Agorafobija

agorafobija

Agorafobija pretstavlja iracionalan, fobični strah koji osoba doživljava kada se nađe na mestima za koje procenjuje da bi bekstvo bilo otežano ili nemoguće ili u kojima pomoć (druge osobe, najčešće lekara) ne bi bila dostupna u dogledno vreme. Primeri takvih situaciju su: široki bulevari, mase ljudi, ulice i trgovi, pozorišta, bioskopi, putovanja vozom ili autobusom kroz nenaseljena mesta itd. Osoba u takvim situacijama može doživeti intenzivan strah koga se plaši. Osoba se oseća bespomoćno i izbegava odlazak na takva mesta bez “sigurnog” pratioca. Ono što ovu vrstu straha čini fobijom je upravo to izbegavajuće ponašanje koje osoba praktikuje.

Ljudi koji pate od ove vrste problema uviđaju da je njihov strah iracionalan i preteran (što govori o tome da imaju očuvan kontakt sa realnošću), ali njihove emocionalne reakcije su i pored toga intenzivne, preterane i nisu u skladu sa spolja vidiljivim, objektivnim okolnostima. Razlog za to je činjenica da se osoba zapravo ne plaši samih situacija, kao nečeg objektivnog i spoljašnjeg, već se plaši sopstvenih zastrašujućih misli, ideja i osećanja koja se mogu iznenada i mimo volje pojedinca javiti u tim situacijama. Dakle, osoba se plaši nečega što je unutra a ne spolja kako to naizgled izgleda.

Osobe koje pate od agorafobije nemaju uvid u ono čega se zapravo plaše u takvim situacijama. Same situacije nisu zastrašujuće već ideja da bi im se u situaciji u kojoj nema sigurne osobe ili pomoći od strane lekara moglo iznenada dogoditi nešto loše, fatalističko po njihovo zdravlje, samopoštovanje i psihički integritet. Osoba koja pati od agorafobije u takvim situacijama doživljava intenzivan strah obično u vidu straha od gubitka svesti, trenjenje ruku i drugih delova tela, strah od životne ugroženosti, straha od ludila i gubitka kontrole i straha od gubitka samopoštovanja.

Kao i svaki drugi strah i ovaj strah je praćen telesnim promenama kao što su: tremor ruku ili nogu, pojačani srčani ritam, vrtoglavice ili nesvestice, otežano disanje, osećaj mučnine, bol ili pritisak u grudima, znojenje itd. Kada osoba konstatuje prisustvo ovih telesnih senzacija on/ona se često dodatno uplaši što posledično dovodi do pojačavanja straha i svih pratećih telesnih simptoma. Strah od straha može dovesti i do javljanja napada panike. Prisusutvo ovih telesnih simptoma osoba tumači kao dokaz da nešto “ozbiljno” nije u redu sa njenim zdravljem. Na taj način se stvara začaran krug, koga osoba često nije ni svesna i ne zna kako da iz njega izađe.

Kako se ponaša osoba koja ima agorafobiju?

Pre nego što izađe iz kuće osoba predviđa da bi mu/joj se moglo ponovo javiti prisustvo gore navedenih simptoma, osoba počinje da brine unapred (čime stvara i pojačava strah), ta briga traje sve do odlaska u samu situaciju gde dolazi do kulminacije straha i njegovog pražnjenja sa svim telesnim manifestacijama, čime se potvrđuje ono što je osoba na početki i očekivala. Taj fenomen se naziva tzv samoispunjujuće proročanstvo (osoba očekuje da će se uplašiti, brine unapred i na kraju se to stvarno i desi, što služi kao potvrda početnih predviđanja).

Kada osoba doživi strah nekoliko puta u određenim situacijama strah se učvršćuje i osoba kreće da takve situacije izbegava što dodatno potkrepljuje njeno osećanje straha i bespomoćnosti i iracionalna uverenja tipa: “Ja to ne mogu da podnesem”, „Mogao bih da umrem ili poludim”, „Moglo bi da se dogodi da totalno izgubim kontrolu nad sobom i uradim nešto čega ću se kasnije stideti”, „Ako osećam ovako intenzivan strah to znači da je ova situacija opasna i da je to najava da će mi se dogotiti nešto užasno”, „Ako se osećam bespomoćno to znači da sam bespomoćan/a i da ne mogu ništa da uradim”, „Moram brzo da pobegnem iz ove situacije i potrazim lekarsku pomoć” itd. Izbegavajuće ponašanje se ogleda u izbegavanju konkretnih situacija u kojima je osoba već doživela strah kao i situacija koje imaju slična obeležja (smanjena mogućnost bekstva u slučaju iznenadnog javljanja straha). Na taj način dolazi do generalizacije straha, odnosno povećanja broja situacija koje osoba izbegava, što vodi u sve veću izolaciju. Osoba smanjuje svoje izlaske iz kuće, vozi se taksijem i kada to nije nužno, planira unapred putanju kretanja, nosi lekove u džepu i sl.

Šta je suštinski uzrok agorafobije?

Suštinski uzrok je strah osobe od sopstvenih osećanja straha i bespomoćnosti. Osobe koje su sklone agorafobiji su često sobe koje su preživele neka traumatska iskustva u porodici ili van nje, osobe koje su bile odbacivane, snažno kritikovane i zanemarene od strane članova svoje porodice, osobe koje nisu naučile kako da izražavaju ljutnju, nezadovoljstvo, sopstvene stavove i želje, osobe koje su zbog odbacivanja nesigurne u sebe i preosetljive na kritiku, koje se plaše autoriteta, odbacivanja, ali i osobe koje su prezaštićivane u svojim prodicama, koje nisu naučile kako da se nose sa životnim frustracijama i neprijatnostima. S toga, osobe koje su predisponirane za javljanje agorafobije su senzitivnije, strašljive i imaju problem sa izražavanjem svojih osećanja, pre svega, ljutnje i povređenosti.

Kako se prevazilazi agorafobija?

Rad na rešavanju ovih problema sastoji se iz dve faze.

Prva faza podrazumeva, priprema klijenta za suočavanje sa strahom, što podrazumeva menjanje načina razmišljanja i ponašanja vezanih za situacije u kojima osoba oseća strah.

Druga faza ogleda se u sprovođenju asertivnog treninga (klijent uči kako da izražava svoja osećanja bez straha od odbacivanja i bez agresivnosti prema drugima, da uvažava, izražava i zadovoljava svoje potrebe i želje itd.).

Veliki broj kliničkih istraživanja pokazao je da je Kognitivno bihejvioralna terapija veoma dobra metoda za tretman agorafobije kao i drugih anksioznih poremećaja. Tretman ovog promećaja može trajati nekoliko meseci.

Tempo napredovanja pre svega zavisi od motivisanosti klijenta, frekvencije i kontinuiteta terapijskog procesa, pridržavanje uputstava koje daje tarapeut kao i doslednosti primene naučenog od strane klijenta u realnim životnim situacijama.

Ako želite da sami naučite kako da prevaziđete napade panike i simptome agorafobije pogledajte ovaj program samopomoći.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

10 komentara na: “Agorafobija

  1. Katarina says:

    Imam 14 ipo godina i imam sve predznake koji se javljaju usled agorafobije. Osecam trnjenje ruku i nogu, uplasenost od reakcije osoba koje se srecu napolju sa mnom. Osecam da me osobe nepostuju koliko bi trebalo, ne znam kako da se ponasam u nekim situacijama, i ne mogu da iznesem svoje licno misljenje, tj nemam svoj stav. Takodje kada sam napolju javi mi se vrtoglavica, i bol u stomaku. Pre 4,5 meseci sam imala veliki stres, zbog jednog dogadjaja i od tad mi je pocelo ovakvo stanje. Sta da radim? Hvala unapred

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti za psiholosko savetovanje ili se javiti psihologu u Domu zdravlja. Agorafobija se moze uspesno prevazici uz adekvatan psiholoski tretman. Srdacan pozdrav.

  2. KatarinaR says:

    Imam 19 godina i pre nekih mesec dana pocelo je sve ovo da mi se desava. Imam sve simptome i od tada nisam izasla iz kuce jer mi je veoma lose kad izadjem. Osecam veoma jake mucnine, otezano disanje i jednostavno mi smetaju ljudi, ne mogu da podnesem da neko bude u mojoj blizini, vise ne usudjujem ni na ulicu da izadjem. Mozete li mi reci kako da vas kontaktiram, da se posavetujem sa vama o ovome? sta da radim? Hvala unapred.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, nase kontakte imate sa desne strane sajta. Najbolje bi bilo da nas pozovete telefonom kako bismo zakazali skajp savetovanje ili savetovanje uzivo. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

  3. Milica says:

    Imam 15 godina i vec 2 godine sve ovo da mi se desava. Imam sve simptome i od tada nisam izlazila iz kuce cesto. Osecam veoma jake mucnine, otezano disanje i jednostavno mi smetaju ljudi, ne mogu da podnesem da neko bude u mojoj blizini, vise ne usudjujem ni na ulicu da izadjem. Mozete li mi reci kako da se posavetujem sa vama o ovome? sta da radim? Hvala unapred

  4. Neka says:

    postovanje imam 29 godina i imam vec dve godine problem sa strahom od toga da ostanem sama i pijem sidatu ali mi to nista ne pomaze i idem redovno kod neuropsihijatra,ali opet nista dobijam napad pri samoj pomisli da nema nikog oko mene…Molim vas kako da resim taj problem kome da se obratim?Hvala unapred..

    • gevara says:

      Viktor Frankl – Necujan vapaj za smislom , osmo poglavlje (paradoksna intencija) ..procitaj i gotovo! 🙂

  5. Milica says:

    Cao svima imam 12 godina
    I sada cu 6.razred i nesmem da odem da cekam kombi koji me vozi do skole moji me otpracaj u i docekuju i nesmem sama da idem cak i sa osobom ali ta osoba se ne brine kada dobijem napad panike to je jedno dete koje me mrzi
    Mene stra sta ako mi se nesto desi,strame da izgubim svest za disanje,pocinjem od straha da se gusim zivim na selu a kada sam sa ljudima mogu sama sve i bez mojih a kada sam bez ljudi i onda cak i vrstim strah me od toga sto sam navela i tera me do ludila
    Ima te li neki savet molim vas moji i neznaju za ovo sramota me da im kazem a prvi put mi se to desilo u leskovcu kada sam zivela otad nekad mi dođe to nekada ne ali vise ne nego da
    Ja vas molim sta da radim
    Hvala unapred .Milica.

  6. Jana says:

    Imam osecaj da kada god izadjem napolje ce me neko povrediti. Kao da je ulica za mene smrt,ne znam kako da prevazidjem taj strah ni kako da ga nazovem,nije to strah od ljudi vec ne znam ni sama. Imam decka god dana i kada sam sa njim,kada setamo opet mislim da ce nesto ili neko da nas ubije ,izbode.. Zasto?

  7. Blagica says:

    Zdravo gi imam site simptomi na agorafobija.Odbegnuvam izleguvanje,pazarenje, sobiri so mnogu lugje, nemozam da pijam i jadam na javno mesto, dobivam strav, se potam,treperam celata. Pomos ve molam

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *