Novi tekstovi
  • Pogrešan način razmišljanja kao faktor održavanja depresije

    Pogrešan način razmišljanja kao faktor održavanja depresije

    Depresija se pre svaga vezuje za kontinuirano osećanje tuge i sniženo raspoloženje, to je simptom koji praktično definiše ovaj poremećaj. Pored ovog simptoma zvanično se kao ključni simptomi navode još i gubitak interesovanja i gubitak energije, dodatno su tu poremećaj spavanja i apetita, osećanje krivice, nisko samovrednovanje, suicidalne misli i pokušaji suicida, problemi sa koncentracijom. [...]

    Više...

  • Šta zapravo možete postići odlaskom kod psihologa

    Šta zapravo možete postići odlaskom kod psihologa

    Postoje različite predstave ljudi o tome šta se zapravo može postići odlaskom kod psihologa, da li je smisleno na taj način rešavati probleme i koje probleme je moguće rešiti. Neki ljudi ne prave razliku između psihologa i psihijatara (o ovoj razlici možete pročitati u jednom od naših prethodnih tekstova  http://www.vaspsiholog.com/2010/09/psiholog-psihijatar-psihoterapeut/). Drugi pak misle, da kod [...]

    Više...

  • Zašto je samoanaliziranje štetno?

    Zašto je samoanaliziranje štetno?

      Mnogi ljudi smatraju da je razmišljanje o sebi (samoanaliza, introspekcija, samoprocenjivanje) nešto veoma korisno jer osobi pomaže da bolje razume sebe i omogućava joj da se promeni. Ne samo da je to rasporostranjen stav među laicima već i među nekim “stručnjacima” starog kova.          Verovanje da je samoanaliza lekovita potiče iz učenja psihoanalize. Psihoanaliza [...]

    Više...

  • Zašto nastaje i kako se održava anksioznost?

    Zašto nastaje i kako se održava anksioznost?

    Anksioznost se može javiti u raznim oblicima i ispoljiti se na različite načine. Na primer, anksioznost se može ispoljiti kroz napade panike, sve vrste fobija (agorafobija, strah od paukova, visine itd.), generalizovanu anksioznost (tzv. preteranu brigu), zdravstvenu anksioznost (tzv. strah od smrti i bolesti), opsesivno – kompulzivni poremećaj (stalno ponavljajuće zastrašujuće misli i rituali koje [...]

    Više...

  • Šta je uzrok većine emocionalnih problema?

    Šta je uzrok većine emocionalnih problema?

    Uzrok većine psiholoških, emocionalnih problema je u traumi. Zaglavljenost u traumi dovodi do javljanja i upornog istrajavanja negativnih simptoma traume kao što su: anksioznost, depresija, očaj, bes, bespomoćnost, povređenost, patološka posesivnost, osećaj krivice i sl. Sva ova osećanja na nivou intelekta praćena su negativnim uverenjima kao što su: Ja nisam vredan, Život je besmislen, Nikada [...]

    Više...

  • Nekoliko zabluda o brizi

    Nekoliko zabluda o brizi

    Stresna životna sredina nam svakoga dana donosi puno problema, da bismo opstali naš zadatak je da te probleme uspešno rešavamo. Kada su problemi takvi da većinu stvari možemo da kontrolišemo onda nam je lako da ih prevazilazimo, međutim, postoje problemi koji manjim ili većim delom nisu pod našom kontrolom i tada postajemo zabrinuti. Na primer, [...]

    Više...

  • Homoseksualni opsesivno-kompulzivni poremećaj (HOKP)

    Homoseksualni opsesivno-kompulzivni poremećaj (HOKP)

    U jednom od prošlih tekstova o mehanizmu delovanja opsesivno-kompulzivnog poremećaja (link ka tom tekstu: http://www.vaspsiholog.com/2014/02/mehanizam-funkcionisanja-opsesivno-kompulzivnog-poremecaja/) kao primer korišćene su opsesije koje po sadržaju pripadaju jednom tipu OKP-a sa seksualnim sadržajem koji se tiče sumnje u sopstvenu seksualnost. Naziv „homoseksualni opsesivno-kompulzivni poremećaj“ nije zvanični naziv ali ga tako nazivaju ljudi koji imaju ovaj problem. Lično mislim [...]

    Više...

  • Samokritičnost vs. Samoobezvređivanje

    Samokritičnost vs. Samoobezvređivanje

    U ovom tekstu razjasnićemo u čemu je razlika između zdrave i nezdrave forme samokritičnosti. Suštinska razlika između njih je u predmetu same kritike. U slučaju zdrave samkoritičnosti osoba kritički preispituje, evaluira i procenjuje sopstveno ponašanje, postupke i/ili ciljeve, dok u slučaju smoobezvređivanja (nezdrava forma samokritičnosti) osoba kritikuje sebe kao osobu. Samokritičnost je neophodna kako bi [...]

    Više...

  • Mehanizam funkcionisanja opsesivno-kompulzivnog poremećaja

    Mehanizam funkcionisanja opsesivno-kompulzivnog poremećaja

    U osnovi opsesivno-kompulzivnog poremećaja, kao i kod ostalih anksioznih poremećaja, postoji disfunkcionalni mehanizam koji ovaj poremećaj inicira i održava. Ključnu ulogu u ovom mehanizmu  imaju opsesivne misli koje doprinose stvaranju anksioznosti, kompulzivnih radnji i izbegavajućih ponašanja.  Opsesivne misli su automatske i njih je osoba trenutno svesna, ona ih analizira, na osnovu njih donosi zaključke i [...]

    Više...

  • Preterano razmišljanje unapred je štetna navika

    Preterano razmišljanje unapred je štetna navika

    Razmišljanje o budućim događajima može biti korisno, naročito kada nešto planiramo i određujemo buduće ciljeve. Ali ako često razmišljamo unapred to može postati jedna štetna navika. Naročito ako razmišljamo unapred o tome kako ćemo se osećati, šta sve negativno može da nam se dogodi i sl. Ta vrsta razmišljanja može lako postati navika i deo [...]

    Više...

Strana 1 od 1812345...10...Poslednja »
  • Pretraga