KBT i REBT

kognitivno bihejvioralna terapija, psihoterapija, psiholog

Kognitivno-bihejvioralna terapija (skraćeno CBT, eng. Cognitive Behavioral Therapy) je oblik psihoterapije koji naglašava važnost uloge mišljenja (kognicije) u onome šta osećamo i kako se ponašamo. Naša osećanja i ponašanja su pod direktnim uticajem našeg mišljenja. Ukoliko doživljavamo osećanja koja ne želimo ili se ponašamo na način koji ne želimo, možemo identifikovati razmišljanja koja uzrokuju naša osećanja i ponašanja i naučiti kako da ih zamenimo razmišljanjima koja vode reakcijama koje želimo.

Glavne karakteristike KBT terapija

KBT je zasnovana na kognitivnom modelu emocionalnih reakcija – kognitivno-bihejvioralna terapija je zasnovana na naučnoj činjenici da naše misli uzrokuju naša osećanja i ponašanja, a ne spoljašnje stvari same po sebi, kao što su ljudi, situacije ili događaji. To znači da mi možemo promeniti način na koji mislimo sa ciljem da se osećamo i delujemo bolje iako se situacija povodom koje smo reagovali nije promenila.

KBT je kratkotrajna terapija sa dugoročnim efektima – kognitivno-bihejvioralna terapija spada među “najbrže” terapije po postizanju željenih psihoterapijskih rezultata. Prosečan broj susreta koje klijent ima sa psihoterapeutom (bez obzira na vrstu problema) je oko 16. Drugi oblici psihoterapije, kao što je na primer psihoanaliza, mogu trajati godinama.

Dobar terapijski odnos je neophodan za efektivnu psihoterapiju, ali nije dovoljan za terapijsku promenu – neke psihoterapijske škole pretpostavljaju da je glavni razlog zbog kojeg je ljudima bolje postojanje pozitivnog odnosa između psihoterapeuta i klijenta. Kognitivno-bihejvioralni terapeuti veruju u važnost dobrog, pouzdanog i saradničkog odnosa, ali smatraju da to nije dovoljno. KBT terapeuti veruju da se klijenti menjaju kada nauče da misle i ponašaju se drugačije.

KBT podrazumeva zajednički rad psihoterapeuta i klijenta – kognitivno-bihejvioralni terapeut teži da nauči šta klijent želi od svog života (njegove ciljeve) i da mu zatim pomogne da postigne te ciljeve. Terapeutova uloga je da sluša, razume, podučava i ohrabruje, dok je klijentova uloga da govori, uči i koristi ono što je naučio u svom svakodnevnom životu.

KBT je strukturisana i direktivna terapija – kognitivno-bihejvioralni terapeuti imaju specifičan program rada za svaki susret sa klijentom. Specifične tehnike / koncepti se uče tokom svakog susreta. KBT je fokusirana na pomaganje klijentu u postizanju ciljeva koje je klijent sam postavio. U tom smislu KBT je direktivna. Ipak, KBT terapeuti ne govore svojim klijentima šta da rade – oni radije uče klijente kako da rade.

KBT je bazirana na edukativnom modelu – KBT je zasnovana na naučno podržanoj pretpostavci da je većina emocionalnih i ponašajnih reakcija naučena tokom života. Zbog toga je cilj psihoterapije da pomogne klijentu da se oduči od svojih neželjenih reakcija i da nauči nove načine reagovanja, kako bi se osećao bolje i ostvario željene ciljeve.

U KBT terapiji klijentima se zadaju domaći zadaci – uloga domaćih zadataka u KBT-u je da se klijenti aktivno uključe u rad na sopstvenim problemima, da ono što su naučili na psihoterapiji, testiraju i primene u svakodnevnom životu, da uvežbavaju nove načine razmišljanja i ponašanja koji će ih dovesti do željenog terapijskog cilja.

Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija (REBT)

REBT je jedna vrsta kognitivno-bihejvioralne terapije, čiji je osnivač američki psiholog Dr Albert Ellis. REBT je sveobuhvatan pristup pomaganja ljudima da promene svoje disfunkcionalne emocije i ponašanja, pokazujući im kako da postanu svesni i promene svoja uverenja i stavove kojima stvaraju neželjena psihička stanja (kao što su panika, depresija, stid, krivica, bes itd). Proces promene je edukativan, tako da omogućava klijentima da pomažu sami sebi čak i kada prestanu da dolaze na psihoterapiju. U procesu učenja klijenata kako da upravljaju svojim mislima, emocijama i ponašanjima, REBT terapeuti koriste brojne psihoterapijske tehnike, uključujući razumevanje životne filozofije svojih klijenata, empatiju i strategije rešavanja problema.

U osnovi REBT-a leži šest osnovnih principa

Osećamo ono šta mislimo, odnosno mišljenje najviše određuje ljudske emocije. Ne čine nas događaji sami po sebi tužnim, ljutim ili anksioznim, već nas ono što mi govorimo sebi o tim događajima uvodi u naša emocionalna stanja. Na primer: ljudi koji su socijalno anksiozni nisu uznemireni zbog ponašanja drugih ljudi, već sami sebe uznemiravaju govoreći sebi da će ih drugi odbaciti, povrediti ili biti zli prema njima, te da oni ne mogu podneti takvo njihovo ponašanje.

Mi uznemiravamo sebe pogrešnim razmišljanjem. Naši emocionalni poremećaji uzrokovani su disfunkcionalnim razmišljanjima kao što su preterivanje, crno-belo razmišljanje, pojednostavljivanje, rigidno mišljenje, preterane generalizacije, skakanje na zaključak, itd.

Menjanje našeg razmišljanja promeniće naša osećanja i ponašanja. Pošto nas misli uznemiravaju, neophodno je raditi na promeni naših uverenja o sebi, drugima i svetu. Na primer: umesto da sebi govori da će ga razgovor sa osobama suprotnog pola samo dovesti do odbacivanja i da je to užasno, klijenta možemo ohrabriti da testira u realnosti da li je to zaista toliko užasno kao što to on ili ona pretpostavljaju.

Iracionalna uverenja imaju različite uzroke. Albert Ellis je često isticao da ljudska bića lako usvajaju iracionalna uverenja. Međutim, iako okolina, kultura i genetika igraju značajnu ulogu u razvijanju iracionalnih uverenja, mi smo ti koji imamo tendenciju da sami sebe uznemiravamo na različite načine povodom raznih situacija koje ocenjujemo kao loše i preteće.

Iako iskustvo iz prošlosti može biti značajno za učenje iracionalnih uverenja, REBT smatra važnim uočavanje načina na koje mi sada uznemiravamo sebe svojim uverenjima. REBT uči klijente kako da otkriju uverenja o sebi, drugima i svetu koja su naučili u prošlosti i procene da li su ona tačna i korisna u sadašnjosti.

Uverenja se mogu menjati. Pošto su ljudi prirodno skloni da razvijaju iracionalna uverenja, menjanje uverenja je nekada teško i zahteva upornost, zbog čega je REBT vrlo aktivna i direktivna psihoterapija.

Dr Vladimir Mišić

psiholog i psihoterapeut

email: onlinepsihoterapija@gmail.com

skype: vaspsiholog

www.vaspsiholog.com

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

2 komentara na: “KBT i REBT

  1. Dragan Petrović says:

    Poštovani Vladimire,

    Danas mi je psiholog iz NSZ-a rekla da su mi REBT i kognitivno-bihejvioristička terapija potrebne.Po struci sam dipl.ekonomista s 25 god. radnog staža i zaista bih želeo da promenim nešto u svom življenju da bih se dobro uklopio na radnom mestu i u društvu.Ako možete da pomognete javite mi se radi dogovora o prvom susretu.Moj tel.br.0654314842.Pozdrav, Dragan

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *