Praktični saveti za prevladavanje napada panike

U našoj zemlji postoji dosta ljudi (naročito mladih osoba starosti između 20 i 30 godina) koji pate od tzv. napada panike, veoma neprijatnog, ali potpuno bezopasnog i rešivog emocionalnog problema. Ovaj tekst predstavlja nastavak teksta Napadi panike” koji se nalazi u sekciji Emocionalni problemi. Pre nego što pročitate ovaj tekst preporučujemo da prvo pročitate gore pomenuti tekst. U tom tekstu ukratko smo opisali šta su napadi panike, kako se manifestuju, kako nastaju i koji su tipični simptomi. Da bi ste se rešili napada panike jednom zauvek morate promeniti vaš način razmišljanja i ponašanja u situacijama u kojima ste do sada osećali strah. Jedini način da se rešite straha jeste da se sa njim suočite, oči u oči. Pokušajte da primenite sve dole navedene strategije za suočavanje sa strahom,primenjute ih uvek i u svakoj prilici, budite dosledni i uporni. Na početku biće vam teško, ali kasnije će vam biti sve lakše i lakše jer će vas strah prolaziti sve brže i brže. Budite strpljivi, istrajni i dosledni.

Praktične strategije za prevazilaženje napada panike

Sada ćemo izložiti neke praktične strategije kako da na pravi način samostalno pristupite rešavanju napada panike, odnosno kako da se suočite sa strahom od sopstvenog straha. Neke od tih strategija su:

Kada se ponovo nađete u situacijama u kojima ste doživeli napade panike, umesto da i dalje sebe samozastrašujete vašim strašnim mislima, recite sebi nešto što će vas ohrabriti, poput rečenica:

Ovo što osećam je samo strah, strah je neprijatan ali nije opasan, sačekaću da me prođe.

Ove neprijatne senzacije koje osećam su bezopasne i samo su neprijatne, ja to mogu da podnesem.

Ne moram nigde da bežim, ovo što osećam je samo strah koji sam doživeo/la mnogo puta do sada i znam da će me proći, ostaću ovde jer ja to mogu da izdržim.

To što se plašim nije znak ludila niti početak neke telesne bolesti, to je samo strah, sačekaću da me prođe.

Ne moram da se kontrolišem, strah će proći, nije moguće da izgubim kontrolu nad sobom.

To što se plašim i osećam bespomoćno ne znači da sam slab/a ili bespomoćan/na, to je samo osećaj koji će me proći, sačekaću da prođe.

Nije sramota plašiti se, drugi ljudi neće ni primetiti kako se ja osećam. Čak i da neko primeti da sam uplašen/na to ne znači da sam ja neadekvatna ili poremećena osoba.

Pokušajte da sami osmislite svojim rečima neku ovakvu rečenicu koja će vas ohrabriti u trenucima kada se plašite. Kada to učinite možete je naučiti napamet ili zapisati na parčetu papira koji možete uvek nositi sa sobom u džepu. Dok čekate da vas strah prođe ponavljate u sebi neku od tih rečenica. Izaberite rečenicu koja vama lično najubedljivije zvuči i koja je bliska vašem načinu razmišljanja i upravo tu rečenicu uporno ponavljate sebi kada doživljavate strah. Neka vaša rečenica bude što kraća i laka za pamćenje.

Kako da smirite napad panike uz pomoć disanja?

Dok sebi govorite neku od ovih rečenica, primenjute istovremeno tehniku abdominalnog disanja (opisanu u tekstu Abdominalno disanje”, u sekciji Emocionalni problemi). Primenom ove tehnike uvešćete sebe u stanje relaksacije i otklonićete neprijatne simptome otežanog disanja koji se javljaju kada se uplašite.

Šta da radite sa neprijatnim simptomima panike?

Kada osetite neprijatne telesne senzacije koje predstavljaju telesnu komponentu straha (ubrzan srčani ritam, otežano disanje, znojenje, vrtoglavice i sl.) nemojte ih suzbijati, nemojte se boriti i suprotstavljati ovim senzacijama (tako što će te naprezati mišiće i stvarati dodatnu telesnu napetost), već samo sačekajte da one prođu. Ako prestanete sebe da opterećujete strašnim mislima vaše telo će se smiri samo uz sebe. Nemojte biti nestrpljivi, sačekajte da se vaše telo samo smiri, vaše telo ima svoje prirodne i automatizovane mehanizme za to i vaša kontrola nije potrebna. Što više pokušavate da kontrolišete vaše telo to sve više povećavate navedene neprijante senzacije i strah koji imate povodom njih.

Šta raditi u situaciji kada se javi napad panike?

Nemojte nikada napuštati situacije u kojima osećate strah, jer strah koji osećate nije posledica situacije u kojoj se nalazite (npr: autobus, lift, mesta puna ljudi, zatvoren prostor itd) već posledica vaših misli u toj situaciji. Ono čega se stvarno plašite nikada nije situacija u kojoj doživljavate napad panike, već ono što vi zamišljate da bi vam se moglo desiti u toj situaciji. Vi se zapravo plašite vašeg straha jer pogrešno verujete da možete izgubiti kontrolu nad svojim telom ili umom, što se u stvarnosti nikada ne događa. Zato ostanite u toj situaciji dok god strah ne prestane. Kada strah prestane ostanite u situaciji još neko vreme, kako bi ste stekli iskustvo boravka u takvim situacija bez straha. Svaki put kada napustite situaciju u kojoj osećate strah vi zapravo pojačavate i održavate strah, zato nemojte bežati, ostanite i primenite gore opisane strategije mišljenja i ponašanja.

Prepoznajte vaša izbegavajuća ponašanja, strategije koje ste do sada primenjivali da bi ste izbegli situacije u kojima ste doživljavali napade panike (npr: vožnja taksijem, izlazak iz autobusa, prelaženje mostova peške, napuštanje zatvorenih prostorija, nošenje lekova sa sobom itd). Otkrite koje su vaše izbegavajuće strategije i nemojte ih više primenjivate. Prestanite da izbegavate, počnite da se suočavate sa vašim strahom na način koji je gore opisan. Glavni mehanizam održavanja straha je upravo njegovo izbegavanje a rešenje je isključivo suočavanje. Svaki put kada izbegnete neku situaciju u kojoj ste se osećali uplašeno vi samo ponovo pojačate svoj strah, to je kao da sebi kažete: Moram odmah da pobegnem odavde jer ne mogu da podnesem ovaj strah. Ovakvo uverenje vas dodatno zastrašuje a zapravo je potpuno netačno, da li ste ikada probali da ostane u datoj situaciji dok vas strah ne prođe? Da li ste testirali hipotezu da ne možete da izdržite strah koji osećate u nekim situacijama, niste? Probajte!

I na kraju, budite uporni i strpljivi u primeni ovih strategija. To je lako reći ali malo teže ostvariti u praksi, ali ipak ne odustajte, jer vi to možete. Mnogi su to učinili i uspeli. Nemojte propustiti ni jednu priliku da se suočite sa vašim strahom od straha, svaki put kad u tome uspete strah će postajati sve slabiji i slabiji i nakon dovoljnog broja ponavljanja strah će se sve ređe javljati, zato reskirajte jer nemate šta da izgubite, sem straha naravno. Ako vam se desi da nekad odustanete i opet napustite neku od situacija u kojoj se plašite, nemojte očajavati i sebe bespotrebno obeshrabrivati, pokušajte sledeći put ponovo.

Na kraju želimo da napomenemo sledeće: navedene praktične strategije za samostalno prevladavanje napada panike preporučljive su samo za osobe kod kojih ova vrsta problema ne traje dugo (više godina) i kod osoba koje ne pate od dodatnih psihičkih i/ili telesnih smetnji, u takvim slučajevima najbolje je ipak da se obratite nekom od stručnjaka za mentalno zdravlje kako bi ste uspešno i uz pomoć stručnjaka rešavali ovu vrstu problema.

Ako želite da sami naučite kako da uspešno i zauvek prevaziđete napade panike poručite moj program za uspešno prevazilaženje napada panike koji može pronaći ovde

Ovaj program je do sada pomogao stotinama ljudi da se uspešno reše panike, anksioznosti i agorafobije.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com


Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

133 komentara na: “Praktični saveti za prevladavanje napada panike

  1. jeca bg says:

    sjajni saveti,lecim se od toga ali do sad nista…sada prvi put razmisljam da promenim psihijatra i ustanovu u kojoj se lecim

    • Mario says:

      Probaj biti sam sebi doktor.. I ja se lecim ali sam i bez lekova. Veruj bice ti bolje samo radi kako je napisano.. Ako zelis da pisemo o tome vi posote slobodno na gmail ili na facebook Mare Majstor

      • Kenan Debelac says:

        Mozemo razmjeniti par poruka da vidim koji su vasi simptomi i koji su moji…pa da razmjenimo iskustva…ja nisam siguran da li imam taj panicni napad ili anksioznost..ali znam da nisam dobro a nalazi su mi svi dobri 🙂 kenandebelac@gmail.com

      • Mirjana says:

        Ja nemam pojma Sta me snaslo pre Par Dana sam imala jak bol u grudima Sa leve strane desilo se da Pri uzdahu ziga probada i Sve je bilo Teze i Teze disati nazvao Mi je muz hitnu Kad su dosli odma su me prikopcali na ekg i merac pritiska tad je pocelo da Mi se vrti u glavi pocela sam se sva tresti i ako je u stanu normalna temperatura pocelo je ubrzano disanje imala sam osecaj da se gusim i odjednom poceo aparat pistati secam se da je Sa zelenog preslo na narandzasto Pa crveno prikopcli su Mi masku Sa kiseonikom i nesto u venu neku infuziju Kad je hitna krenula Za bolnicu jos jednom sam imala taj isti osecaj i isto Sve i posle jedan Sat se Sve smirilo pregledali su Mi jos jednom srce snimili pluca Komplet krvnu sliku i Sve je ok diagnoza napad panike a niko Mi nije rekao Od cega To dolazi Kako To regulisati itd prvi put Mi se To dogodilo i nimalo nije prijatno iskustvo nesmem Ni da pomislim Sta bi bilo da sam bila sama Sa decom u stanu jer sam skoro pala u nesvest Mozes li Mi pojasniti kako da budem sama sebi doktor obratila sam Ti se na fb nadam se da nisam pogresnoj osobi pisala Unapred Hvala ! Mirjana

        • Ivana says:

          Draga Marija ne smes o tome da razmisljas sta bi bili kad bih bilo,to se desilo,proslo ako razmisljas da li ce opet doci tesko tebi veruj u dan sudbine a ne u bolesti jer imam drugaricu koja je zaista bolestna i ne dozvoljava da joj se to vidi na licupobedjuje sve

  2. Marija Ub says:

    ovo su zaista sjajni saveti.ja sam anksiozna,pocela sam sa terapijom sa svojim neuropshijatrom pre mesec dana.konstatovala mi je tegobe iz anksiozno-depresivnog domena,uvela mi je terapiju bromazepanom i eliceom,minimalnim dozama.zaista sam mnogo vise voljnija,ali kao da tek sada shvatam sta mi zapravo smeta.to je zatvoren prostor.tada postajem uznemirena,konfuzne misli,strah da ne poludim,vrtoglavice,podrhtavanje celog tela.mislim da ce mi ovi saveti pomoci.

    • sarah says:

      ja imam isti takav problem bil mi mogla pomoci da mi kazes kako se lijecis od toga..ja imam napade kada izlazim van i kad sam u kaficu pocnem se tresti najvise glava .jel postoje neki lijekovi za smirenje al bas da su dobri da mi bude lakse..molim vas pomozite mi

      • Ivana says:

        Da postoje,a jer kod tebe postoje doktori,cega se stidis da odes i lepo potrazis pomoc,samo pozitivno misljenje pobedjuje sve kada naidje napad recimo sta ako padnem,srusim se itd sama sebi odg,sta ako padne ako umer nista sunce ce opet sijati,par puta u sebi izgovaras to i naravno videces da ce sve biti ok

    • DEJAN says:

      Godinama imam probleme sa panicnim napadima.U prvo vreme imao sam sve gore navedene simptome i to je trajalo sigurno par godina.Tada sam odlucio da se obratim psihijatru i odmah mi je dala da pijem Seroksat i Rivotril.Terapija je trebala da traje 6 meseci,međutim sticajem okolnosti,prestao sam posle 3 meseca.Tada sam se osecao fantasticno.
      Nakon izvesnog vremena,napadi su ponovo poceli i onda sam postao sam svoj lekar.Poceo sam samoinicijativno da pijem samo po jednu cetvrtinu Rivotrila ujutru,kada se probudim i to mi je omogucavalo da funkcionisem,mogu reci,skoro normalno,kao i “sav normalan svet“…
      Bilo je perioda kada po 10 dana nisam popio ni tu cetvrtinu ali vec jedanaesti dan sam morao da pribegnem leku…
      Imam 40 godina,a to traje vec punih 9 godina.Sada svako jutro pijem po cetvrtinu Rivotrila i to mi omogucava da normalno funkcionisem.Stavise,organizam se navikao i bez problema uvece,ponekad kada je neko slvlje,napijem se kao stoka ali sam primetio da posle vecernjeg konzumiranja alkohola,ujutro moram odmah popiti pola Rivotrila jer ako zakasnim,napad pocinje…
      Prenosim moje iskustvo jer mnogima lekovi ne pomazu ali ja sa Rivotrilom funkcionisem skoro normalno iako pijem minimalnih polovinu i to samo ujutru.
      A moji napadi panike su inace veoma,veoma intenzivni i svaki put,kao da je poslednji…
      Ako neko zeli da razmeni iskustvo,slobodno neka pise na mail jer nekim savetima sigurno mogu pomoći.
      terracotta015@gmail.com
      Srdacan pozdrav svima!Dejan.

  3. Sladjana says:

    U petom sam mesecu trudnoce,patim od anks. i pan. napada oko 2 god.Taman sam naucila da prevazidjem strah i uzivala sam u trudnoci dok mi se pre nekoliko dana nije desio napad da mi je ruka utrnula…Bila sam preplasena,dodatno i zbog bebe i sto nista nisam smela da popijem.Od tada se vratila anks. i ne pusta me strah po celi dan…Sta da radim?Osecam se bespomocno,zelim da sve bude po starom….Pomozite

    • zlaja says:

      pozdrav svima.ovako imam 30 god i borim se ovim neugodnostima skoro 4 god,realno mislim da mi se ovo dogadja zbog prevelikog stresa u djetinstvu i razvoda mojih roditelja,ali svejedno nije bitno ko je kriv nego kako da se rješim toga. Prvi napad mi je bio uzasan,lupanje srca i osjecaj kao da umirem …uglavnom nisam znao di sam,oblio me znoj itd….nakon toga napadi panike su se počeli javljati sve cesce…dok jednog dana nisam popricao sam sa sobom i reko sam sebi da to umisljam,nakon toga napadi su se smanjili ali je ostala ta jeb… anksioznost 🙂 pa se javlja skoro svakog dana a simptomi su: znojenje ruku i nogu,neke lose misli,smetaju mi drugi ljudi kad su raspoloženi,nekakva nelagoda od javnih površina,neki strah od drugih ljudi kako ce me ocjenit,pritisak u glavi i zujanje i pucketanje u ušima. I neki dan sam procitao da se anksioznost i depresivni poremecaj moze lijecit GOSPINOM TRAVOM… tabletama ili čajem….nisam probao još ali sutra odmah u apoteku…pozz svima i sretno

      • sarah says:

        Zlaja, i meni se tako desava sve isto..ja sam kupovala lijekove za smirenje ali nisu mi pomogli ..i dalje mi se to sve desava sve tako kako si ti naveo..ne znam sta da radim..imas li ti neki savjet jesi li poceo sta koristiti a da je ucinkovito molim te da mi napises sta da i ja probam .molim te nadam se da cu dobiti odg .

      • Olja says:

        Sve to mi se isto desavalo….cak sam isla i na ultra zvuk srca i nosila holter… Sve je u redu. Kad su prestala lupanja pojavile au se mracne misli…i sad od juce kako su prestale mracne misli opet se pojavilo lupanje i nelagoda u grudima i otezano disanje…traje otkad se probudim…vec je svima muka od mene kuci…da li caj od gospine trave stvarno pomaze?

  4. Vesna says:

    Pridružujem se komentarima, jer već godinama patim od panike, a nisam ni znala šta je to, osećala sam sve ove simptome, ali ih nisam prepoznala kao paniku, već sam mislila da ja samo to nešto fantaziram, tako su mi svi i govorili, jer nemam nikakvih problema u životu pa sama sebi stvaram problem da bi bila interesantna.
    Uglavnom sam se sama lečila bromazepamima, samo su mi oni pomagali, jer me je bilo strah od drugih lekova, i tako je to trajalo godinama. Međutim, sada je to postalo učestalo, maltene svaki drugi dan, ili ako pokušam da izađem iz grada, odmah krene gušenje, aritmija, svi gore navedeni simptomi.
    Tako sam rešila da odem kod lekara i danas sam napokon otišla, rekla mi je da sam zakasnila, da sam trebala ranije da dođem i da ne mogu više sama da se izlečim, već je potrebno da pijem lekove 6 meseci do godinu dana, prepisala mi je eliceu i ksalol ujutru a bromazepam uveče, najminimalniju dozu koju će mi kasnije povećavati, jer nemam drugog leka.
    Naravno to me je još više uplašilo. Užas, začarani krug, otkud znam kako ću da reagujem na te lekove.
    Vidim da ima puno, stvarno puno ljudi koji pate ovo isto što i ja i to je baš uznemirujuće, zar zaista nema pravog leka za sve nas, zar zaista nema doktora koji bi nas izlečio, danas kad ljudi idu na mesec da bi popili kafu, mi patimo od panike, koja zapravo i nije prava bolest, već izmišljena. I to još gore, sami smo je sebi izmislili.
    Želim vam svima brz oporavak i ljubim vas sve.

    • sarah says:

      Vesna, da li ste vi te lijekove koje vam je preporucio doktor koristila i kako se osjecas sad..da li ti ej to pomoglo..ja imam 26 g i to mi se desava vec 3g prve godine je bilo malo i sad mi se to desava nenormalno ..kad izlazim u grad pocnem drhati trema me neka uhvati..ne znam ne zelim da se to desava a desava mi se kako da to prestane? da li ste vi nasli lijek za to..molim vas da mi pomognete ili ako postoje neki dobri lijekovi koji ce pomoci da prestanu ovi simptomi recite mi..unapirijed hvala.

  5. zoka says:

    Ja sam shvatila da imam neki problem sad pocetkom ove god. Ali sam mislila da imam neku bolest ili problem sa srcem ili pritiskom. Ali sam posle shvatila da su to napadi panike. Imam tek 25god…i nmg da verujem da tako mlada osobaa moze to sa ima…Osecaj je uzasan i sto je najgore…dodje nenajavljen…

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana, mnogo mladih osoba ima napade panike i to nije nista neobicno. Dobra vest je sto se panicni napadi uspesno prevazilaze uz adekvatan psiholoski tertman . Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti kako bismo Vam pomogli u resenju ovog problema. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic,dipl.psiholog

      • ivan says:

        Imam 37 godina i bavim se veoma rizicnim poslom(MUP)od kraja avgusta ove godine do dana danasnjeg sam imao preko 30 napada panike svi simptomi koje su gore navedeni su mi se desavali.Pocelo je kada sam bio na moru zadobio sam prehladu na terasi sam jedne veceri sedeo sa prijateljima do ranih jutarnjih sati ubila me promaja sledja u levo rame i vrat kao sto rekoh prehladio sam i 8 dana sam neprekidno bio ili u sobi ili na toj famoznoj terasi dok su se moji prijatelji zezali na plazi i u vecernjim satima u provod po Budvi,jedva sam cekao kad ce da se zavrsi odmor da dodjem kuci u svoj grad u svoj stan,kada sam krenuo sa odmora tog dama sam dobio prvi napad starh kako cu da se dovezem do kuce kako cu da predjem toliki put,nekako sam uspeo posle skoro 17 sati voznje stigo sam kuci koja je bila udaljena 500 km od Budve,sutra dan kada sam ustao mislio sam da je to sto mi se desava samo posledica jake prehlade da me boli vrat,glava i rame medjutim tog istog dana sam dobio novi napad po meni najgori ikada u zivotu,osecaj da ce srce da mi stane da cu da umrem itd,misim da znate ocemu pricam.
        Naravno lupanje srca nedostatak vazduha poviseni pritisak 140sa 85 mislio sam da mi sa srcem nesto nije u redu iako imam kontrole svakih 6 meseci u Durmitorskoj svi parametri mog fizickog stanja su bili u redu za moje godine i fizicki izgled,zato mi nije bilo jasno zasto mi se sve to desava iako na pregedima mi je uvek sve u redu.Tipicno za mene takvog kakav sam nisam hteo da idem kod lekara iaku u porodici imam lekara nisam hteo cak ni da komentarisem sta mi se desilo.Poceo sam da radim i nakon 15 dana napad je bio malo slabijeg inteziteta nego prvi i to na poslu,ljudi moji pa ja nisam znao gde cu sa sobom i naravno na insistiranje kolega odmah su me odvezli u Hitnu i tamo uradili EKG merili pritisak i otkucaje katastrofa 160 sa 90 i otkucaji 135 u minuti,dali mi „koktel“injekciju posle pola sata mir i pritisak 128 sa 78 otkucaji 78,Sutra dan kompletaan pregled od krvne slike,EHO stomaka,stitne zlezde,srca,i maravno svi rezultati su bili u redu receno mije da pocnem sa setnjama i da skinem kilazu sto sam ja odmah poceo da primenjujem od nacina ishrane preko ubrzanog pesacenja 6 dana u nedelji po 2-3 sata oko 12-15 km,skinuo sam do dana kada vam ovo pisem 16 kg,ali nista ni od toga svega i nakraju sam otiso kod psihijatra i dala mi da pijem pola bromazepama ujutru i ceo uvece od 3mg,i pola doze LATE prvih 7 dana a nakon toga da pocnem svakog dana po jedan lek LATE,naravno psihijatar mi je to prepisao i rekla mi da moram sam da se suocim sa problemom i da joj se javim nakon 3 meseca na kontrolu.A kako ni dana danas neznam kako da resim sam taj moj problem.AKO IKO OD VAS MOZE DA POMOGNE POMAGAJTE MOLIM VAS!unapred Vam zahvaljujem i pozdravljam Vas.
        Ivan

        • Profile photo of Vaš Psiholog
          Vaš Psiholog says:

          Postovani, panicni poremecaj se moze resiti adekvatnim psiholoskim tretmanom (bez medikamenata). Ukoliko ste u mogucnosti mozete zakazati psiholosko savetovanje u nasem Savetovalistu u Beogradu ili putem skajpa. Za sve informacije mozete nas kontaktirati putem telefona koji se nalaze s desne strane nase web stranice. Srdacan pozdrav. Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

      • ivan says:

        Imam 37 godina i bavim se veoma rizicnim poslom(MUP)od kraja avgusta ove godine do dana danasnjeg sam imao preko 30 napada panike svi simptomi koje su gore navedeni su mi se desavali.Pocelo je kada sam bio na moru zadobio sam prehladu na terasi sam jedne veceri sedeo sa prijateljima do ranih jutarnjih sati ubila me promaja sledja u levo rame i vrat kao sto rekoh prehladio sam i 8 dana sam neprekidno bio ili u sobi ili na toj famoznoj terasi dok su se moji prijatelji zezali na plazi i u vecernjim satima u provod po Budvi,jedva sam cekao kad ce da se zavrsi odmor da dodjem kuci u svoj grad u svoj stan,kada sam krenuo sa odmora tog dama sam dobio prvi napad starh kako cu da se dovezem do kuce kako cu da predjem toliki put,nekako sam uspeo posle skoro 17 sati voznje stigo sam kuci koja je bila udaljena 500 km od Budve,sutra dan kada sam ustao mislio sam da je to sto mi se desava samo posledica jake prehlade da me boli vrat,glava i rame medjutim tog istog dana sam dobio novi napad po meni najgori ikada u zivotu,osecaj da ce srce da mi stane da cu da umrem itd,misim da znate ocemu pricam.
        Naravno lupanje srca nedostatak vazduha poviseni pritisak 140sa 85 mislio sam da mi sa srcem nesto nije u redu iako imam kontrole svakih 6 meseci u Durmitorskoj svi parametri mog fizickog stanja su bili u redu za moje godine i fizicki izgled,zato mi nije bilo jasno zasto mi se sve to desava iako na pregedima mi je uvek sve u redu.Tipicno za mene takvog kakav sam nisam hteo da idem kod lekara iaku u porodici imam lekara nisam hteo cak ni da komentarisem sta mi se desilo.Poceo sam da radim i nakon 15 dana napad je bio malo slabijeg inteziteta nego prvi i to na poslu,ljudi moji pa ja nisam znao gde cu sa sobom i naravno na insistiranje kolega odmah su me odvezli u Hitnu i tamo uradili EKG merili pritisak i otkucaje katastrofa 160 sa 90 i otkucaji 135 u minuti,dali mi „koktel“injekciju posle pola sata mir i pritisak 128 sa 78 otkucaji 78,Sutra dan kompletaan pregled od krvne slike,EHO stomaka,stitne zlezde,srca,i maravno svi rezultati su bili u redu receno mije da pocnem sa setnjama i da skinem kilazu sto sam ja odmah poceo da primenjujem od nacina ishrane preko ubrzanog pesacenja 6 dana u nedelji po 2-3 sata oko 12-15 km,skinuo sam do dana kada vam ovo pisem 16 kg,ali nista ni od toga svega i nakraju sam otiso kod psihijatra i dala mi da pijem pola bromazepama ujutru i ceo uvece od 3mg,i pola doze LATE prvih 7 dana a nakon toga da pocnem svakog dana po jedan lek LATE,naravno psihijatar mi je to prepisao i rekla mi da moram sam da se suocim sa problemom i da joj se javim nakon 3 meseca na kontrolu.A kako ni dana danas neznam kako da resim sam taj moj problem.AKO IKO OD VAS MOZE DA POMOGNE POMAGAJTE MOLIM VAS!unapred Vam zahvaljujem i pozdravljam Vas.
        Ivan

      • sarah says:

        Pozdrav, molim vas da li biste meni mogli pomoci..ja takodjer imam napade panike kada izlazim vani negdje kada sam u kaficu..imam neki nemir u srcu i pocne mi se tresti glava i tijelo sve do stopala..stim strahom u zivotu ne smijem se nista usuditi bojim se da se to primjeti kada izlazim biram mjesta gdje ima najmanje ljudi samo da se ne primjeti..bojim se kazem sebi da ja to umisljam mozda ali to samo dodje tako pocnem se tresti.. ne mogu pricati ne znam kako da nekom kazem za to da li ce mi se smijati ..grozno mi je ;( da li vi znate za neki lijek koji ce pomoci da se smiri barem ovo meni sto se desava sa glavom zasto mi se trese ne primjeti se toliko na izgled sa vanjske strane ali ja osjetim i pocnem biti nervozna i samo cekam da odem sa tog mjesta,,a trudim se zbog sebe da izadjem vani da komuniciram da zaboravim malo na to ali ne ide kad se to odmah pojavi pocnu ti simptomi..pomozite mi molim vas ako imate neke preporuke lijekova recite mi nadam se da ce ti mi odgovoriti ..unaprijed hvala.

      • Sandra says:

        Kako se uspesno prevazilaze? Zelim da mi neko to objasni jer ja sam bila kod 4 razlicita psihijatra, dali su mi slicne terapije, ne iste, tipa flunisan rivotril, eliceu ricotril, tritiko itd.i pila sam to prvo 2 meseca, pa 7 meseci i tako jos neko vreme i NE VERUJEM U TO DA POSTOJI RESENJE JER NISAM IMALA NIKAKVE PROMENE, NIKAKVE. Samo je gore i gore, imam 21 godinu, a to traje vec skoro 3 godine. Gusenje, imam trip da cu pasti, ugusiti se, umreti. Objasnite mi gde to da idem da bi mi neko pomogao. Lekovi ne pomazu, doktori ne pomazu, sama sebi ne mogu pomoci. Da li ce ikada prestati?

      • SLADJANA says:

        POZDRAV IVANE I JA IMAM ISTIH PROBLEMA PIJEM DVA ANTIDEPRESIVA CIPRALEKS UJUTRU OD 10 I UVECE REMERON A KSALOL OD 1 MG I NEMA PROMENA SVAKI TRECI DAN U HITNU DA LI POSTOJI RESENJE ZA OVO STRASNO STANJE POZZZ

        • DEJAN says:

          Godinama imam probleme sa panicnim napadima.U prvo vreme imao sam sve gore navedene simptome i to je trajalo sigurno par godina.Tada sam odlucio da se obratim psihijatru i odmah mi je dala da pijem Seroksat i Rivotril.Terapija je trebala da traje 6 meseci,međutim sticajem okolnosti,prestao sam posle 3 meseca.Tada sam se osecao fantasticno.
          Nakon izvesnog vremena,napadi su ponovo poceli i onda sam postao sam svoj lekar.Poceo sam samoinicijativno da pijem samo po jednu cetvrtinu Rivotrila ujutru,kada se probudim i to mi je omogucavalo da funkcionisem,mogu reci,skoro normalno,kao i “sav normalan svet“…
          Bilo je perioda kada po 10 dana nisam popio ni tu cetvrtinu ali vec jedanaesti dan sam morao da pribegnem leku…
          Imam 40 godina,a to traje vec punih 9 godina.Sada svako jutro pijem po cetvrtinu Rivotrila i to mi omogucava da normalno funkcionisem.Stavise,organizam se navikao i bez problema uvece,ponekad kada je neko slvlje,napijem se kao stoka ali sam primetio da posle vecernjeg konzumiranja alkohola,ujutro moram odmah popiti pola Rivotrila jer ako zakasnim,napad pocinje…
          Prenosim moje iskustvo jer mnogima lekovi ne pomazu ali ja sa Rivotrilom funkcionisem skoro normalno iako pijem minimalnih polovinu i to samo ujutru.
          A moji napadi panike su inace veoma,veoma intenzivni i svaki put,kao da je poslednji…
          Ako neko zeli da razmeni iskustvo,slobodno neka pise na mail jer nekim savetima sigurno mogu pomoći.
          terracotta015@gmail.com
          Srdacan pozdrav svima!Dejan.

  6. Biljana says:

    Ja sam dugo patila od tog problema ali sam se uspesno resila toga. Mozda ne skroz ali sam drasticno smanjila pojavljivanje napada. Stalno mi se pojavljivao osecaj „a sta ako ovo sad nije panicni napad vec stvarno dozivljavam srcani udar“ i svaki put mi prodje i kad se ponovo javi opet isto, „sta ako ovo nije panicni napad vec stvarno“ i to je zacarani kruk, dok mi jednom nije dosadilo sve to i kad mi se javio napad nisam sebi rekla „ok, da vidimo sta mozes, da vidimo sta ce mi se desiti bas me zanima“, jednostavno sam pustila „da umrem“. I naravno nije se nista desilo. Nakon toga mi se 2g nije pojavio napad. Problem je sto u tom trenutku ljudi nemaju kontrolu nad tim vec im to obuzme citavo telo. Ne treba se boriti protiv toga jer sto se vise borim, simptomi su jaci i cesci i na kraju mi se zivot svede na cekanje napada. Nikakvi lekovi to nece resiti, samo ce prikriti simptome, dati laznu smirenost ali cim se prestane sa lekovima, sve se vraca. Tesko je sebe ubediti da je to samo strah kad telo govori „sta ako..“ a mozak dozivljava kao realnu ugrozenost i strah od smrti. Ali moze se.

    • sarah says:

      Biljanja, meni hitno treba odg kako ste vi uspjeli pobijediti kako da sebi kazem da prestane kako..najgore ono kad mislis o tome mozda malo i zaboravim i sjetim se i opet se vrati…molim vas pomozite i ako imate neki lijek nema veze neka mi prekriju simptome da makar na neko vrijeme budem opustena..

      • DEJAN says:

        Godinama imam probleme sa panicnim napadima.U prvo vreme imao sam sve gore navedene simptome i to je trajalo sigurno par godina.Tada sam odlucio da se obratim psihijatru i odmah mi je dala da pijem Seroksat i Rivotril.Terapija je trebala da traje 6 meseci,međutim sticajem okolnosti,prestao sam posle 3 meseca.Tada sam se osecao fantasticno.
        Nakon izvesnog vremena,napadi su ponovo poceli i onda sam postao sam svoj lekar.Poceo sam samoinicijativno da pijem samo po jednu cetvrtinu Rivotrila ujutru,kada se probudim i to mi je omogucavalo da funkcionisem,mogu reci,skoro normalno,kao i “sav normalan svet“…
        Bilo je perioda kada po 10 dana nisam popio ni tu cetvrtinu ali vec jedanaesti dan sam morao da pribegnem leku…
        Imam 40 godina,a to traje vec punih 9 godina.Sada svako jutro pijem po cetvrtinu Rivotrila i to mi omogucava da normalno funkcionisem.Stavise,organizam se navikao i bez problema uvece,ponekad kada je neko slvlje,napijem se kao stoka ali sam primetio da posle vecernjeg konzumiranja alkohola,ujutro moram odmah popiti pola Rivotrila jer ako zakasnim,napad pocinje…
        Prenosim moje iskustvo jer mnogima lekovi ne pomazu ali ja sa Rivotrilom funkcionisem skoro normalno iako pijem minimalnih polovinu i to samo ujutru.
        A moji napadi panike su inace veoma,veoma intenzivni i svaki put,kao da je poslednji…
        Ako neko zeli da razmeni iskustvo,slobodno neka pise na mail jer nekim savetima sigurno mogu pomoći.
        terracotta015@gmail.com
        Srdacan pozdrav svima!Dejan.

      • Sasa says:

        Postovani,citam vase komentare i sviju vas razumem,jer i sam imam te probleme,
        Meni sto je pomoglo da 75%prevazidjem strah paniku i nemir ,to je da prihvatim tu situaciju ,taj momenat da sam sebi kazem sve je oke nemize ti nista biti ,Neboj se Vojnice ,jednostavno sam sebe ohrabrim,Neboj te se nicega !

  7. ivana says:

    Zdravo na site… Jas ne bi da pricam srpski posto sigurno bi utnala zborovi, Ali I jas imam muka so anksioznosta. Jas koga dobivam napadi na panika imam mnogu jaka takihardija, puls mi e 160 Ili 170. Imam ispitano sve I sve mi e super, a veke 2 godini se macam, a sega sum I trudna. Mene mi e mnooooooguuuu tesko sekoj den da se macam so panicnite napadi, idam I na psihijatar ama mi treba nesto pojako za da go pobedam ovoj kosmar 🙁 ocajna sum, mi treba vasa pomos, a sega mi e plus strav I za bebeto vo mojov stomak, da ne mu bide nesto zasto ja sum takva

  8. kiki says:

    pozdrav…želio bi pitati isto kako se riješiti straha…naime mene veoma uhvati panika a zatim strah kada prelazim mostove…to traje već duže vrijeme inače doktor mi je ustanovio tjeskobu odnosno aniksioznost…molim za savijet…

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Poštovani Kiki, na žalost jedan savet Vam ne može pomoći ali postoji adekvatan psihološki tretman uz koji možete prevazići panični poremećaj, zasnovan na kognitivno-bihejvioralnoj terapiji. Ukoliko ste u mogućnosti možete nam se javiti za savetovanje uživo ili putem skajpa ili možete naći stručnjaka u Vašem gradu koji praktikuje navedeni psihoterapijski pravac. Srdacano, Sanja Marjanović dipl.psiholog

  9. milisav mrav says:

    Ja imam27 god,i napade panike sam počela da dobijam pre 5 godina,prvo je to bilo u vidu aritmija da bi do dana današnjeg kulminiralo sa disajnim tegobama,gušenjima,stezanjem u grudima i knedlama u grlu…postao me strah i da idem kod lekara,mada hvala Bogu fizički je sve ok sa mnom,moja sestra je prošla kroz isto,lečili su je tabletama,ali tada je postala kao biljka,samo je spavala,dok nije presekla na kraju i sama na svoju ruku prestala da ih pije,sad joj je mnogo bolje. Može da se uspe budimo jaki,ljubim vas i volim sve iako vas ne znam 🙂

  10. mara says:

    Ovako kada se meni ovo počelo dešavati ja sam imala osjećaj da se gušim jednostavno iz čista mira mi je došlo. onda je krenula agonija 2000 godine sam doslovno došla do ruba da noisam mogla ništa da jedem . svi su lječnici upićivali da je želudac i ja sam lječila želudac. od knedle u grlu do nemogućnosti jesti do dušenja i jednostavno više ni sama nisam znala šta nije.došlka sam do faze da mi je bilo svijedno dali ću umrijeti ili živjeti samo da prestane . ali ja sam imala dijagnonz želuca. kada sam se pomirila s tim počeli su neki siptomi nestajati prvemstveno knedla u želucu. polse sam rodila dvoje djece i posle drugog poroda u autu mi prilikom vožnje dođe panični i sada je prošlo 6 godina ja vozim na manje relacije ali čim sjednem u auto osjećaj vrtoglavice nestabilnosti dušenja jednostavno nikako se rješiti toga. dali ima itko problema s vožnjom jednostavno kako ga se riješio straha da će se nešto desiti u autu. i ja još uvijek i što mi najviše smeta ova nestabilnost u glavi

    • Selma says:

      Ja bolujem vec najmanje 15 godina od tih panicnih napada nema sta nisam probala lijecila se.Bude malo bolje ali se posle jos cesce javljaju ti napadi.Zadnjih 6 mjeseci prozivljavam horor neznam vise sta da radim

  11. ajda says:

    nedavno sam radio gastroskopiju i dijagnosticiran mi ne cir na dvanaestopalacno crijevu i hijetalna hernija.medjutim ja svakodnevno imam napade panike kao npr(ubrzano lupanje srca,osjecaj da ce mi srce stati svake sekunde,razne misli prilikom voznje taksijem,autobusom,autom,izbjegavanje guzve,izlaska iz kuce,vrtoglavice) samo zelim znati da li sam anksiozna osoba,i moze li se ovaj moj problem bez psihijatra rijesiti.pozz

  12. Mata says:

    Ja imam 27 godina, pre tacno godinu i po dana mi je postavljena dijagnoza da imam “napad panike“…nikada u zivotu nisam imao bilo kakve probleme, koje bi mi prouzrokovale taj poremecaj…Doktorka mi je prepisalala Ksanaks i Aktapaks, Aktapaks sam prestao da pijem posle 7 medeci, a Ksanaks pijem i dalje…od juce sam resio da prestanem i njega da pijem…jer realno, on mi jeste pomogao, ali se poslednjih 6 meseci vtrim u krug- dosao sam do nivoa gde ponovo radim punom parom, treniram fudbal, izlazim sa drustvom, sve radim normalno…ali napadi i dalje dolaze, samo sto mislim da sam naucio da zivim sa tim…a u medjuvremenu sam cuo da Ksanaks izaziva tesku zavisnost, tako da sam resio, da prestanem da ga pijem i tako zaobidjem jos jedan dodatni probem…naravno, smanjenje doze mora da ide postepeno, do potpunog prestanka…hteo sam samo da pitam, da li lekovi na stoprocentnoj biljnoj bazi, mogu da pomognu u krajnjem izlecenju, posto ja licno mislim, da mi vrlo malo treba da budem 100 posto onaj stari…preporucen mi je Persen Forte…hvala unapred…i ljudi, drzi te se, znam da je osecaj grozan, ali verujem u potpuno izlecenje…glavna stvar je u mentalnoj snazi i volji…pozdrav.

    • sarah says:

      Pozdrav Mata, hoces li da mi kazes da li taj lijek kanax je dobar ,koliko kosta i da li je dobar za piti ja imam 26 g i imam isti problem kao ti bas sve isto..voljela bih snekim lijekom da pokusam da se barem malo opustim..pila sam neke na biljnoj bazi ali mi nisu pomogli..kakav je taj sto si spomenuo person forte jesi li ga kupovao daju li bez recepta..nadam se da ces vidjet ovo i da cu dobiti odg jer mi je hitno potreban.,

  13. comi says:

    Evo I mene medju vama.ja imam problem vec tri godine…pocelo je sa artmijama,povisenim priyiskom,strah od bolesti…sve mi smeta,ako pojedem malo vise kao da mi zeludac salje signal napetosti,I onda pocinjI strah aritmija I osecam se uzasno.krvna slika dobra,ekg,ul zv redu.mene je samo strah za srce u tim momentima..dajte neki savet,please

    • Suzy says:

      i meni je isto tako…krenula je prvo aritmija pa neki bezazleni poviseni pritisak…. pijem bromazepam polovinu i propranolol za srce. svi rezultati su mi dobri a meni i dalje isto

    • Ana says:

      Jao ista stvar. Ja imam strah od smrti i infarkta a najcesce mi se desava posla jela da se uznemirim. Imala sam napade panike to kontrolisem. Ostali su strahovi od infarkta, smrti, bolesti, cak i mraka. O Boze.

    • Antonija says:

      Zdravo svima. Vidim da smo svi slicni rekla bih na srecu. Makar da pomognemo jedni drugima.
      Izgubila sam oca na tragican nacin. E onda sam pocela da se borim, nametala obaveze sebi, faks, posao i sl. Samo da ne mislim.
      Nakon 4 mjeseca dozivim panicni napad. Evo kako. Sumnjala sam da sam trudna a naravno nisam to zeljela ni u snu. A nisam ni bila. Nego bila sam kod drugarice koja je udata i pricale o trudnoci pobacajima cudima…Dodjem ja kuci, legnem, razmisljam, sigurno sam trudna. Ustala sam po kuci nesto ali nikako da se smirim cudno nesto osjecam. Dok stvarno nisam dozivjela takav napad kao da ludim, kao da se odvajam od realnosti, tresla sam se, srce mi lupalo….Otisla sam do hitne smirili me i kuci. Sjutra dan ja van sebe ne znam sto se desava. Mislila sam da sam poludjela skroz. Odem kod psihijatra dala mi je Latu i Xanax ali mi nije odgovarala terapije. Posle 3 dana opet u hitnu pa u Urgentni kod dr. psihijatra. Ona mi da Seroxat i Xanax. Pun pogodak. Posle 4 mj.prestajem s terapijom u februaru. Sledeci napad dobijam tek u julu pred ocevu godisnjicu.
      Od tad su opet poceli ali nekako se ja izborim znam sta je pa se smirim posle 20min. Jedva.
      Nego dosle su misli cudne, recimo kako smo nastali, ko smo mi, sto je ovo oko nas. Onda strahovi. Od ludila je prvi strah bio. Strah od infarkta imam i dalje ali se borim. Izazvan je zbog smrti od infarkta majke moje najbolje drugarice, kucnog prijatelja i nazalost skoro mog brata od tetke….i onda nikako da prebrodim jer svi okolo umiru od toga. Po malo sam hipohondra, imam problem sa putovanjem jer mislim da cu umrijeti ako krenem negdje. Ali bas sjutra putujem van drzave.
      Ja sam odlucila da se suocim sa ovim cudom i pobijedim samu sebe. Zelim da budem mirna i slobodna, i uzivam u svojoj mladosti. Od straha ne treba bjezati. To je osnovno.
      Sve najbolje svima zelim. Drzimo se.

  14. Mata says:

    Comi, ja i ti smo potpuno isti slucaj…i moj jedini strah je da mi srce nije u redu…a rezultati fenomenalni…aksioznost traje godinu i po dana, jedan lek sam prestao da pijem, drugi sam poceo da smanjujem od juce…pokusacu sa nekim biljnim preparatima…ja sam dosta daleko uspeo da se izvucem sa lekovima, ali ima 6 medeci, kako stojim , na jednom mestu i ne mogu tu granicu da predjem, ka totalnom ozdravljenju…poceo sam da verujem, da mi je na kraju i sam lek prouzrokovao zavisnost, sad cu pokusati da prestanem da ga pijem…sta da ti kazem, drzi se…ni tebi, kao ni meni nije nista, ali je to jednostavno jace ponekad od nas samih…

  15. milica says:

    Milica
    Zdravo ljudi ja imam isti problem kao i vi jako sad emotivna pre godinu dana prvi put sam dozivela napad panike u snu sam osetila kako ce mi srce izaci iz grudnog kosa nisam mogla uhvatiti vazduh nisam znala o cemu sn radi i jos vise sam pocela da dodajem da panicim pocela sam da se tresem svoje telo nisam mogla da kontrolisem pozvali smo hitnu ekg srca je bio dobar sve je bilo u redu poceo je strah da nesto nisam bolesna poceo je strah posle tog napada sam imala dva spontana pobacaja i to me srozalo zasto se to bas meni desava opet sam imala taj napad ali sam nasla na netu vas sajt i procitala kometare i da nisam jedina ali pdja napad panike kontrolisem pustim da prodje kad pocne lezim ravno i dajem da me on kontrolise ne obracam paznju i to brzo prodje i posle mi je puno lakse savetujem da ne obracate paznju na to nego da pokusamo da se kontrolisemo da ovaj zivot ne otezavamo nego da ga cinimo sto lepsim jer ti napadi su kod mene o stresa i nervoze ali nece vise biti tako kad ja mogu da se kontrolisem mogu i svi pozdrav;-)

  16. Haris says:

    ista stvar kod mene 2 puta sam bio na hitnoj ekg sasvim u redu u zadnje vrijeme to je sve ucestalije srce lupa 100 na sat dignem se hodam neznam sta bi sa sobom i nakon nekog vremena se to smiri sad neznam dali je napad panike ili je nesto sa srcem al posto je ekg dobar mislim ipak da je sve to u psihi pa ako neko zna neku taktiku kad se to desi kako to zaustaviti ili sprijeciti da se uopce ne desava bio bih jako zahvalan jer mi se to povlaci evo vec 2 mjeseca a doktori kazu da nije nista da bi trebo obaviti ekg kad mi se to desi da vide sta je

    • Profile photo of Dr Vladimir Mišić
      Dr Vladimir Mišić says:

      Postovani harise, mozete na nasem sajtu procitati mnogo tekstova o napadima panike gde su dati i neki prakticni saveti kako da prevazidjete taj problem. Ako vam to ne pomogne mozete zakazati termin kod psihologa. Pozdrav

  17. Monika says:

    I ja patim od napada panike i akcioznosti u drugom sam stanju, desava mi se da ne mogu da dodjem do vazduha,i onda me uhvati neka panika, terapiju imam pola bensedina ujutru i uvece… Kako ste vi, da li ima neka trudnica…

  18. Sasa says:

    Pozdrav mučenici.Imam sve iste simptome kao i vi.Ranije su mi se javljali ti napadi povremeno i nisam davao mnogo na to:U zadnje vreme iznenada nastupa napad i to tolkog inteziteta da pomišljam da sam stvarno završio sa životom.Zadnjih mesec dana skoro svaki dan se borim sa tim napadima koji su počinjali uveče i trajali poduže,sada imam paniku i ujutru kad ce da nastupi pun napad tako da mi je dan upropasten i sve me čini još depresivnijim.Hteo sam da zovem hitnu pomoć ali me plašila i ta situacija pa sam rešenje nasao u dugim šetnjama.Kroz duge šetnje se smirim i miran sam do sutra.Najviše me plaši sto polako gubim kontrolu nad sobom da nenapravim neku glupost jer znate kako je teško u tom stanju.I ja kao i mnogi sam u stalnom iščekivanju novog napada i kakav će ovog puta da bude.Idem kod psihijatra već godinama i pijem neke lekove ali ova stanja su počela da se desavaju od skoro i gore je nego pre psihiatra i terapija.Zalio sam se psihijatru a ona mi samo povećala postojeću terapiju koja uopšte nepomaže prilikom ovih napada.Bas sam u očajnom stanju mora da postoji neki lek koji te smiri u toj situaciji samo neznam zasto ga neprepisuju.Tada znam samo da hoću da iskočim iz svoje kože.Ko preživi pričaće.

  19. Igor says:

    Pozdrav svima ,i ja i kao i vi patim od ovoga.(Pre oko sat vremenema je krenuo zadnji i sad kako pišem ovo se tek smirilo )
    Pre 12 godina sam doživeo nervni slom i dugo sam se lečio lekovima (bromazepam i ksalol ).
    Prvi napad sam doživeo 2012 godine ,2 puta skoro zaredom, naravno posle koktela u Hitnoj pomoći to se smirilo..
    Skoro dve godine posle toga ništa ,nijednom.
    Sad pošto sam bio ostao sam sa dvoje dece pre 2 godine ,(posle je došlo i do razvoda braka)
    kako sam bio sam sa decom takoreći morao sam da se fokusiram na njih i da njima bude dobro i da što manje osete nedostatak majke..
    Sad se to sve smirilo ,mislim napetost oko toga i tu su krenuli drugi problemi pre par meseci.
    Lupanje srca ,ubrzani puls (čak i do 150 otkucaja), znojenje,bol u grudima, trnjenje ruku i noge ,znojenje, osećaj da ću imati infrakt, pritisak u glavi, ma strašan osećaj, isprobavao sam sve , od umivanja, do šetnje gore dole po sobi, ukljčim komp pa pokušavam na net-u da gledam nešto što me zanima samo da bih nekako uspeo sebi odvući pažnju.ne vredi..
    Jedino što mi je pomoglo od svega je to da upalim računar,dođem na net ,upišem „Panični napad“ i čitam textove i komentare , probajte možda i vama pomogne jer znam kako vam je jer ih u zadnje vreme i često dobijam, nekad čak svaki dan,pa pauza od par dana, pa svaki drugi dan…
    Najgore što znaju da traju čak i sat vremena i više, ali uvek se polako smirim, jedino što sam posle umoran i teško ustajem ujutru , ali ne dam se 🙂

    • Igor says:

      Nijedan lek ti neće pomoći po meni , jedino ako ubediš sebe (da kažem svoj mozak )da će ti baš taj lek pomoći ,tako ja radim i uspeva mi nekako.

    • Dalibor says:

      Igore pozdrav,pročitaj moj komentar dole,zadnji je,jutros sam ga postavio,ako oćeš možemo se čuti preko mejla,ostavio sam dole.Identični simptomi kao kod mene..
      Hvala..

  20. Dalibor says:

    Ljudi ja imam isti problem kao i vi.Zaista ne znam šta se to dešava u čovjekovoj glavi?Ja sam prvi napad imao 2010 godine jakom aritmijom,misleći da ću da umrem,završio sam u hitnoj,imao sam mnogo otkucaja srca,pritisak mi je bio iznenađujuće dobar,mislio sam da ću eksplodirati…Dobio sam bensedin injekciju,posle toga mi je bilo baš bolje.Neko vreme nisam imao napade ali razmišljajući podsvjesno o tom momentu anksioznost je postajala sve teža i teža,postao sam strašno depresivan.Imam strah od vožnje autobusom,strah da kad vozim autoputem s’obzirom da je u Hrvatskoj sve ravno i onda dobijem strah da ako mi se nešto desi nema mi ko pomoći i kad god prođem baš tim dijelom puta gdje mi se napad desio u meni se probudi strah,srce počne da mi ubrzano lupa,ne mogu doći do vazduha i počnem da se znojim.Obratio sam se skoro u centar za mentalno zdravlje u Banja Luci kod psihijatra….Ako ima neko na forumu iz Banja Luke mislim da bi bilo dobro za jedne i druge da razgovaramo,jer mislim da bi na neki način pomogli u riješavanju problema i kod jednih i kod drugih…Imam još stvari koje bi mogao napisati ali neću da smaram.
    Uglavnom,dobio sam neku terapiju da pijem i zaista nakon sedam dana mi je bilo mnogo bolje,od antidepresiva sam dobio volju,taj hormon sreće valjda,šta ja znam,ali sam glupan prestao koristiti posle toga i evo ponovo me vratilo na staro….??

    Evo moj e-mail pa bi zaista želio da razgovaram sa ljudima koji imaju sličan problem kao ja…
    artuditu1000@gmail.com

  21. janko says:

    evo i mene sa istim problemom … svaki drugi treci dan napadi panike voznja kolima ili bilo kakav prevoz nocna mora gusenje i ne mogu da izdrzim da sedim na jednom mestu pijem ksalol ali to ne daje neke rezultate.. sta god da radio crne misli su uvek uz mene … mucim se tako ar godina i sad sam resio prvo da to podelim ovde nekako mi je lakse … gde god da cujem za neku bolest obavezno i ja to imam… imam 31 godinu ostao sa rano bez roditelja da li i to ima nekog uticaja na ovu bolest ne znam ali vise ne znam sta da radim … ako neko zna kako bih iole resio ovaj problem zamolio bih vas da mi pomogne jer svakim danom neke nove muke i novi problemi i napadi a polako gubim volju za svim i ne vidim izlaz iz ove bolesti… ako neko zna nekakvo resenje neka mi posalje na mikuljka84@gmail.com hvala

    • devojka says:

      janko, nista ne brini, ja sam napade panike imala svakoga dana po 3-4 puta na dan, i pila sam bromazepam, to su bili uzasni dani. a da ne pricam za voznju, nisam mogla da udjem u auto, odmah pocnem da se kocim i da trnem. potrebno je da pored sebe imas osobu koja ce da te razume i pruzi ti podrsku u tvom izlecenju, setaj, pokusaj da imas neku aktivnost u toku dana, jer kada si zaokupiran necim nece biti ni crnih misli. pokusaj da ignorises svaki neprijatan osecaj, znam da je tesko. sto se bolesti tice i ja svaku imam 🙂 ali to je sve u nasoj glavi. ja sam otisla kod psihijatra i uz pomoc lekova i psihoterapije, posle dve godine se osecam super. naravno sve je do tebe, moras se maksimalno truditi da ti bude bolje, ja sam od lekova prvo pila cipralex, a sada pijem seroxat. bile je potrebno negde oko pola godine da mi nervoza nestane, javljala mi se jednom mesecno, ali se sada super osecam, vozim auto, druzim se, ako mi se pojavi neka crna misao gledam da uzmem nesto da radim i zaboravim na to. samo misli pozitivno i ne pustaj da te ovo savlada, jer to nije bolest.

  22. Marijana says:

    Postovana sanja imam problem sa opsesivnim mislima uvezi voznje ponekad imam jak impuls da cu negde udariti ili skrenuti na suprotnu ulicu ili udariti nekog ili negde.. Kad mi naidje trenutno osecam kao da cu uraditi to sto mislim..ja nastavim normalno da vozim primecujem kad ne izbegavam na mislim onda se stanje smiri ali uvjek kad mi naidje impuls mislim da ce se desiti.. Nemam panice napade itd ali mi osetim tesko mi je srce mi prolupa.nemam direktno strah od voznje nego kad mi naidju ti misli i impulsi pocnem da se sto vise koncentriram na voznju da ne pogresim. Dali su upitanju samo opsesivne misli?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana Mirjana, u pitanju su opsesivne misli koje Vam prolaze kroz glavu i morate biti svesni da su to samo misli i da misli nisu isto sto i dela. Zapravo od velikog straha i odgovornosti da se ne desi neka katstrofa Vama iskacu misli i slike koje opisujete. Ono sto je vazno jeste da kazete sebi misli su rezultat mog straha i na nivou su fantazije,maste i nastavite da vozite. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti i za tretman.Sanja Marjanovic, dipl.psiholog

      • Marijana says:

        Hvala vam na odg.. Dakle ja ne izbegavam cak i vozim po tri sata jer mi roditelji zive u gradu. Oserim napad panike ali kao sto sam od vas naucila ne izbegavam nego se saucim i pustim da me prodje tesko je ali nije nemoguce.. Hvala vam na savjete.. Dakle prestao je bio strah ali juce sam videla da je otac namerno udario u drvo i tako ubio decu valda nije podneo sto ga je zena ostavila. I meno odma klik u glavu opet neke slike kako ja to radim.. Strah me da sam depresivna pa to sa uradim jer ponekad imam depresivno stanje povodom anksioznost a i sto previse mislim na depresiju pa trazim sebi simptome i poneke sinptome i imam sad neznam dal je to teska depresija da sam kriticna da uradim nesta ili je to samo strah i opsesivne misli.. Naporno je ali nekako se treba suociti sa strahom iako sam ponekad toliko depresivna da mislim da cu nesta uraditi.. Pogotovo kad sam z stresu jel ovo depresija ili normalna emocija stalno pitaju i sebe dal sam depresivna

  23. nemanja says:

    E,ovako nadam se da cete uspeti bar deo da razumete.Imam 21 godinu , meni je fetis zenska kosa.E,sad uvek sam kao dete mrzeo da se sisam ,sada imam dugu kosu ,tada su me gnjavili da imam kratku ,uopste ambijent kad idem kod frizera ,ni malo mi se ne svidja ,ali nista vise od toga .E,sad skoro sam primetio da osecam uznemirenost ,kada vidim devojku na sisanju ,cak ne ni samo uzivo ,sto mi je totalno bilo cudno ,onda krece da mi lupa srce,cela leva strana van kontrole ,a imam i srcanih problema nevezano za to,pa kad neko preporucuje neko suocavanje ,pola sata tog osecaja izazove stresa ,koliko neko dozivi za pola godine .Razmisljao sam da li mi smeta,to sto se ja uvek glupo osecam kod frizera,kao sto rekoh sam ambijent tamo,toliko smanjuje muskost,a posebno me iritra ,kada zenska osoba gleda,kako se ja sisam ,sad da li ja osecam kompleks,zbog toga sto zene u istom trenutku su psihicki superiornije, a ja sam uzbudjen ,jer kod frizera,se nekako osecam manje muskim,da bi se stvari jos bile zakomplikovanije,ponekad mi se javi i erekcija usled tog ,straha kada vidim zenu kako se sisa ,sad da li sam ja zaludjen za zenskom kosom ,ili je taj kompleks ,pa sam ja mazohista,pa me privlaci ,kada sam u strahu .

  24. Zeljko says:

    Pozdrav svima..Iste simptone imate kao i ja..Apsolutno sve.Ja sam napade poceo dobijati 2011 godine i za to je kriva depresija i crne misli,kao sta ce biti sa mojim zivotom,nema posla,prozivjecu beznacajan zivot i tako dalje..Te 2011 godine sigurno sam zaglavio u hitnoj bar 6,7 puta,uvjek sam mislio evo ga sad cu umrijeti a kada dodjem u bolnicu za 10 minuta sve se vrati u normalno stanje..Vise me bilo i sramota odlaziti,mislio sam da ce pomisliti da sam lud..Nekako sam bio naucio da se nosim sa tim,vjerovatno sam bar 80,90 posto prebolio to..Nasao sam posao,gubi se energija,pozitivne misli i bio sam sa tim zavrsio..Ali imaju 3 stvari koji mi izazivaju napada panike i sada..Kad god izadjem sa drustvom i kada se to vece pije,onda ujutru bar na 2 sata prije znam da cu imati napad,nekad blazi a nekad jaci..Pod 2 je ispijanje kave u kafani,ne uvjek ali napade znam dobiti poslije ispijene kave,i pod 3 kada je velika vlaznost vazduha,ekstremne temperature..Kada pripazim na ta 3 slucaja ja znam da nikada necu dobiti napad panike..Eto sinoc bio sa prijateljom u provodu i danas naravno napad panike koji je trajao jedno pola sata a vrhunac je bilo kada mi je glava i obe ruke jako utrnule,ne mozes pricati,znojenje,mislis sad cu umrijeti..roditelji se prepali i to je samo pogorsalo situaciju,posle 10 minuta sasvim normalno stanje..Ja znam da je to bezopasno i da treba da smirim u tom trenutku ali djaba..Nemam ceste napade panike,mozda desetak za cjelu godinu i to uvjek bude vezano za ta 3 slucaja..Dal neko ima slicno iskustvo?Hvala

    • aleks says:

      Poštovani Željko, meni se napadi dešavaju u istim situacija kao i Vama, sa istim simptomima. Nekad kad je blaži napad mogu da ga prevazidjem sama, ali u većini slučajeva popijem bromazepam. Nisam našla načina da to prevazidjem sama i planiram hipnozu avgusta meseca, čula sam da pomaže. Ako neko ima iskustva sa hipnozom volela bih da napiše.

  25. Sandi says:

    Pozdrav svima,
    Citam vase komentare i absolutno slicne simptome imam. Cesto dok sam u voznji imam ubrzane otkucaje srca, i imam osjecaj da mi lijevi dio pluća totalno se ukoci, kao da cu da imam srcani usar. Zna se desiti i do 2-3 puta na dan. Stvarno grozno, i ne bi zelio nikome da se desava, al citajuci komentare vidim ustvari koliko ljudi ima isti problem.

  26. Joca says:

    Ljudi, nemojte pogresno da me razumete, citam sve vase komentare, i smejem se, ali onako od srca se smejem. Ne u smislu da vas posmatram kao izgubljene slucajeve, jer sam i ja u istoj situaciji. Nego vasi komentari mi daju tu nadu, da nisam jedini na ovom svetu koji se bori sa tim problemom, dok citam, svaki drugi komentar se svodi “evo ga sad cu da umrem“ , “gotovo je, sad ce srce da mi stane“ i nekako pronalazim odmah sebe u tome, i pocnem da se smejem, sto je mozda i dobar znak, jer shvatam da je zapravo problem jedino i samo u glavi, i da smejanjem i pozitivnom energijom moze da se resi. Malo pre sam imao napad panike, lezao sam u krevetu, i lap top mi je bio u krilu, u jednom trenutku zamutio mi se vid, i zavrtelo u glavi, i pomslih “au evo ga, sad ce ponovo napad sto posto“ i tacno u tom trenutku krece da mi trne leva ruka, i onda pomislim “jao ljudi su pricali ako trne leva ruka to je sto posto najava za srcani udar“’… e posle 2-3 sekunde, krece totalna havarija u organizmu, trnu mi obe noge, pocinje i desna ruka, pocinje gusenje, knedla u grlu stala, suse mi se usta, srce hoce da mi iskoci, momentalna malaksalost kao da cu da padnem u nesvest…bacam lap top, ustajem panicno, odkljucavam vrata od stana i izlazim u hodnik, u sorcu bez majce i bos…3 ujutru “a izasao sam u hodnik, jer ako vec moram da padnem kao pokosen, bolje u hodniku, onda ce me valjda neko izjutra naci kako lezim, a ako padnem u stanu, a sam zivim, ko ce da me nadje…i onda kazem sebi, ma bolje da zovem hitnu pomoc…zaboravih broj u tom trenutku, brzo na internet, panicno kucam na google..izlazi mi broj 194, zovem hitnu..dok je zvonilo, panicno uzimam jos pola leksilijuma od 5mg, i grickam ga u ustima da bi mi odmah usao u krvotok. I javlja se doktorka i ja joj objasnim sve, i da sam uzeo leksilikum i na koji nacin sam ga iskoristio. I ona mi je rekla, da je to sve bukvalno napad panike i da mi se nista nece desiti, da moram da se smirim i duboko disem, i skrenem misli i ako je to jako tesko. Da uzmem papirnu kesu i da disem u nju, da bi se odrzavala kolicina ugljen-dioksida, ako sam je tako razumeo, jer to sprecava razvijanje napada na dalje…i ja joj kazem, ali meni trne leva ruka…kaze ona znam, ne brini se imas 24 godine, mlad si momak, jednostavno ne moze nista da ti se desi, moras samo da ostanes tu i da se izboris sa tim. Ukoliko nisi u mogucnosti da ides kod lekara sto pre na pregled i da ti se prepise terapija, bilo bi dobro da pozajmis od nekoga leksilijum ili bilo koji sedativ, za ne daj Boze ako dodjes u takvu situaciju, da ti se nadje. Medjutim sam potez toga da ti vec ides da trazis lek, dovodi do “strah od straha“ , sto znaci ponovo prizivam u podsvesti napad..ocekujem ga vec i kao zelim da budes spreman…moram jednostavno da se ponasam kao da je to neprijatna, jako teska situacija, ali uz jaku volju prihvatljiva, i da u glavi dok duboko disem ponavljam recenicu …nece mi se nista desiti, to je samo strah koji mora da prodje…i zato dok sam citao sve ovo..smejao sam se, jer sam se pronasao u svemu, i solidarisem se sa svima…i nekako, vidim da ste svi pogubljeni u svemu i da vam je tesko, ali ljudi drzim vam svima palceve, i od srca molim Boga da prodje ovo “ludilo“ i mene i vas, i da se vratimo normalnim i mirnim lepim mislima bez ocekivanja i straha od novih napada! Ne treba nam lek, ni lekovi, vec samo volja, i da usmerimo misli u nasem mozgu samo u pozitivnom smeru. Da smo jaci od negativnih misli. Za vernike bih preporucio mozda da cesce idu u crkvu jer je tamo kompletan mir. Nisam probao to jos uvek, jer radim po citav dan, ali moracu, znam da je tamo mir koji mogu da pronadjem, i da duboko disem. Mozda ce cesce obilazenje crkve umesto cesce uzimanje lekova, da mi pomogne, ako tako razmisljam mozda ce imati efekta, mozda zvuci ludo, ali eto to je neka moja strategija za dalje. Zelim vam sve najbolje, i da se izborite sa ovim! Pozdrav

  27. Marina says:

    Pozdrav svima! Čitanje svih ovih komentara mi zaista ulijeva neko ohrabrenje jer zaključujem da nisam jedina koja ima napade panike. Imam 20 godina i ovaj problem mi se pojavio u martu ove godine. To se desilo na fakultetu, na predavanjima. Inače, studiram pravo, jako sam uspješna do sada. Ali, imam ogromnu dozu straha da neću uspjeti da završim, budući da se jedva nekako borim sa ovim napadima. Svako jutro, pred polazak na predavnja sebi stvorim nervozu i jedva izdržim.. Dosta puta sam morala da napustim predavanja. Ne znam više kako da se nos im s time. Imam osjećaj da mi više ništa ne može pomoći i da ću morati napustiti fakultet. Zaista ne znam kako bih to podnijela budući da me svi smatraju pametnom, vrijednom , upornom i snažnom djevojkom. Molim bilo kakav savjet. Unprijed hvala!

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana Marina, panicni napadi su potpuno bezopasni i nisu razlog napustanja fakulteta. Ono sto je pod 1. jako vazno je da shvatis da ti oni ne mogu nista-procitaj o tome vise ovde a pod 2. izrazite fizioloske reakcije mozes resiti vezbama disanja. Ukoliko ti bude bila potrebna dalja pomoc mozes nam se obratiti za psiholosko savetovanje. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog

      • Nikola says:

        sto se tice toga da ne mogu nista nije istana jel radi stresa od panicnih napadaja toliko mi je narasto kortizol ili hormon stresa od njega stradaju svi organi odumiru cak i stanice mozga dolazi do senilnosti zaboravnosti teskog ucenja hormon koji luci nadbubrezna zljezda jasno ne treba ljude plasit ali nije istina da ne moze ostavit posljedice panicni poremecaj

  28. Valentina says:

    Ja sam anksiozna vec 13godina.Pila razne terapije.Pre da ostanem trudna pila sam seroxat i helex.Cim sam doznala da sam trudna psihijatar mi je prekinio terapija.Izgurala trudnoca rodila zdrav prav decko.E sad nakon 2godine moja mama je umrela i imala sam dosta stresni situacije od tada.Bila sam pre 5 dana kod psihijatar da trazim pomoc dobila sam zanfexa ad i helex.Popila zanfexa ali drugi dan sam dozivela veoma strasan panicen napad.Javila sam se kod psihijatar i rekao mi je da ne pijem vise.Sad treba da idem u ponedelnik opet i rekao je da ce da mi da seroxat opet ali meni je strah sta ako mi ne deluje kap sto su mi djelovali odlicno prvi put???i molim vas pomoc od onaj dan kad sam popila taj ad zanfexa ja ne mogu vise da spavam postala sam prav zombi,i cjelo vreme drhtim se tresim ruke mi su utrnule srce lupa zabrzano mislim da cu poludeti i strah me da izadzem napolju mislim da cu se onesvestiti.Molim za savjet.

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana Valentina, panicne napade je moguce resiti adekvatnom psihoterapijom. Prema tome ne morate uopste da uzimate medikamente. Ukoliko ste u mogucnosti mozete nam se javiti i zakazati termin kod nas. Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog

  29. pako says:

    ja imam panicne napade skoro 8 godina prvih pet sest godina bilo je vrlo tesko nisam ni znao sta se desava zavrsijo sam 3 puta u hitnoj i tamo nisu znali sta mi je,posto zivim i radim u americi bilo je jos teze jer sam morao da ustajem svaki dan na posao a osjecao sam se vrlo lose desavalo se da uzmem slobodan dan samo da bi ostao kuci jer nisam mogao da vozim na posao i dan danas imam napade ali mnogo manje u odnosu na ranije meni licno disanje najvise pomaze svi psiholzi gde sam bijo prepisivali su mi lekove ali ih ja nikad nisam uzimao jer postanete zavisni,moj savjet vam je da volite zivot da budete jaki obavezno da promijnite misljenje i ponasanje jer kakve su vi misli takav vam je zivot znam da nije lako ali moramo bit jaki.znaci imam puno iskustva sa panicnim napadima i znam kako se osecata jer mi jedni druge najbolje razumemo ako vam treba neki savjet slobodno javite,,,mgutic1976@gmail.com

  30. Shone says:

    Cao svima,
    evo da se javim i ja koji imam Panicni poremecaj vec 17 godina 🙂 Pocelo je na drugoj godini fakulteta, u prevodu u 20-oj godini zivota, a sada mi je 37 godina i naravno izlecio se nisam kao sto se niko nikada od toga nije izlecio. Hoce to da se primiri neko vreme, cak i par godina, ali kao sto rekoh, samo je pitanje dana kada ce se opet vratiti. Procitao sam na hiljade clanaka i komentara ljudi koji imaju isti problem i nikada u zivotu nisam naisao na nekoga ko se izlecio. Jos da dodam, ceo zivot treniram, najmanje 4 puta nedeljno teretana i pored toga kosarka, naravno rekreativno i jedno i drugo, ne pusim, ne pijem alkohol i kafu, spavam redovno, nisam legao posle ponoci ne pamtim, ishrana kontrolisana maksimalno, imam odlican posao bez i malo stresa, ljubavni zivot odlican (u vezi/braku 18 godina)… Sve u svemu, nema vise na cemu da se poradi u tom smislu (ono kada vam kazu treba trenirati, jesti ovo i ono, ne piti kafu (kofein), alkohol i sve ostale suplje price. Naravno, sve ovo navedeno moze da utice na Panicni poremecaj, ali nemojte biti u zaludi da cete ga izleciti ako sve to izbacite ili korigujete u zivotu. Nema koje lekove nisam pio (Ksalol, Rivotril, Fevarin, Fluksilan, Seroxat…) i ok, bude bolje, ali opet ponavljam, leka nema. Kada kazem nema leka, mislim na to da ce se napadi ili barem anksiozno stanje (neki od simptoma) vratiti i pojaviti kad, tad. Ovo ne pisem da bih vas obeshrabrio, vec jednostavno da shvatite da leka nema i da se morate pomiriti sa tim da cete se sa ovim boriti do kraja zivota. Ko god vam kaze suprotno, znajte da laze. Samo ga pitajte da vam pokaze jednu osobu koja se izlecila i videcete odgovor. Obisao sam nebrojeno foruma na ovu temu i izlecenih nema, osim ako se kada se izlece vise ne pojave na forumu, mada cisto sumnjam 🙂
    Aj uzdravlje…

    • Nikola says:

      Slazem se u potpunosti ja sam svoje smanjio da mogu zivjeti. Najveci problem imam s teretanom i ostalim tezim fizickim aktivnostima kad se premorim dobijem neki blazi napdaj i ne znam kako da to rijesim posto vidim da vi nemate s tim problema zanima me da li vjezbate punom parom ili ne

    • Danica says:

      Nije tacno. Ja sam posle 10 god pobedila ankcioznost i naoade panike. Sve sam prezivela kao i svi sto pisete. Kombinacija psihoterapije i lekova je najbolja. Fluksilan pa mi bilo super. Opet napad, cipralex pa super. Opet napad e onda sam pila velafax 2 god. I uvek malo rivotria. Sve je prestalo. Sjajno sam vec godinama. Ziveo izumitelj velafaxa i psihoterapija!!!! Srecno svima. Ne pijte lekove sami. Obavezno psihijatar

    • Voja says:

      I ja isto imam panicne napade svremena na vreme. Lekove nikad nisam pio niti sam bio kod lekara. Ne znam da li bi mi lekovi pomogli. Naravno necu ni znati dok ne probam, ali znam kad sam zaposlen/okupiran nemam nikakvih depresivnih misli. Cesto mi se dogodi recimo da imam napad panike (lupanje srca osecaj da cu da umrem itd..) iako nemam nikakvih crnih misli, tek tako samo se pojavi ni otkuda. Slucaj sam resio sa casicom vinjaka. Nisam siguran da za ovo ima leka i ne znam kako da se resim ovih podsvesnih fobija.

    • Dani says:

      Meni se simptomi i napadi vratili posle tri godine.I to samo ujutro,kad treba da izadjem iz stana.Uzmem da popijem ksalol 0,25 mg,mene glava posle boli ceo dan.

  31. Optimista says:

    Shone druze, sve dok ima stresa u nasem zivotu, ima i pn-a tj. Anxioznosti. Nebi se slozio da se ne moze izlijeciti taj poremecaj, naravno da moze, samo to nije lagan proces. Sav ovaj stres koji se nagomilovao godinama, je eruptirao, ni jedan Vulkan se ne moze ugasit, ako on sam ne prestane. Sve ove stvari koje si nabrojao (cigare,kafa, alkohol) jesu dodatni uzrocnici anksioznosti. Oni samo njeguju anksioznost i produzuju istog.

    Mene recimo moja okolina cini depresivnim, a od toga nastaju razne misli koje me opterecacaju (visak vremena). Problem mi je posao, odnosno moja buducnost, jer imam 30 god. sad zivim kod roditelja, imam prelijepu (mladu) djevojku (uspjesnu), koja me voli, valjda sto sam zgodan 🙂 i sto vodim racuna o sebi, sto isto tako treniram, ne pijem, ne pusim itd. Salim se, voli me valjda sto sam takav kakav jesam.

    Nije da ja ne zelim da radim, radio sam do nedavno u stabilnoj firmi, ali politika glupa me ucinila viskom! Dok sam radio zanemario sam svoje simptome, ali su mi se i dalje vracali, zasto!? Pa nisam bio siguran u svoju buducnost, znao sam da me ceka otkaz, trudio sam se maksimalno, gotivila me cak sefica, jer je rekla da nisam uvlakac (onom sto nogice vire iz supka), vec sto sam vrijedan, al u Bosni to se ne cijeni, kako kazu biti dobar je isto biti je*an… Znao sam radit za minimalac, znao sam nekad na nogama biti po 12h sad imam vene na nogama velicine ko one hrenovke…

    Patio sam od strasnih panicnih napada, jer sam u pocetku istrazivao po internetu moje senzacije, pumpao sam svoj strah dezinformacijama, moj prvi napad se desio u (obecanoj zemlji) Njemackoj. Razmisljao sam o svojim simptomima, a nisam razmisljao o blagodatima te zemlje, ali to je posljedica pocetne depresivne faze, koja mi se javljala jos od prije, ali nisam bio svjestan nje.

    Izlijeciti se od depresije ili anksioznosti je kao ‘Sveti Gral’, treba znati sta je uzrok svemu tome, to je problem. Vecina poznatih glumaca ili pjevaca koji imaju sve pa se na kraju dovedu do da ne kazem sta!? Ali postavlja se pitanje, zasto su takvi, a imaju sve!?

    Jednostavno treba uljeza pronaci, pa se s njim izboriti, nekom ce biti to tesko jer kao sto rece okolina to ne dozvoljava, treba se nauciti prilagodjavati, ako nesto nevalja – treba mijenjati.

    Kazu naucnici da nam nedoataje serotina – hormona srece, pa vecinom ljudi koji pate od pn-a nisu srecni, a kako bi bili. Anksioznost je tabu tema u svim drzavama, nikod od nas nema hrabrosti stati pred svijet i reci ja sam takav kakav sam, jer se bojimo reakcija,pa se zatvaramo u kuce, buljimo u 4 zida, bojima se svega, sve nam je dosadno, sve nam je – a nista nam nije.

    Anksioznost i depresija su moderna kuga, evo sad dok pisem tebi imam male simptome anskioznosti, imam i cak OKP (smrcanje) koje me zamanta samo tako, dakle problem je u nama, ako smo bas svi strasljivi, usprotivimo se strahu, pa ljudi moji zivimo godinama, osjecamo sve simptome da nam je ovo zadnji dan, a zivimo!???????? Malo gledajte svoj problem sa drugog ugla, mozda ce te se nasmijati na to.

    Trenirat je dobra stvar za nase tijelo, ono je zdravo, birat drustvo, ako se moze isto sistem to je odlicno, danasnja tehnologija i moderni svijet nas je ucinio rakvim da letimo za nekakvim stvarima, koje samo iziskuju bacanjem para, pa kad dodje nestasica istog, tad slijedi nesloga i slicno.

    Sad je pitanje sta vas cini sretnim!? Ali istinski sta vas to cini sretnim!? Svi ovi problemi su do nas, ja samo kazem, Boze dragi hvala ti sto sam ziv i zdrav, kakvih sve slucajeva ima, ako se ja plasim nekih bolesti i nekih crnih misli, a vidjeti pravog covjeka koji je bolestan seta i smije se, onda me bude sramota!

    Nece vama pomoci ni jedna tableta, niti jedan doktor ako vi sami sebi ne pomognete, prestanite kukat kako vam je „nesto“, a sve ste preglede obavili, pocnite zivit svoj zivot. Ja isto tako imam kamaru svojih simptoma,pa ih ignorisem, nekad sam depresivan, pa kad vidim osmjeh svoje djevojke sto je napolju samnom, onda kazem si da to vrijedi, bez obzira sto u sebi osjecam neku tugu, ali to me pecne malo, tacnije trzne da se trudim.

    Zato kazem, treba naucit da se boris sa okolinom, nama je nekad najlakse sjedit u kuci je jer smo tu najsigurniji, ali to nikako nije zdravo. Treba poceti malo trenirati, pa moze se i alkohol malo popiti, to da nazdravis malo s drustvom, da se opustis, a ne da se napijes ko guzica itd.

    Uglavnom sve do vas, jos cu samo reci borba – borba i samo borba i hraniti se malo pozitivnim stvarima!

  32. ana says:

    Evo ljudi moji, i ja se pre nekih desetak dana uplasim za svoje zdravje. Gusenje, vrtoglavica, pocinje telo da mi drhti, ne nalazim se u stvarnom svetu, kao da lebdim. Inace, prevazisla sam dosta problema u svom zivotu i uvek bila jaka osoba. Elem, jurnem ti ja kod doktora, uradim sve moguce preglede i sve u savrsenom redu. Kaze mi doktor smiri se i stabilizuj sebe. Ja jos vise tonem, zasto mi nije nista nadjeno. I onda shvatim da imam napade panike, pa kazem sebi, budalo jedna to je nesto sto mozes kontrolisat. i verujte mi, osecam se mnogo bolje. pocela sam citayi knjigu Panick away i mogu reci da dosta smiruje. Pa bih je svima preporucila. Ostavimo se tableta i skupimo snagu, jer svako od nas je ima. Zivot je lep, zato ga nemojmo trositi na gluposti. Kazite sebi, ja sam zdrava osoba, ovo nije bolest, ovo je stanje i ja cu se otarasiti tog stanja, bas kao sto bih bacio staru pocepanu majicu. pozdravljam vas sve i zelim prevazilazenje ovih gluposti.

  33. Shone says:

    Optimista druze :), ja bih stvarno voleo da mi nadjes jedan jedini primer nekoga ko se izlecio od ovoga. Ja ga ne nadjoh jos za ovih 17 godina, pa eto ako naletis negde nekada slucajno, javi mi 🙂
    Iskreno, licno ne poznajem nekoga ko ima smireniji i ispunjeniji zivot od mene, tako da i taj deo o stresovima i depresiji otpada. Naravno, pocetak panicnog poremecaja jeste vezan za dosta stresnih situacija, a poceo je tacno mesec dana posle bombardovanja u Beogradu. No, kao sto rekoh, ta lavina kada se jednom pokrene, kraja nema. Mozes ti to zataskati neko vreme, ali se uvek vraca, a moze biti samo gore kako starimo, organizam ne postaje jaci, tako da mozes ocekivati samo gore stanje sa godinama. Ja sam se toliko navikao na te simptome da ih sada gotovo i ne primecujem, ali jedini simptom koji nikada necu moci da ignorisem je preskok srca ili VES. To kada se desi, zaledi se krv u zilama, ali to koliko sam primetio ima mali broj ljudi koji pati od panicnog poremecaja, tako da ako ih nemas, onda si presrecan 🙂 Sve ovo ostalo je smejurija u odnosu na preskakanje srca. Video bih te u sred kosarke ili treninga u teretani kada srce preskoci, bacio bi sve odma’ i seo da se smiris posto su to najneprijatniji osecaji koje sam ikada doziveo 🙂
    Isto tako, nemojte se zavaravati sa tim teorijama „sta ce mi lekovi, ja cu to sam svojom voljom resiti“, jer time samo mozete da pogorsate stanje, govorim iz gotovo dvodecenijskog iskustva i nema sta sve nisam isprobavao. Lekovi su tu da pomognu u odredjenoj meri, da vratite stanje donekle u normalu i naravno nikada na svoju ruku, uvek uz konsultacije sa lekarom. Da sada mogu da vratim vreme, u tim stresnim situacijama nakon kojih se i pojavio panicni poremecaj, uvek bih uzimao neki lek za smirenje i mogu da potpisem da nikada ne bih dobio panicni poremecaj, ali jbg, sada je kasno 🙂
    Kako ovo Ana rece da jurne kod doktora, uradi sve zive preglede i sve u savrsenom redu :))) Sve je u savrsenom redu posto jos nije izumljen instrument koji ce da ti pregleda autonomni (vegetativni) nervni sistem i uporedi ga sa potpuno zdravim takvim sistemom. E tu bi odma’ videla da si itekako bolesna, al’ dobro, ako volis da zivis u ubedjenju da si zdrava, podrzavam i to.
    Sve u svemu ovo treba shvatiti kao dozivotnu bolest sa kojom treba nauciti da zivis. Ako pomislis da ces se izleciti, uvek ces se tri puta vise smoriti i stresti kada se simptomi ponovo pojave, a hoce sigurno u to jedino ne sumnjam 🙂
    Ponavljam po ko zna koji put, ne zracim vec sam potpuno realan i ovo su cinjenice, a vi nadjite jednog koji se izlecio, skidam kapu i povlacim sve sto sam rekao.

    • Optimista says:

      Kazes nosis se s anksioznoscu vec 17 godina!? Hajde ovako da budemo malo iskreni! Svi cemo jednog dana umrijeti, ali ne treba o tome razmisljati, jer imamo zivot i to shvati. Sta mislis da ja nemam tih preskakanja srca!? I meni se sledi krv u zilama, ali to je normalno. Sve dok ne obracas paznju na to, srce ti zna preskocit da i ne osjetis, nekad kad se usredotocis na to osjetit ces ga. Nekad kad se uzbudimo preskoci, kad ruzno sjedimo preskoci, kad ruzno lezimo preskoci, kada smo tuzni preskoci, to ne mora znacit da je nesto strasno, samo mi to dozivimo tako, ako si obavio sve preglede cemu onda strahovi!?

      Evo kunem ti se svim i svacim, dok sam ti ovo pisao u lezecem stavu srce mi je bas jako preskocilo, malo sam se preznojio i evo nastavio sam ti pisati :), vjerovatno ‘sam sam prouzrokovao ovo preskakanje srca jer sam se sad unjeo u ovu pricu. 😀

      Prije dok sam imao jake PN odlazio sam na razne forume, koji god simptom da sam procitao ja sam ga imao! Imao sam jednu fazu visokog tlaka, pa do preskakanka srca. Nevjerovatno je koliko mi svojim prisilnim mislima znamo privuci neke od simptoma.

      Evo nadji na Discovery kanalu emisiju od Bear Gryllsa zove se „Breaking point“, gdje se ljudi suocavaju sa strahovima! Od klaustrofobije- zatvorenog prostora,aklufobija – strah od mraka, akrofobija – strah od visina, arahnofobija – strah od pauka itd. Pa se suoce s njima, tako sto idu u inat strahu! Ljudi vriste, placu ali na kraju preovladaju strah tako sto se suoce s njime. Ti svoj strah samo hranis strahom, svaki put ocekujes nesto, a to je potvrda istog. Moja majka radi u bolnici, nagledala se svega i svaceg i ja kad sam isao na preglede nagledao sam se bolesnih ljudi koji jaukaju od fizicke boli, mi tu bol nemamo, mi samo produktom svojih misli prizovemo neke simtome sto odmah aludira na to da nam se nesto desava. Trebas bolan bit sretan sto imas porodicu, fin zivot, ja sam sretan ono sto imam, dat ce Bog bolje, dao mi je zdravlje, a ja se pravim da mi je nesto. Ljudi moji treba zivit zivot, igraj tu kosarku, kad preskoci srce natavi dalje, ako ti je doktor rekao da ti je sa srcem sve ok, zasto se ti pravis doktor da umisljas neke stvari i dajes si neku dijagnozu 🙂 😉

      Sve je do tebe, ja te mogu malo motivisat pricom, ali ti si taj koji mora da se suoci sa svojim strahovima. Pusti bolan srce neka kuca, neka radi svoj posao, ti ces sa igranjem kosarke uciniti ga jacim, naravno nemoj da pretjerujes :), gore je kad lezis u kuci i buljis u 4 zida. Neki dan gledam neki deda od 74 godine dize tegovenu teretani!??? Hehe pa to ti je odmah dokaz koliko je to zdravo.

      Istina je da se nekad sam suocit sa strahom je tesko, ali realno sve je tesko kad sam radis, ali kad sam postignes neki uspjeh koliko se samo tad osjecas jakim i zadovoljnim.

      I ja sam nekad pesimista, iako mi je nick Optimista :), ali sta sad da dodjemo ovdje svi i samo kukamo i placemo kako nam je tesko, i da obeshrabrimo one koji su u tek pocetnoj fazi, to nikako ne valja, ne vidim smisao i poentu.

      Ja sam bio jako agorofobican pa sam otisao na koncert Olivera Dragojevica pred skoro 7-8 hiljada ljudi!!!! I to svi zbijeni :D, tad sam dozivio klaustorfobiju pa opet prezivio sam, znao sam bjezati iz prodavnice jer mi se mantalo, nisam mogao cekati u redu, pa danas cekam.

      Vrti mi se i dalje u glavi, kontam past cu na glavu i takav odem u teretanu sve dok razmisljamnda cu past na glavu tesko mi je, ali kad se zadam s tegovima vid mi se probistri, jer ne razmisljam o negativnim stvarima. Gusi me u prsima, ne mogu disat, zraka na slamku imam, ja hop bendja od 80 kg lagano malo definiciju radim 🙂 kad odradim to mnogo se bolje osjecam.

      Da sad ne pisem mnogo, trebas uzivat u svom zivotu, ali prije toga samo borba i borba.

    • Lejla says:

      E pa kad vec nekog trazite ko je prevazisao sve to pa reko da se javim da vas uvjerim da postoji neko imate neke informacija pri dnu Sam vec nesto napisalji mada nisam ispricala svoju situaciju u kojoj Sam tada bila koja nije bila nimalo laka …

    • Danica says:

      Nije tacno. Ja sam posle 10 god pobedila ankcioznost i naoade panike. Sve sam prezivela kao i svi sto pisete. Kombinacija psihoterapije i lekova je najbolja. Fluksilan pa mi bilo super. Opet napad, cipralex pa super. Opet napad e onda sam pila velafax 2 god. I uvek malo rivotria. Sve je prestalo. Sjajno sam vec godinama. Ziveo izumitelj velafaxa i psihoterapija!!!! Srecno svima. Ne pijte lekove sami. Obavezno psihijatar. To nije dozivotna bolest. Ja sam primer, da se serotonin, adrenalin, dopamin, mogu lekovima stabilizovati zauvek.

  34. Optimista says:

    I jos da dodam, imam kolegu koji.ima 35 godina, imao je jake panicne napade, a da ja to nisam znao, kad sam mu rekao da ja ih imam,on mi se otvorio! Zbog njegovih prica sam ja imao vece napade panike, jer sam se suosjecao 🙂

    Znam ga preko 10 godina, a on je u 28 kad i ja imao PN., danas ga vidim super lik, nema problema sa PN-om, kaze malo.osjeca neke blage vrtoglavice, ali to mozda od tlaka niskog pa popije colu, momak hrani se zdravo, koristi ulja od curekota, omege pije, vitamine, vjezba, znaci prezivio je one torture, pa je skontao da mora malo promjeniti zivot! Momak danas izgleda odlicno, znaci prevazisao je svoju anksioznost. Ja isto tako, kad nemam nekih obaveza previse razmisljam o zivotu, pa me malo stresira sve to, ali opet kakav sam danas i kakav sam prije 2 godine bio, sad sam super. Imam jos jednu prijateljicu, koja je psiholog pa imala pn! Ona mi je davala najbolje savjete, znaci iz prve ruke. Najlakse ti je uvalit kamaruntableta u ruke i pij, pa ako ne bude valjalo poslije mjesec dana cemo druge i tako ispadnes ko pokusni kunic. Ja sam se lijecio bez lijekova, popijem nekad apaurin od 2 mg da se smirim, te tablete daju trudnicama! Izabrao sam tezak put, ali ide mi. Onaj ko smatra da ne moze bez lijekova neka uzme, naravno uz doktorovu dijagnozu, ne svoju.

    I jos nesto da kazem, nikad se ne mozete izlijeciti od anksioznosti i da hocete, taj ko se izlijeci je robot, anksioznost svi imaju, nije niko ravnodusan kad mu lav put prepreci! Anksioznost je uvijek prisutna, samo mi smo malo hormonalno disbalansirani, da konstantno lucimo adrenalin pa uvijek smo u fazi „fight or flight“!

    Dakle suocite se sa strahovima, to je dug proces, ali izlijeciv, samo malo treba hrabrosti!

  35. Shone says:

    Slazem se sa vecinom sto si napisao i ne vidim sta sam ja to sustinski drugacije pisao i mislio 🙂 Poenta svega je da za ovo stanje leka nema, tacnije nema potpunog izlecenja i da covek mora da nauci da zivi sa tim. Ako bude gajio nadu da ce se potpuno izleciti i nikada vise nece imati napad panike ili simptome anksioznosti, samo ce tonuti dublje i dublje kada se isti ponovo pojave. To je poenta price, a ne to da sam se ja predao i gledam crno na zivot 🙂 Da vidis kako izgledam, kako sam fizicki spreman i koliko sam vedar i duhovit, nikada ne bi pomislio da mi bilo sta u zivotu fali, a kamoli da imam ovu prenapornu bolestinu. Isto tako, ne znam koje to strahove pominjes da treba da se suocim sa njima?!?! Nemam ja nikakav strah od otvorenog, zatvorenog, visine, ovoga, onoga… ali imam panicni poremecaj koji se pojavio mesec dana posle bombardovanja Beograda (ako to ima ikakve veze sa tim ili se jednostavno poklopilo) tako da ne znam sa cime treba da se suocavam 🙂
    Nikada nisam dobio napad panike zbog nekod odredjenog razloga, uvek iz cista mira, tako da ta emisija „Breaking point“ ne znam kakve veze ima sa mnom. U sustini, mislim da u zadnjih 6-7 godina nisam imao nijedan panicni napad, ali veliki broj simtoma je tu, no nikada toliko udruzeni u isto vreme da izazovu napad.
    Ne kontam to sto kazes „nikad se ne mozes izleciti od anksioznosti“, a smatras da je ova bolest izleciva i da ti je kolega „prevazisao anksioznost“. Potpuno kontradiktorna misljenja?!?!

    Ne znam koliko dugo si „u ovome“, ali videces sa godinama ces skontati o kakvoj se bolesti zapravo radi. Kao sto rekoh, uvek kada nadjes slobodnog vremena, citaj po netu i trazi nekoga ko se izlecio od ovoga, ja ga ne nadjoh za skoro dve decenije, mozda ces ti biti bolje srece 🙂

  36. Optimista says:

    Samo hocu reci da anksioznost nije bolest, anksioznost je mogu laicki tako reci „prirodna pojava“, jer svaki covjek ako nije nimalo anksiozan – nije covjek, vec je robot :). Zbog toga sam rekao da se od anksioznosti ne moze niko „izlijeciti“. Strah ce uvijek biti prisutan u nasem zivotu, nekad manje, a nekad vise, ovisno o situacijama u kojim se nalazimo. Strah ili tjeskoba koju imamo za vrijeme ispita nije isti od onog kad ti lav poprijeci put.

    Takodje, nisu ista osjecanja kada je u pitanju jedan propali predmet na faxu ili smrtni slucaj!

    PN je samo jedan eruptirajuci vulkan koji se nakupio godinama, nekad mjesecima ili danima pa poceo da preliva.

    Vecinom prisilne misli dovode do jake anksioznosti, tako sto u glavi vec sebe sabotiras u svemu. Naviru nam misli sa velikim „joj“!

    Tebe kazes trzne preskakanje srca, da nisi prezivio torturu PN-a te kasnije imao raznorazne simptome koje si vjerujem proispitivao, nebi nikad obracao paznju na to.

    Opet cu reci nisu svi isti, nisu nam zivotni putevi isti, nekom je neophodna tableta, a nekom nije. Jedno je sigurno zivot ide dalje, treba ga ziviti punim plucima, sto je lose odbacit ili se barem trudit oko toga.

    Svoje misli treba hraniti pozitivom, sve dok razmisljamo o negativnim stvarima vazda cemo imat taj neki crni oblak.

    Vecina ovdje dodje sa strahom, sa nekom bojaznoscu za zivot, da mu se nece sta desiti, ako je kod doktora sve uredno, onda treba i u glavi isto tako biti! 🙂

    Zivit je borba, danas nista nije lako, ali opet ne treba odustat od svega! Ja sam anksiozan 2,5 godine, od toga 1 god uzasno, 2 godina slabo i vec pola godine sam super! 3 mjeseca sam bio na velikom spisku tableta, pa sam krenuo na suho – bez njih! Barem ja sam mogao, sto naravno nebi nikog silio na to.

    Danas mi je potreban – a i trazim posao :), od viska vremena glava sama boli 🙂 😉

  37. Mara says:

    Optimista slazem se to sto si reko bravo. Imam putanje za te! I ja nazalost imam aknsioznost i opsesivne misli nisam sam se izlecila niti cu ja mislim ikad.. Iako je tesko i sve sam isprobala osim tablete ali sam svatila da je to normalno postalo iako me ponekad muci da sam stvarno lose i mislim da nikad necu biti sretna. Ponekad se mislim sta cu da radim kad ostarim ako uopste dozivim starost strah me da se nebudem jako kajalao zbog toga sto su drugi uzivali uz njihov zivot uz porodicu ljepe trenutke dok ja ovde sedim i idem kroz zivot sa patnjom sa okp i anksioznost.. Znam sve o tome sve sam procitala sta ima da se procita o anksioznost i okp. Reci mi kako si se izlecio barem tolikod a si bio opet sretan i da si uzivo uz svoje najmilije..ja zelim svojoj djeci da dam jaka majka ali ponekad nemam snage za sebe a kamoli za druge.. Reci mi molim te dali si imo unzivotu trenutke da si mislio da ne zelis vise alis a druge strane zelis da zivis jer imas porodicu itd ..

    • Optimista says:

      Pocni malo voljeti sebe u smislu da gradis svoje samopouzdanje, kada smo anksiozni tesko se nosimo sami sa sobom, a kamo li sa drugima. Meni je moja porodica i moja djevojka motiv da se borim za zivot. Skontao sam da od kukanja nema nista, apsolutno nista. Moram naglasit da je potrebno imati nekog ko vas razumije, ali taj ne smije biti svaki dan bombardovan vasim problemima, da slusa kako je tesko, treba malo s tom osobom zaobici sve one crne misli koje vam se motaju po glavi.

      Smijesno je koliko smo svi slicni kada smo anksiozni, lako se prepoznamo u svemu, ali to je taj hormonalni disbalans koji nam konstantno luci taj adrenalin gdje smo uvijek isprepadani, a kasnije i depresivni, jer polako se umaramo od svega.

      Ja sam imao razne faze u zivotu, nekad mi je tlakomjer bio najbolji prijatelj, samo sta sam radio pumpao i gledao tlak, bas sam bio blesav. Pa imao sam prisilne misli kako nekog povrijedjujem, kako sebe povredjujem, da ne govorim kakve sve jos…

      To su sve prolazne faze, naravno neke ostaju i koje postaju nasi tikovi! Od kako znam za sebe 5x se vratim da.provjerim uticnice i sporet jel ugasen, kao i jel voda zavrnuta. To je samo luda navika. Moramo se malo boriti s tim stvarima, ali to nije lagan posao, ja sam isao malo tezim putem, a to je bez lijekova i suprostavio sam se nekim svojim strahovima.

  38. Optimista says:

    Greskom posla post, pa cu nastavit:

    Kao sto rece suprostavio sam se svojim strahovima. Imam zivota vrijedu djevojku, za koju se vrijedi borit, ja sam znao 100 x na njeno pitanje reci necu, njoj uskratim lijep zivot jer meni je sve mrsko, pa ona to trpi i suti, ako imam imalo osjecanja i ljudskosti, zasto nebi ucinio nesto lijepo za nju, kad ona moze za mene sve! Mogla me je ostaviti, dolazi iz bogate porodice, skolovana je, lijepa je, ali u meni je nasla momka koji ju je ocarao kad sam je upoznao i odjednom se meni zovot okrenuo naopacke, tad nije otisla od mene nego je bila uz mene, jer me voli. Ja za hvala ne mogu joj kupiti avion, ali mogu joj pruziti malo paznje i po koju sitnicu, mada nikad nije to trazila. Danas smo malo setali parkom, ona meni rece jest mi fino!!!!!?????! Takve mi stvari daju snagu. Da imam dijete i ono bi mi dalo snagu jer nista nije prece od njih, nastojao bi da djecu odgajam tako da me postuju, a ne da im sve ugadjam i da me ne znaju cijenit, pa me onda muzu citav zivot, ne pitajuci kako je meni!

    Dakle treba se suprostavitinsvojim slabostima, svojim strahovima i neuspjesima. Ne treba duhom klonuti, ja sam se malo vjeri posvetio, do duse nisam od onih sto vise u crkvi, ali imam mali kutak vjere, to mi daje snagu da se klonim crnih misli bas iz postovanja prema Bogu. Treniram puno, biram drustvo koje mi godi, gledam malo zanimljive sadrzaje, kupim si nesto da se obradujem, takodje radim na tome da i druge obradujem, pokusavam pomoci koliko mogu… Zna i u meni priraditi onaj djavo, pa nekad ne mogu nista, ali eto ona dobra osobina u meni, taj unutarnji glas mi kaze nemoj biti kao drugi.

    Ljudi mi smo svi fizicki – hvala Bogu zdravi, samo trebamo se truditi da nam zivot ima smisao. Znam da ima.laksih i tezih slucajeva, ali zivot ide dalje, ne mozemo samo sjedit i kukat, zivimo u takvom „techno“ dobu gdje nam sve ide brzinom svijetlosti, svemu posvecujemo paznju, a najmanje sebi.

    Svijet nam je davno otisao u helac, prave vrijednosti se gube, tesko je opstatinu takvom sistemu, ali ne treba posustati, treba se boriti, jer zivot je uvijek borba…

  39. Shone says:

    Meni je upravo prvi simptom panicnog poremecaja bio preskakanje srca, preskocilo dva puta u par sekundi. Tada internet malo ko da je imao, tako da su pocele pretrage kod kardiologa (u medjuvremenu se pojavilo brdo simptoma panicnog poremecaja) i tek posle vise od pola godine sam skontao da je u pitanju panicni poremecaj.
    Koliko vidim, ti imas neku drugu vrstu problema koja sa mnom nema nikakve veze, nekakve strahove, misli da povredjujes sebe, druge, proveravanje uticnica, sporeta… Ja nikada ni nisam bio anksiozan, ako pod tim mislis neke crne misli, smorenost, zatvorenost i slicno. Funkcionisem najnormalnije kao i pre panicnog poremecaja, samo sto imam te neprijatne simptome ponekad, bez ikakvog pravila (preskakanje i lupanje srca, nedostatak vazduha, vrtoglavica, ubrzan rad srca…).
    Kao sto rekoh sto puta, za ovo leka nema, mozda recimo vise nikada neces imati panicni napad, ali odredjenih simptoma se neces nikada osloboditi, kao sto niko nikada nije.
    Kazes da ti je u poslednjih pola godine super, a juce ti je srce preskocilo dok si pisao ovde 🙂 Sta je tu onda super?!?! Super stanje je kada nemas nikakvih simptoma, a ne kada ih je manje nego ranije 🙂 No nebitno, tek si 2 i po godine u ovome, a ja 17, videces vremenom kako to sve ide i da leka nema, jedino je bitno da naucis da zivis sa ovim i da se maksimalno posvetis sebi (ishrana, treninzi, spavanje, posao, ljubav…) kako bi minimizirao simptome, ali ce oni uvek biti tu. Jbg, ne mozes da utices na to da te ne uplasi petarda ili neki pas koji ti zalaje iza ledja, a da ne govorimo o smrtnim slucajevima i slicno, tako da ce simptomi uvek da budu uz tebe/nas i samo cekati zgodnu priliku da se pojave 🙂

  40. Optimista says:

    Shone druze, kad prihvatis cinjenicu da si zdrav i da svi simptomi koje te „štrecnu“ su samo produkt tvojih emocija, tacnije misli koje ti naviru kad ti preskoci srce, tad neces imati problema koje te muce.

    Ja sam prolazio mnogo gore torture, pa evo kazem da mi je super, jer sam se pomirio s cinjenicom. Nebi nikog da plasim, ali nedaj Boze da mi se sta desi, ako je sudjeno nema tih doktora koji ce mi pomoci! Ne mogu vjecno da zivim to je logicno, zasto bi pola zivota zivio u nekom strahu!? Kada bi mi neko rekao zivi zivot vjecni, ali sa pn-om, ja bi rekao haj vozdra, to nije zivot, to su patnje.

    I moj prvi pn se desio tako sto sam imao blago gusenje u prsima, nesto me probadalo! Odem u hitnu, kazu sve je ok, mozda sam nesto tesko pojeo, dali mi apaurin u dupe i rekli ako zelim da provjerim nalaze, da uradim. Ja naravno nisam htio, kontam sta ce mi to, super mi je, ok sam! Proslo je 2 mjeseca mene jos vise steze, ja hop po netu caprkaj, nema kakvih strahota se nisam nacitao! Svaki simptom sam prizvao k sebi kad sam citao nesto na netu! Misli su mi pocele da kipe i desio se PN, iskustvo uzas! Nakon prvog PN, nedugo za par sati dosao je 2, pa 3 sve sam ih prizivao tako sto sam razmisljao o njima.

    Otisao sam doktorima, obavio sve moguce pretrage ja zdrav ko konj, ali opet nesiguran u sebe idem kod psihica i prepise mi bekoliko tableta za smirenje i antidepresive, od nekih sam imao suicidne misli i svasta nesto! Kasnije sam od tableta bio strasno razdrazljiv, jer one imaju svoje nus pojave dok se tijelo ne prilagodi, ali ja nestrpljiv. Imao sam poslije toga teske faze agorofobije, pa sam osluskivao samo svoj puls, pa kad mi preskoci srce ja se tresem ko prut, pa opet sam isao kod doktora na redovite preglede, nalaze vadio imam nalaza mogu zidove oblijepit s njima ko tapete! Da ne govorim koliko sam puta sikirao svoje roditelje i djevojku, pogotovo majku koja me je vodala od doktora do doktora, dok mi nije jedna doktorica, specijalista – priznata u Bosni i sire rekla: „bolan uzivaj u zivotu, hoces da udjes u moj odjel da vidis kakvih ljudi ima, kako se bore za zivot“!!! Trzni se malo, mlad si, ne trebaju ti tablete, sve simptome koje imas ima ih svako, to srce sto ti preskoci, pa preskoci i meni!

    Kasnije mi mati govori da se zena izlijecila se od tuberkoloze, a nije mi rekla, onda mozes mislit kakav je to borac, koji se nije pozalio, vec me bodri!

    Tad nas treba biti stid!

    Naravno da nas strah uzme pod svoje, ali ne mozemo vjecno zivit u strahu. I meni se nekad zamanta, preskoci mi srce, imam trnce u rukama, zujanje u usima itd. itd. Sad da panicim necu, pustim malo simptome da dodju, budu tu i odu, s vremenom covjek malo ocvrsne, ali za to treba vremena. Ima ona narodna“ S vfemenom i trava postane mlijeko“ 🙂

    Evo veceras sam gledao film sa svojom djevojkom, ona se na meni smijesne scene toliko isprepadala :), da je kasnije bilo strah samu do wc-a otici :), ona je bila anksiozna sat i pol, nakon toga je bila ok, dok kod anksioznih ljudi taj strah je uvijek prisutan, zato sto strahom hrane strah, jer su uvijek napeti i iscekuju nesto, a nemaju pojma sta. Najvise se boje tih simptoma koje u podsvijesti cuvaju kao nesto najstrasnije sto moze biti, da ne kazem sta.

    Sjecam se jednom moj radni kolega sjedi i kaze: „uhhh sto mi zazuji u usima strasno“, procisti uhonprstom i nastavi radit, meni se to desilo, ja odmah usta sa stolice, odmah pomisli tlak mi skocio, gotovo je, podje mi srce lupat, stvori sebi nemir samo takav, pa hop popij tabletu za smirenje!!!

    Eh tu je ta razlika, moj prijatelj nike takvu stvar dozivio kao neku panicnu situaciju, samo je spomenuo to, dok ja vamo salte u nazad pravim. A do juce i ja sam bio isti ko on! A gle, mozda mi je zujalo u usima zbog ruznog stava glave koju sam drzao ili recimo tlak mi bio nizak ( sto nije strasno), ali meni je to bilo uzasno, jer u podsvijesti imam ruzne scenarije. 🙂

    Zato kazem treba uvijek svoje misli hraniti pozitivom, izbjegavati stresove koliko god je moguce, treba voditi racuna o zdravlju, covjek dok je zdrav ponasa se nonsarlantno, a cim ga nesto zaboli trci u bolnicu!

    I naravno, carobnih stapica nema, treba se borit za svoje dobro, kao sto sam u pocetku rekao, treba uzivati u ovom zivotu, sto bi se reklo zivot je kratak da bi se trosio na lose vino 🙂

    • Saby says:

      E cao svima 😀 ..
      Ima dugo vremena borim se protiv nekog straha u glavi, ne znam kako da vam opisem al probat cu. Odjednom mi dodje neki strah u glavi kada sam sama u kuci , nekakve misli kao da ne mogu da ih kontrolisem.. strah kao da se izgubim odjednom kao da se bojim tisine kad sam sama, da cu sebi nesto uraditi a uopste ne zelim. Zelim da sam sretna .. a ne mogu da izbacim lose misli, borim se stalno al mi dolazi svremena na vrijeme . Nisam bas drustvena osoba , vrlo malo prijatelja imam.. prijateljica mi se udaje za mjesec dana , sestra isto i bojim se da cu ostati sama u zivotu.. vezana sam za roditelje puno i bojim se kako cu sama kroz zivot. imam osjecaj da svi mi odlaze i da nikoga nece biti briga za mene, da ce me zaboraviti. Previse mislim i onda mi pocne lupati srce , pocnu mi se usta susiti. Prije sam slusala muziku i imam osjecaj sve sto sam volila prije da ne volim vise. Ne znam jel to odrastanje ili sta vec al volila bi da sam kao prije . Al samo zelim da izbacim ove ruzne misli iz glave , da ne mislim o nicemu. Zaista bi volila da mi date neki savjet ,da mi pomognete na neki nacin .. zahvaljujem unaprijed.

      • Lejla says:

        Zdravo saby, zelim da vam objasnim neke stvari koje ce vam ponoci da se osecate lakse vi ustvari niste losa osoba te lose misli koje vam se javljai su dio vase podsvjesti I javlja se osecaj kao da su dvije osobe u vama I da se borite protiv sebe.molim vas kad god vam se desi da vam dodju te misli recite sebi :ove misli nisu moje to je samo dio podsvjesti koja se izgradila od negative energije u meni Ali ja ih mogu pobjediti tako sto cu razmisljat pozutivno I u Tom trenutku sjete se trenutka kada ste Bili najsrecniji zatvorite oci i pocnite da zamslite sebe kako radite stvari koje volite, zamisljaj sebe kako ste vec na tim vjencanjima fino sredjeni ,uradite nesto za sebe sredite kosu nokte kupite nesto sebi jer zapamtite jednu stvar najbitnije je da valite I cijenite sebe kada to uspijete onda ce vas I svi ostali cijeniti I postovati vjerujte mi .I molim vas nemojte da sazaljavate sebe to je samo naisao tezak period u vasem zivotu I to ce proci vjerujte I iz svega toga cete izaci javi nego ikad ,ja Sam sama imala problem sa aksijoznost 5 godina I evo 4 godine ima kako Sam je prevazisla I sad mi sve to izgleda smijesno.I sada Sam srecnija nego ikad vjerujte da vase vrijeme tek dolazila…samo zmislite pozutivno jer kakve su vam misli takav vam je zivot.Srecno..

      • Voja says:

        Probaj se zaposliti ili se druziti vise, to ce ti pomoci da se fokusiras na ono sto ti je trenutno vazno. Taj osecaj da ces ostati sama, ce uvek biti tu kada imas suvise vremena da se bavis sama sobom, zato nikad ne ostaj sama nego praktikuj da budes u drustvu. Meni licno pomaze kada radim i kada sam zaokupljen dnevnim duznostima, probaj, pomaze.

  41. Shone says:

    Svaka rec ti je na mestu i slazem se u potpunosti 🙂

    Sustina svega jeste da naucis da zivis sa simptomima, a ne da pomislis „ozdravio sam“ kada ih u nekom periodu nema i onda kad te spucaju, da se izbedacis i smoris i tako ih samo vise prizivas.

    Aj uzdravlje 🙂

    • Milos says:

      Shone,

      Moj otac je cist primer nekoga ko se izlecio od toga. On je davno umislio da mu se vrti u glavi i da ce pasti u nesvest cim je lose vreme napolju, oblacno. Nije isao kod lekara. Kad god bi bilo lose vreme, njemu bi se vrtelo u glavi, mislio bi da ce da padne u nesvest i tako. Na svoju ruku je pio ksalole, tone ksalola. Jednog dana je rekao sebi da mu je dosta lekova i straha! Bilo je lose vreme, i on je sebi rekao da ide napolje, pa makar pao i umro u sred grada, i makar umro na taj nacin i to mu bilo poslednje! Znas sta se desilo? Izasao je napolje, vrtelo mu se glavi i nije pao u nesvest! Par dana je to radio, ili mozda mesec i duze, i znas sta se desava danas? On ne zna da mi objasni kakav je osecaj imati napad panike. On je covek koji se potpuno izlecio od toga samo voljom! 🙂 Dalje, moja majka je takodje to imala. Mislila je da ce da padne u nesvest cim izadje iz kuce. Borila se sa tim 6 meseci, onda je otisla kod lekara i on joj je prepisao asentru. Znas sta se desilo? Posle BUKVALNO tri dana joj je bilo bolje, ali BUKVALNO! Pila je terapiju 6 meseci, i nikad joj se vise nije vratilo! I jos jedan primer, komsinica koja nije smela takodje da izadje napolje. Danas – druga osoba! Potpuno izlecena, bez lekova, samo voljoom i inatom! 🙂
      Tako da, izlecenje je tu i postoji! 🙂
      To sto ti imas sa preskakanjem srca, to je realan problem!
      Ti mozda nisi svestan toga – ali ti si izlecen! 🙂

  42. nejra says:

    Imam slican problem kao i vi,posebno na izlasku iz kuce tj.napustanju sigurnog mjesta,pijem seroxat 20mg vec 2 god.
    Bilo mi je bolje unazad 7-8 mjeseci i prestala sam piti tabl al se u zadnje vrijeme vratilo pa ga pijem ponovo s tim sto sada imam i tahikardiju do 100 otkucaja.Danas je bilo uzasno nisam mogla ni na posao,ovaj glupi poremecaj mi je promijenio zivot,uzeo ga pod svoje.
    Zelim nam svima da ozdravimo i otjeramo bolest iz svojih zivota.

  43. Nikola says:

    meni je ostao samo problem manje koncentracije i neprisutnosti simptome panike ali smanjene osjecam samo nakon jace fizicke aktivnosti nogometa dizanja utega ili teskog fizickog posla kako da se rijesim toga da me panika ne lovi zbog tezeg fizickog napora nije me strah vise niceg i nista mi ne moze osim toga prouzrocit napadaj nije mene ni strah fizickog napora napadaj jednostavno dode kasnije par sati nakon i u 100 posto slucajeva je prije samog spavanja imao sam razne strahove svi se oni daju lakse pobjedit suocavanjem samo ovo nikako ne mogu pobjedit

  44. Lejla says:

    Ljudi,ja sam ziv dokaz da se aksijoznost moze prevazici,imala sam je 5 godina a evo vec 4 godine je nemam vise, pa sam htela da tu informacija podijelim sa vama znam koliko bi mi znacila dok Sam bila na vasen mjestu.Znate sta netreba nikoga krivit za vasu aksijoznost vec je prihvatiti kao rezultat prenagomilane negative energije koja se stvorila raznim manjim ili vecim stresovima I strahovima,nasta organization reaguje odbrambeno u namjeri da nas zastiti a u stvari nam nanosi neprijatan osecaj od kojeg pocinjemo jos vise da se plasimo I da ga iscekujemo u strahu,pitajuci se (gde?sta? Kako ?koliko dugoce trajati..itd.)Prije svega morate razmisljat realno I nemojte preuvelicavati sve ovo kazem jer sam prosla kroz sve to znam da nije lako I da se osecas kao da vas je neko iskljucio iz struje uz osecaj da cete se srusiti,ali sve to je samo osecaj ,lazni alarm,I nema sanse da cete se ikad onesvijestiti .A sada me slusajte pazljivo,najprije se morate osecati sigurno I uraditi ono sto je do vas a to je : stalno nosite vodu sa sobom ,I u trenutku kada pocinje da nadolazi taj osecaj aksijoznost popijte malo vode ,osvezite lice ,vratne zile,I unutrasnji predeo lakta,veoma je vazno onda izbjegavajte;kafein,energetska pica,ljutu hranu u potpunosti.Zatim disanje ima jednu veoma vaznu ulogu u svemu ovome,veoma je vazno da odete na spavanje uz poziticne misli I duboko disanje( duboko udisaj stomakom na nos zadrzite tri sekunde I ispustiti vazduh na usta u trajanju 5 sekundi)u toku disanja kazite sebi da ce sve biti uredu I da ce sva ova bura proci jer ( posle kise ugrije Sunce)sjetite se mene koja vam pisem I da sam ja prosla kroz sveto isto sto I vi I da sam sad oslobodjena I jaca nego ikad,I da cete I vi uz odredjeno vrijeme ukoliko prestanete da zalite sebe I da bezite od problema postici te iste rezultate.Znaci treba da disete stalno kada se osetite napetim uz to isto razmisljanje koje sam vec navela.Da bi se rijesili
    aksioznosti treba je prihvatiti u potpunosti,ja sam je se rijesilu onda kada Sam prestala da je se plasim I rekla sebe sta me boli briga vise svuda cu da idem I necu da razmislam kad ce da me uhvati ,naka dodjete kad god hoce izdrazacu taj neprijatan osecaj koji traje 5 do10 minuta jer znam danecu izgubiti kontrolu nad sobom a to je najvaznije ,kada prodje taj neprijatan osecaj osecate se malo iscrpleno tada ako amorate da odete na poso kao sto sam ja morala, uzmite jedan advil ili nesto za opustanje misica.Mi ni samo nismo svjeani koliko smo jaki I koljko mozemo da izdrzimo u samom trenutku kada imate aksijoznost trebate sebi reci ,da ce brzo da prodje I da sto u mirnijem stanju ga prigvatimo I ne panicimo da ce brze da prodje 100%.Kada Sam bila spremna da taj osecaj aksioznosti imam do kraja zivota i uvidjela da sve to nije tako strasno u odnosu na teske bolesti kroz koje ljudi prolaze,javlala se sve redje I redje dok nije prestala da se javlja u potpunosti .imala bih jos mnogo sta da pisem ali nemam vremena ukoliko imate neko pitanje javite se rado cu vam odgovoriti ,moj e- mail je: lejla.m108@gmail.com

  45. jovana says:

    Postovani,

    potreban mi je savet.
    Moj suprug je jako ljubomoran i posesivan .Pokusava da kontrolise moje finansije tj.ne dozvoljava mi da se zaposlim,dok u isto vreme ocekuje da ja placam racune .Jako je ljut i u raspravama je sve agresivniji.Ima 45 godina.Ovakvo ponasanje je poceo da konstantno ispoljava od pre 3 godine. Citajuci vas tekst shvatila sam da on spada u grupu ljudi koji ima poremecaj licnosti i da je ovo stanje tesko promenljivo tj.nepromenljivo. Moje pitanje je da li bi uz neku terapiju medikamentima bilo moguce drzati pod kontrolom njegove izlive besa? I kakv je tok ove bolesti u kasnijem dobu?

    Hvala!

  46. Sofija says:

    Meni je kad sam saznala da imam napade panike, a da je sve sa mojim organizmom u redu, laknulo. Mislila sam da cu se lako resiti toga jer je problem u glavi. Medjutim, trebalo mi je 2 godine da se naviknem na simptome, da ih ignorisem potpuno i da oni na kraju nestanu. Samo se prepustite simptomima jer NISTA, APSOLUTNO NISTA ne moze da vam se desi ako su vam svi nalazi u redu. Ja sam ubedila sebe da mogu da pobedim anksioznost, da je sve u redu jer sam pocela opasno da nerviram samu sebe tim napadima. I napadi su prosli, anksioznost je nestala, NISTA nisam pila. Anksioznost nastaje u glavi, tu i treba da se resi. Samo budite jaki i uporni. Ja vec godinu dana zivim bez napada panike, samo mi je malo nelagodno pred ispit, nesto kao blazi napad panike, ali pretpostavljam da je to normalno.
    Verujte u sebe i u svoju snagu, to je jedini efikasan lek, samo obavite razgovor sami sa sobom ili bar zapisite sebi reci ohrabrenja, prvo se prepustite simptomima, a onda cvrsto resite da vise nikada necete imati napade i to je sve.
    Ja sam bukvalno gledala na napade panike kao na neprijatelja iz moje glave (smesno je, ali deluje!) i rekla sam sebi da oni nisu jaci od mene i tako sam ih pobedila. U trenutku kad shvatite da anksioznost ne postoji, ona nece ni postojati vise. Setajte, radite stvari koje vas cine srecnima, druzite se, volite!
    Volim vas sve i srecno, znam kako vam je!

  47. Milos says:

    Sofjia,

    Mozes li da ostavis ovde svoju mail adresu. Voleo bih da kontaktiramo preko maila. Naime, potrebno mi je iskustvo nekoga ko je prebrodio panicne napade. 🙂

  48. Lela says:

    Pozdrav svima..:) Slucajno sam naletela na ovaj sajt i pomislila sam da sam mozda na pravom mestu.. Naime moj problem je strah da cu izgubiti nekog od voljenih osoba tj. da ce ta osoba umretii.. Jako se plasim toga.. Dok sam citala vase komntare shvatila sam da imam neke od ovih simtoma.. Vrti mi se u glavi, utrnu mi noge, osecam mucninu i neku tremu.. Pokusavam da mislim pozitivno, da slusam muziku, ali te crne misli me proganjaju.. Ne znam sta da radim, kako da popricam sa roditeljima, deckom.. Da li mi je potreba strucna pomoc?

    • Profile photo of Vaš Psiholog
      Vaš Psiholog says:

      Postovana Lela, ako je nivo anksioznosti toliki da ga ne mozete istolerisati potreno je da se obratite strucnom licu (nama ili nekom drugom) ali je vazno da se radi psihoterapijski.Srdacano, Sanja Marjanovic dipl.psiholog-master

  49. DEJAN says:

    Godinama imam probleme sa panicnim napadima.U prvo vreme imao sam sve gore navedene simptome i to je trajalo sigurno par godina.Tada sam odlucio da se obratim psihijatru i odmah mi je dala da pijem Seroksat i Rivotril.Terapija je trebala da traje 6 meseci,međutim sticajem okolnosti,prestao sam posle 3 meseca.Tada sam se osecao fantasticno.
    Nakon izvesnog vremena,napadi su ponovo poceli i onda sam postao sam svoj lekar.Poceo sam samoinicijativno da pijem samo po jednu cetvrtinu Rivotrila ujutru,kada se probudim i to mi je omogucavalo da funkcionisem,mogu reci,skoro normalno,kao i “sav normalan svet“…
    Bilo je perioda kada po 10 dana nisam popio ni tu cetvrtinu ali vec jedanaesti dan sam morao da pribegnem leku…
    Imam 40 godina,a to traje vec punih 9 godina.Sada svako jutro pijem po cetvrtinu Rivotrila i to mi omogucava da normalno funkcionisem.Stavise,organizam se navikao i bez problema uvece,ponekad kada je neko slvlje,napijem se kao stoka ali sam primetio da posle vecernjeg konzumiranja alkohola,ujutro moram odmah popiti pola Rivotrila jer ako zakasnim,napad pocinje…
    Prenosim moje iskustvo jer mnogima lekovi ne pomazu ali ja sa Rivotrilom funkcionisem skoro normalno iako pijem minimalnih polovinu i to samo ujutru.
    A moji napadi panike su inace veoma,veoma intenzivni i svaki put,kao da je poslednji…
    Ako neko zeli da razmeni iskustvo,slobodno neka pise na mail jer nekim savetima sigurno mogu pomoći.
    terracotta015@gmail.com
    Srdacan pozdrav svima!Dejan.

    • Milos says:

      Dejane,

      Ja sam posle samo mesec dana uspeo da svedem svoje napade panike na apsolutni minimum, i fali mi jos samo 10% da se komplaetno resim njih!
      LJUDI, NAPADI PANIKE I ANKSIOZNOSTI SE LECE BEZ LEKOVA I PSIHIJATRA, SAMO SOPSTVENIM INATOM! 😀

      Znaci, ako vas plasi odlazak u kafic, istog trenutka idite u taj kafic, ako vas plasi da idete u market, obucite se, i odmah u market! Kad dobijete napad panike, odete do toaleta, udahnete duboko, umijete se hladnom vodom, nakvasite vrat hladnom vodom, iskulirate par minuta i videcete koliko je dobar osecaj. 🙂

      Ja sam sustinu problema shvatio vrlo bro, za dan ili dva, i odmah preuzeo prve korake u resavanju istog. Sad se osecam odlicno, bez ikakvih lekova ili psihijatra.
      Inace, meni je anksioznost i napad panike u genima. Oba roditelja su imala taj problem. Uspesno su prevazisli oboje.

      Kad god pobegnete od problema ili straha, to je nova pobeda za anksioznot i strah.
      Ja sada mislim da sam imao neki blazi oblik, ali isto tako bi se sve pretvorilo u veliki problem da nisam na vreme shvatio sta treba da radim.

      Kada budete imali resenje za panicni napad u svakom trenutku, i kada budete sebi rekli da imate anksioznost i napade panike, i da cete raditi sve sto ste pre radili, i da cete neko vreme ziveti sa tim, TAD STE NA POLA PUTA DO IZLECENJA!

      Najbitinije je da shvatite da vam APSOLUTNO nista ne moze biti od napada panike. Imacete taj los osecaj par minuta, i posle ce sve proci. 🙂

      Ako neko zeli da se posavetuje, razmeni iskustva, ili ga interesuje nesto u vezi napada panike, neka pise na armusmilos96@gmail.com

      Pozdrav svima 🙂

  50. *asdf says:

    pozdrav svima… da i ja podijelim svoju pricu s vama i vidim da ima bas dosta ljudi koji se bore s ovim problemom i to mi nekako ulijeva nadu u to „izljecenje“. Kao prvo ja sam tek nedavno shvatio uopste da patim od anksioznosti tj. kada su mi se poceli javljati napadi panike. Taj prvi napad se desio nedavno mozda prije mjesec dana i tada uopste nisam ni shvatio na pravi nacin sta mi se desava jer sam mislio da je to prolazno i tako sam to i dozivio. I proslo je zaista mjesec dana se nije ponavljalo do ove sedmice kada su se ti napadi ucestili i kada sam poceo da trazim po internetu sta se ustvari desava sa mnom. Tada sam shvatio upravo da imaam mnoge simptome anksioznosti i to vec duzi niz godina kao sto je recimo problem sa samopouzdanjem zatim straha od buducnosti od neuspjeha, od toga sta ce drugi ljudi pomisliti, da patim od socijalne fobije od samosazaljevanja i ostalih simptoma. Shvatam da je ovo ustvari stanje koje se moralo dogoditi jednostavno zbog prevelike kolicine negativne energije i negativnih misli koji su se nagomilavali svih ovih godina.. Najveci problem trenutno mi je taj sto se bojim da ce doci do tog napada panike u situcaijama koje ja ne bih volio odnosno kako da kazem taj strah od straha se javlja i te misli da cu se osramotiti da ce drugi ljudi pomislit da ludim (imam taj simptom da vec dugi niz godina i previse brinem sta ce drugi pomislit o meni). I takodje jedan od najvecih problema kod mene je i apetit. Ove sedmice kako su mi se javili ovi napadi i kako sam shvatio da imam taj poremecaj anksioznosti jednostavno apetita nikako nemam i dok jedem stalno imam osjecaj kao da cu povratiti a posto sam u situaciji da moram jesti drugima opet se javljaju te misli kako cu se osramotit i cesto se u tim situacijama javlja napad panike. Imam 22 godine studiram… i problem sada se takodje javlja sto me strah prakticno i na fakultet otic upravo zbog tih prokletih napada panike… i eto na kraju normalno i da potrazim savjet od nekih koji se s tim bore koji su se uspjesno oporavili da mi uliju nadu jer znam da je sad nabitnije pozitivno razmisljat i vjerovat u oporavak. pozdrav svimaaa i zelim nam svima oporavak i da iz ovog izadjemo jos jaci i pozitivniji…

  51. nervozna says:

    Dragi moji, meni je ustanovljenn GAP sa sindromom depersonalizacije i derrealizacije. Jako sam uplašena idem kod psihijatra tek sam počela sa terapijom idem kod psihologa ali sve mislim da im nešto promiče. Ko da više nisam svoja, ne doživljavam više stvari lijepo, neka mutnost i nestvarno st u glavi sve mislim da sam luda da imam sizofreniju da ovo neće proći. Molim.pomoć
    Pozz

  52. Marko1984 says:

    Ja imam toliko jake napade da izgledaju kao epilepticni, prvo ceo utrnem, onda nastupa stanje kojeg ja ne mogu da se setim, znam samo ono sta su mi drugi rekli…tresem se izbacujem penu na usta, lice mi promeni boju u zeleno, prvog puta sam se i umokrio, drugi put nisam. Ali ono sto me najvise brine je period kada me tresenje i grcenje prodje, sledi stanje totalne neuracunljivosti, veoma sam agresivan, udaram pesnicama sve u svojoj blizini, ponasam se nenormalno, cega se takodje ne mogu setiti kada dodjem k sebi… Dugo vremena se lecim od narkomanije i vec vise od tri godine sam na Buprenorfinu 8mg dnevno, i pijem puno Ksalola oko 2-4mg dnevno, i prosli put pre godiinu dana i nedavno napad mi se dogodio kada 3-4 dan nisam uzeo Ksalol…. Brine me ta agresivnost koju ispoljavam posle napada, a i napad je sam po sebi toliko intezivan da vec nedelju dana od poslednjeg napada jos uvek imam „upalu misica“ i bolove u rukama (sto je mislim od udaranja po betonu)…kada drugima deluje da se napad zavrsio ja sam i dalje nekih 20-30 minuta totalno neuracunljiv i ne znam sta mi se dogodilo dok mi neko ne isprica, a za vreme dok skroz ne dodjem k sebi sam preterano agresivan i to me plasi… Sta da radim? Iz hitne su pobijali da je to bio epi-napad prosle godine, takodje i skoro posle napada na pregledu kod neurologa nalaz je bio uredan i normalan, takodje i neurolog je iskljucio epilepticni napad… Da li je zbog Ksalola? Sta to moze biti? Dok cekam EG bio bih zahvalan da mi neko ko ima slicno iskustvo ili saznanje o tome da mi kaze sta da radim???

  53. Antonija says:

    Zdravo svima. Vidim da smo svi slicni rekla bih na srecu. Makar da pomognemo jedni drugima.
    Izgubila sam oca na tragican nacin. E onda sam pocela da se borim, nametala obaveze sebi, faks, posao i sl. Samo da ne mislim.
    Nakon 4 mjeseca dozivim panicni napad. Evo kako. Sumnjala sam da sam trudna a naravno nisam to zeljela ni u snu. A nisam ni bila. Nego bila sam kod drugarice koja je udata i pricale o trudnoci pobacajima cudima…Dodjem ja kuci, legnem, razmisljam, sigurno sam trudna. Ustala sam po kuci nesto ali nikako da se smirim cudno nesto osjecam. Dok stvarno nisam dozivjela takav napad kao da ludim, kao da se odvajam od realnosti, tresla sam se, srce mi lupalo….Otisla sam do hitne smirili me i kuci. Sjutra dan ja van sebe ne znam sto se desava. Mislila sam da sam poludjela skroz. Odem kod psihijatra dala mi je Latu i Xanax ali mi nije odgovarala terapije. Posle 3 dana opet u hitnu pa u Urgentni kod dr. psihijatra. Ona mi da Seroxat i Xanax. Pun pogodak. Posle 4 mj.prestajem s terapijom u februaru. Sledeci napad dobijam tek u julu pred ocevu godisnjicu.
    Od tad su opet poceli ali nekako se ja izborim znam sta je pa se smirim posle 20min. Jedva.
    Nego dosle su misli cudne, recimo kako smo nastali, ko smo mi, sto je ovo oko nas. Onda strahovi. Od ludila je prvi strah bio. Strah od infarkta imam i dalje ali se borim. Izazvan je zbog smrti od infarkta majke moje najbolje drugarice, kucnog prijatelja i nazalost skoro mog brata od tetke….i onda nikako da prebrodim jer svi okolo umiru od toga. Po malo sam hipohondra, imam problem sa putovanjem jer mislim da cu umrijeti ako krenem negdje. Ali bas sjutra putujem van drzave.
    Ja sam odlucila da se suocim sa ovim cudom i pobijedim samu sebe. Zelim da budem mirna i slobodna, i uzivam u svojoj mladosti. Od straha ne treba bjezati. To je osnovno.
    Sve najbolje svima zelim. Drzimo se.

  54. nemanja says:

    Dali je moguce da se to desi meni ja imam 18 godina a svi ti gore nabrojani simptomi me spopadaj imam strah od smrti i da imam neku tesku bolest smrsao sam sigurno jedno 10 kilograma 🙁

  55. MARE says:

    Ja bolujem tj mucim se i borim sabfim kratko vreme.. Cudni su osecaji u trenutku.. Svi znamo da nemozemo umreti od toga.. Pisem ko zna kako i nez lekova se resiti toga bolje mi je malo ali hocu je izgubiti skroz .. jer umisljanjem svojim i svojom kebulozom dizem sebi pritisak i srce uznemirim.. Ako ima ko zeli da pomogne nek se javi na FB Mare Majstor.. hvala unapred

  56. Hermione says:

    Ja isto tako imam neke od navedenih simptoma: tesko disanje, zamracenje pred ocima, kao da ne mogu upravljati ocima vec mi se neke bijele tackice pojave i tome slicno(ali ne traje dugo,mozda par sekundi onda dođe sve u normalu), znojenje (kod mene sva leđa kao da gore i budu oblivena znojem),. ovi simptomi se javljaju kada imam javni nastup ili tome slicno. Prije mi se desavalo da sva pocrvenim i tesko dišem kad ulazim u autobus, ali to se u zadnje vrijeme slabo desava. Jednostavsno sto manje razmisljam o tome, lakse mi bude,pa nekad i zaboravim da se prisjetim sta ce mi se desiti ako u udem u bus i tada prođe sve normalno..Nemam bas pesimisticnih misli o tome kako cu umrijeti, poludjeti itd…Sad ne znam da li je ovo zaista ozbiljno i je li ovo napad panike ili mozda neki drugi strah..

  57. dna says:

    lose sam vec ne danma l mjesecma vec nekolko godina lose i samo lose se osjecam da sam sama na svjetu ovom nemam nkog da m pomogne

  58. Tina says:

    Zdravo svima, ja sam imala dosta problema sa napadima panike i to je počelo kada sam krenula na fax, bila sam među ljudima i to je ono što mi je pravilo problem kao i zatvoren prostor i još toga. Jako sam se borila sa njima jer u početku nisam znala šta mi je ali sam ostajala na predavanjima iako mi u momentima utrne glava od napada. Posle nekog vremena kad je to uzelo maha javila sam se psihologu i dobila eliceu i bromazepam ali po pola doze, međutim prestala sam da odlazim kod psihologa što je velika greška. Potražila sam pomoć od jedne žene koja je bioenergičar i mnogo mi je pomogla, ne znam kako bih da nisam otišla kod nje, e jedino što je trebalo da nastavim sa psihoterapijom ali ja to nisam. Prošlo je tri godine i možda sam doživela 2 napada i to još na početku lečenja, ako nekog interesuje ko je ona neka se javi.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *