Asertivnost

U svakodnevnom životu, kada su naši ciljevi, želje i osećanja suprotstavljeni ciljevima, željama i osećanjima drugih ljudi, postoje tri moguća načina kako možemo reagovati u takvoj vrsti interakcije sa drugima (prijateljima, članovima porodice, partnerom, šefom itd).

Prvi način je pasivno reagovanje, odnosno povlačenje, neizražavanje vlastitih osećanja, odustajanje od svojih želja koje mogu biti u suprotnosti sa zahtevima i interesima okoline. Ovakav način reagovanja dugoročno gledano je štetan i samoporažavajući iz razloga što dovodi do frustracije, osećanja bespomoćnosti, besa na sebe i posledično smanjenja samopouzdanja i vere u sebe. Osobe koje su sklone pasivnom reagovanju i povlačenju su osobe koje veruju da nemaju prava da izraze svoja osećanja i traže ono što žele od drugih ljudi, naročito od onih osoba koje smatraju autoritetima. Kada žele da iskažu neki svoj stav, mišljenje i osećanje (koje može biti u suprotnosti sa stavovima, željama i interesima drugih) ove osobe osećaju nelagodnost, stid i strah, što ih motiviše da se povuku. Ove osobe veruju i plaše se da ako iskažu svoje neslaganje i nezadovoljstvo da će biti odbačene, kritikovane ili da će u nekom momentu odreagovati preterano agresivno i reći ili uraditi nešto što ne žele, zbog čega mogu doživeti javnu osudu, poniženje i odbacivanje. Odustajanje od izražavanja sebe, vlastitih želja i osećanja dovodi do trenutnog olakšanja (trenutnog prestanka stida i straha od mogućih reakcija drugih) ali ta vrsta dobiti je mnogo manja od navedenih šteta koje ova vrsta ponašanja donosi. Osobe koje su sklone pasivnom reagovanju su često socijalno anksiozne, stidljive, introvertne i imaju probleme sa ličnim vrednovanjem.

Za razliku od pasivnog načina reagovanja, druga krajnost predstavlja agresivno reagovanje. Kao i pasivno, agresivno reagovanje dugoročno gledano je samoporažavajuće. Osoba koja agresivno reaguje je sklona da druge ljude vređa, napada (verbalno ili fizički), manipuliše, obezvređuje, kritikuje i ponižava. Ponekad ova vrsta ponašanja dovodi do željenog cilja (nametanja sopstvenih stavova, želja i interesa) što posledično vodi tome da se ova vrsta ponašanja učvršćuje i postaje konstantan obrazac ponašanja ovih ljudi. Dugoročno gledano to dovodi do mnogih problema, pre svega narušavanja socijalnih odnosa (gubitak prijateljstava, mogućnost gubitka posla, gubitak bliskosti i poštovanja od strane drugih itd) ali i do narušavanja slike o sebi. Osobe koje su sklone agresivnom ponašanju i nametanju svojih ciljeva i interesa su često osobe koje su narcisoidne, asocijalne, neempatične i sebične.

Treći način reagovanja predstavlja asertivno reagovanje. Asertivno reagovanje podrazumeva sklonost da se izraze svoja osećanja (kako prijatna tako i ona neprijatna, kao što su: neslaganje, nezadovoljstvo, razočaranje itd), iskažu želje, stavovi i ciljevi ali na način koji ne ugožava i ne povređuje druge ljude. Samo ova vrsta reagovanja predstavlja zdrav, samopomažući stil ponašanja u socijalnim interakcijama. Asertivno izražavanje želja i traženje od drugih ne podrazumeva nametanje i postavljanje apsolutističkih zahteva drugim ljudima (što je odlika agresivnog reagovanja). Asertivno ponašanje predstavlja skup socijalnih veština koje se uče tokom života ili u okviru terapijske situacije (individualne ili grupne). Za razliku od pasivnog i agresivnog reagovanja, osoba koja reaguje asertivno jača svoje samopouzdanje u socijalnim odnosima i to iz nekoliko razloga:

Kada osoba reaguje asertivno on/ona izražava svoja osećanja, stavove i želje, ne odustaje od njih i na taj način dokazuje sebi da ima prava na vlastitu individualnost i slobodu da zadovolji svoje želje i ciljeve koje je odabralo/la, a kao posledica toga osoba dokazuje sebi da poštuje i uvažava sebe.

Pošto asertivno ponašanje ne podrazumeva napad na druge ljude, osoba ne oseća da time što nešto traži ili izražava postupa suprotno od sopstvenog moralnog sistema vrednosti.

Osoba koja nastupa asertivno je svesna da drugi ljudi ne moraju imati ista mišljenja stavove i vrednosti i zbog toga on/ona se ne mora osećati besno ako mu/joj drugi ljudi ne izađu u susret.

Osoba koja nastupa asertivno ako bude odbijena od strane drugih to ne doživljava kao katastrofu jer je svesna da neslaganje sa drugim ljudima nije u vezi sa njegovom/njenom ličnom vrednošću.

U KBT (kognitivno bihejvioralnim terapijama) klijenti uče veštine asertivnog ponašanja, ta vrsta obuke naziva se Asertivni trening. Asertivni trening se može sprovoditi individualno ili grupno. Prednost grupnog setinga je u tome što članovi grupe mogu naučene veštine uvežbavati sa članovima grupe, pre nego što naučeno primene u svom svakodnevnom životu. Asertivni trening se preporučuje osobama koje imaju problema sa samopouzdanjem, osobama koje imaju nedovoljno razvijene socijalne veštine, osobama sa anksiozno-depresivnim tegobama kao i osobama koje su sklone da agresivno i impulsivno reaguju.

Vladimir Mišić dipl. psiholog

Profile photo of Dr Vladimir Misic
Dr Vladimir Misic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *