebao tad da presecem, ali nisam. Pomozite, neki savet mi dajte jer sam prilicno razbijen. Znam da sam ucionio mnogo za nju, ali nije vredelo. Volim je puno ali imam strah od odlaska van. Hvala Vam na savetu unapred.
    P.S Koliko vremena treba coveku da se oporavi? Kakva su iskustva.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani Deki, tugovanje nakon raskida je uobicajena pojava i najveci intenzitet je upravo na pocetku raskida (procitajte vise o tugovanju ovde). Dakle, sada sledi najtezi period koji je prirodan a „simptomi“ koji mogu biti intenzivni npr. nesanica, placljivost, gubitak apetita vremenom bi trebali da nestaju. Ovaj najintenzivniji period bi mogao da traje par meseci ali gledajte da ne pravite greske sto se tice ishrane i spavanja kako ne biste pogorsali situaciju. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti i za psiholosko savetovanje. Srdacno, Sanja Marjanovic dipl.psiholog

  8. igor says:

    Ostavila me je devojka pre destak dana,bili smo u vezi godinu dana.Njoj je umrla baba,za koju je bila vrlo vezana,posle par dana nakon sahrane,rekla mi je da ne zeli da bude u vezi,zeli da bude sama.Jasam na to odgovorio da razumem.Mnogo mi je tesko,jer mi MNOGO znaci.Pre neki dan kad sam krenuo da je poljubim,nije okrenula glavu,nego mi je dozvolila.Kada je podsecam na nasu vezu,pokazuje da zeli da se pomirimo,al ubrzo se ohladi od toga,cvrsto stoji iza toga,da nece pomirenje.Sta da radim?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani Igore, budite strpljivi, pruzite joj prijateljsku podrsku, budite prisutni, cak i ako ne budete vise zajedno to je nesto sto svakako teba da ucinite za osobu do koje Vam je stalo a nalazi se u fazi zaljenja. Pozdrav, Sanja M. dipl.psiholog

  9. Maja says:

    U vezi sam 3 i pol godine, ja imam 30, on 28 god. Dosta smo razliciti, intelektualno, cak i porodicno, nase porodice su potpuno dva razlicita svijeta i mentalna sklopa. Uprkos svemu, prihvatila sam ga i zavoljela takvog kakav jeste, jer nisam nikad patila od materijalnih stvari, odgajana sam u kuci gdje partnera treba traziti na osnovu njegovih kvaliteta, manira, karaktera i opcenito dobrih osobina. Prije svega, nasa veza se uvijek bazirala na medjusobnom prijateljstvu, medjusobnom osloncu jedno na drugo. Bila sam uz njega u fazama, kada bi vjerovatno svaka druga djevojka otisla. Nije imao posla, nikakvih uslova za neke ozbiljnije planove. Ipak, ostala sam uz njega i bodrila ga, jer me uvjeravao da ce se sve promijeniti kad se zaposli. Zaposlio se prije nekoliko mjeseci i to vise nije ista osoba. Postao je drzak, nezainteresovan, potpuno nemaran prema vezi i prema meni. Okrenuo se prema drugovima, dane i sate provodeci s njima. Poceo se ponasati manipulativno, tvrdeci da meni bas nista ne fali, a ako mi fali da to nesto trazim negdje drugo. Ocajnicki sam pokusavala da mu ispricam koliko me to muci i grize i da sam usamljena. Da mi nedostaju sasvim obicne stvari koje jedan par radi u vezi – provodi jednostavno vrijeme zajedno. Imali smo prije 3 mjeseca prekid, gdje smo se brutalno izvrijedjali i nakon 15 dana me potrazio, a ja sam mu se vratila. Otkako se zaposlio, nema nikakav plan za buducnost, ne djeluje mi kao neko ko bi trebao da se osamostali i da gradi nesto, ponasa se nezrelo, neodgovorno, inertno i cak sumnjam da je postao ovisnik o kladionici, Ignorise me i ne javlja se danima, obicno se ja javim prva, a on se sepuri i ponekad mislim da uziva u tom svom sadistickom ponasanju i da se tako ponasa, jer je vidio da mu to prolazi. Ponasa se kao da sad moze da bira, da moze bolje, valjda sto ima posao, pa mu vise ne treba utjeha i neko da prolazi s njim sve to. Pocela sam sumnjati i da me vara, suocila sam ga sa svojim sumnjama, nije dao nikakav odgovor, brani se napadom, da sam ja ta koja ne valja, da ga gusim, da trebam biti sretna sto je on tako savrsen, ne opija se, ne hoda po kafanama, a ne da prigovaram. Kao da ga je posao promijenio u negativnom smislu, ili je mozda trebalo da stane na svoje noge, da bi pokazao pravo lice. Sve to mi je tesko palo, to nepostovanje mene, ta neizvjesnost u koju me namjerno baca i ta manipulacija koje ne mogu da se oslobodim. U svemu tome, ima naravno stvari i koje volim kod njega, ali kao da i to lagano iscezava. Nekad me nasmijavao, nekad smo se nadmetali ko ce koga vise da iznenadi, bili smo romanticni, strastveni. Voljela bih da presjecem, da se oslobodim straha da cu ostati sama, da povucem crtu i da skupim snage da ne odgovorim na njegov poziv ili poruku koji ce se opet desiti kad se ispuse, kad mu druge aktivnosti dosade. Osjecam da me ovo psihicki ubija, da ovo nije put kojim trebam da idem, da ne mogu nekome objasniti da grijesi i da ce se dovesti do propasti, ako sam to ne zeli da vidi. Samo eto, ne znam kako skupiti tu snagu, a da pritom ne krivim sebe sto sam se u zrelim godinama posvetila i vezala za izgleda pogresnu osobu.. Jos uvijek ne mogu da pomirim sebe sa cinjenicom da me neko tako nije znao da cijeni, a zasluzila sam najbolje od zivota.

  10. Olja says:

    Zajedno smo studirali i nakon dve godine studija i druzenja zapoceli smo vezu. Veoma brzo smo, fakticki, poceli zajednicki zivot, jer sam ja bila sama u iznajmljenom stanu, pa je on cesto ostajao i po nekoliko dana, a vremenom i sve cesce. Osetila sam potrebu da pored studija trazim posao, kako bih mogla nakon diplomiranja da ostanem u njegovom gradu. Tako sam i radila i studirala, napredoval kroz razne pozicije, ne zbog preteranih ambicija, vec zbog tolikog truda da ne izgubim posao. I tako sam nehotice postala veoma uspesna mlada zena za ciji uspeh znaju mnogi. On nije zeleo da radi, maksimalno se posvetio studijama, jer je sanjao da postane naucnik (majka ga je vaspitala da mora da bude najbolji i da se diploma skoro najvise racuna). Ipak, i tako, bilo nam je lepo. Mnogo smo se voleli, imali svoje rituale, dobro funkcionisali pod istim krovom i postao je moja porodica, sastavni deo mog svakodnevnog zivota. U nekom trenutku sam ubacila ideju o zajednickom zivotu u stanu njegove bake, koja je stara i bolesna i tesko funkcionise sama i koja bi mogla da predje u njegovu sobu, kod svoje kcerke, a njegove majke. Mesecima je imao problem da majci tako nesto predlozi. Na kraju je do toga doslo, ali zato sto baka nije vise mogla sama, pa je njegova majka donela tu odluku. Stan je bio oronuo i predlozila sam da ga malo adaptiramo u skladu sa mogucnostima, sto njegovim roditeljima nije bilo neophodno, ali barem je on pristao. I tako je otpoceo nas zvanicni zajednicki zivot. U medjuvremenu smo diplomirali, upisali master studije, on i doktorske (ja sam produzila master, jer sam jos uvek radila i nisam mogla da postignem). Posle sam dala otkaz da bih zavrsila master i na raspolaganje nam stavila nasu ustedjevinu, a njemu je majka davala nesto malo novca i to je njemu bilo dovoljno da ne mora da radi. Jedva sam ga ubedila da se zaposli u jednoj firmi na veoma laganoj poziciji, koju on sve vreme nipodistava, jer je posao za ljude sa srednjom skolom. Pored toga sto je on uvek bio nezan sa mnom, sto smo imali svoje aktivnosti, sto smo se lepo slagali, pocela sam vremenom da se gasim. Godinu dana nismo imali redovne odnose – jednom u dva, tri meseca i bilo mi je bolno. Prestala sam da ga posmatram kao muskarca, sve vise sam mu, kako on kaze, „zvocala“ sto je debeo, sto se na moje oci mazi sa majkom kao da je devojcica od pet godina, sto konstantno moram za njim da pokupljam razbacane stvari, da se objasnjavam jer je svaku moju rec tumacio kao zvocanje, pocelo je da mi smeta sto je u drustvu arogantan iako znam da ima kompleks nize vrednosti (majka ga je do skolskog uzrasta izolovano odgajala, oca drzala po strani, ucila ga je da je on najbolji, a u skoli su ga deca tukla zbog njegovog stava). Mnogo se trudio tokom zivota da se promeni i napredovao je, ali ti kompleksi su uvek bili tu, uvek je u kriznim situacijama jeo ili imao napade panike. Uostalom, i on je usao u tu ucaurenost i nije zamerao sto odbijam odnose, vec je i on pristao na taj „penzionerski zivot“. Na kraju, doslo je do toga da sam se upustila u paralelnu vezu sa momkom koji me je posmatrao kao vazno i pozeljno bice. Ta veza mi je sve vise prijala, a moj partner je postajao sve ravnodusniji i time meni odbojniji. Cak sam i pomisljala da ga ostavim i nastavim sa novom osobom, ali analizirala sam da me mozda samo zaslepljuje pocetna idealizacija. Medjutim, pod uticajima prijateljice i nove osobe, da moja veza nije dobra i da sam ja mlada da bih se ucaurila, obavili smo razgovor. On se tada slomio, danima je plakao, molio me je da pokusamo da popravimo. Nije da nisam imala tracak zelje, ali imala sam i odbojnost. Kada mi je rekao da je skupljao novac da me zaprosi, slomila sam se i ridajuci i samooptuzujuci se, priznala sam sta sam uradila. Bio je pun razumevanja, doduse, u soku. Danima su mu se mesala osecanja, a ja sam tad shvatila sta sam uradila i molila sam ga da pokusamo to da prevazidjemo. On je nacelno bio za. Posle nekoliko dana otisla sam u rodni grad. Povremeno bismo se culi, nekad prijateljski, nekad sa neznoscu i ljubavlju, nekad je trazio da ga malo pustim, da mu treba prostora. Jednom sam mu se pojavila pred vratima i poljubili smo se placuci i samo me je grlio i rekao da je to sve sto mu treba. Ali da ne zeli vezu. Nacelni dogovor bio je da idemo polako. I isli smo, videli smo se za mesec i po dvaput, svaki put me je poljubio i culi smo se kad-kako telefonom. Sve to je trajalo mesec i po dana od mog odlaska, veza je trajala cetiri godine. Onda, prosle nedelje, iznenada kada sam ga uobicajeno nazvala, ton mu je bio hladan i bio je sav zvanican. I tako i kroz narednih par poruka. Pitala sam o cemu se radi, rekao je da se svaki moj pokusaj svodi na to da ga pritiskam time sto je meni tesko bez njega, na to kako je meni i da nista konkretno ne radim da ga vratim. Pustila sam ga dva dana i onda sam mu na vratima ostavila poklon. Napisala sam mu pesmu i na usb narezala prezentaciju sa slikama nasih predela i on je bio na nekim slikama i tu su bili stihovi. On se samo kulturno zahvalio. Nista nisam odgovorila. Sutradan je sam napisao „cao“, opet se nisam javila. Mislim da sam htela da se malo sklonim i postignem neki efekat. Sutradan sam se tek javila oko nekog dogovora i on je opet bio zvanican. Zamolila sam ga da mi se ne obraca ako planira takvim tonom, jer me to pogadja. Tada je presekao kratko i jasno sa zao mi je, imala si sansu, ali ti samo gusis svojim stanjima. Rekao je da se rasplakao od prezentacije i tada su iz njega izasli bes, mrznja, ljubav, sve i da ne zeli da bude osoba sa tih slika, koja meni povladjuje (i dalje ne razumem sto ima takav stav, kad je upravo on na mene imao jak uticaj). Tada sam ga molila da mi da sansu samo da probamo bolje, da se ne vracamo na staro. On nista. Pozlilo mu je, moja stara baka ga je zamolila da dodje, odbio je i kasnije nije pitao kako sam. Znao je da za dva dana imam poslednji i najvazniji ispit na masteru i da mi je to bitno za novi posao. Blokirao je moj broj na svim aplikacijama. Sutradan sam dobila otkaz i prvo sam njega nazvala, a njegova reakcija bila je: desava se, zao mi je. Rekao je da me ne zeli u svom zivotu, da nije to zbog prevare nego zbog toga kakva sam ja – da stavljam svoja osecanja i potrebe ispred njega i da sam naporna. I da, uostalom, lepo zivi bez mene i shvata da mozda to nije bila ljubav, vec samo ponos sto ima nekog, kao sto je ponosan na svoje diplome. Sutradan sam polozila ispit, dobila visoku ocenu, morala sam da mu javim, uvek mi je bio podrska, nisam mogla da ga iskljucim. Nije nista odgovorio. Potpuno me je iskljucio iz svog zivota na grub i iznenadan nacin. Nije me udostojio ni pristojnog razgovora posle svih nasih godina i mog truda da se iskupim. Porodica mi govori da sam ja njega godinama vukla i da sam samo skretala paznju na stvari koje mi smetaju i da sam na kraju osetila da se on ne trudi, da se ni na kraju nije potrudio kad me je doveo do ovog ocajnog stanja da danima imam prazan pogled. A ja se osecam kao da sam ja bila losa, da mu nisam davala krila, da sam preuvelicavala njegov odnos sa majkom, da sam bila gruba…i zato konstantno imam potrebu da mu dokazem da mogu da budem bolja, a on me je uskratio. I ne znam zbog cega na kraju tako ostro, a normalno smo komunicirali. Uzasno se suzdrzavam sad da ga ne zovem, a otrcala bih kod njega, samo da popricamo, ali ne smem. Osecam da ga volim, da sam samo pomesala onomad ljubav koja je upala u rutinu i zaljubljenost prema novoj osobi. I konstantno se nadam da ce se javiti posle nekog vremena. Ali posle ovako grubog i naizgled definitivnog njegovog stava, uzasno se plasim da me nikako ne zeli. Vapim za nadom. Ionako vec dva meseca funkcionisem kao biljka, a od nedelje sam ocajna, boli me kada uzdahnem, nasumicno mi dolazi u misli i presece me po stomaku. Samo zelim ili da vratim vreme ili da se on javi, makar prijateljski. Zaista se trudim, zakazala sam i kod psihologa, ali ne mogu da shvatim ovo sto se poslednjih dana izdesavalo i stoga se konstantno nadam.

  11. Marija says:

    Bilo smo u vezi 4,5 godina, sa prekidima od 3 puta od po mesec,dva i to sam uvek ja raskida la. Zašto? Zato što se nisam osećala ispunjeno i ako je sve bilo kako treba, izuzev malih svadljića koje su jelte normalne u vezi. Nisam jasna sama sebi, zašto ostavljam dečka koji me voli, trudi oko mene, a meni kao da to nije dovoljno!? I kad raskinemo ja se cimam sa nekim kratko(ne uvek ) i tu osobu otkacim i vratim bivšem. Možda zato sto sam mlada imam 21 godinu vezu smo započeli od moje druge godine srednje škole dok on ima 25 godina i prošao je dosta toga. Sad poslednji raskid, raskinula sam jer mi je muka sebe i tog mog ponašanja prema njemu. Znam da nije zaslužio to a i dalje to radim. Posle nekog vremena upoznala sam osobu koja mi se svidja, a bivšeg volim ali ne želim sa njim vezu. Sad vucem muke sa novim dečkom i čim se zakačimo ja pošaljem poruku bivšem. Moram to prestati da radim i odlučim šta hoću u životu ali ne znam kako i na koji način? Takodje taj bivši i ja živimo u dva različita grada i tačno u početku studija mi je bilo okej da dolazi od vikenda do vikenda ili ja da idem tamo,ali kako prolazi vreme i kako sam starija on mi treba ovde a znam da je to nemoguće jer ima posao. Želim pomoć verovatno se javio neko sa ovakvim cepanjem i neodlučnošću. Šta je to što treba da uradim da bih postala odlucna i bolja osoba?

  12. Maja says:

    Bila sam sa jednim deckom koji me je lagao da nema devojku. Cesto smo se vidjali i zaljubili jedno u drugo. Veza sa tom devojkom mu je pukla . Problem je sto je od naseg raskida proslo skoro 4,5 godinea ja ga i dalje volim , sanjam. Od raskida smo se skoro redovno culi, izjavljivali jedno drugom ljubav, gledali preko skajpa, ceznuli i patili. Zivimo u razlicitim drzavama. Od pre mesec i po dana se ne cujemo . Nismo se svadjali. Nasa veza je bila spoj strasti, ljubavi i prijateljstva. Osecam se lose jer ni sa kim posle njega ne mogu da imam vezu. Kako da prebolim ?

  13. Ljubiša says:

    Devojka sa kojom sam 7 godina u vezi mi je raskinula, sa jedinim razlogom koji navodi „da me više jednostavno ne voli i da joj je potreban mir“. Ja bukvalno umirem, jer u životu ni za kim nisam tako patio.Iza sebe imam jedan brak i dete, i smatram da sam sve za naš uspeh dao, obzirom da sam se odrekao mnogo stvari svog života, i grada u kome sam živeo i posla koji sam tamo imao, i porodice i svega da bih bio tu i da bi veza uspela, jer se ja i ona znamo i pre mog braka što bi rekli ljubav iz školskih dana. Čak smo se i verili ali ona to ne smatra važnim, niti pokazuje želju za decom i porodicom. Ono što je najvažnije u životu joj nisam povisio ton, niti sam je nedaj bože udario, prevario ili bilo šta loše uradio, jedino što sumnjam je činjenica da je imala vrlo rizičnu operaciju štitnjače i da zbog hormona koje pije sve to radi, jer se jednostavno posle toga promenila skroz u negativno. Pre operacije se ponašala čudno i kada smo otkrili njen zdravstveni problem konstatovali smo da se loše ponaša zbog zdravstvenog stanja. Gotovo sam siguran da me ne vara ali mi razlog raskoda deluje smešno i na nivou tinejdžera, pa sumnjam da je pomenuto narušeno zdravlje razlog jer ne želim da verujem da je ona od jednom neka druga osoba ipak smo u ozbiljnim godinama. Ja se raspadam imam problem ne mogu da spavam, kad sklopim oči imam osećaj da ču se ugušiti a kad ustanem teško dišem, i sve me boli, jednostavno vrišti mi se od plakanja, jer mi mnogo znači i ne mogu prihvatiti i zamisliti život bez nje. Izgubio sam volju za ljude, posao, ne drži me mesto samo negde jurim po gradu a ne znam gde , tresem se kad pomislim da sam nemoćan da me bar još jednom samo zagrli. Nisam daleko bilo suicidna osoba, ali se bojim za svoje zdravlje i kako će se sve ovo odraziti i ne znam šta da radim. Nemam želju niti me interesuju drugi kad pomislim da treba da je prebolim možda i budem nekad sa nekim imam osećaj da bih pre iz kože izašao nego bio sa drugom makar mi srce na dlanu dala. Kako i sa kime da rešim problem jer mislim da joj je loše i da raskida zbog njenog zdravstvenog problema, a kod psihijatra iako joj lekar preporučuje neće i osuđuje da je pravim ludom. Pomozite mi da je spasim i time i sebe i vezu, jednostavno ne mogu bez nje?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *