ABC model ljudskog ponašanja

Većina klijenata i ljudi uopšte, implicitno ili eksplicitno veruje da događaji, situacije ili okolnosti sami po sebi izazivaju emocije. Na primer često čujemo izjave “Kako me je iznervirao”, “Razbesneo me je svojim postupcima“, „Ona čini da se osećam tužno i povređeno” i sl. Sigurno ste čuli izjave ovog tipa mnogo puta u svom životu. Ali razmilsite sada da li je to zaista tako? Da li događaji, situacije ili postupci neke osobe sami po sebi mogu izazvati bilo koju vašu emociju? Da li ako se neko ponaša loše prema vama znači da ta osoba nužno izaziva emociju besa u vama? Da li su svi ljudi besni i ponašaju se agresivno kada se neko loše ponaša prema njima? Naravno da ne. Različiti ljudi različito reaguju na iste situacije, iste objektivne okolnosti.

Zašto je to tako? To je tako zato što mi kao ljudska bića ne reagujemo na situacije kao takve već na značenja koje pridajemo tim situacijama (interpretacije situacija). Različiti ljudi mogu na sasvim drugačiji način interpretirati jednu te istu situaciju, pa stoga ta situacija u psihološkom smislu i nije ista za različite ljude, jer ima drugačije značenje. Svako od nas pridaje drugačija značenja situacijama u zavisnosti od ličnog iskustva, usvojenog sistema vrednosti, ciljeva i želja, strahova, društvenih i kulturoloških stavova i sl.

Da bi smo razumeli zašto se neka osoba ponaša na odeređeni način u određenoj situaciji, mi psiholozi nastojimo da otkrijemo kakvo značenje ta situacija ima za određenog pojedinca. Nas zanima kako pojedinac opaža tu situaciju iz svog subjektivnog, psihološkog ugla gledanja. Zato mi klijentima postavljamo pitanja, nastojeći da razumemo njihove postupke i reakcije isključivo iz njihovog ugla viđenja. Zbog toga kada klijenti nešto iznose, opisuju ili zaključuju, mi često postavljamo pitanja, šta to za vas znači, možete li mi to bolje objasniti, šta to govori o vama i sl. Pomoću ovakvih pitanja mi nastojimo da razumemo kako klijent razmišlja, emotivno reaguje i ponaša se u određenom kontekstu.

Ljudi često polaze od jedne implicitne ali netačne pretpostavke: da svi živimo u istom svetu, da svi pridajemo ista značenja istim stvarima i događajima (jer svi govorimo istim jezikom i služimo se istim nazivima za iste objekte), da svi ljudi razmišljaju, emotivno reaguju i ponašaju se na isti ili veoma sličan način. To bi značilo da je svet isti ako se posmatra iz bilo čijih cipela. Realnost je upravo suprotna.

Da bi smo naučili klijente kako da promene svoja nezdrava osećanja i ponašanja i dostignu ciljeve koje žele, mi ih prvo moramo podstaći da uvide da ono što determiniše, uzrokuje njihova ponašanja i osećanja nisu situacije i ponašanja drugih ljudi sami po sebi, već njihovo viđenje tih situacija, ljudi  (ili njihovih postupaka), značenje i smisao koji oni pridaju tim događajima. Ova vrsta uvida je neophodna da bi klijenti mogli da počnu da menjaju svoje misli, osećanja i ponašanja i nauče da upravljaju sobom. Ovakva vrsta uvida vodi sledećem uvidu: ako su značenja koja Ja pridajem situacijama i događajima u spoljašnjem svetu ono što uzrokuje kako se Ja osećam i šta Ja činim, onda to znači da samo Ja mogu da upravljam svojim emocijama i ponašanjima tako što mogu da ta značenja menjam i korigujem u skladu sa mojim ciljevima.

Jedan od modela koji učimo klijente u REBT psihoterapiji je tzv. ABC model ljudskog ponašanja. Važan implicitni element ovog modela predstavljaju ciljevi osobe, jer u svaku A-B-C epizodu osoba ulazi unoseći svoje ciljeve, svoje želje. Skraćenica ABC se odnosi na tri elemnta A (Aktivirajući događaj, eng. Activating event), B (Sistem uverenja osobe, eng. Beliefs) i C (Posledice, eng. Consequences). Osnovne pretpostavke ovog modela su:

  1. emocionalne i ponašajne posledice nekog događaja zavise od sistema uverenja osobe, tj. nisu direktna posledica aktivirajućeg događaja (situacije).
  2. kada osoba zaključi da aktivirajući događaj sprečava ili onemogućava njene ciljeve, ona ima izbor da odreaguje samounapređujućim (zdravim) ili samoosujećujućim (nezdravim) emotivnim reakcijama i ponašanjima, u zavisnosti od toga da li se rukovodi racionalnim ili iracionalnim uverenjima (pogledajte tekst na našem sajtu: Racionalna i Iracionalna uverenja).

ABC model

A je aktivirajući događaj (odnosi se na nešto što dolazi bilo iznutra ili spolja) – podrazumeva bilo koje iskustvo na koje osoba reaguje emocionalno i nekim ponašanjem. Aktivirajući događaj je uvek lična interpretacija o nekom prošlom, sadašnjem ili fantaziranom budućem iskustvu. Za osobu događaj postoji onako kako ga ona interpretira. Na primer za osobu koja se plaši vožnje liftom, aktivirajući događaj nije sam lift, već procena osobe da bi joj/mu u liftu moglo iznenada pozliti a pošto se vrata lifta ne mogu otvoriti svakog trena osoba procenjuje da bi mogla da umre na mestu i ostane u liftu.

B je sistem uverenja osobe koja sadrže procenu sebe, drugih i života uopšte (životna filozifija koja diktira ličnu interpretaciju događaja i način dostizanja životnih ciljeva). Mogu biti: svesna ili predsvesna, verbalizovana ili podrazumevajuća (nisu pretočena u jasne rečenice), racionalna (uverenja o poželjnosti, preferencije) ili iracionalna (pogledajte tekst na našem sajtu: Racionalna i Iracionalna uverenja). Na primer, osoba koja se plaši lifta u toj situaciji ima iracionalno uverenje: Ne smem nipošto ponovo doživeti strah u liftu jer bi me to moglo ubiti.

C su emotivne i ponašajne posledice koje su posledica načina na koji razmišljamo o aktivirajućem događaju. Posledice mogu biti (1) samounapređujuće ako se osoba rukovodi racionalnim sistemom uverenja – uverenja o poželjnosti, to su zdravi, funkcionalni i konstruktivni odgovori jer pomažu ljudima u dostizanju njihovih ciljeva (npr. žaljenje, kajanje, nezadovoljstvo, ljutnja, zabrinutost, strah i sl.) i (2) samoosujećujuće ako se rukovodi iracionalnim sistemom uverenja (npr. osećanje krivice, besa, povređenosti, anksioznosti, paničnog straha i sl.).

Emocionalni problemi i ABC model

Svaki emocionalni problem se može opisati putem ABC modela. Na taj način osoba stiče uvide u to kako tumači, interpretira neku situaciju (aktivirajući događaj) koji ga/je provocira da razmišlja na određen način (B – sistem uverenja) i do kakvih posledica (C) dovodi taj način razmišljanja. Kada dođe do ovih saynanja, klijent može promeniti svoj način viđenja neke situacije (A) ili promeniti način na koji on/ona razmišlja o toj situaciji (B) i na taj način promeniti emocije i ponašanja koje doživalja povodom određenog događaja.

U tabeli je dat shematski primer ABC modela. Ovu vrstu formulara možete koristi kako bi ste formulisali i bolje razumeli neki vaš emocionalni problem.

A

B

C

Aktivirajući događaj – značenje koje pridajete nekoj situaciji, događaju, okolnostima ili vaše misli, osećanja ili telesne senzacije

Sistem uverenja

Posledice – emocije i ponašanja

Šta se dogodilo (ili o čemu ste razmišljali) pre nego što ste doživeli neku emociju?Kada se dogodio određeni A, o čemu ste tad razmišljali? Šta vam je u tom momentu prolazilo kroz glavu?Kako se osećate povodom tog događaja (anksiozno, besno, depresivno, povređeno, tužno, uplašeno, nezadovoljno, razočarano itd).

Kako ste se ponašali u toj situaciji, šta ste uradili?

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog.com

www.vaspsiholog.com

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *