Zašto „pozitivno mišljenje“ često ne pomaže u rešavanju emocionalnih problema?

Često ste imali priliku da čujete razne savete tipa: mislite pozitivno i tako ćete se osećati. Drugim rečima, ako mislite pozitivno dobro će te se osećati što implicira da ne morate ništa da uradite, ništa da promenite kod sebe, da ne morate da ulažete nikakve napore i izlažete sebe nepotrebnoj frustraciji dok se suočavate i nastojite da rešite neki vaš emocionalni problem koji vas muči. Ovakve ideje su veoma popularne širom sveta, ali u isto vreme one nažalost ne daju željene efekte.

Ali odakle onda tolika popularnost i ogromna zainteresovanost ljudi širom sveta za ovu vrstu „samopomoći“? Uzrok takve popularnosti leži u jednom od osnovnih aspekata ljudske prirode, a to je težnja čoveka ka zadovoljstvu. Svi mi težimo da se što češće osećamo prijatno, da obezbedimo sebi što više zadovoljstva i u isto vreme izbegnemo što više bola, nezadovoljstva i patnje. Zbog takve težnje, nekada smo skloni da poričemo realnost, da izbegavamo da se suočimo sa neprijatnim aspektima našeg svakodnevnog života, da odlažemo rešavanje problema, kako bi sebe poštedeli bola i frustracije sa kojom ponekad ne znamo šta da radimo.

Jedan od načina da se to „postigne“ jeste tzv. „pozitivno mišljenje“. Mislite pozitivno, zatražite od univerzuma šta želite i to ćete i dobiti, bez i malo truda, napora i frustracije. Mnogi ljudi znaju da je to u potpunosti iracionalna ideja i da stvari u životu ne funkcionišu na taj način ali se ipak slepo drže takvih ideja. Zašto? Jednostavno zato što ponekad misle da je tako lakše (dakle, manje bolno).

Ponekad je lakše zatvoriti oči, ignorisati realnost, optuživati druge i sl., nego priznati sebi da se ponekad život ne odvija onako kako smo sebi zacrtali i onako kako mi to želimo. Zatvaranje očiju pred realnošću donosi nam privremeno olakšanje (dakle zadovoljstvo, zbog trenutnog odlaganja bola) ali dugoročno gledano od toga nemamo nikakvu dobit, jer naši problemi ostaju nerešeni, a kako vreme prolazi naš strah da se suočimo sa sobom i sopstvenim problemima raste i nagriza nas iznutra.

Zašto „pozitivno mišljenje“ često ne funkcioniše?

Iz nekoliko razloga. Prvo, često naše pozitivno mišljenje nije u vezi sa realnošću, dakle nije realistično, život nas demantuje i mi ubrzo shvatamo da se stvari neće promeniti samo zato što mi to želimo (a ništa ne preduzimamo u isto vreme).

Drugo, često ne verujemo u to što mislimo iako je to pozitivno. Ideje u koje ne verujemo, iza kojih ne stojimo svojim bićem, ideje koje ne osećamo (ideje koje nemaju prateću emocionalnu reakciju) nas ne mogu dovesti do promene. Čak šta više, nekada se trudimo da mislimo pozitivno a u isto vreme (negde u pozadini) čvrsto verujemo baš suprotno, mislimo negativno i pesimistično, imamo loša predviđanja, obezvređujemo sebe i sl. I onda kad shvatimo da pozitivno mišljenje često ne dovodi do onoga što želimo, duboko se razočaramo.

Takođe, jedan od razloga zašto su ljudi (iako su po svojoj prirodi i racionalna bića) skloni da poriču realnost, jeste i činjenica da se nekada stvari u životu odvijaju upravo na onaj način kako mi to želimo, dakle pozitivno, što posledično dovodi do jačanja uverenja da je to posledica naših želja i nekakve „magijske moći“ naših misli i osećanja. Ali istina je upravo suprotna. Naše misli mogu uticati jedino na naša osećanja i ponašanja ali ne i na događaje u spoljnjem svetu, naše misli imaju veliku moć da utiču na nas same ali opet ne na neki magičan način. Ako sebe primoravamo da mislimo pozitivno, postoji opasnost da se brzo razočaramo (a ponekad i obezvredimo) kada se stvari ne odvijaju onako kako mi to želimo. Dakle, to često ne koristi.

Šta je alternativna pozitivnom mišljenju?

Pa šta je onda alternativa, da mislimo negativno i pesimistički? Naravno da ne. Jedina prava alternativna tzv. „pozitivnom mišljenju“ jeste racionalno mišljenje. Dakle, pozitivno mišljenje će vam doneti dugoročnu korist samo ako je pored toga što je pozitivno ujedno i racionalno (odnosno realistično, logično i samopomažuće). Racionalnost je jedan deo ljudske prirode, svako od nas veći deo svog života razmišlja i ponaša se racionalno, ali ne uvek, jer su ljudi zbog drugih aspekata ljudske prirode (kao i raznih uticaja vaspitanja i kulturnih normi) skloni da razmišljaju, osećaju i ponašaju se iracionalno.

Misliti racionalno znači biti realističan, ne zatvarati oči pred činjenicama, lošim stvarima koje se događaju pred našim očima, prihvatati i suočiti se sa životnim nedaćama, ma koliko one ponekad bile bolne. Misliti racionalno, znači misliti na način koji nam koristi, koji nam pomaže da ostvarimo svoje ciljeve, ispunimo svoje želje i osećamo se što je moguće bolje. Misliti racionalno znači i misliti logično. Na primer, ako Ja želim da drugi ljudi budu dobri i pristojni prema meni jer sam Ja većim delom dobar i pristojan prema njima iz toga nužno ne proizilazi da tako i mora biti, misliti da ako nešto želiš tako mora i biti, ne samo da je iracionalno, štetno i samoosujećujuće već je i nelogično, ovakva vrsta zaključka ne podleže pravilima logike.

Zašto je poželjno misliti racionalno?

Zato što je takva vrsta mišljenja samopomažuća, jer nam pomaže da poštedimo sebe nepotrebne patnje i da od svojih frustracija, bola i nezadovoljstva ne skliznemo u depresiju, očaj, hronična strahovanja i patnju. Može se reći da je bol neizbežan (jer su frustracije sastavni deo života) ali je patnja ipak stvar izbora. Onaj ko ne želi da pati, suočiće se sa bolom, frustracijama i životnim nedaćama i nastojaće da pronađe rešenja za svoje probleme, jer svaki problem ima neko rešenje (ali nažalost ne uvek i idealno rešenje). Za suočavanje sa životnim problemima nažalost nije dovoljna samo dobra volja, želja i pozitivno mišljenje, potrebno je pre svega biti realističan, racionalan, sagledati stvari iz više uglova, razmisliti o mogućim alternativama, tragati za rešenjima i uporno, hrabro i dosledno ulagati napor da promenimo naše iracionalne ideje (kako u mislima tako i praksi) koje nam donose mnogo više štete nego koristi. To je lako reći, ali sprovesti često nije lako, ali je svakako moguće.

Misliti racionalno ne znači biti hladan i nemati osećanja, istina je baš suprotna. Ako neko razmišlja racionalno on ponekad može biti tužan, zabrinut, nezadovoljan, čak i veoma frustriran (a ponekad i srećan, radostan, zadovoljan) ali ne i depresivan, preplašen, besan i očajan. Racionalno razmišljanje nas može poštedeti destruktivnih osećanja poput depresije i panike, koja nam nanose bol i sprečavaju nas da ostvarimo željene ciljeve. Misliti racionalno ne znači odreći se svojih osećanja (bilo prijatnih, bilo neprijatnih) već samo znači odustati od iracionalnih zahteva koji počinju sa treba, mora, neophodno mi je i sl., i te apsolutističke zahteve zameniti očekivanjima, željama i preferencijama. Na primer, ako nešto želimo i očekujemo (čak jako želimo) neće nam biti svejedno ako se naše želje ne ostvare, ali ako razmišljamo racionalno a stvari se ne odvijaju onako kako smo očekivali, bićemo samo razočarani, može nam biti žao, možemo biti čak i frustrirani (ponekad i veoma frustrirani), ali kada ta osećanja prođu, počećemo da konstruktivno razmišljamo kako da rešimo problem i ostvarimo svoje želje ili pak promenimo svoje ciljeve. Ali ako razmišljamo iracionalno, po prinicipu, ovo mi je nepohodno, bez toga ne mogu da živim i zato to moram imati, kada to nešto što mislimo da nam je neophodno ne dobijemo, osećaćemo se besno, depresivno ili ćemo se uspaničiti, što će značajno smanjiti naše kapacitete da nešto konstruktivno preduzmemo i rešimo probleme koji nas muče.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

11 komentara na: “Zašto „pozitivno mišljenje“ često ne pomaže u rešavanju emocionalnih problema?

  1. Ekonomistkinja says:

    Tacno tako. Pozitivno misljenje ne resava probleme, nazalost. 🙂 Ja radim da resim svoje probleme – zvane ispite i ucim, ali padoh nekoliko ispita. Sto jako lose utice na moju psihu, jer mi se to do sada nije desavalo, ali trudim se da pozitivno mislim da bih nastavila dalje. 🙂

    • Nela says:

      Lepo kaze dr da ne treba da mislite pozitivno! Nego racionalno! Šalim se, naravno, mada ja mogu da ga demantujem celim svojim životom! Želeti nešto ne znači dići sve četiri u vis, što se kaže, nego ići ka tom cilju sa osećajem da će to tako i biti. Ako misliš da ćeš nešto uspeti-u pravu si! Ako misliš da nećeš-u pravu si! To dovoljno govori, pozdrav, Nela. P. S. Malo je promašena tema, znam šta je hteo da kaže, u stvari je mislio na iracionalno misljenje a ne na pozitivno….

  2. pancamo says:

    Ja imam jedan veliki problem i utice na moju psihu i u vecini slucajeva utice na moju vezu sa djevojkom…Preopterecen sam crnim mislim,ne znam ni sam zasto i sta me je to navelo da imam te misli(vjerovatno stvari u zivotu sto su mi se desavale). Paranoican sam dosta i imam osjecaj da ne vjerujem ljudima (djevojci pogotovo) ne znam zasto ali jednostavno je tako…Ona je trenutno na moru i ja sam preopterecen stvarima tipa da li ce me prevariti, da li me laze itd. I na sve gledam negativno samo u rijetkim slucajevima se desi da mislim pozitivno. I ovo bih da napomenem, a ne znam kako to da nazovem…npr. kada se kupam i uzimam sampon u ruke iste sekunde mi se vrti misao u glavi “ ako se okupam ovim samponom desice se nesto lose, raskinuce djevojka samnom ili sl.“, sta god da pocnem raditi uvjek mi se to vrti u glavi, ne znam zasto i sve mi se cini da nikad necu biti srecan, da sreca mene zaobilazi…e tako se meni vrti vec 4-5 godina.

    • Nela says:

      To se zovu prisilne misli, imaš malo opsesivno kompuzivnog u sebi-kažem malo jer te ne poznajem i naravno ne znam u kojoj meri . Kao sto sam kazes, a i svi mozemo da zakljucimo, sigurno ti takve misli ne donose nista dobro -na prvom mestu zdravstveno a potom i emotivno i socijalno. Svaki covek ima malu dozu opsesije i ritualnosti, cak i tog tzv.mističnog mišljenja, tipa ako prebrojim stepenice i broj bude neparan desice mi se nesto lepo ili obrnuto…Probaj malo da se relaksiras, opustis, da kazes sam sebi Sta bude biće ili Ko zna zašto je to dobro….da ne brineš previše i da zauzmes malo optimističniji pogled na život, nemas sta da izgubiš. Nije sve ni u realističnom, racionalnom ni logičnom, jer ako svi, svesni ljudi znamo, a sto je i sigurno, da ne kazem racionalno, da cemo na kraju umreti, kakvo je onda logično objašnjenje da treba da budemo vredni, konstruktivni, srećni i veseli u životu. Po logici onda ništa nema svrhu. Sad bi mnogi reagovali na uobicajen nacin da su deca ta koja…tralala…ali ima ljudi koji ili nisu dobili decu ili su bolesna, stradala…Da ne pitam koliko nas zna nesto o svojim pradedama i prabakama…pa kako onda živimo kroz potomke? Putem dnk-jako depresivno…Ali uvrezeni stavovi na Balkanu nikom nisu doneli dobro, pa neće ni ovaj tekst. Kod nas ima toliko bolesnog u kolektivnom misljenju da nije ni cudo sto je vecina zastrasena i zivotom i zivotnim situacijama. Nemoj da se smejes, posle ćeš plakati!!! Ili Ako sanjaš nešto lepo, u stvarnosti će ti se desiti ružno…itd.Opusti se i uživaj pa sve laganica…sve najbolje!

  3. JM says:

    E upravo ovo je meni doprinelo da mi se anksioznost poveca, citanje na temu pozitivno razmisljanje tj. o zakonu privlacnosti. Nekima to verovatno pomogne , a mene je jos vise uplasilo jer sto sam se vise trudila da razmisljam pozitivno to su mi se vise motale lose misli, sto me je jos vise cinilo anksioznom jer nisam mogla da skontam zasto to ne mogu da kontrolisem ikako to drugi mogu, a ja ne. Onda sam pocela da mislim da mi se sve desava zato sto to svojim mislima prizivam tako da sam pocela sve da analiziram i da u svemu trazim svoju odgovornost ne bitno da li je dobro ili lose. Citala sam o moci misli tj da ako o necemu mislis to ti se i desava bez obzira na tvoju volju i da to MORAMO da kontrolisemo tj. da nadjemo nacin da mislimo samo pozitivno da bi se to i desavalo. I ja sam sad sludjena… Da li je moguce da razmisljanjem o nekim situacijama zaista prizovemo manifestaciju istih, npr. ako imam strah od necega pa da se razmisljanjem o njemu on i ostvari? Ja sam se toliko opteretila da sto se vise trudim da o tome ne razmisljam, pokusavam da to preokrenem na pozitivno, pokusavam da se usredsredim na nesto drugo – nema sanse. Jedan strah ode, drugi dodje, onda strah od straha pa u krug…

    • Mimi says:

      Sve to sto pitas jeste zakon privlacnosti to nije nesto sto samo sednes par dana gledas i kapiras 🙂 . Potrebno je vremena. Pa negativne misli su i uzrok problema. Ali nista nije problem dok to sama ne kazes da jeste… Nista ne ide na silu, i ti strahovi nisu dosli preko noci, prisilno zaboravljanje ne ide , time samo potiskujes emocije. Jer zapravo emocije cine da se osecas tako kako se osecas…

    • FunGuy says:

      @JM
      RAZUMEM TE U POTPUNOSTI. U istoj sam situacili ili slicnoj i znam da si ovo napisala pre dve godine, ali sad pisem ovo zbog ljudi koji prolaze kroz iste probleme. Isto sam proucavao taj zakon privlacnosti i pozitivno razmisljanje oko godinu ipo dana otprilike, gledao videe, citao knjige od tih ljudi koji se bave time, procitao Tajnu, Trazi i Dobices od Ester Hicks i jos dosta drugih… Zelim da kazem da sam negde u februaru ove godine i ja imao napade panike i bio u dubokoj depresiji, anksiozan, imao opsesivne misli i osecao se jako jako lose. Bukvalno sam lezao skoro dve nedelje, jeo na silu, imao svakodnevne panicne napade… budio se u panicnim napadima, tesko spavao, budio se pre zore u panici… Onda sam odlucio da se obratim za strucnu pomoc, psihoterapeuta tacnije i tada je pocelo da mi bude bolje. Zelim da kazem da sam eliminisao napade panike uz pomoc terapeuta, depresija je prisutna ali sve manje, ugl imam jos nekih porodicnih pitanja da resavam koji su najverovatnije i bili uzrok svemu ovome, a okidac stres. Zelim jos da kazem da sam tek napunio 18 godina i sve ovo me je zadesilo dok sam jos imao 17… to je strasno kad se desi coveku pogotovo kada naidjete na nerazumevanje od strane najblizih, mene konkretno moj tata ne razume nista, ali sada idemo na zajednicke razgovore i nadam se da ce konacno ukapirati sta mi se desilo i podrzati me i pomoci mi u svemu ovome, jednom drugu u kojeg imam poverenja sam i ispricao svoju situaciju, ali evo tek nakon nesto jace od mesec dana i to zato sto me je on sam pitao zasto ne dolazim u skolu u poslednje vreme. Mogao bih se ovako raspisati do sutra, ali kljucno je to da je potrebno potraziti strucnu pomoc ako ste u depresiji, pogotovo ako ste u depresiji, a primenjivali ste sve ovo vezano za pozitivno razmisljanje i zakon privlacnosti, jer oporavak je moguc evo ja ovo sve pisem zbog ljudi koji prolaze kroz slicne stvari, a kako vidim bice nas sve vise takvih jer se taj „Zakon privlacnosti“ siri nenormalnom brzinom i ljudi su sve skloniji da mu pribegavaju jer garantuje promene bez nekog velikog zalaganja, a verujte mi ako ste prolazili kroz traume u ranijem zivotu kao sto sam prolazio ja, mozete misliti da ste resili sve svoje probleme iz proslosti primenjivajuci to pozitivno razmisljanje, ali ako ih stvarno ne resite vi cete ih samo potisnuti i oni ce jednom morati da isplivaju na povrsinu, a naravno ne zelite da vam se to dogodi kao sto se dogodilo meni i ovoj devojci sto je napisala pre mene. Ovim ne zelim da kazem da je zakon privlacnosti i to pozitivno razmisljanje lose, kome sluzi neka ga koristi samo napred, ali ne resava probleme naprotiv moze vas uvesti u jos veci problem. Ovo vam sve pisem iz licnog iskustva i zbog ljudi kojima ce ovo pomoci kad procitaju. Javite se za strucnu pomoc ako prolazite kroz isto, nije sramota potraziti pomoc, nije sramota ni ne potraziti ali je velika steta propustiti zivot i ne uzivati u njemu. 🙂

      • FunGuy says:

        Da ispravim samo ovu poslednju recenicu da neko ne protumaci pogresno, hteo sam reci „Nije sramota imati problem, ne snalaziti se u svom životu, biti zbunjen. Nije sramota ni ne preduzeti ništa i pomiriti se sa “sudbinom”. Nije sramota ali je velika šteta.“ ovo su reci jedne nase psihologinje

  4. Tatjana says:

    Napokon da neko racionalno i pošteno a javno kaže nešto o ovome. Sjajno i hvala Vam!
    Ne bežimo od pozitivnih misli, naravno, ali nemojmo se ni zaluđivati i sve lečiti tzv pozitivnom psihologijom i bežati od realnosti. Život i sve što ga čini traži od nas da ga promislimo, živimo, učimo…

  5. Sandra says:

    Lepo objašnjeno. Bravo!
    Pokazalo se da „nove teme“ sve više ljudi počinje da interesuje. Mnogi su gledali na sve oko sebe sa negativnim stavom. Bili su u krajnosti jednoj, sad odlaze u drugu krajnost-pozitivno mišljenje. Sledeći korak bi trebao biti izdići se iznad ta dva i posmatrati sve bez tumačenja na negativno i pozitivno. U svakoj situaciji se mogu naći dokazi za pozitivno i negativno. A što bismo tumačili kad možemo da prihvatimo i svesno da u trenutku činimo ono što nam „dođe“. Jeste me napatio ZP, ali je bio stepenik za dalje. Nije mi ni ranije bilo sjajno, da jeste- ne bih postavljala toliko pitanja o životu i psihi. Ranije sam za svoj život krivila druge, sad posmatram sebe u odnosima sa drugima i preuzimam odgovornost za svoj život. Kada imamo mir u sebi kakav god da je nemir napolju taj mir ne može da naruši. Meni su bile potrebne tri godine konstantnog čitanja, primena, istraživanja, osveštavanja, gledanja da bih došla do spoznaja šta su misli, emocije, svest, promatranje, sadašnji trenutak. Nije bilo lako i mislila sam da ću poludeti, pokušavala sam odustati, ipak nisam, ali ova iskustva su vredela. Plakala sam, smejala se, vrištala, igrala, pevala, besnela, iskusila toliko toga, a život i jeste niz iskustava. Da nam nije svih dualnosti kako bismo spoznali sebe i prevazišli stanja koja nemaju smisla.I nastavljam dokle god da dišem. I kada bi svi odustali od mene, ja od sebe ne odustajem. Da, deluje sve da nema smisao, možda i nema, možda treba mi da ga stvaramo iz trenutka u trenutak. Jer nema šta drugo da se radi 😀

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *