Da li je nužno da budete depresivni posle raskida?

raskid

raskidSvako od nas je nekada bio ostavljen/na, ostavio/la nekoga, izgubio/la neku dragu osobu, osobu sa kojom je proveo/la dugo vremena i podelio/la mnogo toga. Bez ozbzira da li smo ostavili nekog ili je neko ostavio nas, svako od nas je nekada osetio bol raskida. Raskid je svakako bolno i neprijatno iskustvo koje uključuje izvesnu količinu tuge, bola, osećanja gubitka i praznine, razočaranja i usamljenosti. Koliko će nas raskid boleti pre svega zavisi od toga koliko dugo smo proveli vremena sa nekom osobom, koliko smo bili vezani za nju, koliko toga lepog smo podelili, jednostavno od toga do koje mere smo tu osobu uključili u sopstveni život. Posle raskida nam je potrebno da uložimo napor da ponovo osmislimo svoj život, svoje ponašnje i svakodnevne navike, sada sami ili sa nekim drugim. Ali prvo treba preboleti gubitak i prihvatiti osećanja koje raskid nosi sa sobom.

Zašto raskid mora da boli?

Raskid je bolan samo ako smo bili vezani za osobu sa kojom nismo više u vezi i ako je ta veza trajala dovoljno dugo da smo mogli podelili svoja osećanja, uživati u intimi, seksualnosti i ako smo tokom veze stvorili blizak i prijateljski odnos. Ono što je bolno u raskidu je misao da sa tom osobom više nikada nećemo imati ono lepo što smo doživeli, gradili, delili. Ono što boli u raskidu su lepe uspomene iz prošlosti i praznina koja se javlja nakon prekida veze ili gubitka osobe koju smo voleli. Raskid može da boli i zbog prevare, odbacivanja, laži i gubitka poverenja u osobu sa kojom smo bili u vezi. Sve je to svakako bolno i neprijatno ali ne užasno i nepodnošljivo. Posle raskida nastojimo da prebolimo gubitak i prevaziđemo frustraciju koju donosi privremeni osećaj praznine ili povređenosti (pogledajte tekst „O povređenosti“).

Kako da prevaziđemo raskid na što bezbolniji način?

Prvo treba prihvatiti da je raskid samo neprijatno iskustvo koje ima ograničen vek trajanja, što znači da iako je neprijatan i frustrirajući, raskid je ipak podnošljiv i prolazan. Tuga, osećanje praznine i druga osećanja koja prate raskid normalna su i neizbežna posledica raskida i ako ih osoba prihvati bez užasavanja i katastrofiziranja, ona polako i postepeno prolaze (pogledajte tekst „Ljubav i tugovanje“). Verovanje da je raskid nepodnošljivo, neizdrživo stanje bola dovodi do još veće neprijatnosti i do pojave straha, panike i osećanja bespomoćnosti što osobu može zaista uvesti u stanje depresije. Da bi ste izbegli depresiju, dozvolite sebi da tugujete, podelite svoja osećanja sa nekim, nemojte poricati osećanja već ih prihvatite, tako ćete olakšati sebi. Ova neprijatna osećanja će postepno prolaziti, javljati se sve ređe i vremenom slabiti, budite strpljivi.

Zašto su neki ljudi skloni da upadaju u depresiju posle raskida?

Neki ljudi se užasavaju samoće, pogrešno, preterano i nerealistično veruju da ne mogu da budu sami, da je to nepodnošljivo, da ne mogu da tolerišu osećanja dosade, neispunjenosti i frustracije. Takođe, oni često pogrešno procenjuju da će takvo stanje trajati veoma dugo što može dovesti do iscrpljenja, povlačenja u sebe i pada motivacije za životne aktivnosti i svakodnevne poslove. Dakle, reč je o strahu i depresiji povodom neprijatnih osećanja. Ako zauzmete čvrst stav da je raskid samo neprijatno i prolazno iskustvo umesto užasno i trajno, bićete samo tužni, nezadovoljni (možda čak i frustrirani) ali ne i depresivni. Prihvatanjem bez straha i panike ovih neprijatnih osećanja, vi činite da ona prođu i da se vaš život polako vrati u normalne tokove.

Neki ljudi upadaju u depresiju posle raskida zato što (implicitno ili eksplicitno) veruju i duboko su ubeđeni da ne mogu živeti bez ljubavi. Ovo je potpuno iracionalna, nerealistična i opasna ideja. Ako samo malo razmislimo lako ćemo uvideti da se ljubav između dvoje ljudi veoma retko događa, u odnosu na zaljubljenost, euforiju, nerazumevanje, neslaganje, isprazne veze, flertovanje, seks bez emocija i sl. Dakle, ako se složimo sa činjenicom da se ljubav između dvoje ljudi retko događa, to onda znači da mi veći deo svog života provodimo upravo bez ljubavi. Što dalje znači da je život bez ljubavi sasvim podnošljiv ali ne možda i toliko lep i ispunjavajući, ali svakako podnošljiv i sasvim zadovoljavajući.

Neki ljudi su skloni da upadnu u derpesiju posle raskida jer veruju da su to i zaslužili, da ih je voljena osoba ostavila zato što sa njima nešto nije uredu, zato što manje vrede i sl. Ove osobe čvrsto veruju u iracionalnu ideju da to što su ostavljene predstavlja siguran dokaz njihove neadekvatnosti. Ovakvi i slični samoporažavajući stavovi dovode do depresivnosti, osećanja beznadežnosti a ne sam raskid. Ovde se radi o strahu od negativne samoprocene. Dakle, dok se jedni plaše svojih neprijatnih osećanja i pokušavaju da ih suzbiju (tako što ne dozvoljavaju sebi da tuguju, piju alkohol i koriste druge psihoaktivne supstance, ili prosto poriču bol i ulaze u hipomanično, povišeno raspoloženje koje predstavlja odbranu od tuge i praznine) drugi samoobezvređuju sebe. To se dešava kod osoba koje su preosetljive na kritiku i odbacivanje jer su u svojoj prošlosti (pre svega u svojoj primarnoj prodici) imale dosta takvih neprijatnih i bolnih iskustava. Ako smo skloni da mislimo da smo manje vredni ili bezvredni nakon raskida, onda je verovatno da ćemo tako mišljenje o sebi imati i u budućnosti. U takvim slučajevima potrebno je raditi na menjanju slike o sebi i učenju bezuslovnog samoprihvatanja kako bi se prevazišle aktuelne i sprečile buduće depresivne rekacije na gubitak i odbacivanje.

Neki ljudi upadaju u depresiju posle raskida zato što su jako besni na osobu koja ih je ostavila, prevarila ili na neki način povredila. Taj bes ili nisu izrazili, ne znaju kako da ga izraze ili su besni na sebe. Osoba može biti besna na bivšeg partnera ali i na sebe (na primer: osoba je besna na sebe jer je dugo ostajala u vezi u kojoj se osećala loše i trpela iz straha da ne ostane sama, osoba može biti besna na sebe jer veruje da je morala znati i sprečiti da je partner vara i laže i sl). Bes prema sebi se teže podnosi nego bes prema drugome. U ovakvim slučajevima potrebno je otkriti zašto je osoba besna, raditi na prihvatanju i izražavanju besa kao i učenju veština asertivnog izražavanja osećanja kako osoba u budućnosti ne bi ponovo trpela i ostajala u vezama za koje smatra da nisu kvalitetne.

I na kraju postavimo ponovo pitanje: da li je nužno da budemo depresivni posle raskida? Naravno da ne. Koliko god da smo tužni, povređeni, usamljeni i koliko god da osećamo prazinu mi ne moramo da budemo depresivni. Zašto? Zato što je depresivnost posledica našeg poricanja neprijatne realnosti (izbegavanje i poricanja osećanja tuge, usamljenosti i praznine) ili nerealističnog preuveličavanja i izobličavanja neprijatne realnosti (samoobezvređivanja, katastrofiziranja, potcenjivanja sebe a precenjivanje drugog i sl) i preterane ljutnje na sebe ili drugoga. Dakle, sam raskid ne stvara depresiju već naš način razmišljanja o raskidu i sebi. Odaberite da budete tužni ali ne i depresivni, odaberite da budete razočarani umesto besni i povređeni, dokažite sebi da to što ste ostavljeni ne znači da ne vredite ili da ste manje atraktivni, pokažite sebi da je raskid samo neprijatan i prolazan a ne užasan, prihvatite tugu i druga osećanja i nastavite svoj život jer mnogo toga je pred vama.

Vladimir Mišić

dipl. psiholog

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

154 komentara na: “Da li je nužno da budete depresivni posle raskida?

  1. Povredjena says:

    A zar tuga i razocaranost kad traju mesecima nije upravo depresija?!I zar je to bezazlenije?
    Zasto vise ne izmisle pilulu koju bismo popili i jednostavno bi prestalo da boli…Pobogu,danas je moguce promeniti nekom krv a nije moguce olaksati nekom tugu?!
    Zasto vise ljudi ne priznaju da ljubav i happy ever after ne postoji, da je to izmisljena kategorija,produkt filmova i knjiga koje imaju za cilj da idealiste namame i nateraju ih da pate!
    Imam 28 godina i nisam srela srecan par,nikog kome je bolje zajedno nego odvojeno,a ti ljudi ipak ostaju zajedno i pate i svadjaju se i vredjaju i lazu i varaju i tuku i nazivaju svoj odnos ljubavlju…Lakse bi mi bilo da procitam tekst „nema ti leka“, nego ove gluposti…Ja godinama pokusavam da izadjem iz bolesnog odnosa i ne uspevam…Ne znam vise ni ko sam ni da li je problem u meni mozda,ni da li volim ili sam opsesivno zavisna od druge osobe…Sta kada se stalno vracamo jednoj osobi i kad ni ne mozemo da dodjemo do tacke ciste tuge jer ne mozemo da nateramo sebe da prekinemo odnos?Ima li to neki strucan naziv ?
    Kada osecanja varijraju od predivne neznosti do zelje da povredimo osobu?Sta je to?

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Postovana, tuga i razocaranost su zdrave emocije kako je to opisano u tekstu i ne traju mesecima. Pre ce biti da je kod vas rec o osecanjima besa, povredjenosti i bespomocnosti. Takva osecanja mogu trajati mesecima i ciniti osobu depresivnom. U psihoterapiji uspesno pomazemo ljudima da prevazidju ta osecanja i prebole gubitak. Ljudi koji ne prekidaju odnose koje ocenjuju kao lose su osobe sklone simbiotskom vezivanju, to je poseban problem koji ima veze sa nesigurnoscu i dozivljajem vlastitog identiteta.Za tugu nema leka jer tuga je lek, ona nas leci od bola i gubitka dok bezanje od tuge uvecava, odrzava bol i uvodi u depresiju. Srdcana pozdrav

      Vladimir Misic dipl. psiholog

    • Mila says:

      Ljubav je bolest zavisnosti a patnja posle raskida je apstinencijalna kriza..Mozete da se „skidate na suvo“ ili da nadjete neku adekvatnu zamenu :)Ja sam uvek za ovu drugu varijantu..
      I jos nesto.Onome ko je ostavljen najveci je problem pomisao da dok mi patimo on se ekstra provodi sa nekom drugom..A onome ko nas je ostavio najveci je problem ako mu odmah nadjemo zamenu..I zato ja uvek imam nekog u rezervi :)

      • Sara says:

        Ljubav nije nikakva „bolest zavisnosti“ vec zdrav odnos izmedju dvoje (zrelih, emocionalno inteligentnih i stabilnih) ljudi, koji je ispunjen medjusobnim poverenjem, prihvatanjem, emocionalnim i fizickim uzivanjem, i medjusobnim postovanjem.
        Zavisnost je nesto sasvim drugo, i kada postoji odnos zavisnosti, tu ljubavi nema. Najcesce su zrtve zavisne od svojih progonitelja i zlostavljaca (u emocionalnom i/ili fizickom smislu) kao i oni od njih. Jedni bez drugih ne mogu.
        Dok dvoje ljudi koji se vole mogu uvek da zive jedan bez drugog, ali su napravili izbor da zive zajedno (ili zive nekim drugim nekonvencionalnim stilom zivota) jer se istinski vole.

        • pera says:

          Saro, ljubav jeste lep odnos dvoe zrelih ljudi koji su / dok su u ljubavi. To se ipak retko dogadja. Da li ce uspeti na duge staze saznamo posle nekog vremena koje smo proveli u vezi. Treba voleti punim plucima, ali treba znati da posle rastanka zivot tece dalje. Zato, ako se dogodi, dajte sebi vreme da odradi bol, ali radite sve ostalo sto umete dobro da radite: ucite, doskolujte se, idite na sport, odmorite se, zapocnite nesto novo. I ne zaboravite, karcinom je bolest tuge. Zato, pobrinite se za sebe.

  2. emotivno slomljena says:

    Postovani,
    Ja sam saznala da moj suprug ima ljubavnicu 3 god,mada on tvrdi da je to ponekad i da je hir da je ne voli da mu je draga.Mnogo me boli to saznanje da ne mogu normalno da funkcionisem,boli me dusa,ne jedem,ne spavam ,mnogo sam tuzna.Sto je najgore ja ga i dalje volim i ne mogu da zamislim zivot bez njega a ne mogu da prihvatim ni ovu situaciju.Osecam da ludim.Sta da radim?

    • Mila says:

      Pa lepo nadjite i vi nekog lepog muskarca za sebe i prepustite se uzivanju:) Vas suprug je ocigledno lazov i bolje Vam je da to sto pre shvatite. Ima mnogo prelepih muskaraca svuda oko nas i glupo je patiti zbog jednog idiota.Ostavite ga bez rucka i vecere, bez cistog vesa i ispeglanih kosulja, idite negde na vikend, provedite se i posle izvesnog vremena doci ce vam pod noge kao kuce..A i ako ne dodje bolje po Vas…Srecno.

  3. Nina says:

    Nakon čitanja ovog teksta,a pogotovo komentara pada mi na pamet film „Eternal Sunshine of the Spotless Mind“.

    Kako bi izgledalo kad bi nakon raskida samo otišli da nam izbrišu sva sećanja i uspomene na datu osobu :)

  4. Dragoslava says:

    Često doživljavamo raskid kao poraz, „lošu investiciju“, koji prati gubitak volje i životnog elana. To je kao da Vam se „odjednom“ sruše dva sprata koja ste gradili i u koja ste uložili svoju energiju, pažnju, ljubav. Ali, temelji su još tu, iako ih možda ne vidite usled krša i loma koji se na njih sručio. Teško je krenuti u raskrčivanje jer je to bolan proces, emotivno ste vezani za stvari koje su sada „krš i lom“, ne možete da podnesete da im je došao kraj, one Vas podsećaju na „sreću“.

    Trebalo bi da uredite taj prostor, to je prostor Vas, koji Vam niko ne može oduzeti. Raskid ima i svoje dobre strane, koje se nepravedno zapostavljaju, trebalo bi da budete 1. srećni što niste ostali u odnosu koji je loš; 2. što niste traćili svoje vreme sa osobom koja vas ne voli; 3. što je to jedno ogromno iskustvo za vas, iz koga ćete mnogo naučiti; 4. srećni zbog sreće osobe sa kojom ste prekinuli, koja vas je ostavila…

    U stvari, toliko razloga da budete srećni.

  5. nena says:

    Bolelo je osam meseci i ne prestaje da boli.Posle 26 godina on me napusta i ostavlja dva sina zbog druge.Mislila sam da smo srecni,udovoljavala sam svim njegovim zeljama,bila dobra supruga,majka i domacica.
    Imao je potpunu slobodu koju meni nikada nije dao,a ja sam bila ta koja je odrzavala kucu i brinula o svemu.Ne boli vise saznanje o tome da se on zaljubio u mladju devojku bez ikakvih obaveza,vec to da me uopste nije postovao koliko postuje ovu sadasnju ljubav.LJubav je slepa,to je istina i ovo mi je otvorilo oci da pocnem da postujem i sama sebe jer to pored njega nisam znala.Boli saznanje koliko covek moze da ponizi sebe i dobije kompleks nize vrednosti zbog nekoga ko nije vredan toga.Boli sananje da si ziveo sa nekim koga uopste nisi poznavao tolike godine,ne verujem vise da je to od tolike ljubavi.Jednostavno boli ponizenje.

    • Sara says:

      Bolelo je osam meseci i ne prestaje da boli.Posle 26 godina on me napusta i ostavlja dva sina zbog druge.Mislila sam da smo srecni,udovoljavala sam svim njegovim zeljama,bila dobra supruga,majka i domacica.
      Imao je potpunu slobodu koju meni nikada nije dao,a ja sam bila ta koja je odrzavala kucu i brinula o svemu.Ne boli vise saznanje o tome da se on zaljubio u mladju devojku bez ikakvih obaveza,vec to da me uopste nije postovao koliko postuje ovu sadasnju ljubav.LJubav je slepa,to je istina i ovo mi je otvorilo oci da pocnem da postujem i sama sebe jer to pored njega nisam znala.Boli saznanje koliko covek moze da ponizi sebe i dobije kompleks nize vrednosti zbog nekoga ko nije vredan toga.Boli sananje da si ziveo sa nekim koga uopste nisi poznavao tolike godine,ne verujem vise da je to od tolike ljubavi.Jednostavno boli ponizenje.

      Koliko god da vas boli to ‘ponizenje’ i to sto vise niste zajedno a on je sada sa drugom i ‘uziva sa njom’, znajte da ipak imate mnogo vise razloga i za radost i zadovoljstvo , a to je:
      1. saznanje da to ponizenje vise ne traje (vise niste njegova besplatna robinja i kucna pomocnica, kuvarica i spremacica: vise mu ne perete, ne kuvate, ne odrzavate mu kucu, a on vas uz sve to ne ponizava i ne zlostavlja psihicki, a slozicete se samnom, kao sto i sami znate, bolji je zivot bez ikoga nego zivot sa psihopatom i nasilnikom koji vas ne postuje). I sami znate koliko je nasilnika u Srbiji, i koliko zene trpe to nasilje i ponizenje sa mo zato dane bi ostale same.
      2. sada i vi imate svoju slobodu pa je iskoristite na najpametniji moguci nacin, i ne odustajte od nje cak i u nekoj mogucoj narednoj vezi, drzite do sebe i svojih potreba i prava. Radite na sebi, bavite se sobom, ucite nesto novo i korisno sto ce vam trebati.
      3. to sto vi mislite da je on sada srecan sa tom ‘mladjom’, kao i ona sa njim, uopste nema veze sa realnoscu, jer znajte da ce mu i ona jednog dana dosaditi, i ona ce morati da trpi njegov los karakter, kada njegova zaljubljenost i ocaranost prodju. on je samo jedan napaljeni klimaktericni muskarac koga je uhvatila kriza srednjeg doba, i tipican balkanac koji ne ume da postuje zenu sa kojom je u braku.
      3. saznanje da sada znate kakav je, i da vise niste sa takvom osobom. Zamislite da uopste niste saznali za njegovu vezu i da je on nastavio tako da sedi na dve stolice, zamislite da vam je ne daj boze preneo mozda neku polnu bolest, ili da je on recimo napravio dete doticnoj, a vi mu idalje perete, peglate, kuvate, dakle da vas tako iskoristava.
      Neka mu ona ‘mladja’ bude kucna pomocnica, jer je to sve sto njemu i treba.
      Sposobnom, zrelom i normalnom muskarcu treba zena kao zena-partnerka u zivotu, a ne zeni se nekom zenom zato da bi imao pomoc u kuci.

  6. emotivna luda says:

    upoznala sam ga u srednjoj skoli u tom vremenu sam se strasno zaljubila u njega,nakon izvjesnog vremena saznajem da je ozenjeni da ima djete uprkos tome ostala sam ipak s njim jer ga volim,tak je to islo 3 godine sve dok nisam sama sebi rekla „dosta“ovo nevodi ni cemu nikad nece biti moj,ipak dala sam mu svoju nevinost,ubrzo nakon toga sam se udala i sama sam sebi rekla“sad je bas gotovo nikad vise necemo biti skupa,“MEDJUTIM POGRESILA SAM.Udala sam se za njegovog kolegu sto je njega strasno pogodilo ili bolje receno njegov „Ego“.da bi nakon 1 godine ponovo me kontaktirao preko socijalne mreze tj facebook,namjestio zajednicke veceri s prijateljima sve u nadi da dodje do mene i uspjeo je prvo sam ga odbijala na kraju ipak sam poleknula.nakon te 2 godine prekida ponovo skupa rekla sam mu sve ono sto sam skrivala riznala mu svu svoju bol i tugu bez njega on mi je takodje priznao svoju ljubav al i to da mi nikad taj korak nece oprostiti.imali smo tako lijep odnos mada i jako ruzno jer smo se i familijarno druzili njegova ideja je bila da to uradimo kako bi zamazali svima oci da nas niko neprovali,djeca nasa su se skupa igrala,sam je priznao da je sa zenom zbog djece al da nije spreman kao ni ja za brodolom koji bi uslijedio kad bi se zaznalo za nas tako da je odlucio da je kraj puta i da moramo da stanemo jer su problemi vec poceli bili smo primorani da ugusimo nasu ljubav za dobrobit svih,tako mi je tesko iako shvatam to sve osjecam se jednostavno praznoooo…..

  7. Zabrinuta says:

    Ja sam sa deckom 2g i tako..jedan mesec ok drugi pakao i raskidi i tako evo 2g. Sada smo raskinuli definitivno. U toj vezi je on bio manipulator a ja mazohista. Svesna sam da to nicemu ne vodi i treba da se izlecim od te veze ali moj problem je sto ja u svojim mislima ne mogu da ga pustim da ode, ne dozvoljavam, vec i dalje mucim sebe. Zbog toga upadam u krize. Je li to normalno?

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Potrebno je ne samo da budete svesni vec i da jako verujete u to da ta veza nije funkcionisala kako treba. Posle svakog raskida postoje izvesne posledice a kako cete ih prevazici zavisi od stepena racionalnosti koji u tom trenutku imate. Ukoliko Vam je tesko da se sami izborite sa tim, mozete nam se obratiti za pomoc. Pozdrav.

    • Ano says:

      Razumem te draga. Evo ja vec drugi put padam u depresiju zbog njega. 9 god smo u braku on je tu fizicki pored mene a nista nisam od njega osetila da samo mnogo bola.. on kaze da me voli al da se moram da promenim 100puta me je razocarao nakom samog pocetka… pozivi od bivsi, posvadjamo se i sam ode na more, ili izadje od kuce pa me danima ignorise i kad znam da sam upravu ja se njemu izvinjavan jer zelim mir..i to me jede izunutra. Moju familju naziva svacim i svasta, brojeve skuplja od konobarica, prio su mu drugovi i izlazk kad smo na odmoru, a nas uzima u sta bude neka bude, kad god nesto zelim s njim da planiram kaze mi sta se stim opterecujem. Jebe mi mater mrska me iz kuce, nemogu sve da ti opisem. Ja sam se toliko prema njemu usmerila da sama vidim da to nije normalno..bolesno ga volim. Kao da je on jedini. I kad pomislim da ga ostavim da nastavim zivot sama panika me uhvati kao da je moja sva vrednost u njemu. Nemam blizi prijatelja mama mi je umrla a tata i brat zive u drugom gradu. Sto imam dobar posao to je sve a tako se usamljena osjecam kao da nisam sposobna ni zasta. Imam velike komplekse da sve mora biti tip top kpd mene i da svi znaju kako se lose osjecam. Da me gledaju kao slabica. Znam da me je on doveo dovde a i ja sam kriva sto sve na najgore mislim. Pitam se dali cu ovo preziveti i ko ce me ovaku slomnjenu.. nisam sposobna ni zasta. Jednom nogom ga napustil drugom cvrsto drzim uz njega. Sramota sta ce narod reci itd. Volela bi dati savet neki dobar a nemam ..sem da nisi sama iako se coveku cini u ovoj situaciji da je jedini koji se ovako osjeca.

      • Dragon says:

        Ano,upravo se ja nalazim u istoj ,ali istoj situaciji kao ti..Razumem svako slovo koje si otkucala. Najgore u svemu je što I ako se odlučim za kraj osećam izuzetnu krivicu I grižu savesti da sam ja nekom protraćio život.. Ako ti znači ostaviću mail pa se javi ako ti bude potrebno podeliti priču sa nekim kao što smo I mi sami .. gagusica@zahoo.com

  8. norma says:

    Bila sam u vezi 7 godina.. Usla sam u tu vezu vrlo mlada, i nikada nisam mislila da je to to, zelela sam da upoznajem ljude, pritisak zbog toga, zatim psihicki problemi koje ima taj decko, ne mnogo strasni, ali dovoljni da mi je trebalo puno energije i strpljenja da ulozim u razgovore sa njim, pogotovo zato sto je to bilo u periodu kada svaku mladu osobu zanimaju drugacije stvari, zatim njegova ljubomora i blaga posesivnost su uticali da ja prekinem tu vezu.. iako je to bila dobra veza, posto smo se jako dobro razumeli i na vrlo slican nacin razmisljali.. Na pocetku mi je bilo ok, nisam bila svesna sta me je snaslo, medjutim posle nekoliko meseci je sve krenulo da me opterecuje, nedostaje, da se osecam izgubljeno, usamljeno, cak sam imala i burnije reakcije, napad panike, besa, nemoci.. proslo je godinu dana od raskida, a ja i dalje ne mogu da se posvetim ucenju i normalnim aktivnostima.. Takvom raspolozenju je dosta doprinelo i to sto sam saznala da se on vidja sa nekom devojkom.. I ako sam ja prekinula vezu, osecam se kao da je on mene izdao, posto nije svestan koliko sam energije ulozila u to sve, besna sam sto nije pokusao da me zadrzi, posto mi je jako bitan i dalje.. Pritom znam koliko je njemu bilo tesko i ne mogu da verujem da nece cak ni da razgovara sa mnom, zbog ponosa i zbog toga jer nije dovoljno svestan zasto je doslo do raskida, kao da ne moze da prizna.. kako da prestanem ovoliko da razmisljam? posto vec mesecima premotavam film i ne mogu to da izbacim iz glave.. pozdrav!

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Razmislite da li je u pitanju zaista zelja da budete ponovo sa njim kada sagledate sve „minuseve“ i „pluseve“ te veze. Da li biste imali vise stete ili koristi kada biste se eventualno vratili u tu vezu? Da li sebe mozete da zamislite u toj vezi ponovo? Takodje razmislite da li je mozda po sredi osecanje povredjenosti i besa koji pominjete na njega „sto nije umeo da ceni“ Vas trud to sto Vas veze za tu pricu ili zaista osecanje ljubavi. A opet moze biti nelagodnost koja se javlja povodom situacije da ste sami i TRENUTNO bez partnera. Ovo su sve pretpostavke koje Vam mogu ili ne mogu pomoci tako da bi bilo najbolje ako zelite da nam se javite za psiholosko savetovanje da bismo mogli bolje da se pozabavimo Vasim problemom. Srdacan pozdrav.

      Vaš psiholog

    • goga says:

      Bila sam sa deckom dve godine raskinuli smo jer je on nasao drugu od tada nespavam kako treba,slabo jedem i stalno placem stalno mi dolazi u san i ne mogu da spavam.Svaka pesma koju cujem me podseca na njega,ne mogu da se zaljubim,ne mogu da nadjem novog decka jer jos uvek njega volim.Nismo zajedno 2 meseca,a ja jos uvek mislim na njega i ne znam sta da radim kako da ga prebolim.

      • Profile photo of Vaš Psiholog
        Vaš Psiholog says:

        Postovana, nakon raskida potrebno je da prodje tzv. period tugovanja koji je tezak ali ga je moguce podneti i gde je dozvoljeno da placete i tugujete za osobom sa kojom ste bili u vezi ali da se postepeno vracate u tokove zivota „singl“ osobe koji takodje ima svoje pozitivne strane iako to Vama sada ne izgleda tako. Obicno se u periodu tugovanja osobe odlucuju da brzo nadju zamenu za prethodnog partnera kako ne bi bili sami medjutim to je greska jer jos uvek niste emotivno spremni za to i ne mozete se posvetiti novom partneru ako se niste „oprostili“ od prethodnog. Dakle, u redu je tugovati posle raskida neko vreme i ostati sam neko vreme kako biste imali kapaciteta za novi emotivni odnos. Srdacan pozdrav.

  9. Isidora says:

    Bila sam u vezi dugo godina. To je bila kvalitetna veza, uzrastali smo zajedno, prolazili kroz puno lepih, ali i teskih zivotnih trenutaka gde smo podrzavali jedno drugo. Pre dve godine decko je hteo da zapocnemo zajednicki zivot, ja sam ga zamolila da odlozimo za dva/tri meseca, jer sam u to vreme radila stresan posao, a kao reakciju sam imala napade panike i anksioznosti, jednom recju uzasno sam se osecala, jedva sam uspevala da preguram dan, tada sam pocela i sa psihoterapijom. Posle dva meseca kada mi je bilo bolje i kada sam pokrenula temu o zajednickom zivotu, on vise nije hteo bez posebnog obrazlozenja. Od tada je proslo godinu i po dana, a ja sam mu pre mesec dana nasla ljubavne poruke sa drugom devojkom u telefonu. Rekao je da sam ja kriva za tu situaciju, jer nisam htela zajednicki zivot kada je on hteo, pitao sta cemo sad, okrenuo se i vise se nije javio. Imam osecaj krivice, ne razumem kako nije mogao da razume moju anksioznost, a ja sam njega razumela za dve velike zivotne krize i moje pitanje je da li je njegov razlog za prevaru realan ili izgovor? Kako covek moze da prevari, da nema trunke kajanja, i da ne zeli da porazgovara ko je za sta odgovoran i da razmenimo stvari? Odlaze razgovor i vidjanje, vreme prolazi, valjda bi i njemu lakse bilo u toj vezi kada bi se ko ljudi rastali, da svako moze da normalno nastavi zivot. Osecam kao da nece pomirenje, ali sa druge strane i da nece da me pusti. Isidora

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Postovana, osnova dobrog emotivnog odnosa je razumevanje i nije realno da osecate krivicu. Vama je krivica prosto prikacena kako bi on izasao „cistiji“. Bilo bi dobro da se ne obazirete na proslost i nastavite dalje. Takodje ako osecate da ne mozete sami da se izborite sa trenutnom situacijom mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje. Pozdrav.
      Vaš psiholog

  10. Jelena says:

    pre dve nedelje sam okoncala dugogodisnju vezu, jer je on nasao drugu devojku. Od tada ne znam gde se nalazim, svi nasi prijatelji su mislili da smo najskladniji par koji poznaju, jako retko smo se svadjali, davali smo jedno drugom slobodu, a vreme koje smo provodili zajedno je uvek bilo lepo, bez obzira da li izlazimo, putujemo, ili samo sedimo ispred tv-a. Ovo sto se desilo me je sokiralo i potpuno paralisalo. Iz straha da ne zapadnem u depresiju i ocaj, pokusala sam odmah da nastavim sa zivotom- dosta radim, svakodnevno se bavim fizickim aktivnostima, treniram, pesacim, vidjam se sa drugaricama, izlazim. Sa prijateljima nekad pricam o ovome, ali cesce o nekim drugim nevaznim stvarima. Trenuci koje provedem u drustvu drugih ljudi su opustajuci i umirujuci, medjutim plasi me svaki povratak kuci. Cim ostanem sama sa sobom na trenutak padam u ocaj i beznadje. Preuredila sam zivotni prostor, izbacila sve njegove stvari, sve ocistila, izbrisala njegove poruke iz telefona, mejlove, fotografije iz telefona. Ipak, u trenucima kada ostanem sama, ja ga zovem telefonom i satima placem, pricam o nama, svemu sto smo prosli zajedno. Cesto i on place kada me cuje. Znam da nema povratka, da je on zaljubljen u nekog drugog, ni ne pokusavam da ga vratim. Samo se ponekad osecam malo lakse posle razgovora. Ne znam da li su sve ove stvari koje radim pogresne, jer se ja ne osecam bolje. Trudim se da ne potiskujem bol, imam par prijatelja sa kojima pricam o tome, ali se trudim i da se bavim drugim stvarima. Radim sve ono sto bih savetovala nekom drugom kome se ovo desilo, a opet meni nije lakse.

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Postovana,
      period posle raskida je tezak i uvek je tu neodvojivi period tugovanja. Dobro je sto ste vreme ispunili razlicitim sadrzajima ali potrebno je da suocite i sa onim delom koji je neprijatniji i kada ostanete sami. Verovatno stalno razmisljate o tome kako bi bilo dobro da se to nije desilo i jos koje sta i to vas dodatno tera u ocaj, povredjenost i sl. Normalno je da budete tuzni i da placete, ali nakon toga je normalno i da nastavite sa razlicitim zivotnim aktivnostima. Teško je ali nije neostvarivo. Naravno, ukoliko Vam je potrebna naša pomoć možete nam se javiti.
      Srdacan pozdrav,
      Vaš psiholog

  11. katarina says:

    Pre 8 meseci sam okoncala 6 godina dugu vezu.Imam 42 godine.Najstrasnija patnja je prosla ali tuga nije,jer je on prekinuo svaki kontakt sa mnom a ziveli smo zajedno,delili dobro i zlo.Jos nisam u stanju da pocnem nesto drugo.Da li ce tuga prestati i da li treba da ne budemo u kontaktu zauvek?

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Postovana, normalno je da budete tuzni nakon raskida ili nekog drugog vida gubitka voljene osobe. I naravno da niste odmah u stanju da pocinjete nesto novo jer se jos uvek niste „oprostili“ od onog prethodnog. Potrebno je da prodje jedan period tugovanja koji nije prijatan ali je neophodan. Tuga ce prestati sigurno u jednom trenutku ali za to je potrebno vreme, dozvolite sebi da budete tuzni i da se isplacete ali nemojte ocajavati. Ako ste vec raskinuli ne bi trebalo da budete u kontaktu jer su emocije jos uvek jake i sveze, samo bi ste se dodatno rastuzivali i patili. Ukoliko Vam je potrebna nasa pomoc mozete nam se javiti. Srdacan pozdrav,
      Vaš psiholog

  12. Lina says:

    Malo mi je tesko da opisem sta mi se dogodilo, ali evo u kratkim crtama (relativno). Veza koju smo okoncali trajala je deset godina u kojima sam ja odrasla, zavrsila faks, zaposlila se , napredovala i izgradila sebe kao osobu koja je spremna da po logici stvari takvu vezu i ozvanici. Kada smo se upoznali tek sam upisala faks gde sam ga upoznala i zaljubila se na prvi pogled. Zanesena njegovim zelenim okicama uopste nisam slusala sta prica vec sam ga videla kao viteza, pa kao oca moje dece i tada sam vec na prvom *ozbiljnijem* sastanku duboko u sebi znala da je on taj sa kime bih provela zivot.Bio je sasvim nesto drugo, sto sam pocela da spoznajem posle godinu dana. Mislila sam da je ambiciozan, a onda vremenom saznala da je bio problematican ucenik, a posle se pokazalo i vecni student. Za mene je to bilo neshvatljivo posto sam bila vukovac i odlican djak, kasnije student. Ja sam mu pomagala da zavrsi gomilu ispita, kao i njegovim drugovima, pa sam u svemu tome otkrila i da je uzasno lenj, inertan i spor, prosto nisam mogla da verujem kolike smo suprotnosti. Posle sam bukvalno morala da ga nagovaram da potrazi neki posao da bismo iznajmili stan i krenuli sa zajednickim zivotom, ali kada ga je nasao para nikada nije bilo dovojno, pa ih je stalno uzimao od mene, a pogotovo sto je njegov problem sa picem postajao sve gori. Od druge godine veze sam pokusavala da uticem na njega da se odvikne od svakodnevne doze piva zbog kojih je bio strasno nervozan i u zadnjih par godina tri puta bio poprilicno grub prema meni. Nisam mogla da verujem da je to ista osoba, pogotovo sto je bio u stanju da me doceka uz romanticnu veceru i svece, da mi kaze da me voli, vodimo ljubav, a onda se posvadjamo zbog sitnice i bukvalno ispickaramo za sva vremena. Onda se ne cujemo par dana, pa usledi poziv pun neznosti i mi opet zavrsimo u krevetu. To se ponavljalo kroz citavu vezu i svaki put kada bismo se mirili ja sam imala osecaj da sam se ponovo zaljubila kao na pocetku, cak i posle ovoliko godina osecaj je isti.Nego, da se vratim na raskid. Bilo je to pre mesec dana kada je cini mi se stvarno puklo. Poceo je iznenada da se bavi religijom i kada sam dosla kod njega maksimalno doterana resila sam da ga zavedem. Medjutim on je postio i na tome posto se iznenada poceo interesovati za religiju, crkvo i ostalo i ako do tada nikada nije. Moje zavodljivo oblacenje razumeo je kao nepostovanje njega i njegovog posta jer sam ja kao htela da ga silujem. Da ne bude sada zabune, atraktivna sam i zgodna i stvarno nisam nikada imala problem sa time pa da moram da nekog silujem. Tu on mene lepo odgurne, a posto je mnogo veci, to bude jako i ja se strovalim na pod gde sam i ostala da cmizdrim ne zato sto me je bolelo fizicki vec zato sto me niko nikada nje tako ponizio. Onda se spakujem da bukvalno otrcim kuci ali me je vukao za ruke i jedva sam se iscupala, vozila ko pijana i bila sam u neverici celo vece duboko u sebi zeleci da me zove i da se izvini. Tek posle tri nedelje smo se culi, videli, zavrsili u krevetu, pa se opet nismo culi. Rekao je tada da me voli da zeli decu sa mnom ali da ne moze sa mnom da zivi. Bila sam zbunjena i morala sam opet da ga vidim. Nisam morala mnogo da cekam jer mu je trebala neka moja usluga i sacekao me je ispred posla. Taj dan bio je kao neki dzentlmen iz filmova, sve mi je ugadjao, cak je i sve on platio. Onda sasvim slucajno pocela je ozbiljna prica o nasoj buducnosti. Kada sam mu rekla da sam za deset godina veze ocekivala verenicki prsten odgovorio je da se to nece desiti nikada jer ne zeli da se venca sa mnom, sa osobom koja ga je opsovala, Ispalo je kao da nece nista ozbiljno sa mnom zbog jedne stare srpske psovke, a mnogo puta pre toga smo se svadjali i svasta izgovarali, po opet nastavljali. Naravno da nije to pravi razlog,valjda, ne znam sta je. Uglavnom nismo se vise culi,a ja sam demontrativno okrenula ledja i otisla, a on je samo gledao za mnom. Nema nazad, ali mi nedostaje. Osecam uzasnu usamljenost, pogotovo vikendom posto sam ih provodila kod njega. Bojim se samoce od malena jer sam odrastala bez roditelja i uvek sam trazila ljubav. Mislim cak da sam je pomesala sa seksom jer verujem da ako toga nema u vezi nema ni ljubavi. Svojski sam se trudila na tom polju… Sada me je sramota, ali forum je anoniman pa smem sve da pisem. Nego sada mi i to predstavlja problem, cas mi dodje da legnem sa prvim koji naidje, pa razmislim i mislim da treba da se zavucem u sobu, onda radim vise nego obicno i vracam se kuci tuzna i razdrazljiva. Bojim se da ne zapadam u depresiju jer sam pre pet godina bila u tom stanju tako da sam za deset dana izgubila sedam kila i obolela od srcane aritmije koju i sada imam. Ne zna sta je pravi savet u mojoj situaciji, sta da radim, da li cu posle njega moci ponovo da volim? Da li je to bila ljubav ili nesto psihopatski kod mene? Skoro sam se uplasila jer sam pomislila da je sigurno nasao neku mladju posto sam napunila trideset, a on sa svojih 37 misli da je jos mlad za brak i strasno je uobrazen. Uglavnom, bojim se….

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Postovana, procitala sam Vasu pricu i tu ima dosta elemenata tako da Vam ne mogu dati neki instant savet. Trebalo bi raditi deo po deo, problem po problem. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo mogli da proradimo svaki deo. Srdacan pozdrav.
      Vaš psiholog

    • Dijana says:

      Zaista je smesno i komicno da vi sa svojih 30 godina mislite da ste matori, a da je neko kao muskarac sa skoro 40 jos uvek mlad. Da vam mozda nije taj vas iskompleksirani uvrteo te ideje u glavu? Pa vas zivot tek pocinje.
      Ja imam 41 godinu, i ne smatram za sebe da sam matora, a necu to smatrati ni sa 50.
      Ja sam moju prvu ozbiljnu vezu ostvarila tek u 31 godini, i zato glavu gore.
      Zajedno smo vec 10 godina, ali vec 7 godina nemamo seks zbog jedne njegove bolesti (a zbog toga necemo imati ni decu), pa vi sad vidite, da li je moguca ljubav bez seksa. Odgovor je – itekako je moguca. Nasa ljubav se bazira na neznosti, provodimo lepe trenutke zajedno, zajedno se smejemo, salimo, pricamo, izlazimo, uzivamo u slicnim stvarima… I naravno zivimo zajedno.
      A tog iskompleksiranog idiota sto pre zaboravite.
      Zar mislite da je ON dobar izbor da bude otac vaseg deteta? Kakava je to samo njegova fiks ideja, ocigledno da bi dosao do seksa po svaku cenu.
      Pa niste vi krpa ni glupaca bez mozga da on tako moze radi sta hoce sa vama. Da vase buduce dete ima njegove gene i da bude kao on? Da mu otac bude alkoholicar i psihopata? Zar ne vidite da se ponasa kao neki sektas, a u najmanju ruku je verski fanatik. A inace, ako malo procesljate psiholosku ili psihijatrijsku literaturu, saznacete da se tako iznenadna pojava religioznosti javlja kod psihopatija, sizofrenicara i slicno.
      To je jedan najobicniji parazit i psihopata-bolesnik, koga treba da se sto pre resite i potrazite normalnog muskarca koji je skolovan, koji radi i zaradjuje svoj hleb, i koji ce pre svega vas da postuje. Vi TO zasluzujete!
      Trgnite se!

  13. Lili says:

    Postovana,
    odlucila sam da Vam se javim jer ne znam sta da radim. Isla sam na studije i bila jedna od najboljih studenata. Kad je trebalo da polazem diplomski umrla mi je majka. Onda mi je umro deda. Od tada nikako ne mogu da krenem dalje. Ja ucim i ucim ali kao da ne pamtim. Imam utisak kao da ne idem nikud i da nikud necu stici. U isto vreme momak s kojim sam bila, a koji me je nazalost maltretirao, postao je vrhunski strucnjak na fakultetu pored i ja se nekako bojim tamo da idem. Osecanja prema njemu su mi pomesana. Jako sam bila vezana za njega jer je bio moja prva ljubav. Ne znam sta da radim. Imate li savet.

    pozdrav

    • Profile photo of Dr Vladimir Misic
      Dr Vladimir Misic says:

      Postovana, jako je tesko da Vam na sve ovo sto ste napisali odgovorimo jednim savetom. Promena koja kod ljudi treba da se odvije na bolje, desava se u toku procesa psiholoskog savetovanja koje ne podrazumeva samo davanje saveta,vec mnogo vise od toga. Predlazem Vam, ukoliko ste u mogucnosti, da nam se javite za psiholosko savetovanje.
      Srdacan pozdrav.
      Vas psiholog

  14. Zbunjena says:

    Bili smo u vezi dve godine. Veza je bila burna, propracena njegovom konstantnom ljubomorom i posesivnoscu. Osim toga, cesto me je potcenjivao u mnogim stvarima, zamerao mi je da sam nezrela i detinjasta, da mu ne poklanjam dovoljno paznje, kritikovao me je sto cesto izlazim itd. Razlika izmedju nas je deset godina, pa sam u pocetku njegovo ponasanje vezivala za to, i na taj nacin ga opravdavala. Medjutim, posle raskida mi je rekao da me jos uvek voli, i da zeli da budem tu za njega, da odrzavamo medjusobni kontakt, da budemo podrska jedno drugom itd. Zanima me da li je to moguce, jer ja jos uvek gajim iste emocije prema njemu, ili je jednostavno vreme da nastavim dalje?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Normalno je da imate pozitivne emocije nakon nekog duzeg emotivnog odnosa. Ipak, vazno je sagledati i negativne strane tog odnosa, ukoliko su one takve da je normalan odnos ugrozen, kao sto je u Vasem slucaju, onda bi trebalo dobro razmisliti da li je za Vas dobro nastavljati sa takvim odnosom. Dakle, razmislite da li biste Vi dugorocno u toj vezi bili srecni,a ne da li biste trenutno bili srecni time sto cete ostvariti trenutno zeljeni kontakt. Pozdrav.

  15. Lazar says:

    Prvi put sam zavoleo u 23.godini…prva devojka koja je prihvatila sve moje nedostatke, siromastvo, bolest, bez posla itd. Zbog toga sam je i zavoleo…ali realnost je bila da ona ipak nije prihvatila takvog mene…nego je uz mene ubijala vreme…i ostavila me je kad sam je najvise voleo, priznao joj sve, plakao pred njom…na kraju ipak sam prihvatio sve to, i pozeleo da ostanemo bar prijatelji…sto je ona prva predlozila…iako sam u medjuvremenu saznao i da me je prevarila i neki zivot njen pre mene, da je spavala sa „drugovima“..jednostavno je losa devojka…ja sam presao preko svega toga…ali ona sad ne zeli ni prijatelji da budemo, izmisljajuci razne izgovore….povredila me je drugi put…sta da radim?

  16. anonymus says:

    Imao sam dugu vezu od dve godine i deset meseci, a sada imam 19 godina, raskinuli smo po mojoj inicijativi, posto sam se prosto ohladio i mislio da bi i bilo vreme da prekinem posto sam previse mlad za tako dugu vezu.
    Nakon raskida nisam imao nikakvih problema, cak sta vise bilo mi je sasvim ok, nisam se nervirao, nisam tugovao, cak smo se i povremeno culi (cisto prijateljski) sve dok je jedne veceri nisam video kako seta sa jednim deckom sa kojim je bila pre mene(a to je bilo deset dana nakon raskida), onda su nastali problemi, vec nekoliko dana sam jako nervozan, depresivan, ljut, ne jedem :)
    Mislim da nisam ljubomoran, vec kao sto sam i malocas napisao, mislim da sam ljut i razocaran zato sto je odmah pojurila za drugim momkom, mislim da bi bilo korektno da je sacekala bar mesec dana, ovako sam razocaran jako…
    Pocinjem da sumljam da me mozda i varala sa tim momkom dok smo bili zajedno…

    Molim recite mi sta da radim 😀
    Da li da i ja uradim isto, da nadjem neku devojku? Planirao sam da to ne radim, da se odmorim malo i da budem sam, ali ovako stvarno ne znam sta cu, upropastice mi se leto.

    Srdacan pozdrav i nadam se brzom odgovoru.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Doneli ste odluku da raskinete, sad prosto morate da se suocite sa posledicama koje ona nosi. Nalazenje nove devojke kao „pariranje“ bivsoj nije dobro resenje, kao sto ste i sami primetili, jer Vi zapravo i ne zelite novu devojku i bolje bi bilo da „odmorite“ i provedete leto u nekim aktivnostima koje Vam prijaju. Ukoliko Vam je tesko da prevazidjete trenutnu situaciju sami, mozete se javiti i zakazati savetovanje kod nas. Pozdrav.

  17. vikica says:

    vidjam se vec osam godina sa jednog coveka stariji od mene 12 godina..nasa „veza“ je bila neobavezna a za takav status smo obojca doprineli..on je bio neka gradska faca koja i pored godine voli da intenzivno zivi svoj zivot (kafici,kafane, nocni izlasci,zene…) sve sam ja to znala ali donjela sam najgoru odluku u svom zivotu. htela sam da pokusam da budem s njim,mislila sam da ce on shvatiti da sam ja ona prava za njega i nece dozvoliti da odem..nikada..ali nista od toga..svih ovih godina ja sam iz dana u dan sve vise i vise voljela njega..nije mi on dao povod za ljubav..naprotiv, cesce je bio surov nego ljubazan samnom..imao je druge veoma atraktivne i lepe zene ( ja izgledam dobro,brinem o sebi ali izgleda da jedna zena njemu nije dovolja)..imala sam i ja druge muskarce u svom zivotu, nesvesno ih komparirala s njim i niko nije mu bio ni blizu..on je uspesan u posao koji radi,cvrstog je karaktera..s druge strane svo vreme imam utisak da je jedini covek na svetu koji nista ne oseca,nikada..ili skoro nikada…znam da me zavlaci jer zna da cu mu se vratiti..opet..
    moje pitanje – znam da problem nije u njemu,kakav je takav je…zasto ja nikako nemogu da izadjem iz ovog odnosa? ako uzmemo sve u svemu ja sam skolovana i inteligentna zena..emotivna sam kao osoba i uvek spremna da pomognem ljudima( prijatelji pa i one koji malo poznajem uvek rado pricaju samnom o svojim problemima i uvek su mi zahvalni na savjete koje sam im onako,prijateljski i sponatano dala)..nisam nadmena iako mnogima na prvi pogled tako izgledam..ono sto me muci je nesigurnost koju osecam, plasim se da ga necu vise nikada cuti, vidjeti, da ce srecno ziveti s nekom drugom,da sam toliko sebe njemu dala a on to nije ni primetio..osecam se kao glupaca a ipak ostajem da skupljam mrvice sa njegovog stola..zasto to radim?cesto odlucim da prestanem da se ponasam kao ludjakinja i uspem par dana i opet ga nazovem, ako osjetim da ga moj poziv obradovao onda je moj dan lep ako mi kaze da nemoze da prica samnom onda se moj dan oboji u crno..to mi je toliko nezrelo i glupo sto se stidim da sve ovo i napisem..kako je moguce da je to jace od mene?.sta da radim? neznam kako da nastavim dalje a to zelim vise nego sve na svetu…unapred hvala..pozdrav..

  18. marko555 says:

    Treba mi Vasa pomoc… Ne radi se o ljubavnom problemu, vec da ga nazovem „drustvenom“. Imam jednu drugaricu, ako se jos moze tako nazvati i ranije smo imali dosta problema. Ona je prosto takva, da ako joj nesto zasmeta kod mene u stanju je da me izbegava i po 10 dana, a da mi ne kaze nista. Ja mislim da to pravi drugovi ne rade. I svaki put, kada ispadne neki problem, ja se njoj prvi obratim i pitam je sta se desava, u cemu je problem. Imam utisak da je pocela da me vuce za nos i kada god se ona naljuti misli da cu ja prvi prici. To bi bilo u redu, da sam ja nesto skrivio, ali ja bas nista ne uradim, vec ona ima tako nesto u glavi sto je natera da me ignorise i da salje negativne strelice ka meni, a onda ocekuje da joj ja prilazim i da resavam stvar. Glavni problem je nastao kada je poslednjih dana skole pocela da se ponasa nepodnosljivo prema meni. Potpuno me je ignorisala, nije htel ni „cao“ da mi kaze, nista. Ponasala se bas bahato, i bezobrazno. Ali ja nista nisam skrivio! I tako jedno nedelju dana dok ja, opet „budala“, nisam odlucio da je pitam o cemu se radi. I rekla mi je da sam je uzasno nervirao, ali nije mi rekla zbog cega. I onda su tu isplivale price od ranije, i meni je“puk’o film“ i rekao sam joj da je ovo sto radi uzasno, i da necu da izigravam budalu i da stalno ja njoj prilazim i budem dobar, i da prebacujem krivicu na sebe iako nista nisam skrivio. I rekao sam joj ako ona zeli nesto da resi, da ona mene prva pozove da to izgladimo. Nije nista uradila narednih mesec dana! Sve vreme smo cutali i pravili se da ne postoji ovaj drugi. Ali ja sam bio besan, jer nisam mogao da verujem da dugogodisnja drugarica tako nesto moze da uradi i da se ponasa kao da je bas briga za mene,. A juce joj je bio rodjendan, i ja sam joj poslao poruku „srecan rodjendan“. I zasto sam to uradio? Samo zato da bih ja mogao da kazem „e ja sam ipak ispao covek“, i ako sam i dalje besan na nju i to jako. Moje pitanje je prosto. Sta da radim? Da li da joj se opet prvi obratim posle ovoliko dana cutanja iako nisam kriv, ili da se ponasam malo kao ona i da joj se ne obracam i da vidim kada ce se ona meni obratiti, da bih na taj nacin video koliko joj znacim. Mada, ja mislim ako je u stanju da cuti vise od mesec dana, onda joj verovatno malo znacim, i sve vreme sam bio u zabludi misleci da smo drugovi. Jako bi mi znacilo ako biste mi pomogli! Hvala unapred i pozdrav.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, najbolje bi bilo da ne ulazete toliko energije u odnos koji ocigledno nije vredan toga. Razumem da ste besni, jer ocekujete da bi trebalo da se neke stvari rese otvorenim razgovorom ali druga strana to ne zeli i ne mozete je naterati na to. Osecanje krivice koje stvarate Vam nicemu ne koristi, pa cak i da ste nesto pogresili u tom odnosu pokazali ste dovoljno napora da to izgladite. Dakle, odustanite-nekada je sa nekim osobama to jedino resenje. Pozdrav.

      • marko555 says:

        Verujem da ste u pravu. Mozda sam ja to i znao, ali nisam hteo da priznam sebi, jer sam je smatrao za dobru drugaricu. Hvala Vam puno! Pozdrav.

  19. nemanja says:

    Postovani, verujete mi da ne zelim ovo da Vam pisem iz razloga zato sto prosto odbijam da poverujem u sledecu stvar i ne zelim da se to desi. Pa ipak vidim da mi je potreban savet, pa Vam se zato obracam. Sa devojkom sam u vezi skoro 10 meseci. I veza je ako se to tako moze reci, pored nekih bas sitnih problema idealna. Volimo se, najbolji drugovi smo jedno drugome, o svemu na svetu pricamo, slusamo ovog drugog, pomazemo, jednostavno je raj. Ali nesto se u mojoj glavi desava. Ja nju jako volim, i ona me jako privlaci, ali kada je vidim vise nema toliko „leptirica“ u stomaku. Kao da sve postaje navika, ali ne navika kao ljudi koji su vise godina u braku vec navika sa naravno puno ljubavi i nekih novih osvezenja. Ali prosto kao da je sve to rutinski, ali zaista pritom ni moja ni njena ljubav ne jenjava. A ja ne zelim da sve postane navika! Ne zelim da dosadimo jedno drugom! Bas zato sto je volim i sto me voli i sto je ovo najlepse doba mog zivota do sada. Sta da radim? Kako da zaustavim u sebi unutrasnji govor (sa kojim imam problema) i da prestanem da mislim o tome kako ce sve postati navika i kako ce sve postati dosadno. A i ako prestanem da mislim o tome, zelim da to izbegnemo. Dajte mi neki savet, ako imate molim Vas, kako da izbegnemo to. A ovo joj nisam rekao zato sto znam da bi je jako povredilo, iz razloga sto se ona plasi ovoga isto. Pomozite, molim Vas.
    I jos jedno pitanje ne vezano za ovo, koliko otprilike kostaju seanse kod psihologa, za najobicniju pricu? nista posebno. I da li ima razlike od privatnih i drzavnih psihologa u tretmanu i u ceni?
    Unapred hvala.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, postoji razlika izmedju perioda zaljubljenosti koji najcesce traje nekoliko meseci i perioda u kome ste Vi sada. Na pocetku se javljaju „leptirici“ jer je sve novo i tek se upoznajete kasnije kada se dovoljno upoznate nastaje mirniji period koji je takodje lep, drugaciji je kvalitet veze ali i iako nije uzbudljivo sve vreme osecanje pripadanja, vezanosti i razumevanja zamenjuje „leptirice“ i odnos dostize visi nivo. Nemojte se plasiti da uzbudjenja nece biti uopste, javljace se sigurno i to spontano. Ne opterecujte se, vec uzivajte u onome u cemu ste sada. Ukoliko zelite da se raspitate za savetovanje mozete nam se javiti (imate kontakt sa desne strane sajta na pocetnoj strani). Pozdrav.

  20. Srba says:

    Zdravo, evo i ja imam problem, koji polako pocinje da unistava moj bracni zivot…. Ja i supruga smo zvanicno u braku 5 godine, a u vezi smo 12 godina, imamo cerku od 4. Zivimo u porodicnoj kuci sa mojim roditeljima(problem sam po sebi,znam). Znam da ona nije zadovoljna zajednickim zivotom, ali trenutno kao i vecina porodica u Srbiji ne mozemo sebi da priustimo novi stan ili da placamo stanarinu. Naravno ja sam spreman, jer mi je stalo do naseg zajednickog zivota, da se preselimo u stan ili gde vec, medjutim ona to ne zeli, jer misli, kao i ja, da necemo dugo izdrzati sa nasim primanjima. Elem, moja supruga je pocela da radi u srednjoj skoli kao profesor istorije…i tu nastaju problemi. Dok nije radila i sedela sa mojim roditeljima kod kuce, sve joj je smetalo, i bila staldno depresivna jer ne rad, ali se normalno ponasala. Kada je napokon uspela da nadje posao, pomislio sam odlicno, to ce je fokusirati na druge probleme. Medjutim, ona je veoma nesamouverena u svemu sto radi, tako verujem i u njenom poslu, u skoli je djaci maltretiraju, do te mere da cu jednog dana da odem i tamo ih sve redom postrojim i objasnim neke stvari. Tako da je sada sva slomljena do te mere, da je pocela da prica sama sa sobom, sto je, verujte, neverovatno primetno, jer ne znam kako da objasnim, kao da je ponekad u bunilu i samo od jednom glasno izgovori par reci, i kad vidi da je posmatram nastavi dalje kao da se nista nije desilo. Za mene ovo je velika promena i definitivno nije normalno ponasanje, jer vidim da zena psihicki popusta, sa druge strane, ako joj predlozim da odemo do nekog lekara, nece prihvatiti u to sam ubedjen, plus natovarice mi kako mislim da nije normalna… Ja sam veoma spreman da joj pomognem bilo kako, samo ne znam sta da radim. Pokusavao sam i dalje pokusavam da sto vise razgovaram o njenim problemima, medjutim ona uvek okrene na to da nije zadovoljna zajednickim zivotom, a kad pomenem da se selimo, cak i insistiram na tome, ona odbija…haos zar ne :). Iskreno, trenutno, ne znam sta da radim. Hvala Vam unapred !!! Pozdrav Srba!

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, jedina prava strucna pomoc se moze dobiti iskljucivo ako osoba poseti strucnjaka. Dakle, mozete joj pomoci samo ako je uputite na strucno lice. Najverovatnije su njene smetnje nastale usled prevelikog stresa na poslu. U krajnjoj liniji, pokusajte da je naterate da se vise odmara, bavi se fizickim aktivnostima, setnjom i budite uz nju. Relaksacija moze ublaziti smetnje ali ne moze resiti psiholoski problem-to je jedino moguce uz strucnu pomoc. Ipak, ako provodite neko vreme sa njom i posvecujete joj dodatnu paznju mozda ce podeliti svoj problem sa Vama a onda cete moci da preduzmete dalje korake. Pozdrav.

  21. Sakica says:

    Zdravo svima,

    nalazim se u jednoj bezizlaznoj situaciji :(
    izlazila sam sa deckom 7 mjeseci koji je 2000km daleko od mene… bili smo jako vezani, svu tu daljinu smo prevazilazili i napravili kao da smo blizu.. zadnjih dva mjeseca smo bili skupa, skoro pa zivjeli zajedno, on se vratio zbog posla, i posle par dana takodje super veze i odnosa on me je nazvao, rekao da ga vise nikad ne nazovem i ne probam da dodjem do njega, jer je kako kaze saznao mnogo ruzne stvari o meni iz proslosti, usao je kasnije na moj fb profil i tamo nasao moje poruke od prosle godine ( glupiranje i slicno sa ostalim momcima ) mnog prije njega, a ja sam mu to sve precutala, a rekla mu istinu da sam sa 24 godina bila nevina i sve ali mi on vise nista ne vjeruje , kaze da sam ga sahranila i unistila mu zivot, salje mi svaku noc po jednu poruku, unistava me, govori mi svasta….. ali je rekao da me voli najvise ali da ne zeli biti sa mnom:( ja sam toliko tuzna da ne jedem ne spavam, ne umijem da zivim bez njega.. ne zeli da cuje za mene, ne zeli da me vidi, ja sam uporna i pisem i zovem non stop, pravdam se….
    molim vas za savjet jer sebi ne mogu pomoci.. da li da budem uporna i dalje ili da ga pustim… ???

  22. mara says:

    Postovani, oko 6 meseca osecam strah u vezi mog zdravlja. Naime zaboli me glava ja odmah mislim da je mozdani udar, probode me srce ja mislim da je infrakt i tako. Do pre dva meseca sam nekako kontrolisala te strahove ali sam ondah pocela da se plasim da ostanem sama kuci sa detetom u stahu da ce mi se nesto desiti i da ce dete biti samo jer ima 3. godine. Tada su poceli i da imise znoje dlanovi i stopala, ubrzani rad srca, cinilo mi se da nemam vazduha, najcesce kad osetim da mi se nesto desava u organizmu. Sve to me je jako uznemirilo pa sam pocela da trazim po internetu i procitala da su to simptomi anksioznosti i panicnih napada. Kako tamo pise da se oni javljaju iznenada ja sad imam strah cak i da izadjem iz kuce do grada ili prodavnice ili da setam dete uvek je prisutna neka emocija da ja to nemogu i sta ako mi se nesto desi pred ljudima. Da li ja zaista imam neki poremecaj ili samo umisljam. Molim za savet. Unapred hvala!

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, ono sto se prvobitno javilo kod Vas jeste zdravstvena anksioznost a zatim su usledili i panicni napadi. Dobra vest je da su oba problema resiva adekvatnim psiholoskim tretmanom. Dakle, potrebno je da nam se, ukoliko ste u mogucnosti,javite za psiholosko savetovanje (uzivo ili putem skajpa-kontakt imate sa desne strane pocetne stranice sajta) kako bismo Vam adekvatno pomogli. Pozdrav.

  23. pedja says:

    ee ovako,2009 sam izgubio sestru,koja je bolovala od srcane bolesti..posle toga mi je ugradjen pejsmeker radi sigurnosti.. ja sam inace nastavio da pijem, i lutam..pusac sam.2010 sam ima infrakt,na srecu bez oscenje.. i posle toga se nisam smirio.. inace sam druzeljubiv imam jako dosta drugara i jako potrebu da se zezam salim uzivam u zivotu.. sad se nalazim u rusiji radim kao moler,i nom stop sam u nekom tripu da se lose osecam,da me bole grudi,zeludac,cesto mi plusiraju misici,prsti,po nekad leva noga trne,rana gde mi j pejsmek me boli pa sam u tripu da se nest odkacilo.. i nom stop sam pod pritiskom,dal da se vratim kuci ili ostanem ovde,dal je ovo samo prolazno,mozak mi radi 300 na sat,sanjam cesto kucu moje drugare roditelje.. svasta mi pada na pamet.. haos..i tako zevam po netu trazim savete kako sta ne znam ni sam.. a inace ne volim da pricam o problemima ne volim da se otvaram i tako to,u tripu sam da ce ljudi poceti da se sazaljevaju na mene.. stvarno ne znam sta da radim?? ponekad mislim da sam lud i pitam ljude za to,oni mi kazu opusti se sasvim si ok.. verovatno zato sto ne znaju sta mi se mota po glavii

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, shodno da ste imali operaciju bilo bi dobro da prvo proverite da li je organski sve u redu. Ako jeste, onda se verovatno radi o nekoj vrsti anksioznosti (straha da ce Vam se nesto lose desiti) koja se moze izleciti adekvatnim psiholoskim tretmanom. Sto se tice toga da Vam nedostaje kuca i porodica to je normalno, i trebalo bi podeliti to osecanje sa ostalima jer, ma kako Vama izgledalo, sigurno i oni pate za svojima samo kao i Vi drze to u sebi (potiskuju to osecanje jer misle da je to bolji nacin da se nose sa tim-sto je netacno). Takođe, ako zelite nasu pomoc dok ste tamo mozete nam se javiti za savetovanje putem skajpa (preko e-maila koji se nalazi sa desne strane pocetne stranice sajta). Pozdrav.

  24. Sleepless says:

    Postovana,u vezi sam 3god. tacnije od moje 17 godine.Decko je stvarno divan,posten,dobar,kulturan i najvise mi se svidjelo kod njega ta njegova moralnost i i vaspitanje.To je bila ljubav na prvi pogled i u pocetku je bilo sve savrseno,nikad nisam bila srecnija kao tad.On je stariji od mene 8 godina ali ni to nije predstavljalo problem,jer ja sam njega toliko voljela da sam bila spremna sve uraditi za njega.Medjutim nakon pola godine on je poceo da pominje brak,tj. da li bih ja voljela s njim u buducnosti da budem,da osnujemo porodicu jer njemu godine prolaze a ako to ne planiram da bi mozda bilo bolje da raskinemo.A ja sam njega toliko voljela i da me je pitao tog trenutka da se udam za njega vjerovatno bih pristala te sam ja rekla da,sto da ne ako se i dalje budemo voljeli i ako sve bude u redu,mogla bih se zamisliti kraj njega u buducnosti.Ali meni tad su sasvim druge stvari bile na pameti,meni je bilo dovoljno samo da smo skupa i nista vise i cinilo se da se sve ostalo moze srediti cak i to sto on nije finansijski situiran i sto nema ni svoj stan,niti siguran posao.Ja sam bila odusevljena s njim,nisam mogla vjerovati da imam tako lijepog,dobrog momka koji je posjedovao najljepse osobine ovoga svijeta i to je bilo dovoljno samo da se slazemo i da me pazi i voli.Medjutim sad sam svjesnija i mnogo razmisljam unaprijed i tako me je strah buducnosti s njim.Kako vrijeme prolazi shvatam da nece biti bolje,on nema ni dan danas stan niti auto,niti siguran posao i svi ti problemi stvaraju nervozu i svadje u nasoj vezi.Iskreno dosta mi je neimastine,a ja ne mogu i necu da zamislim zivot razmisljajuci svaki dan kako platiti kiriju,nahraniti djecu i.t.d Nisam vise ni sgurna da zelim da budem s njim jer me s njim ne ceka svijetla buducnost.Strah me je i da ostanem sama bez njega,svakako sam izgubila drustvo,niti gdje izlazim osim s njim,nije on meni zabranio da se druzim i da izlazim ali prosto ja sam zbog njega sve zapostavila.Ja sam mlada zelim da prozivim,s njim nigdje nisam ni otisla znam da je to jer nema novca za putovanja i provode sto mi je nakraju i ne vazno da barem znam da bi kraj njega imala barem stan ako bi zivjeli skupa.Al opet ako njega izgubim mislim da nikada necu naci nekog ko ce me prihvatiti pored svih mojih problema koje imam i u porodici i uopste i ko ce me razumjeti.Strah me je da cu se kajati ako raskinem s njim i da nikad necu naci nekog poput jega,a ne bih ga mogla gledati sutra s drugom i da s njom ima djecu a opet ne mogu ni zivjeti u siromastvu.Tek sam prva godina na studijima i on mi je rekao da ne moze cekati da ja redovno zavrsim fakultet jer ne zeli tek u 34 da osnuje porodicu,kao da zadnje dvije god.idem vanredno,al ako bih to uradila sigurno ne bih ni zavrsila fakultet i nikad sebi ne bih obezbjedila bolju buducnost.Pozdrav

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, pokusajte da sagledate sve dobre i lose strane obe opcije (ostanka u vezi ili odlaska iz te veze). Razmislite dobro kako sebe zamisljate u buducnosti i sa cim biste mogli da se pomiriti i sta biste mogli da prihvatite a sta ne. Budite iskreni prema sebi. Ukoliko i dalje budete imali poteskoca sa odlucivanjem, mozete nam se obratiti za psiholosko savetovanje. Pozdrav.

  25. tsom says:

    Postovani,prije nekih 20 dana prekinula sam vezu od 1 god.i 8 mjeseci.Radi se o vezi na daljinu u pocetku je bilo mali ispada ljubomore sa moje strane uzrokovane njegovim laganjem pa smo se razisli na 2 mj,nakon cega se javio i od tada je dolazio svaki mjesec redovno i na dva dana da me vidi.Problem se javio zato sto me na fb dodala njegova nevjesta od brata koja me inace i ne poznaje prihvatila sam je za prijatelja,ali me ona za dva dana pobrisala bez objasnjenja.Prosli mjesec su dosli tu i pri prvom susretu ja sam je upitala za to mozda malo na drzak nacin u smislu “ ako te nesto zanimalo trebala si biti direktna“ moj decko,njegova mama i brat su bili prisutni,njima se to nije svidjelo,pa su izvrsili pritisak na njega kao sta si on sve dozvoli,kakvo je to moje ponasanje da vise ne dolazim tako,kako ga odvlacim na stranu svoje obitelji njih ne postujem i jos Boga pitaj sta sve ne.
    Ni sama ne znam zasto sam se tako ponasala i ne ponosim se time 29 mi je godina,,akademski sam obrazovana,ali ne razumijem zasto (taj period je bio jedan od tezih u mom zivotu roditelji su se razbolili,mama je imala amputaciju,ostali smo bez financijske sigurnosti) pokusala sam na sve nacine da ispravim to,ali izgovorene rjeci ne mogu vrati.Htjela sam ici razgovarati i sa njegovima objasniti da sam pretjerala,ali njegova mama je rekla da nema sta pricati samnom.
    Mjesec dana poslje toga smo jos bili u kontaktu i dogovorili se kada stigne da odemo na vikend da vidimo kako funkcijoniramo zajedno i opet ja sa svojim ispadima ljubomore pomenem mu bivsu,naljutim se zato sto ide na vjencanje prijatelju a ja nisam pozvana i on prekine uz izgovor da su mu ohladili osjecaji i da bolje za oboje tako.Prekinuo je svaki kontakt,vratio se nazad bez pozdrava uzasno patim,izlazim sa drustvom,ali osjecam prazninu i krivnju i ne mogu da skrenem misli .Molim za savjet,unaprijed hvala

  26. sara says:

    Imam sedamnaest godina, za manje od sest meseci osamnaest. Mislila sam da se nikada necu previse vezati za decka sa kojim sam. Medjutim pre deset meseci naisao je jedan decko, dopisivali smo se, i zapoceli vezu. Stariji je sedam godina. Mislila sam da zeli da me iskoristi, ali mi je na mnogo nacina pokazao da nije tako. Mnogo toga smo proziveli, mislila sam da sam se samo vezala ali smo se zavoleli. Zavolela sam ga mnogo. Iz odredjenih razloga smo raskinuli. Mozda ne zauvek, mozda opet budemo zajedno nekad, ali to niko ne moze da garantuje. Sada posle raskida stalno mislim o njemu, sta smo sve proziveli, prosli zajedno.svesna sam ali ne mogu da prihvatim vise nismo a mozda necemo ni bito zajedno. Pomozite mi. Sta da radim?

  27. leka says:

    dragi moji imam 22 godine i ja neznam sta da radim 7 godina sam u braku bilo je lepo u pocetku super smo se slagali ail od jednom moj suprug je poceo da se ponasa agresivno udara me i vredja sve to traje 6 godina tj od treceg meseca moje trudnoce pa do danas rasturimo se podnesemo zahtev za razvod i ja odem kod mojih sa detetom ail on dodje posle par dana i moli me da se vratim i ja mu poverujem i stalno tako. moj problem je sto se bas ja plasim samoce kako dalje sa malim detetom kako da se ponasam prema njemu on mene ignorise a ja placem sve mislim da sam manje vredna nema drugu ail ima lose ponasanje bez ikakvog razloga dail sam ja pala u depresiju stvarno nevidim izlaza kako dalje

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, ono sto ste opisali jeste nasilje u porodici. Vas suprug ispoljava agresivno ponasanje i svaki put kad mu oprostite Vi takvo ponasanje podrzavate. Razmislite da li Vam se vise isplati da budete sami ili da budete depresivni i psiho-fizicki maltretirani. Mi se ne bavimo ovom vrstom problema, tako da bi bilo dobro da se obratite nekoj ustanovi ili organizaciji gde bi ste dobili adekvatnu podrsku i pomoc. Srdacan pozdrav.

  28. Kristina says:

    Ocajna sam sad vec.
    Godinu dana sam u vezi sa deckom, evo sad vec malo vise… I sve je bilo idealno iako smo u vezi na daljinu, ljubav, paznja, neznost, druzenje i sa moje i sa njegove strane. Svi su govorili kako smo idealan par. E onda sam ja pocela da umisljam da nam je dosadno, da sve prelazi u naviku i da ga vise ne volim i trazila pauzu… Ta pauza ga je jako povredila, i dan-danas je nekad spominje. Ipak, pomirili smo se iako ja nisam bas bila sigurna u svoja osecanja. To je bilo pre dva meseca. Mnogo sam razmisljala, analizirala, i nisam mogla da prepoznam svoja osecanja…
    Zato nisam mogla skroz da se opustim u vezi i on je to primetio i to je naravno uticalo na njega. Ali ipak sam mu posvecivala puno paznje, bila tu za njega uvek kad mu je trebalo iako sam imala psihickih problema.. Ali bilo je i par situacija kada je bio hladan. Ja sam ga pitala da li je, i on kaze da to moje umisljanje samo negativno utice na njega, ali ne da se hladi, nego na zivce… I ja sam se tu svim snagama trudila da ne razmisljam vise u to i verovala sam da je sve ok. A onda sam se vratila s mora (na moru smo se redovno culi) i on mi je rekao kako se mozda malo hladi i kako mu treba pauza. Mene je to pogodilo kao grom iz vedra neba. Nisam mogla da verujem, plakala sam kao kisna godina, i pred njim cak… On je otisao u drugi grad u skolu, ali smo ostali u kontaktu. Oboje smo bili nervozni, na iglama i prepirali smo se dosta, i oko sitnica, i oko bitnih stvari. I dalje je tu za mene, ako mu nesto treba, ali nekad imam utisak da me stvarno vise ne voli. A opet, poslednji put kad smo bili zajedno, osetim u dodirima, zagrljaju tu ljubav, neznost… I nemoguce mi je da se odjednom tako ohladio, a stvarno je bio decko o kojem svaka devojka sanja. Samo sto se trenutno ne ponasa tako. I sad ne znam sta da mislim, da li moze sve da se vrati na staro? On kaze da bi se trudio, ali ja ne znam, bojim se da mozda ne moze opet da se “zagreje“… A s druge strane, mozda i hoce ako se ne budemo svadjali, i trudili se da bude sve ok, mozda je sve to samo neka isfrustriranost zbog svadjica. Ne znam vise sta da mislim. Ne zelim da raskinemo. Ja sam isto tako jedno vreme mislila da sam se ohladila, a evo sad, opet sam normalna. Mislite li da moze preko svega da se predje? I ako moze, kako da se ucvrsti veza opet?
    Najgore bi mi bilo jer kad bismo raskinuli, ja bih ispala kriva, jer sam i trazila tu pauzu. A opet, izvinila sam se i povukla je odmah, a posle toga sam stvarno bila i pazljiva, dobra, puna podrske, nikad ga nisam prevarila, i mnogo sam strpljiva i tolerantna iako on u poslednje vreme ume i da mi ne odgovori na poruku, nekad stalno ja moram da se javljam prva, onda on prebacuje krivicu na mene i kad je on kriv, kako bi se izvukao… A nije nikad bio takav, ne znam sta mu je sad… Sta da radim? Da li mislite da moze da se vrati na staro, i kako? I ako dodje do raskida, kako da lecim grizu savesti?

    • marko says:

      ja ne znam da li mogu da ti pomognem ali nekako u slicnoj sam situaciji i imam vezu na daljinu ziveli smo zajedno i bila je dobra prema meni .. ali ja sam se ponasao kao skot ,svaki dan sam bio drzak ,bezobrazan i razmazen .. ali uprkos svemu ona me je trpela .. onda smo morali da se razdvojimo i to je bio ispit za oboje . ja sam se vratio u srb a ona ostala u austriji .. pokusali smo na daljinu i evo nismo se videli dva meseca i poceli smo da se hladimo jedno od drugog ,jednostavno daljina nas je ubila . i svaki put kad ni se culi preko skajpa ,ja bih bio bezobraZAN i drzak .. da bi , pre sest sedam dana ona meni jevali,da me prevarila sa bivsim .. srce mi se slomilo do tog trenutka nisam znao koliko je volim a znam da sam bio kriv .. i ona hoce da se vidimo i sve ali ja ne znam sta da radim ne znam da li mogu da predjem preko toga a volimo se mnogo .. uglavnom .. sustina price je da , ti moras sama da provalis da li on tebe voli i budi direktna i probaj opet sa njim ,ali ja misliim da i pored bola ,ne treba gaziti po svom dostojanstvu ,za ljubav ne treba moliti .. znam da ti nisam pomogao ,ali lakse mi je kad kazem nekome i moju muku .. pozz

  29. Marko says:

    Svim damama,

    Evo, ovde obično nije mesto muškarcima, jer „mi smo manje osećajni“, ali pokušaću da vas ubedim u suprotno. Bio sam u vanbračnoj zajednici, planiranju porodice, čekanju nekog sudbonosnog „da“, čitave tri godine, pokušavajući da osetim momenat kada će se veza razviti do tog stadiuma. Tri godine života je prošlo u prilagođavanju na jedno drugo, stilu života, usaglašavanju želja… i onda dođe depresija na obe strane. Malo od posla, malo što nemožemo baš toliko da se usaglasimo. Jednom je ventil da izađe, iztrči se, ispliva ili sta vremenske prilike dozvole, a drugom da odspava, odgleda film ispred TV-a ili sl. Tolerantni pri tome oboje do bola, ali vremenom to zasmeta. Usledio je mučan raskid, jako dug. Međutim posle jako malo vremena sam imao sreće i naišao na osobu koja deli moje amfinitete i zapravo ona nije ništa što me je okolina terala da biram od žene, već naprotiv ono što nisam ni znao da tražim, a kockice su se poklopile.

    Happy End postoji

    P.S.

    Samo morate da budete strpljivi i da ne popuštate svojim željama i nagonima

  30. Jaca says:

    Postovana,
    bila sam u vezi 15 godina sa nekim ko je vec imao zenu ali je uvek govorio da je to sklop cudnih okolnosti i da ne moze da izadje iz braka, a i ne zeli, dobio je dvoje dece,ali je uvek bio nesrecan u braku. Sa mnom je bio u vezi sve vreme a posto smo poslovno vezani provodili smo zajedno mnogo vremena. Odlazio je kuci uvece,dolazio ujutro. Bili smo zajedno u svakoj situaciji, nerazdvojni. Svi su bili upoznati u to. Ali jednostavno nije imao snage da rasturi brak i da bude sa mnom, iako meni nije dozvoljavao nikakvu vezu.Ovo je ukratko posto se 15 godina ne moze opisati u dve recenice ali poenta je da smo se cvrsto drzali u svakoj situaciji,postigli ogromne uspehe u poslu, svi se navikli na situaciju u kojoj se nalazimo, i bili srecni.
    Sada se desilo da se on zaljubio u devojku, mladju 22 godine od njega,(iako je i do sada imao prolazne avanture) i odlucio je da ostavi i suprugu i mene, kako bi se posvetio novoj devojci, bio joj veran, sredio svoj zivot. Bol koji me je stigao ne moze da se poredi ni sa cim sto sam dozivela, jer sam se uvek nadala kada jednom odluci da sve razresi ,ja cu biti ta sa kojom ce da deli ostatak zivota.Toliko je teska i pomisao da cu ostati bez njega da sam spremna da prihvatim i tu novu devojku samo da bi ostala sa njim. Ali on to ne zeli , zeli skroz da se posveti novoj vezi jer je jako zaljubljen, iako je sa njom kratko ,svega mesec dana.
    Verujem da sve ovo izgleda gotovo komicno, ali u stvarnosti je neizreciv bol koji deluje kao da ce da me onesposobi za ceo zivot.

    • Milica says:

      ni ja nisam u zavidnoj situaciji,
      jako je teško prihvatiti vezu sa oženjenim muškarcem (pogotovu ako ima klince), i još na sve to, biti u istim poslovnim vodama kao i on…ja sam u vezi već dve godine i naravno da me očekuje ista sudbina kao i svih ostalih devojaka koje su pokušale sve i pristale na to ne bi li „jednog dana“ mogle da otpočnu zajednički život sa tim čovekom…što je najgore, svi smo mi svesni toga, i često su postavljena pitanja „što se nije razveo i prišao kao slobodan muškarac“? ni ja ne mogu da imam „normalnu“ vezu (ako uopšte znam šta to sada znači), nego mi na čelu piše da sam zauzeta…užas, znam kako ti je,ali opet 15god…gledam da pobegnem iz toga, gledam da se iščupam iz tih kandži,pobegnem iz tog poslovnog okruženja, daleko od njega, ali uvek popustim što je najgore..svi isto pričaju „volim te, splet čudnih okolnosti, sudbina,bla, bla,bla..“ a pošto njegove manipulatorske sposobnosti počinju da isplivavaju na površinu, gledam da se distanciram od njega…čudno je to, pogotovu izgubljene godine, jer prosto „ne možeš da izađeš iz toga“ podignute glave…kada bi celokupna situacija bila na ženskoj strani, bilo bi idealno… :(((((

      • Sara says:

        Pocnite aktivno da trazite drugoga, i to iskljucivo slobodnog muskarca. Za pocetak neka to bude samo prijateljstvo i zajednicki izlasci i druzenja, a medju vise kandidata lako cete naci potencijalnog za ozbiljnu i normalnu vezu koja ima buducnost. Izlazite i sa prijateljicama sto vise, ne zatvarajte se u 4 zida, i ne sazaljevajte se. Ako zelite da imate svoju porodicu, i vezu baziranu na zdravim osnovama, onda morate sto pre da donesete takvu odluku i da je sprovedete u delo. I sami kazete da je muskarac sa kojim ste jos uvek u vezi ‘manipulator’, pa zasto onda i dalje gubite vreme na njega i sa njim? I od heroina se ljudi izlece, a ne od takve zavisnosti (seksualne, emotivne ili kakve god). I nije on jedini muskarac na svetu.
        Stare carape ili gace ne vredi krpiti, vec se one moraju baciti i kupiti nove.
        Vi to zasluzujete.
        Ako ne mozete sami sve to da sprovedete i da istrajete u svojoj odluci, dovoljno je bar da to zelite, posetite nekog dobrog psihijatra, izjadajte mu se i zatrazite savet i pomoc. To nije ni tesko a nije ni sramota.

  31. nina says:

    mislim da svako od nas ima problem,neko manji a neko veci.Pravi problemi su zdravstvene prirode,koliko smo puta bili povredjeni i ostavljeni na raznim poljima,vise niko i ne broji,fokusiramo se samo na trenutnu situaciju bas kao i ja.Sa deckom sam bila godinu dana,prvi put me je ostavio sa razlogom da sam previse ljubomorna,pa smo se pomirili,drugi put me je ostavio pod izgovorom da ima probleme na poslu i da planira zivot preko,naravno mene u tome nije bilo.Sada pokusavam da otkrijem da li je prestao da me voli,da li me ne zeli vise pored sebe ili je nasao drugu,za sta malo ko od nas moze to da prizna,da li je uopste moguce posle duzeg vremenskog perioda da se opet sretnemo i zapocenmo tamo gde smo stali?

  32. Stefan says:

    Bio sam u jednoj jako lepoj, dugoj vezi koja je trajala skoro pet godina, veza koja je za mnoge bila idealna, zato sto smo i sami sirili tako jednu lepu i pozitivnu energiju oko nas. A i sam odnos je bio jako lep, skladan, bez ikakvih problema, ljubomornih scena, putovali smo dosta, druzili se, podrzavali u svemu… Sve kao u bajci, rodbina nas je podrzavala, zavolela, nesto sto se zaista samo moze pozeleti! Neko ko cita mislice da izmisljam i da li je tako nesto moguce, naravno da jeste! E sada sta se desilo, razlika medju nama je tacno pet godina, skoro sam diplomirao zavrsio fakultet, vratio se u moj rodni grad, odakle je i ona, s tim da je sada ona na redu da studira. Sve je krenulo lepo, prva godina uspesna, njene ocene jako dobre, bilo je tesko zbog razdvojenosti ali sam odlucio da idem do kraja, jednostavno imam mnogo razloga da se trudim, verujem, borim! Mnogi si vec predvideli scenario koji se i dogodio, druga godina fakulteta, vise ne idem za Beograd, nemam razloga, svoje sam odradio. Odem po nekada kod nje, ali nije to tako cesto, a ona pak sve redje dolazi kuci.. No opet idem dalje i verujem u to. Da ne pisem koliko smo se samo podrzavali, poverenje koje je bilo medju nama, zajedno samo ucili, pomagali se! Verovao sam svim srcem u nas i nisam zeleo da dopustim sebi da je izgubim. Izlazio sam, imao prilike da budem sa drugim devojkama, ali sam to sve odbacio, verovao sam da je ona prava i necu dozvoliti sebi bilo kakvu glupost! Medjutim, sve sto sta sam verovao, otislo je… Kao da nikada nije ni bilo! Dosla je bez ikakve najave i rekla da je veza gusi, da se oseca kao da je pred udaju, i da zeli da zivi. Naravno ni ja nisam za zenidbu niti sam tako nesto forsirao, nije mi bilo ni na kraj pameti. Pre svega imao sam plan da nadjem posao, pa tek onda da krenem da zivim s njom, zivot, da putujemo jos vise, uzivamo i kad dodje to neko vreme ozvanicim taj odnos, odnosno unapredim! Iskreno zatecen sam njenom odlukom, nisam ocekivao, smak Sveta mi se zaista dogodio, izgubio sam kompas sa zivotom. Prekid je usledio iz razloga koji ja ne znam, ne znam sta da mislim, svi su u soku, neverici. Gusenje o kome je ona pricala, zaista nije bilo, znam kako izgleda gusnje tako da tu pricu nisam progutao! Kada sam odlucio da konkretizujem stvari da znam pravi razlog, saznao sam da je upoznala decka koji joj je pomutio osecanja… Meni jeste zaista tesko, imam neodoljivu zelju da je cujem, zato sto znam da ona meni nije navika, zaista je volim, osecam kao deo mene! Nisam je idealizovao, znam da ima jos devojaka i da je zivot ispred mene. Samo sam u soku, zbunjen, izgubljen, trudim se da budem jak i jesam. Od tog dana nismo imali kontakt, samo sto su me njeni roditelji kontaktirali u dva navrata da vide da li sam dobro? Jako lepo od njih, mogao sam da zakljucim da je i njima tesko, i da se oni pitaju bio bih s njom, ali to je jednostavno njena odluka i oni se samo nadaju da cemo opet biti zajedno! Sta covek da misli, kaze?? Razumem i novu sredinu i okolnosti, mladost, ali da li je moguce da ima ljudi koji mogu tek tako da okrenu novi list i odbace vas kao smece? Zasto ljudi svoju srecu odbacuju tako? Strasno je, sok je, naravno idem dalje, to je zivot, samo eto hteo sam da podelim s vama jednu tuznu pricu… Bez osudjivanja, vredjanja…

  33. Ena says:

    Bio mi je sve. Bio je tu kada mi je bilo jako tesko… Govorio je kako sam ja „njegova maza“ kako me „voli najvise na svetu“ cak me je i molio na pocetku veze da ga ne ostavim nikada….On je bio prvi decko s kojim sam spavala (buduci da sam relativno mlada) i prvi ozbiljni i to je trajalo… Dovoljno dugo da se ja vec naviknem na njega, i na svakodnevne izlive ljubavi.
    A onda je jednoga dana izgubio posao u Beogradu, i odselio se za Svajcarsku. Obecali smo jedno drugome da cemo prebodriti to, da cemo uspeti da odrzimo vezu, plakali na rastanku…Medjutim, kako sve ljubavi na daljinu propadnu, propala je i nasa. Svakodnevna dopisivanja su se pretvorila u konstantnu svadju, jer smo, ipak, dva razlicita sveta… i ja sam jedne veceri, sto iz besa, sto iz krize i ljutnje jer je on morao da ode, odlucila da prekinemo sve to. I sada se, s vremena na vreme cujemo, i mene svaki put boli kad se setim svega sto je bilo… i kada pomislim da sam sama… To osecanje me stigne u kasne sate. On je tamo, izlazi, luduje po diskotekama, i ja izadjem ponekad, ali ne mogu da se upustam ni u sta, jer jos osecam nesto prema njemu. Znam da je zivot predamnom i sve, ali trenutno imam osecaj da se ceo svet rusi jer sam izgubila nekog ko mi je mnogo znacio… I verujte mi da bih bila dosta srecnija da smo raskinuli zbog neke prevare ili ogromne svadje, a ne zato sto je on morao da otputuje u inostranstvo…. Moram da se izborim sa ovom anksioznoscu, nadam se da cete uspeti da mi je malo „ublazite“.

  34. Iris says:

    Prekinuli smo prije 2 tjedna, veza bila super, razumjeli se, funkcionirali, jedino što me nikad nije uključio u svoje društvo (nisam ni ja njega jer je uvijek to izbjegao), ja 20 on 25. U međuvremenu se čuli (razlog je njegova nespremnost za vezivanje, kao voli me, želi sve isto što smo imalii samo da nismo u vezi (?) – druženja kave odnosi.) Priča o tom kako nikad u životu nije osjetio sreću, da niej on za dečka, ali želi me braniti i paziti na mene cijeli život, uvijek je tu kad ga trebam, i kroz smješak, da neću nać boljeg. 😀 Ja sam shvatila da su to isprike i uopće mi se niti neda razmišljat o njegovim problemima, nisam luda pa da trpim nečiji bezobrazluk, Voljet ću ga prestat, navika će nestat. Ljuta nisam.
    Ali problem je: Raspoloženje mi se užasno mijenja, budem ok, pa se srušim, ko sinusoida, probada me u prsima. Odem spavat budim se u 4, sanjam da smo skupa i probada me u prsima kad shvatim da nije istina. Noći su mi grozne, da toga nema, puno bi lakše prelazila preko ovog. Dali su mi lijekove za smirenje, diazepame. Pomažu da se uspavam al svejedno me probudi bol u prsima i neka panika. Što je to? :( jel to normalno?

  35. Andjeo says:

    Ena, zasto ne bi i ti otisla u Svajcarsku? Mislim da je nerazumno prekinuti vezu radi njegove promene mesta boravka, jer ocigledno je da se volite…

  36. Adrijana says:

    Razvedena sam,imam 43 godine.Uvek sam bila protiv ljubavnica a sada sam to i sama postala…Uvek sam mislila da su te zene veoma nesrecne,da vole puno a ne dobijaju nista za uzvrat,sve sam bila u pravu ali eto, desilo se.Posle moga razvoda na poslu mi se nenametljivo poceo udvarati stariji kolega.Zapravo,nisam ni primetila u pocetku da mi se udvara.Vodili smo duge razgovore,osecala sam se prijatno u njegovom drustvu.Za moj rodjendan je dosao u posetu i doneo i buket ruza i poklon,poljubio me…tako je pocelo ali vise na njegovo insistiranje.Seks u pocetku nije bio bog zna kakav ali je vremenom postao odlican.Pocela sam da ga dozivljavam kao svog muskarca,nikada nisam tako mislila o svome bivsem muzu.Znala sam da je razveden,znala sam da je imao neku prijateljicu koja ne zivi sa njim,godinu dana mi je govorio da zivi sam,da nema vremena za vezu (komicno jer se bavimo istim poslom pa znam koliko ima vremena) iako su njegova deca odrasla i ne zive cak ni u istom gradu gde zivi i on.Rekla sam mu u samom startu da ja nisam samo za seks ali on je bio strpljiv i polako se nabacivao,cekao da ga zavolim da ne mogu da ga ostavim i bas tako se i desilo.Posle godinu dana otprilike,na moje instistiranje mi je priznao da on zapravo zivi sa tom zenom sa kojom je bio i pre.Ona se preselila kod njega otprilike bas onda kada je on poceo i samnom,oboje su isto godiste,stariji od mene 14 godina.3.januara smo bili poslednji put zajedno,onda mi je pukao film ,on kaze da to izmedju nas nije ljubav nego seks,da ne moze da se menja pod stare dane (citaj:da pocne iznova).On me voli u neku ruku,ja mu punim baterije,dajem snagu i zivot,radost i smeh,uzivamo u seksu a onda se vrati kuci i da sve to njoj!I da,mladja sam.Zaboravih da napomenem da sve traje godinu ipo dana.Napisala sam ovo pismo za sve one zene koje osudjuju ljubavnice,ljubavnice su te koje pate,ljubavnice su te koje daju ljubav muskarcu da bi on mogao da se vrati zeni koju je prestao da voli i da njoj da ljubav.Kolo moga zivota se zatvorilo,moj bivsi muz je imao drugu takodje,ne znam ko je ali meni nije trebao muskarac za kojeg vidim da me ne voli,ja sam ga pustila da ode i sretna sam zbog toga.A mogla sam(a nisam zelela) da i ja cekam kao partnerka moga sadasnjeg-sada vec bivseg, da ostanem pored moga muza koji me ne voli,da ne zelim da ga napustim,da cekam da ga napusti ta druga jer ona nece dugo izdrzati ako ima i malo dostojanstva.Eto,to se zove zenska „pobeda“.Mozda i jeste njena pobeda,njeno dostojanstvo je sacuvano,patimo samo nas dvoje jer nasa ljubav ne moze biti ostvarena.Njega poznajem odlicno,ostavio je bivsu zenu posle 29 godina i od tada ga grize savest,novu partnerku je poznavao od Fakulteta, oboje su bili razvedeni i poceli su vezu ne iz ljubavi nego da ne budu sami.U ocima drugih kolega koji naravno sve primecuju verovatno sam ja ta koja je zla,koja nekoga otima a verujte mi,nije mi bilo ni na kraj pameti.Sada ne mogu ni bez njega ni sa njim.Ljubav je tu,ona ne moze da nestane,ja ne mogu da ga nateram na vezu kada njega grize savest a opet ne mogu da pristanem ni ovako.Znam da ona zna za mene jer su meni kolege rekle za nju i njoj za mene.Da kojim slucajem ona ne zeli da „njen“ muskarac ima drugu, on bi ostvario vezu sa mnom ali ovako ne moze jer je ona ta koja zivi u njegovoj kuci,on joj moze samo otkazati gostoprimstvo a nema srca to da ucini.Ako je znao da ona to nece nikada uciniti onda je bio „djubre“ od samoga pocetka,ne opravdavam ni njega naravno.Tuzna sam,vise frustrirana,izgubila sam veru u ljubav,dobrotu,postala sam nesigurna,razdrazljiva.Sve se pretvorilo u manipulaciju a ljubav bi morala da bude iskrena,ne pobeda manipulacijom.Kako dalje,imate li neki savet?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, kada Vam duze vreme ne odgovara neka situacija pa bilo to i ona vezana za emotivan zivot najracinalnije resenje je izaci iz iste. Opet, nekada Vam to izgleda nemoguce ali tako samo „izgleda“ jer Vi to tako trenutno vidite. Ono sto je realno je zapravo da cete osecati tugu izvesno vreme i da Vam nece biti prijatno ali da cete dugorocno gledano dobiti mnogo vise-sansu da pronadjete osobu koja moze da vam uzvrati ljubavlju i radost u svakodnevnom zivotu i bavljenju necim sto volite i u cemu uzivate. Dakle, pogledajte na svoju situaciju iz drugacijeg ugla, polako menjajte stare navike novim, vidjenje sa trenutnim partnerom zamenite odlaskom s drugarica u bioskop,setnju ili bavljenjem necim sto Vas ispunjava. Na duze staze isplatice Vam se. Pozdrav.

  37. Ginny says:

    Poštovani/na,

    u vezi sam s partnerom skoro 2. godine. Slažemo se, poštujemo, dajemo jedno drugom prostora,imamo lijepu sexualnu stranu veze, puno razgovaramo, o svemu, zajedno čitamo knjige o samorazvoju, radimo na sebi i podržavamo se. Međutim, on je meni rekao da me obožava ali da ne može reći da me voli, no vjeruje da će osjećaj da me voli jednog dana zaživjeti u njemu. Prije mene je bio u vezi s djevojkom koju je kako kaže zavolio nakon 6mj, i s njom ima sina. On ima 31 god a ja 27, tako da se možete orjentirati. Rekao je da je nju volio, no da se promjenio za 360 stupnjeva. Ona je njega ostavila odmah nakon poroda i to ga je dotuklo. Sada nakon sve skupa 5 godina od prekida s tom djevojkom kaže da je odavno raščistio s tim i da ga naš odnos čini sretnim te da ne bih nikako trebala to preispitivati u kontekstu te cure niti naš odnos uspoređivati s prošlošću. Napokon je počeo dijete dovoditi u ZG u svoj stan jer dijete s majkom živi van Zagreba. Kaže da je sretan što je tako jer da mu je zlo od pomisli da mora ići tamo, da je presretan kada ide natrag. Ovako je on malo skloniji depresivnim raspoloženjima i anxioznosti pa sam čak mislila da je u pitanju neka vrsta obrane od povrede ili nekakva vrsta depresivnog autizma ( ne autizma kao bolesti). Moj ego je povrijeđen jer svi želimo biti voljeni i želimo to ćuti i sada kad on meni kaže da me ne voli , osijećam se kao na nekom čekanju. Imam osjećaj da je sve stvar toga da za mene nije razvio pravu “ moždanu kemiju“ . Muči me zbunjenost time što se on lijepo ponaša prema meni, pomaže mi , trudi se, podržava me, gura me, kaže da mu je važno da sam ja sretna a na kraju kaže da me ne voli. zbunjena sam. Molim Vas lijepo za Vaše mišljenje i možda kakav savjet, sugestiju. Postoji li mogučnost da zaista jednog dana on osijeti da me voli kao što on vjeruje da će se to dogoditi, ili me voli a da ni nije svijestan. Molim pomoć . Zahvaljujem od srca! Srdačno!

    • Bacardi says:

      Voli te, vjeruj mi ! Ne bi se ponasao tako sa tobom da te ne voli. On nece osjetiti kad pocne, a to sto ti govori, on ustvari ubjedjuje vise ubjedjuje sebe da ne voli. U sustini, ako ste jos uvijek zajedno, pokusaj da ga ostavis i da raskines sa njim, pa ces da vidis kako ce trcati za tobom, moliti te, preklinjati i govoriti kako nije znao da te voli dok te nije izgubio itd. Srecno!

  38. ELEGANT says:

    Ukratko. Upoznali smo se na fakultetu. Dugo smo se dopisivali, culi, vidjalili, razgovarali o svemu. Onda smo zapoceli vezu, posle nedelju dana imali smo i odnos, nesto nas je jako privlacilo. Pitanja je bilo dosta nakon toga, da li sam trebala ili ne, bio mi je prvi. Bojala sam se da se ne kajem kasnije, ali cvrsto sam zelela to tada, i uradila. Nije mi bilo lepo. Kasnije sam se kajala ili ne mogu to da opisem, jedan dan da, drugi ne, kad se vidimo sve je u redu, kad smo odvojeni, osecala sam se odbaceno, Ali, kroz pricu sve smo to kao prevazisli, onda smo opet imali odnose. Nakon toga, razgovarali smo i sve. Ali, kroz sve to on je meni pricao o bivsoj, o njima, o njihovom odnosu, ne mislim na sex, nego uopste, mene je to nerviralo. Isli smo iz krajnosti u krajnost, ljutio bi se kada bih rekla da ne zelim da se udam za njega, i neke gluposti. A onda, vremenom, kacio je komentare po fb drugim devojkama, i jednostavno je krenulo sve nizbrdo. To je trajalo 3 meseca. Mozda sam pogresila i svesna sam toga, ali stvarno sam istinski i iskreno zelela sve sa njim. Bila sam max iskrena, i ja znam da on to zna, i kao da je zeleo da zloupotrebi sve. Ali, kasnije je dosla ta osoba, i on se promenio, vise ne znam sta je sa njim, poslednji razgovor se zavrsio svadjom, ja sam raskinula sve, ali duboko znam da nesto u njemu postoji dobro. JEr, promenio se kao osoba, a godinu dana smo razgovarali o svemu. Pri tome ucinila sam nesto i dobro i lepo i korisno za njega u vezi njegovih roditelja i njega. I govorio je da sve to ceni i postuje, da mene ceni i postuje, a onda se rodio djavo u njemu, i ja ne znam sta vise da radim. Iako sam raskinula, sve njegove price su mi u glavi i dalje, isplacem se, zaboravim na sve to, i kazem ma ima drugi, bliski prijatelji, pa i roditelji i sestre me savetuju da predjem preko toga, da nije vredan, ja to nekako i znam razumom, ali srce me uvek povuce. Ne znam da li gresim ili ne? Znam da ce vreme to pokazati, Do nekog vremena sam ga i pratila, ali sam prestala. Iskljucila sam se iz njegovog zivota. POnekad mislim da necu uspeti, ali ne znam, sve mislim treba nam dati vremena, on je raskinuo vezu od 3 godine, a ja sam dugo bila sama, pa sad nije mi nista jasno. On kaze jednog dana cu ti reci neke stvari i shvatices. Ne znam sta je mislio pod time, i da li sam zasluzila nakon svega da me povredi i izvredja, posto smo burno reagovali oboje i ne cujemo se vec mesec dana, nikakav kontakt,. Ne znam da li treba da Vas posetim, i da li je ovo sve ozbiljno toliko, jedan dan mislim proslo me je, nekako kazem MA DOSTA, a drugi, treci se mozda vratim, u manjem obimu na njega, a poneka i ceo dan prodje da mozgam, da zelim sa njim da budem i ostanemo zajedno, da ne znam zasto se on ponasa,kada je sve normalno, mam osecaj da je tu, i ako nije, i da ce sve biti dobro, i ako nije. ne znam….. I samo cekam da iskoci odnekud, a da mi se mozda vrati onaj osecaj prvih dana posle raskida, gde sam mislila da cu da poludim. NEki kazu hteo je samo sex, sto ja nisam mogla da prihvatim, jr je on sam pricao da niikada ne pomislim da je hteo da me iskoristi, ili samo da imamo sex, jer ne bi to bilo ovako, govori kako mi je ispricao stvari koje skoro niko ne zna o njemu, A OPET NAKON SVEGA TOGA, trazio je drugu, pricali smo i o zajednickom zivotu…. Mozda nam treba pauza… A, mozda je stvarno sve to avantura, ali obicno devojke ostanu sa onim ko im je bio prvi decko. Ja sad ne znam sta da radim. Da pustim da cekam nesto, njega, ne znam. Ili, da sve to suzbijem u sebi, progutam i krenem dalje, htela bih i jedno i drugo. I stalo mi je do njiega, mimo svega sto se desilo.

  39. Maki says:

    Moram da znam odgoworr!! Zasto ne placemm,kada sam raskinulaa s deckom?! Trebalo da placeemmmm!! :((( Al nmg liti suzeeee….:\\ Mozete li mi dati odgowor,,al uporno was molim,potreban mi pomoc,kako da wratiim biwsu?? Mng sam ga wolela,dal idem daljeee??

  40. Ena says:

    MOLIM VAS ZA ODGOVOR ILI KOMENTAR
    Bio mi je prvi muskarac, sa njim sam izgubila nevinost, brizan, pazljiv, strpljiv hodali smo tri mjeseca prije toga. Bili smo u pravoj javnoj vezi nekih godinu dana, nakon cega smo raskinuli i odlucili biti prijatelji, medjutim opet smo se vratili jedno drugom i zavrsili u nekoj cudnoj vezi vec 7 godina, za svo ovo vrijeme imali smo i uspona i padova, zajednicka putovanja, cesto vidjanje, odlican sex, ali nismo bili par- bili smo kao friends with benefits. Ja njega volim, on kaze da me ne voli, da sam mu draga. U toku tih 7 godina, nase vidjanje smo raskinuli 3 puta definitivno jer je on naao djevojke- sa njima bi se javno zabavljao po mjesec dva, raskinuo i vratio se meni i nasem ustaljenom odnosu, tokom tog perioda dok je bio sa drugim curama- nije ih varao ni samnom niti skim drugim, ja sam uvijek patila, i jedva cekala kada ce mi se vratiti. Uvijek se nadala da me voli, i samoj sebi govorila-da nema nesto veliko izmedju nas- nebi jos uvijek bio samnom, nebi mi se vracao. On je svjestan koliko je meni stalo do njega.
    U proteklom periodu imali smo savrsen odnos, medjutim upoznao je neku djevojku, i sada mi kaze da je opet medju nama gotovo, da ga ne ispunjavam, da ostajemo prijatelji ili ako ja zelim da odem da nebudemo ni to.. Kao on mi zeli dobro i sta ja odlucim neka bude. Ne zna sta ga ceka sa njom, poznaje je par dana, ali mu se mnogo svidja… Tako je govorio i prije, i uvijek mi se vracao nakon mjesec-najvise 2 i po mjeseca.
    Ja ga volim, i mnogo patim, ne jedem vec danima otkako sam za to saznala, povlacim se u sebe, ne zelim da izlazim, svako jutro se budim u suzama i navece lijezem uplakana, stalno mi je bol u grudima- ne mogu da disem, ne mogu da gledam tv, sve me pogadja, u svemu vidim neku pouku..I u dilemi sam- da li da kazem stop- ovaj put cu odustati do njega- necemo biti ni prijatelji, sklonit cu se, odustajem, pa se onda pitam, zasto da dozvolim drugoj zeni da zivi moju srecu, imali smo planove, dogovore, sve to propada i nestaje. Ili da ostanem tu, da budemo prijatelji, da trpim i cekam kada ce i d ali ce sa njom da raskine i da se vrati meni.
    Ocito je da je da se on nije vezao za mene, i mnogo me to boli.
    ne znam sta da radim, zamisljam ga sa njom, pitam se sta ce biti, molim se da nebude nesto ozbiljno, jer ne znam kako bih pondijela da ga izgubim.
    Osjecam se mnogo vezano za njega.
    Nije mi rekoa kada je tu djeovjku upoznao, ali ta tri dana kada se nismo vidjeli bio je sa njom, kao da sam osjetila nesto, nisam mogla da spavam, moja intuicija mi je govorila da se nesto desava.
    Do njega mi je stalo i kao do momka, i ljubavnika i covjeka, i nebih podnjela da mu se ista desi, i svaki put kada me ostavi ja osjecam kao da je umro on ili ja, jedan dio mene umre.
    Mislim da ga previse volim. I ne znam sta da radim.
    Sama sebe tjesim da je i njemu stalo, jer nebi zaboga bio toliko dugo samnom da nije tako, ali kada dodje do ovog trenutka da nadje neku zenu, prema meni je hladan i grub i neprepoznajem ga, cujem i uvrede i teske rijeci, samo sto mi ne kaze „Mars“, a opet me nekako drzi uz sebe, meni nijedno ni drugo nedaju da odem od njega, da ga pustim.
    Ne zelim da ga pustim, osjecam se bezmocno bez njega, a ponizeno u trenutcima ako ovaj-kada nadje drugu zenu.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postaovana, iskoristili bismo priliku da na primeru Vaseg posta zamolimo ljude koji nam pisu da pitanja koncipiraju u nekoliko recenica. Takodje, preko postova ne mozemo resavati psiholoske probleme vec dati kratak savet ili informaciju koja moze biti od koristi. Sto se tice Vaseg pitanja, resenje je jasno i verovatno za Vas sada neprihvatljivo. Najbolje bi bilo da u potpunosti prekinete bilo kakav kontakt sa tim covekom ma koliko mislite da to necete moci da podnesete. Bice Vam tesko ali cete naravno preziveti.Odnos koji sada odrzavate vodi na duze staze u jos vecu patnju i sprecava Vas da nadjete adekvatnog partnera. Ukoliko Vam bude bila potreban pomoc u tome mozete nam se obratiti sa psiholosko savetovanje. Srdacan pozdrav.

    • gabi says:

      Imam vezu na daljinu,imali smo mali prekid,tad sam mislila da cu umreti bez njega … Ja sam se gledala na skype sa jedim momkom skim sam ranije trebala da budem,a slagala sam ga da se gledam sa drugaricom zatim on je svatio da ga lazem ispao je haos .. raskinuli smo zatim on me je zvao da se pomirimo ja sam pristala,nakon nekog vremena ja shvatim da me ne zove poslajem mu poruku sta je bilo .. On mi kaze da nemozemo dalje nemoze da mi oprosti i da je najbolje da ostanemo drugovi .. Pitala sam ga zato je slagao da hoce pomirenje,rekao je da je to uradi zbog kuma posto ga je on naterao .. Zatim ja sam se mnogo razocarala i propatila rekla sam da necu da mu oprostim to nikad.Sutra dan pisao mi je i molio me je reko je da me voli da nemoze bez mene da ce sve da bude kako ja kazem da vise nece da mi prebacuje za to i sve je bilo oke ja sam rekla da nemogu da oprostim .. zatim on je rekao oke … sutra dan nije pisao uvece kada sam usla na skype on je poslao samo 😉 ja sam mu odg ?? on nista …. Prekosutra me je zvao pitao je opet da se pomirimo ja nisam pogla da izdrzim rekla sam mu da hocu ali da se promeni on je rekao vazi.. zatim kasnije na skype on mi je reko plasim se da te opet ne povredim zato sto je ovo zadnja sansa neka bude da ostavimo ovo da razmislim 2 3 dana .. najgore je sto ja znam da me on voli ali plasim se da me opet ne povredi on me voli ali mi to uopste ne pokazuje .. neznam sta da radim pomagaj te plizzz stvarno mi je tesko nekad pozelim da ostavim sve a znam da ce da mi bude tesko …. Cekam odgovor hvalla :)

  41. Mia says:

    ne zivimo u istom gradu, cak ni u istoj drzavi ali nije bio problem da se vidjamo povremeno..bio je najnjeznija osoba u mom zivotu..skidao mi zvijezde sa neba…cesto dolazio kod mene, a ja samo jednom do njega,(„veza“ je traje/la 3 godine) kada sam trebala doci drugi put dan prije mog polaska rekao je da ne dolazim?? novu 2013 docekali smo kod mene, dosao 31.12, vratio se 1.1….morao raditi??od 2.1. se ne javlja na tel.pozive moje, ne odgovara na sms, a 1.1.“milion“ puta ponovio kako me voli?? nisam zvala,nisam pisala..danas 8.2. mi je rodjendan, nazvala sam i brzo prekinula ..javio se sms-om u kojem kaze DA NE MOZE DA ME DIJELI NI SA KIM?? ne razumijem? ne pitam vise jer nije mu prvi put da je odlazio, radio je to jos tri puta i uvijek se vracao, ja prastala…U oktobru 2012 je promijenio mjesto boravka, adresu, posao?? ja ni danas ne znam gdje radi i zivi??od prilike znam jer vidjela sam autotablice… Dovoljno razloga imam da ga zaboravim, ali eto ja to ne cinim?? Molim Vas za savjet :kako da se ponasam, jer znam ako se javi i kaze da ce doci ja cu ga opet primiti??
    Hvala vam

  42. Ludji od svih prethodnih says:

    Hitno mi je potreban savet! Devojka je nedavno izgubila majku. to je bio veliki šok za sve, a naročito za familiju, jer se (sudeći po lekarima) posle operacije mama oporavljala baš onako kako je pisalo u knjigama da treba da bude. Sedmi dan posle operacije, s obzirom na uspešan oporavak trebala je da izađe iz bolnice. Ipak, 2 dana pre otpuštanja pozlilo joj je i umire iste noći. Niko, čak ni lekari ne znaju šta se desilo. Ogroman šok! Istorijat naših međusobnih odnosa tokom 5 godina je veoma lep iako nismo mnogo uživali zajednoprovodeći vreme, već su to uglavnom bili samo večernji izlasci. Samo jednom smo zajedno išli na zajedničko putovanje. Devojka je stvarno fina, inteligentna, saosećajna, uvek ima lepu reč i veliki je optimista i veseljak. Srodniju dušu u pogledu duha (humor) i intelekta (fakultetski smo obrazovani) nisam mogao naći. Vremenom sam ja počeo da osećam kao da ja ulažem više napora i energije u našu vezu (ne mislim na savladavanje prostorne distance, jer smo na 40-ak km jedno od drugog bili za vreme njenog studiranja, a po završetku svega 10-ak). To je vremenom počelo jako da mi smeta, jer je ona zbog stidljivosti prema roditeljima i osećanja obaveze prema sestri koja je sama ostajala kući povremeno „izbegavala“ da se viđamo kako bi ispoštovala svoje. Možda zbog moje sebičnosti smetalo mi je to što joj ipak ja nisam prvi na listi prioriteta, nego sam često to doživljavao kao njen pokušaj da me samo ubaci u raspored. Jako je vezana za familiju. Zbog toga sam se ja frustrirao da bi ponekad prestajao da joj se javljam, razmišljajući da li treba da prekinem vezu, ali uvek sam „pokleknuo“ pred njenim porukama i molbama da se vidimo i izgladimo problem, jer iako mi je smetalo to što me samo „uglavljuje uglavljuje u raspored“ istovremeno mi se i sviđala ta njena osobina požrtvovanosti i nesebičluka, a pre navedene karakteristike su mi odgovarale i našao sam se s njom kao sa nikim pre. Međutim, ti naši sastanci su uglavno proticali nekom neobaveznom pričom i ne rešavanjem konkretnog problema. Kao da smo oboje želeli svaki put samo da čujemo kako je među nama ipak sve u redu, a da taj problem se ne pomene. Funkcionisali smo tako do smrti njene majke. Od tada ona se promenila. Iako sam bio uz nju sve vreme i pružio joj svaku vrstu pomoći u situaciji u kojoj se našla primetio sam da se od tada njen odnos prema meni promenio. Za vreme sahrane i tokom mesec dana posle strašno je bila rezervisana prema meni i osećao sam da je sa svima srdačnija u odnosu nego sa mnom. Neposredno pred smrt njene majke (3-4 dana pre) s obzirom da je opet došlo do onog momenta kada bih ja zacutao odlučio sam da više ne ćutim i da joj se otvorim i ispričam joj sve o sebi i šta mi smeta u našoj vezi i da joj kažem da osećam da je ona ta prava i jedina s kojom želim da provedem život. Ona je to protumačila kao da sam neiskren i da se samo bojim da je ne izgubim jer je ona počela u međuvremenu da radi, a zbog njene česte zauzetosti da se bojim da ću je izgubiti. Od njenog zaposlenja jeste se promenio naš odnos, jer smo se ređe viđali zbog njenih novih obaveza,a i bila je opterećena poslom, pa su se naši razgovori nekako uvek okretali na njen posao što je počelo da me frustrira (opet). Smatrala je da sam to trebao pre da uradim, ali da joj ipak smeta što joj to govorim sad kada je njena majka bolesna, a potom i umire. Od majčine smrti osećam jaku dbojnost s njene strane i ja sam to trpeo od sahrane pa u narednih mesec dana gde ne želeći da je povredim jer je izgubila majku ništa joj nisam govorio, dok sam ja istovremeno bio u euforiji i po prvi put tačno znao da je ona osoba s kojom želim da podelim svoj život i počeo sam je gledati nekim sasvim novim, zaljubljenijim nego ikad, očima. Međutim, ta njena odbojnost prema meni, a istovremeno neki normalan odnos prema svima ostalima (iako sam tokom i posle sahrane ja podneo velike žrtve, kako emocionalne, materijalne…-nikada joj to nisam prebacio ili bilo kako pokrenuo tu temu, jako je želela da izbegne tu moju pomoć, ali s obzirom da se niko drugi nije ponudio morala je da je prihvati od mene što me je opet pogodilo kao čoveka). To me je sve mučilo narednih 30-ak dana tokom kojih sam ja svo svoje slobodno vreme provodio kod nje, želeći da joj se nađem, ali sam i sam imao potrebu da budem pored nje. To me je razdiralo što mi je bilo potrebno da budem pored nje, a da me je ona istovremeno toliko kulirala da kad je po ruci mazim ona nije pruzala nikakvu reakciju. Više od 30 dana ja želim da odem da je vidim, a ona kao led i odlazim kući toliko zbunjen da ne znam šta da radim i ne razumem šta se sad odjednom dešava i zašto je svu tu energiju zbog gubitka majke usmerila baš i samo na mene. Zbog one pređašnje euforije o „ženi svog života“ to me toliko pogađa da ja svako veče odlazim kući i polako počinjem da osećam tegobe u stomaku i bolove u grudima zbog stresa i ne mogućnosti da razumem zašto se sve dešava. vremenom počinjem da pokrećem pitanje šta se to dešava, međutim ona stalno izbegava da razgovara i da objasni uzrok govoreći u najboljem slučaju da je besna na nas jer smo godinama bili neozbiljni (mislim da se oseća krivom što je majka umrla, a ona joj nije pružila unučiće). Ipak, pored svega, ona me moli za strpljenje i kaže mi da me voli, ali da ne želi da pričao o nama i uopšte o ljubavi dok ne prođe neko vreme. Međutim, mene toliko pogađa to njeno kuliranje da počinjem povremeno i da plačem! Istovremeno sa kuliranjem prma meni odnos s drugima je normalan. To me muči i dolazim želeći da razgovaramo da vidim tačan problem i uzrok takvog njenog ophođenja, ona to izbegava i ja pucam i kažem joj da ne mogu više ovako, da je volim više nego ikog, ali da me toliko povređuje da ne mogu to da podnesem i da želim da raskinem. Tada po prvi put ona pristaje da razgovara i govori mi da je svesna da me povređuje,ali me moli za razumevanje. Izglađujemo problem delimično i primećujem napredak u odnosu, ali opet primećujem kako me ne želi u svom prisustvu, a istovremeno ne želeći da me povredi nevoljno na to pristaje što ne prija ni njoj ni meni. Zbog svega toga izgubili smo poverenje i ona i ja da nam može veza uspeti, ali ja žarko želim da ostanem s njom, a i ona ima tu želju. Ipak od tragedije smanjila je broj poruka koje mi salje sto ne bi bio problem da istovremeno ne komunicira i sa drugim ljudima i kolegama zbog čega sam ja imao jedan ispad ljubomore, ali ispostavilo se bezrazlozno-sasvim sam siguran u to. Međutim, osećam sve vreme kako namerno želi da me povredi i trudim se da joj izađem u susret, ali me to boli i izaziva mi bolove u gruima i nervozu stomaka. To je dovelo opet do sukoba za prošli vikend usled čega smo bili ljuti i ona i ja umorni od spašavanja ovakve veze u šta nam se pretvorila. Međutim, sutradan ja menjam mišljenje dok ona ostaje pri tome da trenutno ne želi da se viđa sa mnom dok ne sredi sopstveni život i sopstvena osećanja. Rešio sam da ispoštujem njenu želju i da se „sklonim“ neko vreme, ali istovremeno me muči šta ako ona i posle tog vremena, a tražila ga je od mene, meni kaže da želi da prekine! Sve vreme sam pod stresom-ne spavam (svega 2-3 sata dnevno), slabo jedem i bolovi grudima skoro da ne prestaju. Želim da je sačekam, a istovremeno to me toliko uznemirava i ne znam koliko dugo će to sve trajati i ko zna kakav će rezultat ispasti na kraju. Muči me ta neizvesnost i produžavanje agonije, a ne želim da prekinem, jer stvarno imam beskrajno poverenje u njene ljudske osobine i dokazano je dobra osoba, ali me plaši da je ova situacija ne izmeni totalno, pogotovo što je svakodnevno napeta zbog stresa na poslu. Uopšte ne znam šta da radim? Koliki bi bio „pristojan“ period vremena s kojim bih ja mogao da joj izađem u susret, a da pri tome ne potonem u depresiju? Ako može što konkretniji odgovor s obzirom da ja nisam u stanju da izolujem tugu od drugih emocija koje me trenutno preplavljuju. Hvala!

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, tuga je normalno osecanje u situaciji koju ste opisali ali ako prihvatite neke stvari kao neminovnost bice Vam lakse. Za gradjenje adekvatnog emotivnog odnosa potrebno je dvoje, ukoliko samo jedan „vuce“ a ne dobija odgovor onda to ne moze da funkcionise. Sto se tice „pristojnog perioda cekanja“ to Vam ne mozemo reci i na Vama je prosto da odredite sta mozete da prihvatite a da previse ne ugrozite sebe. Ne mozemo Vam dati neki adekvatan savet sto se tice cele situacije najbolje je da sagledate dobre i lose strane (koje ste ovde delimicno izneli) i da odlucite sta Vam je ciniti (nekada i raskid kao opcija nije toliko strasna kao sto moze trenutno izgledati ukoliko nema dovoljno osnova za ostanak u vezi). Pozdrav.

      • Ludji od svih prethodnih says:

        Ako može samo još jedno pitanje. Prođe juče dan zaljubljenih, a da se nismo javili jedno drugom. Za nedelju dana joj je rođendan. Mislio sam da joj dam vremena do rođendana, ali onda je veoma, veoma glupo da raskinemo na njen rođendan ili dan posle. I pored svega, mislim da to nije zaslužila, mada mislim da ni ja nisam zaslužio ovo što mi se dešava.

        Hvala još jednom.

  43. Seka says:

    Poštovani,

    Zabavljala sam se s deckom osam godina, veza je bila predivna, postovali smo se, zajedno samo zavrsili faks, nastavili dalje skolovanje, jedno za drugo smo uvijek bili tu. ponasali smo se poput djecice, ja imam 26 a on godinu stariji. prije godinu dana zaposlio se prvi put i radio je svaki dan (12h dnevno).. na pocetku smo nekako to uskladjivali ali poslije je postajao sve vise umoran, malo smo se i udaljili… uzasno mu je tesko na poslu i nema vremena ni za kog, najradije bih kuci odmarao. prije par mjeseci cinio mi se cudan i pitala sam ga sta mu je, rekao je da ni sam nezna sta mu je, da je prazan, hladan, ne zna sam sta osjeca. i tako je trajalo nekih mjesec dana da bi jednostavno prekinuo samnom, a razlog je taj sto ne zna sta mu je, hladan prema meni a ja to ne zasluzujem. sad kad smo prekinuli, on nema drugu, to mi je i rekao i nasim prijateljima ali kaze da trenutno osjeca kao da me ne voli i ako bude sudjeno bit cemo skupa… totalno nedoreceno i po meni nerazumljivo.. molim vas dajte mi neki savjet, zaista sam zbunjena, zar je tek tako lako nekog prestati voljeti nakon osam god veze??? :(((
    Unaprijed Vam hvala

  44. Atlantika says:

    Imam 28 god i vezu od 5 godina koja se pre mesec dana zavrsila..Najlepse moguce stvari ali i najruznije sam dozivela u njoj..Od toga da me neko voli kao boga i sve ali bukvalno sve bi ucinio za mene, kao i njegova porodica,do toga da budem dva puta prevarena,ostavljena,manipulisana,da dozivim da me neko toliko uverljivo laze da ne postoji ni najmanja verovatnoca da se razotkrije (pri tom je tu uvek porodica da ga pokrije),cak i neke kradje sam otkrila koje sticajem okolnosti i posla ipak ne mogu da mu naude (ali kradja je kradja)…do toga da posle 5 god otkrijem da je leceni narkoman i da se leci jos uvek,a da su svi oni to krili od mene jos znali prilikom nekog problema da okrive mene kako ga ne volim dovoljno zato sto ne mogu da mu predjem preko nekih stvari (prevara)..a otkrila sam sasvim slucajno zato sto smo poceli da zivimo sami i ponovo je poceo da se drogira (drug njegov mi rekao,jedini je imao hrabrosti da mi kaze da me svi lazu)..sad ne znam ni gde ni sta ni kako posle toliko godina…imam osecaj da je svet stao i da nema nade da se nista bolje i lepse ikada desi….mislim da mi je trenutno najgore to sto mislim da imam dosta godina i mogucnost da cu ostati sama i da se nikada necu ostvariti kroz porodicu….on treba da ide kod nekog ruskog lekara da mu pomogne a da li ce uspeti to ce on videti..intervencija mu je zakazana za 10 dana…ne mozete da zamislite koji je osecaj kada od osobe kojoj ste sve dali i verovali slepo (pri tom sam priznanje izvukla na blef, sam u zivotu ne bi priznao) cujete da ja sam leceni narkoman (bum) da lecim se 8 god (bum) ugradjivao sam blokatore,vodicu te kod moje doktorke da vidis istoriju bolesti (inace ,kad god je isao kod lekara pravljena je prica par dana pre toga kako ima jako visok pritisak,i ima,kako ce umreti od infarkta itd i da mora na pregled). ..a ja ga slusam i pitam se ko je osoba koja je lezala pored mene sve ove godine..ko su njegovi roditelji..ja sam bila u njihovoj kuci svaki dan..nisam to zasluzila…

  45. jelena l says:

    Poštovani raskinula sam petogodišnju vezu pre nekoliko meseci a verenik nije želeo da uzme natrag prsten. Ne znam šta da radim sa njim a ne želim da ga bacim …

  46. Lavica says:

    Imam 32god i pre par meseci izasla sam iz cetvorogodisnje veze koja je ostavila ogromne posledice po mene. Naime, osoba sa kojom sam bila u vezi je kolega koga sam i na poslu vidjala svakodnevno i koga i dalje vidjam, nisam ga prebolela, naprotiv cini mi se da me celo telo boli svakim danom sve vise jer nikada nisam dobila objasnjenje sta se sa nama desilo. On je decko drugaciji od drugih po tome sto nikada pre mene nije dovodio kuci devojku, upoznao je sa sebi bitnim ljudima (kojih je jako malo i to su roditelji,brat, sestra-prijatelje nema). Usao je kompletno u moj zivot tako sto su ga upoznali i moja porodica i celokupan krug mojih prijatelja kojima se podjednako uvukao pod kozu kao i meni. Boravio je u mojoj kuci vise nego u svojoj, da ne kazem ziveo je tu. Bila sam osoba koju je zvao, kada nismo jedno pored drugog, da me obavesti o svemu sto mu se dogodilo pa cak i sitnicama. Vezao me je za sebe toliko da nisam ni pomisljala da nesto moze da se desi lose ovoj vezi. A onda je prestao da se javlja, da dolazi, da odgovara na poruke. Odjednom i bez objasnjenja. I tako vise puta. Mirili smo se i rastajali za te cetiri godine mnooogo puta ali nikada nije rekao sta je problem. Ja sam bukvalno emotivno obolela zbog tuge za njim, tom vezom, nama. Prvi put kada mi je to uradio smrsala sam 10kg, svaki dan mi pocinje isto sa mucninom u zelucu od tuge koja me slama. Ne znam kako vise da se izborim sa tim. Da ne pominjem da je on bio jedini muskarac u mom zivotu sa kojim sam sebe mogla da zamislim do kraja zivota, da imamo porodicu…Kako izaci iz ovog zacaranog kruga? Pokusavala sam da pustim nove ljude u svoj zivot ali to nikako nije uspevalo-jer oni nisu bili On.
    Ovo je prvi put da se obracam nekom strucnom licu jer su mi ranije prijatelji bili dobri „lekari“ sada vise ne znam da se izborim sa tim. Treba mi pomoc.
    Unapred zahvalna.

  47. Kriva says:

    U vezi smo par meseci i pre nekoliko dana smo raskinuli.Prvi put smo se posvađali zbog moje ljubomore,ali sam shvatila gde grešim i dala sve od sebe da se pomirimo(to je bilo pre tri meseca).No,od tada ja stalno pazim šta pričam,jer on sve doživljava kao napad i ljubomoru,kada stvarno nije slučaj.Poslednji put smo se posvađali jer mi je rekao da će me tu veče zvati,ali nije.Čekala sam poziv od 9 do iza ponoći.Poslala sam mu poruku u kojoj kažem da to nije u redu,da je sam rekao da će zvati,ali nema veze,no bio je nedostupan posle te poruke nekih pola sata-sat…U poslednje vreme ja izbegavam da ga zovem dok se sam ne javi,jer se plašim da će to izgledati kao da sam dosadna i da ga proganjam.Uglavnom,napisao mi je da ne može ovako više i da to nema smisla.E sad,ja sam verovatno bila drska jer me je ispalio,ali nikako progonitelj i ljubomorna…Ono što mene muči jeste osećaj krivice.Svaki put, posle tog prvog ispada,ja se povlačim iz bilo kakve rasprave,izvinjavam se ako preteram itd…i sad se osećam krivom i razmišljam kako sam trebala prećutati.Njemu se čini da ga proganjam,a meni da se on povlači.Nije bitno,sve će proći,ali kako da se oslobodim osećaja krivice?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, osecanje krivice koje osecate nije realno tj. ne postoji razlog da se osecate krivom ako zelite da se ispostuje neki dogovor. Problem je sto drugi ljudi cesto kod Vas isprovociraju ovo osecanje jer su Vam verovatno tudje zelje bitnije od Vasih i gledate svima da ugodite (sto cesto bude na Vasu stetu). Ukoliko zelite, mozete nam se obratiti za psiholosko savetovanje kako biste resili problem sa disfunkcionalnim osecanjem krivice koja Vas koci da se izborite za sebe. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  48. tami says:

    sa deckom sam god i nesto i uvek se svadjamo zbog gluposti,zato sto mora da bude kako on kaze i kad god se posvadjamo uvek budem tuzna.mng je ljubomoran i sve se svadjamo zbog toga i uvek ja ispadnem na kraj kriva.zelim to da prekinem ne mogu vise,ali kad prekinem opet ga pozovem i kazem da mi nedostaje i da zelim da se pomirim.kako da prekinem,kako da kazem da je kraj?kako da krenem dalje bez njega?sve mislim da cu pasti u depresiju ako ne bude vise pored mene!

  49. breza says:

    Molicu vas za savjet..
    Imam 35 godina i u vezi sam sa starijim covekom.. 20 godina stariji, tacnije…Meni je jako ljepo s njim, dobijam sve sto mislim da jedna zena treba.Pazljiv je i trudi se da budem kad sam s njim svo vreme srecna. Isto to i ja radim za njega..
    Ono sto me muci je velika razlika u godinama? Htela bih da cujem vase razmisljanje, dali su veze ovog tipa signal da nesto nije u redu sa nacinom na koji razmisljamo? Nedostatak oca u djetinstvo? Neznam i zasto postavljam ova pitanja ako sam sigurna u svoju ljubav..Jesam, bas jesam ali nije da nisam svesna za pritisak koji ce mi opkruzenje praviti…Htela bih da cujem vas komentar.

    • Mirka says:

      pa ako si srecna uzivaj, ne gledaj na okolinu :) vrijeme ce ti pokazati sta hoces kada budes imala 50 a on 70 godina :)

  50. ZBUNJEN says:

    Svoju suprugu sam upoznao na poslu i nakon izvjesnog vremena kako sam je upoznao počeo sam se zaljubljivati u nju, tako da sam poslje velike upornosti, jer nije željela vezu na poslu, tačnije avanturu, ubjedio je da sam ozbiljan u vezi nje i počeli smo da se viđamo za šta niko nije znao, samo naši veoma bliski prijatelji. Mada je meni tada bilo 32 godine nisam imao prevelikog iskustva sa ženama, ona je prva u koju sam uspio da se zaljubim. Njoj je tada bilo 40 godina i to mi nije predstavljalo nikakav problem. U periodu zabavljanja stalno sam joj pravio iznenađenja, kupovao cvijeće i poklone, organizovao putovanja, držao je kao malo vode na dlanu jer sam znao da je mnogo propatila u životu i želio sam da joj pokažem koliko ona vrijedi. Često smo razgovarali o braku i budućem životu, da bi nakon 8 mjeseci zabavljanja ona insistirala da odemo u opštinu i dogovorimo datum za vjenčanje. Stupili smo u brak od tada počinju problemi. Sve je idealno dva do tri mjeseca, a onda iz čista mira ona prestane da razgovara samnom i bez ikakvog razgovora ode od mene roditeljima, govoreći samo kako joj se sve skupilo i da ne može samnom da živi, kako ja nisam onaj čovjek sa kojim se zabavljala, kako joj više ne ugađam kao prije da se osjeća kao princeza. Inače ne mislim da sam papučar, ali sa njom sam uvijek volio djeliti kućanske poslove da joj to olakšam, kuhao sam, čistio po kući i sl. i pomagao, ali je ona uvijek tražila neki razlog samo da bi mi prigovarala i samo mi je tražila mane. Ona je inače veoma pričljiva osoba dok sam ja povučen i ne pričam mnogo, što mi je ona čitavo vrijeme prigovarala, ali je ona znala i prije braka da sam ja takav. U tri godine našeg braka, takvi raskidi su se desili 4 puta kada smo se razdvojili na nekoliko dana, nakon čega sam ja uvijek pravio prvi korak i “peglao situaciju“ jer je strašno puno volim i ne želim da radi gluposti uništavamo naš brak u čemu sam uspjevao samo kada sam joj priznavao da sam ja pogriješio. U zadnjih 8 mjeseci sve je funkcionisalo bez ikakvih problema, odnosno na njoj nisam primjetio nikakve znakove nezadovoljstva da bi prije mjesec dana kada sam došao kući (inače sam u tom periodu svakodnevno od jutra do mraka radio sam na renoviranju stana koji smo kupili) našao nju u rastrojenom stanju i kad sam je pitao u čemu je problem, rekla mi je samo da ja to dobro znam i da ona ne može da živi više samnom, da ja njoj dovoljno ne ugađam, ne kupujem poklone i cvijeće, ne organizujem izlete kao prije i sl., da se udala za mene ne iz ljubavi, već zbog toga što sam je dok smo se zabavljali držao kao malo vode na dlanu, zbog svega toga se više ne osjeća ispunjenom i da je definitivno kraj našeg braka, da moram ja ili ona otići iz kuće. Na moje riječi da sam u tom periodu bio zauzet i na poslu i sa poslovima oko renoviranja stana i da nisam imao vremena ni za šta drugo, što je istina, i da je najbitnije da se sto prije skučimo i uselimo u naš stan, ona je rekla da se njoj to sve smučilo i da previše dugo traje (par mjeseci), njoj ne pada napamet da živi u novom stanu, da to nije bitno, već da njoj smeta što u tom periodu ja nisam organizovao neko putovanje da je iznenadim, nisam joj kupovao poklone i ugađao, jer je ona samo to željela. Ja se nisam prema njoj popravio od zadnjeg raskida, nisam joj dovoljno ugađao kako ona kaže, bez obzira što sam se trudio da nam sredim stan koji smo kupili da bi mogli početi normalno živjeti. Pošto je insistirala da jedno od nas napusti kuću, ja sam otišao jer smo živjeli u stanu njenih roditelja. Kad god bi je poslije nazvao ona ne želi da razgovara samnom, govori kako ona može sama da živi, da ja priznam sebi kako nju ne volim, jer da je volim više bi joj ugađao da se ona osjeća voljenom ženom, da ne želi takav brak, da nema nikakve osjećaje prema meni, njoj treba neko ko će je tetošiti jer se napatila u životu, jednostavno pravi kao neku žrtvu od sebe, gdje je ona sve uložila u brak a ja ništa, te da je razvod jedino rješenje. Iako znam da nisam kriv kako ona govori, ja osjećam krivicu zbog razlaza, stalno se vraćam na to gdje sam ja pogriješio, pa zašto nisam kupovao poklone i ugađao joj kako to ona želi, tada ne bi došlo do razlaza, nego sam sve usmjerio na radove u stanu, jednostavno sada prolazim kroz užasan period gdje opet u sebi tražim krivca i priznao bi da sam kriv samo da se pomirimo i nastavimo živjeti zajedno jer je toliko volim i imam osjećaj da ne mogu živjeti dalje bez nje, mislim da postajem depresivan. Znam da nije u redu, al ponizio bih sebe samo da je ne izgubim, mada poznavajući nju mislim da je definitivno sve gotovo i ona neće odustati od razvoda….Želio bi da čujem bilo kakav komentar…

  51. Marija says:

    Postovani,imam problem koji me gusi vec 10-ak dana. U vezi sam sa predivnim deckom 2 ipo godine,i prelepo nam je. Jednog jutra sam se probudila i iz cista mira pocela da se pitam da li ga volim,iako je sve pre toga bilo u savrsenom redu. Kad sam sa njim osecam se kao na 7 om nebu,jedva docekam da se vidimo,i osecam da je on pravi. Medjutim,onog trenutka kad se rastanemo,mene pocnu da opsedaju crne misli i pitanja da li ga volim i koliko. Da li je to neka kriza i zasto mi se to desava ?

  52. Marija says:

    Samo da dodam da svoju buducnost planiram sa njim,i da me ne privlaci nijedan drugi muskarac osim njega. Svakog trenutka mi fali i volela bih da sam kraj njega non stop. Vidjamo se na 2-3 dana. Zasto me muce te crne misli da li ga volim onog trenutka kad se rastanemo ? MOLIM VAS ZA POMOC,OVO POCINJE DA ME IZLUDJUJE,SAMO MI JE TO U GLAVI.

    • maja says:

      i meni se isto tako desava iz cista mira pomislim da ga zapravo ne volim
      to mi se desavalo 4 puta do sada u vezi ali ovaj put se zadrzalo bar mjesec dana
      a to me jede ..uspjela sam to prebroditi 4 uta do sada i opat sada …
      ne znam zasto ni kako ..planiram zivot i brak s njim zajedno smo 1 i po … predobar je prema meni..

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, obratite paznju na svoje ponasanje i reakcije kada ste u njegovom prisustvu i ne opterecujte se raznim mislima. Prosto se zapitajte da li bi Vam bilo prijatno da provodite vreme sa nekom osobom i da zelite svakodnevno da je vidjate ako ste prema toj osobi indiferentni. Srdacan pozdrav.

      • maja says:

        hvala vam na odgovoru… meni je dijagnostifikovan OKP i zanima me da li je to zbog toga ..te misli da mozda i ne volim partnera? s tim momkom imam poseban odnos zasnovan na povjerenju i nekada kada smo zajedno i kad je sve ok i super mene pocnu opsjedati misli da zapravo i nije to to …ja ne zelim da razmisljam tako jer mi je jako stalo da veza uspije .kad sam s njim ok je a cim se rastanemo misli me obuzimaju ..kao da trazim razlog da pokvarim svoju srecu.

        • Profile photo of Vaš Psiholog
          Vaš Psiholog says:

          Postovana, ako Vam je dijagnostikovan OKP onda je verevatno to objasnjenje javljanja takvih misli koje namaju nikakvu realnu osnovu. Ukoliko zelite mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje kako bismo Vam pomogli oko smanjenja opsesivnih misli. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  53. hana says:

    postovani,
    imam 23 godine i u vezi sam sest godina sa momkom kojeg sam upoznala u skoli.nasa veza je savrsena veza u smislu emocija,zaljubljensti,paznje.u sest godina veze nismo ni jednu pauzu imali niti smo se ikad ozbiljno posvadjali.oboje smo jako toerantno,puni razumjevanja i u ovoj vezi nisam nista izgubila:putovala sam,hhodala sama i sa priateljicama i sa njim,upoznala puno ljudi,u dobrim odnosia sa svim svojim priateljima koe sam steka prie veze i u vezi.s njim mogu pricati o svemu,kao i on samnom,niad nismo imali ljubomorne ispade,naprotiv,poslije izlaska sa prijateljicama ili njegovog izlaska sa jaranima uviek pricamo dogodovstie koe su se desile tu noc,pd smijesnih uleta pa do smijesnih situacija.jednom rieci imamo savrsenu vezu.,i nasim priateljima i poznanicia mi smo primer veze,i svi nas vec vide u braku.
    medjutim ja i on smo dva razlicita,ja sam osoba koja je komunikativna,mogu sa svima i o svemu pricati,osoba koja je ambiciozna i pravim cvrste planove vezano za sve u zivotu i e odustae od njih dok ih ne realizujem,osoba koja je zavrsila fax kao odlican student i koja se zaposlila, za koju jednostavno ne postoji rijec nemoguce.takoder dosta drzim do sebe,svoga izgleda,dosta sam koordinirana i pazljiva prema svima koji su meni vazni,ali i cvrsta kada trbam staviti tacku na bilo kakve stvari,mogu popravititi svaku stvar koje se dovezem,i volim da je onako kako ja zamislim
    s druge strane,on je osoba koja je uvijek imala mali broj ljudi oko sebe,sa tim ljudima izlazio,pri tome svi jarani su mu bili debili koji ga nisu postovali onoliko koliko je zasluzio,zbog cega je okoncao priatelstva,mnogo je dobar covjek,i to su ljudi nekad i koristili.meni je to uvijek smetalo sto nema taj stav da odjebe u pravom smislu te rijeci ljude koji ga nisu zasluzili.na pocetku veze dosta smo izlazili,ali on se u drustvu uvijek ponasao nezainteresovano,nije zelio da komunicira sa ljudima koje sam ja upoznavala sto je meni strasno islo a zivce,ali kako su godine prolazile postao je totalno drugaciji tip.sada je komuniativan,lako upada u novo drstvo,ali mi smeta sto ni skim ne zeli da produbi odnose,u njegovom ponasanju postoji neka doza nesigurnsti zbog cega tesko daje priaz sebi,sto mi nije jasno jer je momak lijep,pametan,zanimljiv,ugl poenta price jeste da je samnom postao drugaciji,ali i dale nema taj stav prema svojim najblizim prriateljima st e jako nervira.
    dalje,jos jedna stvar jeste njegov fakultet,koji studira vec pet godina ali jos uviek je na drugoj.tu sam glavu izgubila nastoeci ga na neki nacin motivisati da ne stoji u tacki,jer je momak zaista pametan ali mnogo lijen,svaki ispit koji nauci polozi iz prve,ali ima ttaj problem da sve ostavlja pet do dvanaest i onda se zeli posvetiti svemu u istoo vrijeme i na kraju od toga ne bude nista,jer ni jedan predmet ne stigne spremiti do kraja,a meni ne dozvoljava da mu ikakav savjet dajem,tu se uvijek porieckamo zbog cega sm prestala pricati ali me to bas iritira.
    treca stvar,nervira me sto je veliki sanjar,on sanja neke milione,neke pozicije neke uspjehe,ali svaki njegov projekat kako brzo nikne u njegovoj glavi tako se js brze ugasi,jednostavno nije uporan u nastojanju da svoje ideje realizuje do kraja,sve mu se svodi na pricu,i tu bih ja trebala stalno da stojim i da ga motivisem sto mi nije problem do odredenje granice ali me nervira ta njegova povrsnost.dolazi iz imucne porodice,gdje je navikao da ima a da se nikad nije nasao u situaciji da nema i nema taj osecaj kako je tesko novac zaraditi.ja znam da ce on zavrsiti fax,naci posao ali bojim se da sa svojim ponasanjem ,nemotivaciom da se angazuje i digne grad na noge ako e potrebno da ostvari svoje planove nema mogucnst ka nekom dizanju i rastu karijere.
    jednostavno u posljednje vrijeme kako mi se kockice slazu,i kako vrijeme proazi imam potrebu za muskarcem koji ima neki svoj jak stav,koji moze da kontrolise mene,moju energiju,uz kojeg se osecam zasticeno u svakom mogucem pogledu kako fizicki tako i financiski,jer u ovoj vezi nekako dodju mi trenuci kada se osjecamm kao muskarac,nekako imam potrebu da mene neko vuce i jos vise motivise,da meni neko nesto planira da nisam ja ta koja organizuje.ja jesam jaka ali mi iz dana u dan fali jos veca jacina da se ja osecam sigurno.
    e tu nastaje problem,sto ja znam da te stvari ne mogu promijeniti kod njega,jer sest godina mi je dovoljno da shvatim,sto znam da ce me to smetati sve vise i vise iz godine u godinu,ali ga volim neopisivo,on je moj organ,i ne znam sta da radim.pojavi mi se misao da trebam okoncati vezu jer su to neke stvari koje se ne mogu promijeniti,a pomisao na raskid mi kida srce na hiljadu komadica.
    imate li kakav pametan savjet?

  54. ZBUNJEN says:

    Hana teško je dati bilo kakav savjet u ovakvim stvarima bilo kome, iz tvoje priče sam u velikoj većini vidio svoju priču, ti po opisanom ličiš na moju suprugu a ja u mnogome na tvog momka i u pitanju su skoro iste stvari koje ti njemu zamjeriš, odnosno stvari koje je meni moja supruga uvijek zamjerila. Moja supruga je dobro znala kakav sam ja i prije braka ali opet je ona insistirala da se uzmemo da bi nakon tri godine braka, ona je rekla da, iako sam ja veoma vrijedan, pametan i dobar čovjek, ona takvog ne želi, jer želi živjeti sa čovjekom koji će je učiniti princezom da se ona o ničemu ne brine, već da će on da rješava sve probleme na koje naiđu, a ne da je inertan kao ja, iako ja smatram da nisam inertan koliko to ona govori. Da skratim, mi smo sada pred razvodom braka i iz svog iskustva ti mogu reći da žene očekuju da se muškarac prilagodi njima a ne suprotno, odnosno da one to ni ne pokušavaju a mi smo obavezni da to uradimo. Moje mišljenje je da o tom problemu otvoreno razgovaraš sa njim i da to ne držiš za sebe, kao moja supruga i na kraju uopšte ne želiš o tome razgovarati, već odmah želiš razlaz. Ja sam uvijek želio da mi ona kaže šta joj to smeta kod mene da bi to popravio ako mogu i suprotno, jer i ako nešto njemu smeta kod tebe ti to trebaš pokušati promjeniti, sve je kompromis, savršenog nema, a njemu će to puno značiti, znam to po sebi. Mislim da čovjek, ukoliko voli nekoga, treba da iscrpi sve moguće da veza uspije, zato mu otvoreno reci šta ti smeta i da to mora promjeniti i ti ga stalno napominji kad god pogriješi, nemoj nikada prešutjeti, kao što je moja supruga meni šutjela, jer vas to udaljava i ne vodi nikuda, to ne rješava ništa. Ovo je samo moje mišljenje iz jednog lošeg iskustva……..

  55. Maki says:

    Molim vas za savet. Ostavila sam decka sa kojim sam 6 godina. Ne svidja mi se njegovo ponasanje prema meni, zapostavlja me i ne zeli apsolutno nigde zajedno da odlazimo, niti da imamo planove i dogovore, pa cak i za najbanalnije stvari. Uvek smo raskidali i mirili se, prekidali po 10-15 dana i nastavljali. Ovaj put je drugacije, jer sam odreagovala na prvu, nisam vise mogla da trpim to da sam mu na poslednjem mesti i rekla mu da ide i uzme svoje stvari. Uradio je to ali je kljuc od mog stana zadrzao. Ali sad se desava nesto sasvim drugo. Osecaj da mu vise ne pripadam je neizdrziv! Patim i placem svaki dan i nemam zelju bilo gde da idem i bilo sta da radim. Nasa veza je u poslednjih 5 meseci isla u smeru zajednickog zivota i svega sto to nosi, ali on se vratio sa mora drugaciji, gde govori kako nista od toga nece! Nismo deca, njemu je 29 meni 26. Ja ne znam sta da radim, vise nemam ideju a nemam ni snage, samo zelju da budem sa njim, da budemo zajedno! Mi se i dalje cujemo ali se ne vidjamo. Pusti po koju poruku ali nista to ne nagovestava pomirenje. Trebala bih sad na more, ali mi se i ne ide zbog cele situacije. Ne znam sta je pametno raditi? Ja vise nisam ja…

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, ocigledno je da vas odnos ne funkcionise vec duze vreme i sa tim se morate suociti. Sasvim je normalno da ste tuzni i da patite posle duge veze ali morate ostati dosledi i realno prihvatiti celu situaciju-da on ne zeli iste stvari kao i Vi. Dakle, bice Vam tesko neko vreme, sto je normalno, ali na duze staze videcete da je pravi izbor sto ste izasli iz veze koja Vam ne odgovara. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog

  56. Djordje says:

    Ne znam odakle bih poceo, imam 18 godine prije dve i po godine sam upoznao jednu djevojku i zaljubili smo se, jednostavno je bilo sve kao u filmu, prva ljubav, za oboje je to to bilo nesto najljepse iako je dve godine bila mladja od mene imali smo i seksualne odnose, sve je bilo savrseno. Bili smo djeca koja ne znaju nista osim da ne mogu jedno bez drugog. Poslije godinu i po dosadio sam joj, ostavila me, i tada je pocelo poslije odredjenog vremena da joj falim, vracanje meni, odlasci i vracanje. Poslije dvije i po godine ukupmo kad se sve sabere i oduzme, napustila me 20 puta a ja nju mozda 2 puta. To je poprilicno puno i svima je jasno da je to bila nikakva veza.

    Prije dva mjeseca kada smo se pomirili pao sam sa bicikla i povrijedio kicmu, prelom dva prsljena lezao sam u krevetu 45 dana, ustao tacnije juce.

    Za tih 45 dana uspjela je jednom da ode i da se vrati, naime kada se vracala rekla je da joj dopustim da pokaze promjenu, pustio sam je, dosla je jednom (tada kada smo se pomirili) i narednih 12 dana se nije pojavila, slabo smo se culi. Ponasao sam se onako kako i ona, vodeci se sa tim rekla je da se promjenila, ne trebam ja opet da titram oko nje i molim za sve. Ostavila ms, rekla da to ne ide vise, pocela da izlazi, da prihvata neke druge momke, osobe koje smo zajedno „osudjivali“ koji nisu znali ni za sta drugo nego da se napiju potuku i naduvaju, njih prihvata i prihvata (pricam o drustvenoj mrezi Facebook) nastavlja da me povrijedjuje u stanju u kojem jesam vec zbog povrede.

    Bio sam savrsen prema njoj sve je imala, sta god da je htjela dobila je.

    Ne znam sta da radim, opet pocinjem da tugujem, patim. Ne smijem se vise, ne znam sta da radim. Ne pomazu mi recenice, takva osoba i nije dobra za tebe, ne treba ti ona, proci ce, bice bolje. Jednostavno ne ide. Ne mogu da se pomirim sa tim da se tako ponasa prema meni koji joj je dao sve, koji je nikada ne bi izdao.

    Izvinite na duzini teksta.
    Hvala unaprijed

  57. u problemu says:

    Bio sam u vezi 6 meseci, vezao sam se strasno za osobu, zavoleo po prvi put…I Ponekad nekad ljubomorisao, na njenu incijativu sam se promenio i poceo sve vise da je volim i nisam vise ljubomorisao…Nekad krene ljubomora u granicama normale jer me ona pravi, ljubomornim, kako joj se svidja ovaj pa ovaj…

    I onda je pocela za svaku sitnicu da se izivljava na meni: Udara i ponizava i vredja….Trpeo sam pa je prestala, kad je krenula, opet za svaku sitnicu i salu ona vredja….Pa nekad i ja nju.
    Njena mama je zvala mene i pitala me je neke gluposti, za te nase gluposti na kraju je i saznala od nje…Na kraju je zezala da je trudna sa svojih 16 godina, sutradan kad sam ja nju nesto poceo zezati i saliti se, zvala je porodicu i vikala kako ja nju maltretiram i da ce me prijaviti policiji. Mnogo je volim i ako me je povredjivala. I vec mesec dana tuga i bol ne prolazi.

  58. M-us says:

    Bila sam sa dečkom dve i po godine, pre nego sto sam dosla u Ameriku. Pravili smo planove da dodje i on, i sve je bilo super. Medjutim, on nije dobio vizu. A ja zelim da makar probam da ostanem ovde. Da li je to sebično? On misli da sam nasla nekog drugog ali ja zaista nisam. Nikada mi nije nedostajao, svaki dan smo se culi, do danas. Nisam ga videla 7 meseci. Nesto se u meni promenilo. Ne umem da opišem. Da li sam losa osoba? Imam neizmernu tugu u sebi zbog njega, jer sam ga bukvalno ostavila zato sto nije dosao. Ali ne mogu da funkcionisem na daljinu. Smeta mi kad vidim srećne ljude, vrlo sam negativna… Kako da rešim ovaj problem? Ovaj osecaj krivice? Kako da rešim to sto ne znam sta hocu u zivotu? I tu krivicu da sam losa osoba?

  59. Ni sam vise ne znam sta mi je.. says:

    Postovani,

    S obzirom da poticem iz ,,male sredine,, gdje su relativno moralne vrijednosti otisle u stratosferu ali u pogresnom kontekstu, kao i da odlazak kod psihijatra ili psihologa nije moguc (zbog njihove neobjektivnosti koja se manifestuje samo propisivanjem medikamenata koji covjeka dovode u trenutno stanje tzv. anestezije) prisiljen sam da zatrazim pomoc od vas.

    Moja prica je naravno slicna mnogim pricama kao i ovde.

    Bio sam sa devojkom blizu cetri godine a od tog smo zivjeli zajedno skoro dve godine. Zarucili se itd. i sve je bilo ok. U jednom trenutku finansije su nam zaskripale ali smo rjesili i taj problem.

    Da vas ne davim previse, bottomline price je sto bi stranci rekli kako je moguce da nakon svega tog bajnog i sjajnog ona odjednom kaze da nije spremna za brak i itd.? A nikad nije dala nikakav nagovjestaj (ili sam ja previse glup da to vidim) da je toj romansi dosao kraj?

    Djeca nismo, imamo oboje skoro po 30 godina tako da mladalacka zaljubljenost nije u pitanju i sto je najgore znam da nema nikog drugog jer u maloj sredini je skoro pa ne moguce sakrtii stvari?

    Hmm, patim kao i drugi, a ta prica da se klin klinom izbija kod mene ne pije vode. Iskreno, meni nije problem naci djevojku, ali koju god nadjem uvek joj nesto nedostaje, tj. idealizujem devojku sa kojom nisam vise godinu dana.

    S postovanjem i hvala unaprijed
    Totalno-demotivisana za bilo sta osoba…

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, „klin se klinom izbija“ nije dobar mehanizam. Nakon raskida potrebno je neko vreme da provedete sami i da otugujete. Tek kada prodje period tugovanja spremni ste za nesto novo. Ovaj period je individualan i zavisi kako od karakteristika same osobe tako i od duzine i ozbiljnosti veze u kojoj je osoba bila. Vazno je da ne gajite neralna razmiljanja tipa „Nikada necu naci adekvatnu osobu“ ili “ Nijedna nije dovoljno dobra kao ona“ i sl., jos gore nikako se nemojte baviti upoređivanjima jer je svako bice za sebe i sigurno cete kod neke druge devojke naci nesto sto Vama prija a da ne lici na prethodnu. Prema tome, organizujte sebi zivot po Vasoj volji, bavite se stvarima za koje ranije dok ste bili u vezi mozda niste imali vremena, upoznajte nove ljude ali ne morate nuzno traziti devojku za vezu. Pustite da prodje vreme ali budite aktivni i otvoreni. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovani, na zalost nismo u situaciji da odgovorimo na sva pitanja. Ako je odgovor na pitanje manje-vise sadrzan u tekstu, ako je nemoguce odgovoriti jednim savetom, kao i ako je pitanje predugacko ili nije konkretno onda odgovor izostaje. Takodje, uvek nas mozete kontaktirati i zakazati psiholosko savetovanje kako bismo Vam konkretno pomogli. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  60. vikica says:

    kako da naucim da kazem NE ljudima (ukljucujuci i roditelje)? kako da postanem prioritet samoj sebi? imam 30 godina, ja jos uvjek imam taj problem da svima ugadjam a sebi tek na kraju.cesto mi se desi i da uradim nesto za sebe (ono sto volim da radim) ali najlakse mi je da slazem da to nisam ucinila kako se ne bi suocila sa raznoraznim kritikama…a ne radim bas nista lose.. to me cini tuznom i cesto puta se osecam nerealizirano…molim vas za savjet?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, verovatno se borite sa osecanjem krivice i disfunkcionalnim uverenjima kako morate svima udovoljiti inace niste dobra osoba i sl. Ovo su samo pretpostavke i trebalo bi da nam se javite da vise o tome popricamo i definisemo jasno problem i strategije njegovog prevazilazenja. Reci NE je vestina i to se uci, ali je jako tesko ukoliko Vas Vasa disfukcionalna uverenja i emocije sputavaju. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog

  61. Ivana says:

    Da Vas pozdravim na pocetku i zahvalim na ovom divnom sajtu,jer mi skoro dodje kao grupna terapija.Naime u cemu je moj problem.Imam 45 godina,davno sam se razvela,pre 18 godina,sina od 23 godine koga sam sama podigla,ostvarila sebe i na poslovnom polju(mada sam pre 1,5 godinu ostala bez posla),ali se borim i dalje da neki posao nadjem,inace sam bila na vrlo odgovornim radnim mestima.Posle zatvaranja firme,posle samo par meseci,upoznala sam coveka koji je kao i ja slobodan,razveden,deca odrasla,imaju svoje porodice….prosto idealno.On je vojni invalid,sa protezom na nozi,nije mi to smetalo,prihvatila sam ga kao takvog i zaista nikada nisam obracala paznju na to,jer to nije imperativ nase veze.Prvih par meseci je sve bilo prosto idelano,savrseno,bajka….presla sam da zivim kod njega,njegov sin i snaja su se iselili iz stana,samostalno,njihova odluka je bila,ja sa time nisam imala bas nista.Sa sinom zateze odnose,zapravo prekida se svaka komunikacija.Kod mene u kuci haos,sa mojim sinom,koga sam izdala i okrenula se nekom svom zivotu.No,mislim da ima dovoljno godina i da je vreme da krene sa samostalnim zivotom,tako da to i nisam videla kao neku dramu.Nekako sam „peglala“ te situacije,a zapravo bila rastrzana izmedju njega i sina.On ima i cerku koja je udata i koja ima svoju porodicu,dete,muza…ali,najveci problem je sto mislim da jos uvek nije rascistio sa svojom prosloscu,koliko god se ruzno razveo od svoje zene.Precesto je pricao o njoj,o njihovom zivotu,desavanjima,problemima….u pocetku sam to prihvatala kao period upoznavanja,medjutim vremenom je to pocelo da mi smeta,sto sam i rekla.Onda se primiri neko vreme,pa opet nanovo.U cerku je smrtno „zaljubljen“,sve sto ona kaze ili uradi je savrseno,divno,bajno…prosto sa toliko odusevljenja prica o njoj,da se ponekada pitam ima li tu malo patologije.Kada mu ukazem na neke stvari koje sa strane cerke uticu na nasu vezu,on pobesni.Zapravo,ne smem ni rec da kazem o njoj i njenom detetu,jer zaboga,oni su nedodirljivi.Nikada nisam znala gde mi je mesto u toj vezi.Da li me je uzimao po potrebi,da li sam upotpunjavala vreme dok se cerka ne javi sa nekim novim zahtevom ili hirom.U pocetku sam ja kuvala,spremala,brinula o nama..kada mu nije dobro,nije zeleo da budem pored njega.Stalno me je drzao kao marionetu.Cas ovak-cas onako.Nikada dovoljno dobro ne radim nista,on to zna bolje i drugacije,kada se posvadjamo-inati se danima,nece da se javi,ignorise me,ma grozan je tada prema meni dok se ja jedem i sekiram.Kulminacija gde smo sada prekinuli sve je nase zajednicko letovanje,gde smo otisli na mesto gde je on godinama letovao sa svojom porodicom.Da napomenem da se on razveo pre 8 godina,i da sam kaze da je sa tom zenom rascistio.Da li je moguceda je neko rascistio,a i dalje prica o njoj.Na letovanju sam videla i gde su bili smesteni i gde su provodil lepe dane,gde joj je kupio prsten….u medjuvremenu je njegova cerka zvala da place ,jer je rodjak iz majcine familije ogovara(covek je rekao istinu,ali mala nije spreman da je cuje),gde je moj obozavani pobesneo.Danima je zvao da je tesi,preda mnom je pretio,besneo,ludovao.psovao,naakumulirao se negativnom energijom tako da mi je zbog sveta toga odmor i propao.Sexa u zadnjih par meseci,bilo je jednom mesecno.I kada god sam htela i zelela da pricam o svemu tome,on je uvek ogovorio da idem da nadjem nekoga boljeg.Na momente sam bila princeza(onda kada nema cerke ili kada njemu dodje),a posle samo 5 minuta kako mu se promeni raspolozenje,nabije me 2m ispod zemlje.Cutala sam,sklanjala sam se,nisam zelela svadju,jer ocito da u njoj samo ja patim.Previse je on svoj i jako tvrdoglav da pokaze da li mu je i koliko tesko.U poslednje vreme smo na momente bili jako bliski i prisni u komunikaciji,a onda odjednom toliko daleki.I kada sve to kazem i ukazem na te probleme,on kaze da idem ako mi ne valja.Pitam se koliko lica je u tom coveku,koliko licnosti ili mozda ja nisam normalna??/Pa i ja imam dete,koje vise nije dete,i ne mogu da sva budem podredjena hirovima njegove cerke koje i on sam osudjuje preda mnom,ali je zato pred njom vrlo rad da udovolji svemu.Ja sam imala nekada korektan odnos sa njom,ali pored par ispada ,gde ona smatra da tata moze biti srecan samo pored nje,ja sam prekinula svaki odnos.Nikada mu nisam branila da ide kod njih,da im pomaze,da bude tu za njih,ali onda kada je to zaista potrebno,a ne na svaki mig.Njihov zivot tamo je njihov zivot,a ja sam tu kada njih nema.Pre nekoliko dana ili po dlasku sa odmora sam mu sve sasula u lice,rekla da ne zelim da zivim u njegovoj proslosti,jer ne zivim ni u svojoj.Uporno to negira,ali kulminacija svega je kada me je u povratku nazavo imenom svoje bivse zene.To me je najvise povredilo.Da,bila sam odvartnau svojim recima,nisam ga stedela,vec sve ono sto je bilo duboko u meni,gde sam se osetila skroz zapostavljeno zarad njegove proslosti i cerke,rekla vrlo dikretno.Tada sam se okrenula i otisla.Pokusala sam smirenije glave da razgovaram sa njim,medjutim on ne zeli da cuje za mene,ne odgovara na poruke,kaze da ce se javiti da se popricamo i naravno nema ga.Resila sam da prestanem za tim pritiskom,da dignem ruke od njega,jer svesna sam da me ne zasluzuje posle svega/Jedina zena koja zasluzuje postovanje i ljubav na ovom svetu je njegova cerka,sve drugo je sporazum,ljubavi nema.(po njegovoj teoriji).Non stop mislim na njega,jako sam se vezala sa njega,mislim gore i od neke siparice,jako mi nedostaje,…mnogo pitanja imam,ali odgovora nemam.Pomozite mi Vasim strucnim misljenjem da mi ukazete ko je ovde u pravu;Da li ja koja zelim ono isto sto i dajem ili on,koji razmislja na takav nacin?/Jako mi je tesko bez njega,ali sam odlucna da ga vise necu potraziti,niti pisati….jer za mene je ljubav pojava i osecaj,a ne kalkulacija.Cini mi se kao da uziva sto me ovako kinji,jer zna da ga volim i da vrlo svesno manipulise time.Mnogo puta sam ponizila sebe,cak i previse,sve zarad ljubavi,ali sada mi je zaista dosta.Kako da pomognem sebi???

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, na zalost nismo u mogucnosti da Vam odgovorimo jer je post previse dugacak. Takodje, najbolje je da nam se javite za psiholosko savetovanje kako bismo mogli do kraja da Vas saslusamo i adekvatno pomognemo. Srdacan pozdrav.

  62. Sanja says:

    Postovana,
    u vezi sam bila godinu dana sa momkom koji nije iz mog grada. Vidjali smo se vikendom i tada funkcionisali savrseno, provodili divno vreme a preko radnih dana kada se vratim u svoj grad posalje mi dve poruke u toku nedelje, inace ne cujemo se uopste.
    Isli smo zajedno na more, proveli prelepo vreme koje me sada najvise boli kada se setim.
    Pocela sam pricu o zajednickom zivotu, prvo je govorio da zeli, potom, sledece godine posto sda nije spreman iako ima 32 godine.
    Odjednom je prekinuo svaku komunikciju samnom, kada sam ga pitala sta se desava rekao je da se nije ugasila ljubav prema meni ali da je uradio ono sto je osecao, navodno smorile su ga prepirke u poslednje vreme.
    Od tada mu se nisam javila niti je on meni, proslo je mesec dana, imam ogromnu zelju da mu posaljem poruku, bar da mi da bolje objsnjenje jer je ovakvu odluku doneo zaista iznenada.
    Imam osecaj krivice, plasi me samoca, pokusala sam da izadjem sa drugim momkom ali posle toga mi bude jos gore. U svakom trazim njega.
    Zelim da se pomirim sa njim iako je ovo drugi put da me ostavlja bez bilo kakvog objasnjena.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, veza na daljinu ako je adekvatna u jednom trenutku mora prestati da bude samo „na daljinu“, tako da je korak ka zajednickom zivotu sasvim opravdan. Ocigledno da Vas partner nije bio na to spreman odnosno nije odnos shvatio dovoljno ozbiljno. Prema tome, najbolje bi bilo da bez ikakvog osecaja krivice, odtugujete neko vreme i prebolite ovu vezu a kasnije nadjete novog partnera. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  63. vladimir says:

    biosam sa devojkom 3 ipo godine u vezi zivelismo zajedno ali ona nije bila ozbijna nijeme slusala slusala je drugaricu a mama je njena pokrivala prevarilameje 6 puta za 3 ipo godine posle 7 prevare sam je ostavio prosle su 4 godine od tada video da je jos uvek volim i polusao da joj se vratim zvaosamjoje i pitao dali ima sad decka i da mi oprosti ona je prixvatila pomirenje i vezu otisosam kod nje videlise pojubilise a precutala mi je da ima decka 2 godine dosla kod mene spavali zajedno jednu noc posle toga pocela da me izbegava pokusaosam da je pridobijem i da ix rasturim ona nije xtela rekla da me navoli i da voli novog decka ponovo smo se4 posvadjali i ako sam xteo da ostanemo drugovi sta da radim recitemi vlada

  64. Jooly says:

    Sve je pocelo tako iznenada kada sam to najmanje ocekivala. Pocelo je od dosade a preraslo u nesto mnogo vise… Kad sam najmanje mislila I prizeljkivala ljubav desio mi se on… Zahtjev za prijateeljstvo, par dana neobaveznog caskanja I onda taj susret uzivo… Bez nekih velikih ocekivanja, par izlazaka I postajemo momak I cura… Razlika u godinama 13 godina… Ja klinka koja nema pojma o zivotu a on vec iza sebe ima par ozbiljnih veza koje su neslavno zavrsile… Sve sam to znala iz prica koje sam cula od drugih ali ipak sam se upustila u to… Prijala mi je njegova paznja… konacno sam nekome bila vazna… posle nekih 10-tak dana nase veze on je posao na poslovni put… 21 dan smo se culi samo sms-om I skajpom… zivjela sam za te razgovore… neprimjetno mi se uvukao pod kozu… I onda u povratku posle 20 dana on odlazi na brod 5 ipo mjeseci… mislila sam da od te veze nema nista… Ako se to I moze nazvati vezom jer nismo nikad spavali zajedno… ja sam jos bila nevina I htjela sam da to bude sa nekim u koga sam apsolutno zaljubljena… Culi smo se redovno I dopisivali I sve je bilo u najboljem redu. Po njegovom povratku kao da se nikad I nismo razdvajali… I dalje je bio momak koga sam samo mogla pozeljeti… To je sve tako trajalo nekih 2-3 mjeseca I kad sam planirala da mu se u potpunosti predam desio se neocekivani prevrat. Samo mi se iz cista mira nije javljao par dana a onda mi je rekao da treba da se vidimo I da razgovaramo. Tamo gdje je sve pocelo tamo je I zavrsilo. Ostavio me je… Razlog mu je bio sto sam mu draga I sve to ali nije zaljubljen u mene… Svijet mi se srusio… Posle par sati mi je smo poslao poruku da vidi kako sam… griznja savjesti cini cudo… ti dani su bili pravi pakao…. Prvi put sam nekome toliko vjerovala… posle nekog perioda smo poceli opet da se cujemo sms-om… cak mo I izasli par puta drugarski… odlucili smo mimo svega da ostanemo drugovi… u tim nasim izlscima sam saznala da se pomirio sa bivsom curom ali su oni zivjeli u 2 razlicite drzave tako da se nisu gledali… nije ni znao da sam ga provalila. Ali ja sam progutala svoj ponos I dalje cutala I pravila mu se drugaricom samo da bi bila koliko toliko u njegovoj blizini… To je trajalo mozda nekih 20-tak dana a onda je otisao na brod… Zadnje vece je proveo sa mnom na prijateljskom picu. To vece sam vidjela njegove poruke da ce sutra prije nego sto krene da se nadje na par sati sa njom u iznajmljenom apartmanu… ni sama ne znam kako sam to prezivjela… znala sam da je tada sa njom. I dok je bio na brodu prvih mjesec dana dopisivali smo se I razgovarali telefonom prijateljski. Priznao mi je sve… reko je da je nikada nije prebolio… kad sam mu cestitala rodjendan posle tih mjesec-dva dok je bio na brodu rekao mi je da su sad zvanicno raskinuli I da vise od te price nema nista… moja sreca je bila neizmjerna… nadala sam mu se I Bog je uslisio moje molitve… Cim se vratio javio mi se I izasli smo par puta I pomirili se… Obadvoje nesigurni u buducnost koju nam to donosi ali sa zeljom da uspijemo…. Naredna godina ipo bila je kao Iz bajke… Usli smo u ozbiljnu vezu… Upoznali roditelje jedno drugome…odlazili na porodicna slavlja…odlazili na kratka putovanja…. 3 mjeseca posto smo se pomirili sam mu se predala… I nikada necu zaliti za tom odlukom…
    Sredili smo sprat kuce po nasem ukusu… odvojio se od svoje porodice ali tada opet pocinju problem…njegova majka nije zeljela da nju iskljucimo iz zajednickog zivota I tad vec pocinje pressing na njega da izabere stranu mene ili nju… od tada smo se mnogo udaljili… manje vremena provodimo zajedno… manje zajednickih aktivnosti I sve cesce se svadjamo… Doslo je I do toga da smo opet raskinuli na 5 dana ali sam ja opet progutala ponos I molila ga da se pomirimo… Mnogo je teskih rijeci palo sa njegove strane… reko mi je da ne zna sta vise osjeca prema meni I da ne zna da li me vise voli… da ne zna da li bi mogao svoj zivot da provede sa mnom… da sam pateticna sto ga toliko molim da mi se vrati… svijet mi se ponovo rusio… drzali smo se koliko toliko skupa ali jedva… priije njegovog ponovnog odlaska na brod smo odlucili da I dalje budemo skupa… da pokusamo izgladiti situaciju zbog mnogo lijepih trenutaka koji su nas povezivali… zadnji dani pred njegov polazak su bili kao nekada…
    Izdrzali smo tako mjesec ipo… I nasa druga godisnjica od zvanicnog pomirenja je prosla… poceli smo kovati planove za neka putovanja…. I tako prilikom pisanja mailom da sam nasla neke avio karte I da treba da ih rezervisem u par dana on je reko da ne zna ni sam dje bi da smo imali jako buran period I da ne treba da planiramo toliko unapred u buducnost… sve me je to mnogo pogodilo… u vezi smo ali ne zeli plaanirati buducnost… kakva je onda to veza I da li uopste nasa veza I dalje postoji… na sva ta moja pitanja nista nije odgovorio… nije mi odgovarao na mailove na poruke… molila sam ga da mi bar kaze na cemo smu…. Nije me udostojio odgovora…. I dalje svaki dan ocekujem mail,sms, poziv… da mi kaze da je sve u redu I da sam ja njegov “bubic”… I dalje kad me svi pitaju za njega kazem da je sve u redu… svi ocekuju da se uzmemo a ja nemam hrabrosti da kazem da je medju nama gotovo… ja se jos sa tom cinjenicom nisam pomirila… sve nalazim opravdanja za njega…. I dalje je na screen saver-u zajednicka slika… doci ce kuci za mjesec ipo I znam da cu ga srecati…. Kako cu to da izdrzim… kako da se pomirim sa tim da sam ga vjerovatno izgubila… zasto je takav prema meni a kleo se da me voli…
    Necu moci izdrzati zivot bez njega… On je cio moj zivot I ja bez njega ne mogu da funkcionisem….od svih sam se udaljila… svi su oko mene sretni a ja bi najradije da nestanem… zasto mi se zivot pretvorio u takav pakao??? Zasto je takav prema meni???zar mu nikad nista nisam znacila??? Zar moze da me gleda u ovakvom stanju??? Molim se Bogu da je ovo samo kosmar Iz kog ce me probuditi??? Srce me boli…
    Sta dalje? Da li je ovo definitivan kraj?

  65. latida says:

    obosianzen je stvarno dobar sa slučajevima koji uključuju romantiku i odnosa . Trebalo bi da znam . Prošao sam kroz dva momka s njom pomoć ! Prvi put mi je rekla da provjerite ispod kreveta i našao sam još jednu djevojku je grudnjak ! Tako sam znao da me vara i da ga šutnula sam brzo . Nakon toga sam bio jednom i sama pa sam kupio čini da dovede nekoga u moj život . I vjerovao u vidovnjaci i tarot karte i ranije, ali nikada nisam pokušao čini . Upoznao sam moj trenutni dečko ubrzo nakon . Bili smo zajedno već godinu dana ! ga kontaktirati putem

  66. Igor says:

    Poštovana,
    Pre tačno 2 meseca upoznao sam jednu devojku inače samohranu majku 7-godišnjeg sina. Inače smo se upoznali preko prijatelja. Par puta smo se videli i pričali. Rekla je da joj je teško da mnogo radi i da je teško sam podizati dete. Svideli smo se jedno drugom i odlučili na vezu. Ja sam se skroz pronašao u ulozi drugog oca. Kada sam slobodan čuvao sam dete i moji su ga prihvatili. Naša ljubav je cvetala. Sve se brzo odvijalo da bi ona posle mesec dana ostala u drugom stanju. Bili smo srećni zbog toga. Pošto njeni ne žive u Bg nije im ništa rekla dok nije otišla kod njih da ostavi malenog jer je morala da ide na službeni put. Tamo im je rekla da je drugom stanju. Šta su oni njoj rekli na to ne znam. Samo znam da se promenila i da je onda počela da se hladi. U međuvremenu otac joj je doživeo šlog na šta je ona rekla da je doživela otrežnjenje. Prokrvarila je i pre par dana je morala na intervenciju i sada je psihički teško kako kaže. Ja sam hteo da joj se nađem. Javljao sam se i zbog njenog oca i zbog njih dvoje, ali samo mi je rekla da će se javiti ako bude nešto trebala. Javila se samo da javi da joj je loše i da je morala da uradi abortus i da je razumem jer joj je sve gora situacija. I rekla je da je bolje da nađem mlađu devojku koja će se uklopiti u moj život jer ona zna šta joj smeta i da je već umorna za veze i da bi volela da njen sin ima porodicu. Ali kad sam vratio film, svatio sam da joj ni jedna veza nije uspela. Otac od deteta sa kojim se zabavljala 10 godina je stariji od nje 15 godina i oni su raskinuli kada se mali rodio posle njega je imala dve veze od po 2 godine i ni jedna nije uspela. Šta dalje?

  67. Milica says:

    Bila sam u vezi vise od godinu dana, on ima 26, ja 21 godinu. Inace smo kolege, odnosno bili smo, posto sam ja dobila otkaz, ali tako smo se i upoznali. Tok veze je bio ok, ali on je non stop imao nekih problema, imao je nezgodne roditelje koji su mu visili iznad glave non stop, plus sto je jedinac, i to mi je jako smetalo. Umeli su i 10 puta dnevno da ga zovu, i kad je samnom, obavezno je morao da ide. Valjda je to i do njihovogvaspitanja, ali nije umeo da pokaze osecanja… ni sta mu smeta, ni da li mu je stalo… Uvek mi je govorio da me voli, ali meni je smetalo sto to nikada nije umeo da pokaze, i samo je time jos vise povredjiavo… raskinuli smo pre nedelju dana, odnosno on meni, s obrazlozenjem da vise nece da me povredjuje, i ima neko problem, ali ne zeli da mi kaze koji.To me je stvarno dotuklo, pa sam iz besa pred njim izbrisala brojeve, poruke , uklonila sa drustvenih mreza, i trudila se da ga ne sretnem. Sinoc sam svratila do firme, i on je bio tamo,ali smo se ponasali kao da se ne znamo. Onda sam ga pozvala i rekla da je to glupo, da se posle godinu dana tako ponasamo, i slozio se, znaci sad se druzimo…ali vidim da me i dalje isto gleda kao pre, nije ga proslo, cak je u jednom trenutnu krenuo da me poljubi,ali sam se izmakla.Ne znam sta da mislim, ni sta da radim, a krajem meseca putujem, i necu se vise vracati.

  68. Marija says:

    Upoznali smo se pre cetri meseca,izlazili smo,druzili se po ceo dan je visio na kosu ispred moje kucee,cekala sam ga da se vrati 20 dana,dopisivali smo se,pricalii,svakoga dana smo se culi.Vratio se,videli smo see,bili zajedno i onda je jednostavno raskinuo sa mnom.Nakon 4 meseca on se ponovo pojavio ispred moje kuce,ne znam zasto da li ga je proslo pa mu nije vise glupo zbog mene ili zeli nesto ponovo….

  69. ivana says:

    U braku smo bili 9 god.Dvoje dece.Brak sa konfliktnim odnosom u zadnje vreme.Njegov otac me maltretirao i nisam zelela da mu odem na sahranu zbpog cega se suprug uvredio i zeleo da odemo iz kuce.Dva meseca mi je govorio da me mrzi.Na kraju saznajem da je imao u zadnje 2 god nekoliko ljubavnica i da povremeno kristi kokain i marihuanu te da je sada veoma promiskuitetan.Studiram porodicnu sistemsku psihoterapiju.Znam da se sve to moze ispraviti ali on ne pokazuje volju i kapacitet vec neku zelju da zivi slobodno,u losem drustvu,povremeo drogiran i krivi i dalje mene za sve lose u braku.Tesko mi je jer ne pokazuje kapacitet i volju da se bar pokusamo suociti sa problemom.Svakodnevno placem.

  70. Ivana says:

    Imam problem.. Decko s kojim sam bila skoro 2,5 godine ide sa mnom u odeljenje- u srednjoj skoli sam. Znam da sam mlada i da ne trebam da se obazirem, ali ova tema mi jednostavno ne da mira. Nemam kome da se obratim zato sto me niko ne razume. Raskinuli smo, odnosno raskinuo je, pre skoro godinu dana, i znam da je proslo dosta vremena ali tesko mi je zato sto ga svaki dan u skoli gledam. Ne pricamo, zato sto se veza burno zavrsila, ali on mene opet ili provocira ili pokusava da ispadne, kako bih rekla, mačo pred drugovima time sto me ismejava naravno ne direktno ali indirektno. Cujem da me ogovara, iskreno nista drugo nisam ocekivala. Nisam takva i niti yelim da budem tako da ja to ne radim. Kad smo u skoli, trudim se da ne slusam o cemu prica, a kad god cujem on prica o devojkama ili necemu slucnom i kad god tako nesto spominje tu mi je negde u blizini. Ono sto je glavno ovde jeste to sto zaista ne znam kako da ga izbacim iz glave, kako da se ne obazirem na to sto priča i na to sto radi.. Pomoc?

  71. Milica says:

    Ćao Ivana, ja nisam stručnjak, ali sam sam prepoznala sebe od pre par godina, gotovo isti problem da sam imala. Prvo da ti kažem da je njemu očigledno još stalo čim to radi.Ono što bih ti ja savetovala je da ga uhvatiš jednom nasamo da popričate o svemu tome, da ga pitaš zašto sve to radi i šta pokušava time da postigne. Priča je jedino ono što rešava problem, veruj nije ni njemu lako, da viđa nekog svaki dan a da ne priča sa njim, nikom ne bi bilo lako. Kod mene su okolnosti bile takve da sam znala da se on sam vraca kuci posle skole i bukvalno sam krenula tom stranom iza njega dok nismo dovoljno odmakli onda sam ubrzala korak, stigla ga i rekla mu da hocu da pričam sa njim, prvo je bilo nekog prepiranja, njegovo objašnjenje, pa moje objašnjenje, ali najbitnije je da budeš staložena dok pričate i da pokušaš na miran način to da rešiš. Mi smo to rešili, i evo prošlo je 4 godine od tad i idalje smo super ortaci. A što se tiče zaljubljenosti, ako si još zaljubljena u njega i patiš zbog toga, ne postoji čaroban štapić da to obriše, to „preboljavanje“ nekog mora da traje, šest meseci, godinu dana, a onda naiđe neko novi, iako ti to dok si zaljubljena zvuči nemoguće da će naići neko bolji i da ćeš se ponovo zaljubiti, veruj mi uvek naiđe. Nadam se da sam ti bar malo pomogla. :)

  72. Nella says:

    Postovanje potrebna mi je pomoc….u braku sam 20 godina udala sam se relativno mlada sa 17 godina i od tada nastaju svi moji problemi, problemi sa njegovom porodicom majkom i sestrama . Ja sam uduvjek niko i nista on je sve ja nemam nikakvu vrednost,razne uvrede od strane njegove porodice. Posle izvesnog vremena odlazimo u inostranstvo gde i danas zivimo ali problemi su i dalje tu psihicki me ubija naziva me pogrdnim imenima kao kurvom iako sam samo njega imala nabija mi na nos ako me neko pogleda kaze da ja to sama trazim i da ne znam da se ponasam,stalno je nerevozan i stalno se dere i djeca to slusaju. Imamo troje djece i oni su svjedoci stalnih svadza vec20 godina ako mu kazem ne svadzaj se djeca slusaju on kaze zasto da ne neka znaju kakva si. Mnogo puta sam ga zeljela ostaviti ali onda pocnu prjetnje ubicu te , uradicu ti ovo ili ono..ko ce te sad sa djecom bices samo nekom kanta i sl…ja vise nemam snage a ni volje ni za sta ja sam potpuno izgubila sebe ona djevojka sto sam bila nekad prije i ne postoji vise . Odnos sa najstarijim sinom mu je nikakav on ga je poco psihicki maltretirati i ubijati njegovo samopouszanje od 16 godine a ni sad ne prestaje sin je odselio cim je napunio 18 g i zivi sam ali cim dodze kuci moj suprug pocinje svadzu bez razloga i onda dolaze vrjedzanja i napadi histerije..zao mi je djeteta jer znam kako se ja osjecam i ne zelim i on da bude tako lose ….neznam zbogcega je mojmuz takav mnogo sam razmisljala i pokusala da to razumem ali ne ide… Uz to od moje famelije mu niko ne valja a ja ni skimnemogu imati kontakt jer to njemu vecinom ne odgovara a uz to mnogo se bojim sramota me je uvjek strepim da li ce se on poceti derat i vredzati me pred drugima…mnogo mi je tesko zelim da sam sretna radi ove djece i zelim njima uljepsati zivot….

  73. Jelena says:

    Postovani,
    potreban mi je savet.
    Imam 27 godina, Tri meseca sam se vidjala sa momkom, tajno, Sve je krenulo neobavezno, mislila sam da mi se takav muskarac nikada ne bih dopao ni fizicki ni psihicki. Brzo se ljutio, njegov nacin govora mi je smetao… Napravila sam gresku, prestao je da mi se javlja na pozive, poruke. Bez obzira sto je nase vidjenje kratko trajalo bolelo me je.
    Posto zajedno idemo na ples tj moj cas je pre njegovog ali on dolazi i na moj cas videla sam da se vidja sa drugom devojkom iz moje grupe. Tesko mi je, sujeta mi je povredjena ali ne zelim da prestanem da idem na casove a i on je taj koji dolazi na moj cas. Prosle nedelje dok sam ulazila u salu videla sam da zajedno dolaze na cas. Ne znam da li zbog toga sto sam ih videla ili ne ali to vece mi je prisao da se pozdravi, par recenica smo razmenili (kako sam, sta radim..), najnormalnije sam ponasala.
    Kako treba da se postavim kada sam prinudjena da ga vidjam? Ne volim taktike uvek sam se trudila da se ponasam onako kako se u tom trenutku osecam.

  74. ana says:

    Bila sam sa deckom 2.5 god. Raskinuli smo krajem novembra prosle godune. Ja san bila ta koja je prekinula, jer sam znala da ce me zvati i da ce insistirati da se pomorimo. Tako je i bilo, ali ja nidam zelela da sr pomirimo jer mi je u tom trenutku tako prijalo. Danima me je zvao, ali nisam zelela da se pomirumo tad jer sam znala da ce „hteti i sutra“. Pre poslednjeg raskida vise puta sam ga ostavljala iz hira. Hranila sam sujetu koja je bila povredjena godunama ranije od strane nekog drugog.
    Nakon mesec dana smo se videli poljubili, ispratio me je do kuce i rekao da ipak ne zeli da ponovo budemo zajedno da zeli da bude sam da rafi sta on hoce i kad o hoces. Od tad cinim sve da sea pomirimo. Bezuspesno.Poceo je da se vidja sa nekom klinkom, naravno jako kratko. Sve vreme mi je govorio da me voli, ali ako sr pomirimo „to ce biti to“ da zeli pre braka da bude malo sa Nis se culi 2 meseca. Stupili smo ponovo u kontakt nakon slucajnog susreta.Videli smo se. Ovog puta je bio on taj koji je aludirao na pomirenje. Ali mi je posle par daana mi je rrkao da me voli ali da seani raj plasi da se sledeci put mozemo rastati zauvek a da je strah od toga veci. Da sam mu ja obecani raj kome moze da se nada.makar i nerealnoi da mu ta nda olaksava zivot. ili da nece biti kasno da budemo srecni zajedno i ako prodje jos neko vreme. Na kraju mie je zamolio da mu ne kazem zbogom zauvek. Nista mi nije jasno. Zasto se ponasao na nacin koji mi jasno daje do znanja da zeli da se pomirimo a kasnije mi kaze nesto drugo. Molim za odgovor.

  75. dana says:

    Ja sam bila sa deckom 2,5godine. On je bio malo eto… Nesiguran i posesivan i pukla sam i raskinuli smo. Ali sad se opet cujemo i vidjamo kao da nista nije ni bilo. I on ocekuje od mene odgovor, da li ili ne. A ja ne znam,smetace mojoj majci, sta ce ona da kaze,da li cu ga ja preboleti? vega se llasim. Kako da sama odlucmo sta je najbolje za mene? Da odlucim a da se ne bojim sta ce drugi da kazu..

  76. vera says:

    Cure ne dajte se! Svaka zena je bar jednom u zivotu verovala coveku koji nije hteo nista vise od avanturu, a njoj skidao dzvezde i obekjao kule i grdove. Jako e tesko da prihvatis da je tvoj san bio samo iluzuja, da nema nicega od onog u sta smo toliko verovale i ulozile truda i vremena. Ali d jednom shvatimo i prihvatimo kraj samo tada mozemo da nastavimo dalje i posvetimo sebi malo vremena koe smo zasluzile. I jos nesto, ona stara zaista vazi. Pustite ga da ode, ako je zaista vas sudbina ce vec naci nacin da vam ga donese. Volim vas i samo hrabro napred ne dajte se nikad jer vu vredite vise od onog sto vam je rekao neki prevarant. Vi zasluzujete najbolje

  77. Natasa says:

    U vezi smo 10 godina i imamo sina od dve godine. Prvi put me je prevario kada sam bila u 4. mesecu trudnoce. Posle mnogo price suza i kajanja sa njegove strane odlucili smo da nam damo jos jednu šansu. Medjutim pre mesec dana saznala sam da me opet vara i da se ovog puta zaljubio i da ne moze da je ostavi. Ja sam finansijski i stambeno zavisna od njega tako da ne mogu ni ja da ga ostavim jer nemam gde. Tako da vec mesec dana trpim ovaj život, počela sam i da povracam, bila i kod psihijatra koji mi dao tablete za smirenje, ali su pomagale samo na početku… Jako se lose osecam, nemam volje čak ni za dete koje kao da oseća moju tugu i stalno je pored mene sto mi jos vise otezava. A on sve vise i vise bezi iz kuce( ide kod nje sto ne krije, zbog scena koje mu pravim) Kaze da mu je krivo ali ne moze nazad. Kako ga preboleti kada ga vidjam svakodnevno?!

  78. Kristina says:

    Ja sam bila u vezi na daljinu 16 meseci. Oboje smo veoma mladi, ja 17, on 18 godina. Sve je bilo idealno, imali smo super odnos, vidjali se par puta mesecno. Onda sam ja posle godinu dana veze postala ljubomorna na njegovu drugaricu u koju je ranije bio zaljubljen, iako sam mu rekla da je to zato sto sam nesigurna i da ne obraca paznju, dakle to je zbog moje nesigurnosti, a ne zato sto mu ne verujem. Jednom sam ga bas napala, ne znam sta mi je bilo, to nisam bila ja… I on je raskinuo, ja sam tad plakala i to nam je bila prva ozbiljna svadja. Posle dva dana me je pitao da se pomirimo i pristala sam, sve je bilo super i nikad vise nisam bila ljubomorna. Medjutim, u martu sam postala anksiozna, razmisljala sta ako mu se nesto desi, zato sto sam sanjala da je umro. Govorila sam sebi „ma daj, to je samo san“, ali te misli su me proganjale, uzasno sam se osecala, ali sam se trudila da on to ne primeti. Krajem marta sam pocela da ga smaram da gasi bojler kad se kupa i pozvala ga u 3 ujutru zato sto sam imala neki „osecaj“…raskinuo je sledeceg dana jer je rekao da mu je to sto sam ga pozvala upropastilo dan. Grozno sam se osecala, ali sam rekla da razumem i da ne znam sta mi je. Vec sledeceg dana mi je poslao poruku kako ne moze bez mene, samo mene moze da zamisli pored sebe, voli me i sve mu je super, samo da ne brinem. Pomirili smo se i verovala sam mu, ali ta anksoznost se nije smanjivala. U aprilu smo spavali, ja sam htela i tog dana sam mu pricala o nekim problemima i plakala kad je trebalo da idem kuci, tesko mi je padala ta daljina, a njega je to gusilo. Postala sam nepodnosljiva i sebi i drugima, mrzela sam sebe zbog tih misli tipa „sta ako nekog zgazi auto“, isla sam kod psihologa i on je to znao. Dosla sam kod njega u maju i videla da nije sve u redu, a on je govorio da jeste. Nesto me je teralo da udjem na njegov fb i tu sam videla poruke sa njegovom drugaricom, napisao je kako nema vise ljubavi, kako sam ubila svu ljubav, kako ne shvatam da nismo na istim talasnim duzinama, kako bi raskinuo ali nece da ispadne djubre posto smo spavali, kako sam ja za sve kriva i kako se zaljubio u drugu. Ja sam upala u jos gore stanje, ali smo pricali o tome i rekao je da je to napisao jer se tako osecao u tom trenutku i kao ja sam mu govorila „takvo je stanje, razumi me“ i on je morao da se poveri nekom, a ja sam naravno sebe krivila za sve. Od tada smo se videli jos jednom u maju, bilo je lepo, ali je on raskinuo pre dve nedelje zbog daljine, tako on kaze. Rekla sam mu da necu da se cujemo neko vreme, a on mi se ipak javio, a ja sam mu rekla da je bolje da se ne cujemo jer mozemo ponovo da se zaljubimo, a on je napisao „Pa ja tebe volim, to nije bio problem“ i napisao je da hoce da se cujemo sto cesce. Posle tri dana sam mu ja pustila poruku i nije odgovorio. Da li sam ja kriva za sve i sta hoce sad, zasto mi je napisao da me voli? I sta je najpametnije da radim? To ulazenje na fejs i ljubomora uopste ne lici na mene, zato se i zaljubio u mene, sad ne mogu da se pomirim sa tim da smo raskinuli i da sam kriva za sve

  79. Siki friki says:

    Sve je ovo kul. Ljudi smo imamo emocije.
    A sta da radimo mi koji ih nemamo :S
    Smejem se ja, jednom u mesec dana mozda u 2 zaplcem al to je to, totalno am emocionalno prazna. Neki savet za mene? Da ne bude zabune imam 18 god

  80. ena says:

    Ja sam jedna od onih osoba koje kad prekinu izgledaju bolje nego ikad, kao da ne pate, kao da i nisu ostavljeni ili ostavljali, KAO DA NISU NI VOLJELI.

    Sada ste vec veliki ljudi, niste bebice, nema mame i tate da se brine za vas, sada ste sebi mama i tata i svoje dijete. Morate znat zeljet svom djetetu najbolje, tjesit ga kad je tuzno, brinut se da jede zdravo, kad je bolestan da ima njegu, kad je zeljan necega da preispitate zelju a potom shodno i da mu je ostvarite ili ne, to dijete ste vi.
    Morate se tako.voljeti, jer to je sada vasa duznost i nema vise osobe na svijetu koja ce vas moc voljeti na taj nacin, sigurno i zauvjek.

    Najveca utjeha mora dolazit iz vas samih, nitko vam nece moc pruzit tu utjehu.

    1) Kada se osjecate lose, place vam se, imate nesto za rec, ljuti ste, sretni ili jednostavno se osjecate luckasto… bilo koji osjecaj u paleti osjecaja, bi li zabranili svom djetetu da izrazi?
    Naravno da nebi, to djete postoji upravo kroz izrazavnje svojih osjecaja, tako i vi, nemojte branit svoje postojanje kakvim jest, ne hinite i ne sakrivajte, izrazite se, morate postojat, place vam se? Placi. Ljuti se? Pa ljutite se… izbaciti sebe na sliku, na platno svog postojanja, jer ako ne izrazavate sto osjecate, sakrivate sebe i NE POSTOJITE.
    Vi ste sve ono sto osjecate, zelite… ako to ne pokazujete, postajete samo tijelo slicno marioneti bez duse i karaktera, njome upravljaju drugi (norme, standardi, sram, strah, slabosti)… No ta lutka ima dusu i postoji jedino ako se otme kontroli ocekivanja drugih i pocne postojat onako iskreno kako osjeca… Tek tada postojite, bilo drugima drago ili ne, ali to i jest car postojanja, biti jedinstven i ne uklapat se u sve slike svih ociju, zato… Pokazi sto osjecas, POSTOJI.

    2) Kada ste poceli postojat kao povrijedena osoba, kao ono sto jeste, sada imate sta i lijecit… ne mozes lijecit rak kojeg nemas, sad znas da ga imas i ljecenje ce trajat puno krace najvise zbog toga jer ce se ono toliko famozno „vrijeme lijeci rane“ ubrzat sto na sat, i bez puno truda, ali ipak trebat ce mali trud…

    3) Racionalizirajte.
    Nemojte zivjeti u bajkama i lazima, budite strogi sudija sta je pravo a sta nije.
    Nemojte si nikad dopustit da vjerujete kako je sve bilo savrseno, kako je bivsi/a savrsena, kako ste vi krivi ili ona, kako nikad necete naci boljeg partnera, kako je to TA ljubav, po uzoru na cajkaske pjesme „samo jednom se voli nj nj nj“
    „bio si mi sve, sve sam ti dala bla bla bla“
    ….
    ….
    Taj mod u mozgu brisi odmah. To su lazi, bajke, ne racionalne gluposti, iskrivljena istina, pogresne informacije u mozgu dovode do psihomatskih bolesti mozga.
    Ako jede losu hranu, dobit cete neku bolest na tjelu, a ako umu dajete losu hranu, onda cete zatrovat um, koji bi inace moga biti ostar poput britve, bit ce tup.
    Bajke i lazna uvjerenja (a svakodnevno, svi mi bar malo toga naspemo u um) ce vam najvise naskodit, zato RACIONALIZIRAJTE, odmaknite se od emocija, od svog postojanja, gledajte na sve s drugog kuta, kao da si sam sebi roditelj, tek tada ces moci vidjeti da prekid veze (pa i desetogodisnje i duze) NIJE NISTA STRASNO NITI SMAK SVIJETA.
    ali mora boljet, to je prirodno.

    3) Covjek je najaci kad nema sta izgubit.
    Na dnu.
    Pocnite se vadit van. Ne moram to ni rec, to ce vam biti instikt, tjeranje losih misli, izgradnja novih interesa i hobija, mozda ostvarivanje nekih ludih zelja koje ste prije odgadali.
    Pocetak izgradnje novog, boljeg i jaceg sebe jer sada ste motivirani vise nego ikad i najjaci za najveca dijela.
    Iz prekida mozete izaci jace motivirani da budete bolji a to moze urodit plodovima o kojima niste ni sanjali, otkrite snagu u sebi koje nist svijesni.
    Svako zlo ima nesto dobro.
    Prekid ima to dobro sto je tak osjecaj dna i tuge, kljuc za vrata motivacije i uspjeha.
    Recimo primjerom, posto primjeri sluze za osvjestavanje:
    Imate problema sa kilogramima?
    Ovo je period kada vise nego ikad imate motivaciju izgledat bolje, krenut na dijetu, upisat ples, teretanu, otic negdje medu ljude, frizeru… takva jaka motivacija i volja donjet ce rezultate za koje prije niste mogli niti sanjat da biste mogli uspjet.

    Sada se mozete recimo skoncentrirat na hobi ili posao i tu polucit nevjerovatne rezultate, jer… sad se osjecate da nemate sta izgubit, jer sve bitno cini se izgubljeno.
    Tek tada cete otkrit snagu koju ima u vasem malom tjelu.

    Zamislite bilo sto za sto vam je inace trebala neviđena snaga i racunajte da cete sada imati te snage i vise nego vam je potrebno.

    Majka priroda se pobrinula da nista ne moze biti toliko lose da na neki nacin nebi moglo biti dobro (cak i zracenje koje ubija vas, moze vas izljecit i td…)
    A nakon nevremena sunce izgleda sjajnije nego ikad.

    Zivite u cekanju tog sunca jer nema puno sigurnih stvari, ali ova je sigurna, sunce ce doci, samo morate okrenut mu lice.

  81. Tina says:

    Bila sam u vezi skoro dvije god…Bila je to veza na daljinu…otiso je radit na more i na kraju me varao dok smo bili u vezi.Prekinuli smo jer tada po njegovom,on nije bio spreman i nije znao sta zeli.Ja sam saznala da me varao preko facebooka,to je bio jedini nacin da saznam zasto se sve to dogodilo.Sada je proslo vec godina dana od prekida.Imam predivnog decka koji bi sve napravio za mene,voli me,a i ja sam se opustila i dala mu sve,svoju ljubav,svoje srce.Problem je sto mi vec dva mjeseca bivsi u glavi i nikako se ne mogu smirit sa time da ga maknem iz misli i da me to malo popusti.Jedan od razloga je i taj sto mi sadasnji decko stalno spominje njega i taman kad ga zaboravim,ovaj mi njega spomene.Imam ceste promjene raspolozenja sto mi je u nekom trenutku stvorilo i bijes.Pogotovo kad si popijem onda postanem jos vise bijesna cim netko krene pricat o bivsima,ja se razbjesnim pricajuci o njemu.Ne znam vise kak da si pomognem.Ako imate neki savjet bila bih Vam zahvalna.

  82. dixy says:

    Glupo je da etiketiraš čitav narod (u ovom slučaju – muslimane) samo zato što se jedan od pripadnika tog naroda prema tebi poneo tako kako jeste. Takvo njegovo ponašanje pre se može opravdati njegovim karakterom, nezrelošću ili sticajem okolnosti (koje si dobrim delom Ti izazvala), nego time kom narodu pripada.
    A ti, pre svega, treba da razmisliš o svom nakaradnom načinu razmišljanja…..Kakva „muslimanska ljubomora i opsesija“?…..Otkud ti ideja da se svi muslimani kunu u Kur’an?… Zašto misliš da Svi oni lažu i da su pri tom „nesvesni sami sebe“? ….i slične nebuloze….
    I da, moram priznati, ti zaista zvučiš neverovatno primitivno…..

  83. BlueAngel says:

    Dobar dan…
    Poljubila sam se prvi put 25 januara 2015, sa svojih 20 godina.
    Decko je mladji 3 godine od mene, (pristala sam nakon konsultovanja sa drugima dali bi bilo izvodljivo i normalno da budem sa toliko mladjim od sebe, drugi su mi rekli „ma nema nikakve veze“), u ostalom zaista se pokazivao kao zreo i ako sam ja imala dozu sumnje da zeli zrelu vezu u tim godinama. Jako je vaspitan i pametan decko. Emotivno smo razmenili price o proslim ljubavima (mojim platonskim i njegovim bivsim devojkama ( zadnja ga je prevarila pa je raskinjo sa njom , izgubio je nevinost sa njom i razocarao se kada je shvatio da je laka) ). Ja nisam uzivala u sadasnjosti jer sam ja dalje gajila osecanja prema svojoj platonskoj ljubavi od pre 3 godine. Pitao me je sadasnji dali ga volim. Odgovorila sam da ga ne mogu voleti posle 2 nedelje i da bi takva izjava bila laz, jer je za ljubav potrebno vreme. Onda me je pitao dali volim prethodnog (platonskog), ja sam odg „Da se nesto desi tom decku, ne znam sta bi se desilo samnom“. On je tu bio povredjen ali ja sam smatrala da ne treba nikada lagati za svoja osecanja. Prolazilo je vreme i on mi je pokazivao naklonost, izlive ljubavi, pricao cak o buducosti nasoj i sve..cak mi je dao i simbolicni prstencic od metala, koji sam zavolela najvise na svetu, pre nego sto sam odlazila i rekao „To je da mislis na mene kada nisi pored mene“. Kada sam otisla, danonocno mi je pisao, svako jutro „Dobro jutro“, svaku noc „Laku noc“…u medjutim pitao me je (a to mu nije bilo prvi put) kada cu da ga ozvanicim svojim drugovima tj. da kazem da mi je on decko, ja sam mu na to negativno odgovorila jer mi u istinu bilo potrebno vreme da ozvanicim nasu vezu, on je to izgleda tesko prihvatio. On me je u njegovom slucaju u samom startu priznao svojem drustvu, ceo razred njegov je kao znao za nas. Zatim me je pitao, kada se vratim u aprilu, da spavamo zajedno. Ja sam i tu negativno odgovorila, jer sam smatrala da nam je potrebno vise vremena da produbljujemo vezu. E onda je tu udario raskid preko poruke dok sam bila daleko. Tek sam tu videla sta sam propustila, mada sam malo pre nego sto sam otisla pocela ipak da gajim osecanja prema njemu kada mi je rekao da su mu sve ostale proslost i da je tu poslednju zavoleo kroz se*s a da je mene „iskreno“ zavoleo i tu me pravo u oci pogledao prodornim pogledom. U tom momentu sam pocela da gajim osecanja, da ne zapostavim da mi je pokazao sastav koji je pravio o meni na casu srpskog koji je jako emotivno srocen, ali uprkos tome razum mi je govorio „nemoj da se zanosis pre vremena dok ne utvrdis da je pravi“ te nisam mogla da se opustim….kada sam se vratila u aprilu, nismo se videli…onda sam otisla ponovo, u medjuvremenu sam mu i ja srocila sastav koji sam mu poslala preko poste da mu se na neki nacin iskupim za moje nesvesno zanemarivanje njegove licnosti i vratila sam se u junu gde smo se ponovo videli. Izjavio je da je problem daljina (koja mu nije smetala u pocetku) i sugestije mi je vrsio da ostanem. Onda sam iscupala iz njega da je spavao sa nekom posle raskida, sto me je jako povredilo jer ja nisam „svrljala“ sa strane, nego sam ostala privrezena njemu…mozda sam mislila da je taj njegov raskid test da vidi dali mi je stalo do njega. U medjutim, kada sam mu rekla da ne verujem da cu ostajati ovde u Bg, on je rekao „najbolje da ostanemo drugovi cak i da ti uzmem nevinost“. Ja sam se tu jako uvredila i vratila prsten, i bukvalno ga ugurala u njegovu saku jer nije hteo da ga prihvati nazad i rekla : „Nisam verovala da bi mene neko ikad mogao iskoristiti“.
    Saznala sam od njegove sestre (koja me je zgotivila) da je nasao drugu ubrzu i prestavio ju je drugarima medju kojim su neki bili i moji drugari u isto vreme. Bila sam u dilemi dali su sve one nase scene bile laz i da ga stvarno zabole za mene ili je to neki bunt njegov nezrelosti. Htela sam ubrzo posle toga da se jos jednom vidimo i on je rekao hladno „Ne ovako je bolje“, tu sam mu naravno sve rekla (malo i prebacila) i pozdravila se s njim uz poruku : „Topli savet: sazri u svesnosti a ne u telesnim radnjama“ . To je bilo polovinom juna, od tada se nismo culi. Preorijentirala sam se na radu na sebi ali i dalje mislim na njega. Znaci mi do te mere da osecam potrebu da se intimiziram sa njim. Mada sam u dilemi dali je ne dostojan toga ili sam mozda ipak ja pogresno postupala prema njemu. Sta mislite, da li posle takvih dela muskarac moze da voli devojku ( u ovom slucaju mene) kao sto je pricao ili je sve to bila igra njegova ? Jer ja sam mu jos u pocetku rekla da nisam fan povrsnih veza aaa on je tvrdio da i on zeli da izgradi ozbiljnu vezu. Tako da kad sve stavim na vagu, ne mogu da zakljucim u cemu je stvar ? A kao po njegovom „hosorkopskom znaku i pozdnaku “ dupli je romanticar (bik/vaga)… Help ?
    Hvala unapred, prijatno.

  84. lana says:

    postovani
    U braku smo 19 godina . Imamo dvoje dece 13-11. Njegove preljube su pocele nakon tri godine braka , tada me je uverio da je to bio trenutak slabosti kasnije kad su dosla dece on kao da se nije zaustavljao. Kada bi otpocela razgovor mi bi na kraju zavrsili sa kobnom svadjom . Uvek je sve negirao i pravi me ludom ako sam nasla u telefonu poruke , slike. pre cetiri godine je otisao na mesec dana i nije se javljao ,kada se vratio rekao je da ima drugu. To je trajalao tri meseca i nista nije preuzeo za razvod . tada smo ostali zajedno da bi za godinu dana opet isto uradio i opet posle toga do danas je proslo dve godine on je pre mesec dana isto otisao samo sto sada kaze da nema drugu i da hoce sa nama da zivi. Ne deluje mi iskreno i videla sam mu opet poruke kako ima drugu. Sama pomisao da necemo biti vise zajedno me gusi ,ujutru nemogu da pocndm dan imam neki bol u grudima. A kada pomislim da nema ni to smisla da deca i ja gledamo kako odlazi i vraca se kao da nista nije bilo. Neznam kako dalje ,netnam sta mi je teze da ostanem u ovakvom zivotu ili da prekinemo od obe opcije mi lose!

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana Lana, trebalo bi da se opredelite sto pre za jedno jer ta ambivalentnost moze biti teza od samog prezivljavanja odluke. Koliko god da je odluka teska moze se preziveti i prevazici. Ukoliko ste u mogucnosti mozete doci kod nas kako bismo Vam pomogli da razresite ovaj problem. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog

  85. milica says:

    Pozdrav
    Bila sam u vezi godinu ipo dana , sad se jako lose osecam.Tokom nase veze bilo je jako tesko i burno. naravno bilo je prelepo na pocetku al zato posle pakao zivi, kad me prvi put udario ubio je svu ljubav u meni , ali sam mu se opet vratila. I tako je islo u nedogled na karaju kad sam ga ostavila ja prolazim kroz strasnu krizu. Samo placem , tesko mi je jer sam jako navikla na njega. Sta da uradim da dovedem sebe u red. Hvala u napred..

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana Milice, ne mozete da naviknete na osobu koja Vas je fizicki ugrozila. Izadjite iz te veze i izborite se sa osecanjem tuge, to ce proci a fizicko nasilje ce se samo ponavljati a Vi cete biti sve depresivniji i bespomocniji. Postoje mesta gde se mozete obratiti za psiholosku podrsku povodom ovog problema. Srdacano, Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  86. Milan says:

    Pozdrav,
    Bio sam u vezi sa devojkom 10meseci, za to vreme dok sam bio sa njom mislio sam da je to ona prava, isli smo na more, vreme koje smo provodili bilo je ispunjeno, totalno smo opusteni bili , verovali jedno drugom, bez nekih preteranih svadja , proveravanja , ljubomore.. I pre 5 ona je bila kod mene kuci preko dana pricali zezali se itd nikakvih nagovestaja za raskid ona nije pokazala , cak smo i pricali o nasoj vezi i ona je rekla kako joj je sve savrseno i da nema potrebe o tome da pricamo, ona je uvece otisla kuci. Ujutru kad sam ustao dobio sam roman od poruke od nje i kako bi trebali da raskinemo, posle me zvala i plakala je plakala i tu su se vrtele sve one price volim te mnogo ne znam sta mi se desava, mnogo mi znacis itd, i na kraju smo dosli do zakljucka da se njoj u zadnjih 15 dana svideo neki drugi decko, rekla mi je kako bi najbolje bilo da raskinemo jer ona ne zeli da bude u vezi u kojoj se ne oseca iskreno, da ima veliku konfuziju u glavi i da ne zna sta da misli, rekla je da je probala da se izbori sa tim ali da je to bilo jace od nje, naravno da mi je bilo tesko to sam to cuo jako me je povredila, ali sam prihvatio cinjenicu, ona je rekla kako treba da prodje neko vreme da shvati sta oseca.
    Nismo se culi 3 dana, jako mi je tesko kad razmisljam o njoj jer se desilo kao grom iz vedra neba, samo su mi se osecanja odjednom presekla i nisam viseo znao sta osecam u sebi, tesko se borim sa tim da je ne pozovem i da iskuliram. Da li da je pustim i ne zovem vise, pa da sacekam da mi se javi kad bude razmislila sta i kako ili da joj se ne javljam vise.. Kad glavom razmisljam shvatam da i kad bi se pomirili opet bi moglo isto da se desi, ali kad emocije i srce proradi voleo bi da sam sa njom vise nego ista na svetu, usamljenost me ubija mnogo vise slobodnog vremena i konstantno razmisljanje o njoj.

    • Milan says:

      Najvise me muci to sto ne znam na cemu sam , toliko mi je lepo bilo sa njom da ne mogu da se pomirim sa cinjenicom da je sve gotovo, jer se mnogo brzo desilo i odjednom. I to sto ne znam vise ni sta ona misli a duboko u sebi i dalje gajim neku nadu da ce shvatiti da je pogresila i da ce mi se vratiti, al isto tako bicu jos vise razocaran ako na kraju shvatim da nema vise nade i da je sve gotovo.. sta da radim da zaboravim na nju? ili ako mi se javi da li da joj pruzim drugu sansu ili ne?

  87. Nina says:

    Poštovani,imam problem,pa bi vas zamolila za savjet mnogo bi mi značio. Dosta sam mlada i prvi put imam dečka u zivotu.on je stariji od mene 4 godine,imao je dosta djevojaka prije mene većinom sve kratko,osim jedne malo duže veze.prije nego sto smo bili u vezi dosta sto razgovarali i par puta mi je spominjao kako je volio tu(ona je starija i iskusnija od njega) kako ga je prevarila kako je razočaran i da se samo tad u zivotu zaljubio toliko jako kao sad u mene i da ga nije prevarila trajalo bi vječno.to nisam shvatila kao nesto strašno,valjda zbog moje neiskustva u ljubavi.u vezi smo vec 7 mjeseci,ali on i dalje ne spava ponoći,depresivan je.razdrazljiv,ima napade tuge kad plaće i ne želi da mi kaze zbog cega.prema meni zna biti osoran i ljut zbog sitnice.stalno traži dokaze ljubavi moje kao da me uspoređuje.o toj djevojci zna ružno da govori,a ako ja nesto kažem onda je brani.vise puta sam pokušala da raskinem iako ga volim jako,ali on to ne prihvata plaće,moli,zove milion puta.govori da ce se ubiti da me voli neizmjerno.a onda opet ta depresija,destrukcija želi da umre…jako je ljubomoran,posesivan želi me samo za sebe svaki dan smo skupa po cijeli dan,dali sam mu navika ili samo zamjena neka slaba ne znam.ali boli me pomisao da sam nekom utjeha.neke pjesme ga pogađaju mjenja raspoloženje rasplače se.koliko sam shvatila prošlo je skoro dvije godine od raskida sa tom djevojkom i ona je pored njega cijelo vrijeme imala dečka.bili su sexulno aktivni,dok samnom nije jer sam još uvjek mlada i ne osjećam se spremnom.nikad me ne nagovara na to,očajnički ne želi da me izgubi a ne odgovaraju mu moje osobine i stalno mi nesto zamjera.dali da ostanem i borim se do kraja ili da odustanem od njega? Bojim se da je nece zaboraviti uz mene i da cu da patim,sam pogled na njega ovakvom ispaćenog umornog i tužnog me boli :( kaze da bi mu bilo puno gore bez mene,da ja to ne mogu da svatim jer nisam nikad patila a nece da kaze zašto,mislim da je jedini razlog ta djevojka i mislim da i ona njega voli i sad :( ali je nevjerna i nestabilna dok u meni ima sve to i jos prvi dečko prva ljubav :( pomozite mi…

  88. Zagrepcanka says:

    Prije 2 dva tjedna me ostavila ljubav mog zivota nakon dugogodisnje veze pod izlikom da ne osjeca vise isto i da me odvolio sto znam da nije istina jer sam mu u ocima vidjela da to govori samo zato da bi mu bilo lakse jer me jos uvijek gleda s onim potrebnim zarom. Nije najveci problem u tome nego u tome sto je rekao da ne moze vise cekati da dodem k njemu i da mu je dosta. Ja sam mu rekla da sam za 2 dana htjela doci kod njega i vidjela sam da ga je to pogodilo jer me pitao da zasto mu to nisam rekla, da do ovoga nebi doslo. Naime, dan nakon prekida mi je rekao da se zeni drugom! Mislim da kaznjava i mene i sebe jer nismo ostvarili zeljeno! On je riba po horoskopu i vazna mu je obitelj i djeca i nasao je prvu koja je naisla i pristala na to jer je on u strahu da ce ostat sam i da mu otkucava bioloski sat! rekao mi je da ce me voljet zauvijek i da se to ne bude promijenilo i da ce uvijek bit moj andeo cuvar! poznajem ga, veliki je emotivac i kad jednom voli, voli zauvijek! i ja sam takva! unistio me ovim postupkom emocionalno jer sam imala jako puno toga sto sam isplanirala za taj dan kad sam htjela doci k njemu! rekla sam mu sve to, ali on je potisnuo osjecaje i na van se drzi, ali iznutra je rastrgan! kad sam mu rekla da trazim stan, onda sam vidjela da ga to muci jer mi je rekao a nemoj se selit, budi kod svojih, to ti je bolje! svjestan je toga da je pogrijesio i da se zaletio, ali ne zeli to sam sebi ni nikom drugom priznat jer se boji vec kad je to zapoceo. On se zeni za 6 dana a ja od kad mi je to rekao ne znam kuda cu sa sobom jer ga jako volim i znam da i on mene voli (citam mu to u ocima i vidim kako me gleda i kako se ponasa) jer ga poznajem u dusu. On se drzi ovako i to je napravio jer se razocarao i iz ocaja jer ne zeli ostat sam! meni je ovo kao da glumim u nekom filmu i ne mogu shvatit da mi je ovo napravila osoba kojoj sam najvise vjerovala! i jos je u pitanju cura koja je istetovirana i ispirsana a uvijek je protiv takvih imao svasta za rec tako da to pripisujem ocaju, ne znam cemu drugom! povrijedilo ga je to sto nisam bila uz njega u nekim trenutcima i kaze da je zato ovako odlucio! ona mu je ko frendica pruzila emocionalnu sigurnost i rekao je da ce pokusat bit sretan! ja znam da ne bude uspio jer to vidim po njemu i koliko mu je krivo sto se sad selim i sto sam mu rekla da sam htjela doc k njemu! on ce uvijek bit slab na mene kao i ja na njega jer nas veze velika privlacnost i kemija i oboje cemo bit nesretni! odgovarali smo jedan drugome i sad mi je rekao da se on odlicno osjeca u mom drustvu i da cu mu uvijek bit nr. 1! ovo nije brak iz ljubavi nego iz koristi i znam da nikad nije kasno! kako da ga pridobijem? da mu posaljem nesto u poruci kaj ce ga potaknut na razmisljanje? ali sto? ne zelim ispast ocajna, ali zelim da se zapita! ocajna sam jer kao i on znam da smo mogli puno toga zajedno napravit i uzivat u zivotu! puno godina je iza nas, a on nije razmislio da brak na brzaka nema smisla i koliko ce me time povrijedit kao i sebe jer znam kako njegovo srce funkcionira i vidim da je tako po ponasanju prema meni. Cak me i poljubio bez obzira sto je sad s njom u vezi. Ja sam zbog njega htjela sve napraviti za sto je on smatrao da nije tako i odmetnuo se jer ga je povrijedilo! zelim ga vratiti jer znam da se volimo i da to nikad ne bude nestalo! ja nikad necu moci biti sretna jer sve i da nadem nekog, imat cu veliku prazninu u srcu! s njim sam htjela sve na svijetu i bila sam sretna i sva u tome! treba mi savjet kako da mu se priblizim!

  89. Slom zivaca says:

    Ja sam ostavljena u 5 mesecu trudnoće. Imam dvoje dece,sa oženjenim sam covekom koji ima dvoje dece. Jako mi je loše. ..i vrlo sam tužna. Bili smo 3 god zajedno . Na njegovu inicijativu sam počela razmišljati o joj jednom članu moje…male ali skromne porodice. „Mi ćemo. …ovako….onako….mi ćemo. ..ma sve““ volim te…Zelim te…Zelim dete“ A onda sam ostala trudna!!!! I sve se promenilo…ženu koju nikada nije pominjao…pominje bar 4 puta dnevno….i ostalo. ..kao porodica…deca….ljudi“ nisam ga doživljava la kao takvog…vec bio je borac…ratnik…kad ono ispostavi se da je pi…! Pa bih želela da znam sta vi mislite o ovoj situaciji…i volela bih da zakaže razgovor sa vama. Ja vam iskreno…Razmisljam i o samoubistvo. Nek sam ja majka dvoje dece al jako sam ih osramotili. ..ostavila sve…prijatelje…moje roditelje…sestru…ma da ne dubio. Mislim da niko pametan ne bi uradio stvari koje sam ja za njega. Obozavam tog čoveka. …mnogo ga volim…al on je otisao. A moj fokus je bio on. Me vidim izlaz. Mislim da mi treba stručna pomoc

  90. ruth says:

    Zdravo, ja sam gospođa Emmanuel Ruth, privatni zajam zajmodavac koji daje životni vijek priliku kredita. Da li vam je potreban kredit hitno isplatiti svoje dugove ili vam je potreban kredit da biste poboljšali poslovanje? Vi ste odbijen od strane banaka i drugih financijskih institucija? Da li vam je potreban kredit konsolidacija ili hipoteka? u potrazi za više jer smo ovdje da bi sve svoje finansijske probleme stvar prošlosti. Mi posuditi sredstva pojedincima kojima je potrebna financijska pomoć, koja imaju loše kreditne ili je potrebna novca za platiti račune, da ulagati u poslovanje po stopi od 2%. Želim koristiti ovaj medij da vas obavijestiti da smo pružiti pouzdan i korisnika pomoći i da će biti spremni ponuditi kredit. Tako da nas kontaktirate danas putem e-maila na: (emmanuelruth@outlook.com)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *