Dve vrste psihoterapijskog tretmana

Različiti klijenti dolaze sa različitim razlozima i motivima na psihoterapiju. Neki se obraćaju psihologu zato što pate od neprijatnih simptoma (kao što su anksioznost, napadi panike, strah od javnog nastupa, fobije, depresivnost, preterana briga za sopstveno zdravlje, opsesivnost, glavobolje, nesanca, impotencija i sl.).

Drugi dolaze jer su nezadovoljni svojim samopouzdanjem, odnosima sa partnerom, prijateljima ili kolegama na poslu, dok neki klijenti dolaze iz želje da bolje upoznaju sebe, prodube svoj kontakt sa osećanjima, ili naučene neke veštine (na primer: da otkriju svoje talente, unaprede svoje tehnike učenja, da nauče da se bolje samomotivišu i upravljaju vremenom, nauče da se relaksiraju i budu više u kontaktu sa svojim telom i osećanjima, otklone emocionalne i telesne blokade koje ih ograničavaju u dostizanju seksualnog zadovoljstva i td.).

Kako izgleda prva seansa kod psihoterapeuta

Bez obzira o kojoj vrsti klijenata je reč, prva seansa je uvek ista i ona uključuje međusobno predstavljanje i intervju koji obavlja psihoterapeut sa klijentom. Svrha intervjua je da psihoterapeut prikupi relevantne informacije o klijentu kako bi mogao da ga bolje razume, što je neophodan preduslov za postavljanje psihoterapijskih ciljeva i određivanje strategija rada.

Na prvoj seansi psihoterapeut i klijent zajedno utvrđuju listu problema i terapijske ciljeve koje klijent želi da ostvari. Glavnu ulogu u postavljanju ovih ciljeva i njihove prioritetnosti ima klijent i njegove/njene potrebe. Dakle, klijent i psihoterapeut se zajedno dogovaraju koji su to ciljevi koje klijent želi da ostvari i kojim redosledom. Detaljnije o prvoj senasi kod psihologa pogledajte ovde

Psihoterapijski ciljevi

Kratkoročni terapijski ciljevi ulgavnom se odnose na prevazilaženje nekog neprijatnog simptoma (na primer: straha od vožnje liftom) ili rešavanje nekog aktuelnog problema (na primer: problema u odnosima sa partnerom). Međutim pored kratkoročnih ciljeva koje uglavnom definiše sam klijent, terapeut postavlja i tzv. dugoročne terapijske ciljeve.

Dugoročni terapijski ciljevi podrazumevaju rad na klijentovoj karakternoj strukturi, što podrazumeva prepoznavanje i proradu klijentovih bazičnih konflikata, osećanja koja su potisnuta i blokirana. Zašto je ova vrsta rada važna? Zato što klijent nije skup simptoma ili problema već je klijent osoba sa svojom istorijom, prošlošću, identitetom i karakternom strukturom. Karakterna struktura oslikava kako je klijent tokom razvoja razrešio konflikte i bolna osećanja sa kojima se suočavao u interakciji sa značajnim osobama  iz njegove/njene okoline. Ova vrsta rada zahteva dosta dublji i dugotrajniji psihoterapijski rad i intenzivniji terapijski odnos. U ovoj vrsti rada klijent ne samo da osvešćuje i izražava osećanja već tokom ovog procesa dolazi do reparacije klijentovih obrazaca ponašanja i kontakta sa sobom i drugima, što dovodi do trajne modifikacije njegovih/njenih odbrambenih mehanizama, osećanja i obrazaca ponašanja.

Neki klijenti nisu spremni za ovakvu vrstu rada jer to zahteva strpljenje, upornost, hrabrost i dugoročniji rad, pa se stoga opredeljuju isključivo za rešavanje aktuelnih problema i/ili otklanjanje simptoma. Prednosti koje donosi ova vrsta rada su dublje i stabilnije psihološke promene, trajnije i dublje poboljšanje i modifikovanje slike o sebi i drugima i dostizanje viših nivoa psihološkog razvoja.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *